Порекло презимена Срба у Поткозарју

Становништво Поткозарја досељавало се са разних страна, од Косова, Рашке области, Црне Горе и Старе Херцеговине, али и суседне Лике и Далмације.

Дракулићи су из Корјенића у Херцеговини (славе Мратињдан).

Дурбабе су од села Дорибабе, од босанског угра.

Дулићи су из Дулица од Гацка у Херцеговини.

Ђиласи су пореклом из Црне Горе (славе св.Симеуна).

Зорановићи су пореклом из Херцеговине.

Зорићи су пореклом из Дробњака у Црној Гори (славе Ђурђевдан).

Зупци су са Зубаца у Херцеговини (славе св. Ђурђа).

Јаракуле су пореклом од Рашковића из Старог Влаха (славе св. Ђурђа).

Јањетовићи су пореклом од Теодоровића у Херцеговини, а доселили су преко Далмације и Лике у ове крајеве (славе Јовањдан).

Јаснићи су пореклом с Косова (славе Ђурђевдан).

Југовићи су из Гацка у Херцеговини. Југовци су из полимског села Југова или од Југа из Југовића у горњој херцеговачкој површи.

Кавенуше су пореклом из Полимља (славе св. Симеуна). Кадијевићи су пореклом из Завале у Попову, у Херцеговини.

Калањи су из Мируша код Билеће, у Херцеговини (славе Никољдан).

Калабе су пореклом из Дробњака у Црној Гори (славе Стефањдан).

Калабићи су пореклом од Нове Вароши из Старог Влаха.

Калиновићи су дошли из Куча у Црној Гори (славе Никољдан).

Каругићи су пореклом из Колашина у Црној Гори (славе Јовањдан).

Келемановићи су из Поцрња, вероватно од Љубиња у Херцеговини.

Керкези су пореклом из Горњег Драгачева (славе Ђурђевдан).

Кецмани су доселили из јужне Србије преко Херцеговине и Далмације у ове крајеве (славе Вратоломијевдан).

Ковачевићи су из Рашке (славе св. Јована).

Козоморе су пореклом с планине Козомор, Нова Варош, Стари Влах (славе св. Јована).

Комадине су пореклом из Васојевића у Црној Гори (славе Никољдан).

Кондићи из дубичког краја су пореклом из вишеградског Старог Влаха (славе Никољдан)

Кораћи су из Попова у Херцеговини. Њихово даље порекло је Братоножићи у Црној Гори (славе св. Илију).

Корјенићи су из. Корјенића у Херцеговини.

Косијери су пореклом из Косијерева у Црној Гори.

Косовци су пореклом из Косова.

Котури у више села дубичког и градишког подручја доселили су из Старог Влаха од Ибра (славе Никољдан).

Кочићи су пореклом од братства Малешеваца у Херцеговини (славе св. Игњатију). Године 1436. спомиње се Блаж Кочић у Цетини. Србима којима припада Блаж су Херцеговци које је населио цар Душан око Клиса и Скрадина. Кочићи су доселили од Малешеваца у Грахову из Црне Горе.

Краљевићи су доселили из Херцеговине.

Крвавци су пореклом из Херцеговине.

Крчиковићи су пореклом из Црне Горе (славе Никољдан).

Кртолине су од Лубура у Риђанима, из Црне Горе.

Круге су доселиле из Црне Горе. Кувељи су од Сјенице (славе Ђурђевдан).

Куваље су пореклом од Сјенице (славе Ђурђевдан).

Кукићи су пореклом из Бањана у Црној Гори.

Кукићи су доселили из Херцеговине.

Кукуљи су доселили из Црне Горе.

Кужети (Зорићи) су се назвали што су прекужили кугу, а негде су били кувари у кужини и по том названи Кужети.

Лугоње су пореклом из Дробњака из Црне Горе (славе Ђурђевдан).

Лукачи су пореклом из Куча у Црној Гори (славе Јовањдан).

Лопари су доселили од арбанашке границе из Црне Горе (славе св. Јована).

Лопаре су из Требињске шуме у Херцеговини.

Лопарице су из Црне Горе.

Љубибратићи и Пухали, велике личке породице, дошли су из Требиња у Херцеговини са владиком Љубибратићем, чији су братственици били. Овога владику истерали су Млечани из манастира Савине након освајања Херцег Новог. То му је прибавило турску заштиту и путовање на такву даљину. То је изгледа било 1717. године.

Мандићи су неки из Рашке, а неки из горње Херцеговине (славе Никољдан).

Мајсторовићи су доселили из Херцеговине.

Малешевци су од Билеће у Херцеговини.

Матаруге око Козаре су пореклом од старог брата Матаруга у Грахову у Црној Гори. Има их и у Матаругама у Ћехотини, у сливу Лима. Сви славе Ђурђевдан. Матаруге у Грахову у Црној Гори први пут се спомињу 1318. године.

Матавази су из Црне Горе, а тамо се мисли да су пореклом Арбанаси.

Моравци су доселили из Старог Влаха (славе св. Јована).

Мораче су из Мораче у Црној Гори (славе Никољдан).

Мастиловићи су из Гацка у Херцеговини.

Мачинко је доселио из Херцеговине (слави св. Илију).

Мачноге су доселиле из Херцеговине.

Мацуре су пореклом из Братоножића у Црној Гори (славе св. Арханђела).

Медани су из Храсна у Херцеговини (славе Јовањдан).

Мерчепи су пореклом из Риђана у Црној Гори.

Мехтери или Штрпци (то исто значи на турском језику) доселили су из Старог Влаха.

Мирославићи су пореклом из села Капавице, код Љубиња, у Херцеговини. Ови се у Капавици сада зову

Гордићи, а пореклом су из Мратиња од Никшића (славе Никољдан).

Мостарци су пореклом из Херцеговине.

Мокроноге су дошљаци из доњег Полимља и Васојевића у Црној Гори.

Неретвљанци су пореклом из Херцеговине.

Никшићи су пореклом од Никшића у Црној Гори.

Обади су из Борча на Неретви у Херцеговини.

Обућине су пореклом од Колашина (славе св. Ђурђа).

Одавићи су пореклом из Херцеговине.

Ожеговићи су из села Ожеговића, на Чеву, у Црној Гори (славе св. Стефана).

Ољача имају своје имењаке у Ољачинцима, у Дубници, у Врањској Пчињи, а они су пореклом из Лопардинаца код Прешева (славе Ђурђевдан).

Опарице су доселили из Левачких Опарица (славе св. Јована).

Оташовци су из Црне Горе.

Падежани су пореклом с југа Србије.

Пађени су из Пађена у Херцеговини (славе св. Ђурђа).

Палавестре су пореклом из Херцеговине.

Парух је пореклом од Тараила у Шуми код Требиња, у Херцеговини.

Пашићи и Пјанићи су дошли из Рашке (славе Јовањдан).

Периновићи су из Невесиња у Херцеговини, а они су од Мучибабића.

Пиштељићи су доселили од Требиња у Херцеговини (славе св. Николу).

Племићи су из села Племе у вишеградском крају (славе св. Николу)

Поцрњи су из Поцрња од Љубиња у Херцеговини.

Попаре су пореклом из Фатнице у Херцеговини.

Предојевићи су пореклом из Рудина код Билеће у Херцеговини (славе св. Алимпију).

Прибићевићи су доселили из Херцеговине.

Пухали су дошли од Требиња у Херцеговини.

Рендулићи и Рендићи су од Сјенице.

Рорићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини.

Сантрачи су пореклом из Колашина у Црној Гори (славе Панталијевдан).

Селаци су доселили из Старог Влаха.

Силимићи су из Херцеговине (славе св. Ђурђа).

Сјенежете су дошљаци из доњег Полимља и Васојевића у Црној Гори.

Скендерије су од Скадарског краја. Њихово крсно име је св. Врач.

Скопље су из Херцеговине.

Смољани, Смолићи, Смолоићи пореклом су с карсног платоа измеду доње Таре и Пиве у Црној Гори (славе Ђурђевдан).

Смољевићи и Смољо пореклом су из Дробњака у Црној Гори (славе св. Ђурђа).

Сопиљи и Совиљи су из Невесиња, Херцеговина (славе Никољдан).

Срђени су из села Срђевица у Гацку, Херцеговина,

Стирачи су пореклом из Васојевића у Црној Гори (славе Јовањдан).

Сунарићи су из Старог Влаха (славе Симеуњдан).

Танкосавићи су пореклом из Старог Влаха (славе св. Ðурда).

Тице су из Полимља.

Торомани или Туромани од Дубице и Градишке су пореклом из Полимља (славе св. Стевана).

Трнинићи су из села Трнина у Колубари.

Трубари су из Херцеговине.

Тубини су из Бурмаза код Стоца у Херцеговини (славе Вартоломијевдан).

Тумарићи су из Тумарске, планина Коњух.

Ћеранићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини.

Ћермани су из Љубиња у Херцеговини.

Убавићи су од вишеградског краја.

Угарчићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини. Угарча су из Херцеговине. Угреновићи су пореклом из Старог Влаха (славе Јовањдан).

Хашани су доселили од Плава из Црне Горе.

Хере су пореклом из Херцеговине.

Цикоте код Дубице су пореклом из Старог Влаха. Цикота има у Црној Гори (славе св. Ђурђа).

Џепине су пореклом из Куча у Црној Гори (славе Јовањдан).

Шапоње су од Нове Вароши, Стари Влах (славе св. Василија).

Шатенци, Шамате су доселили од Билеће из Херцеговине.

Шашари су из Херцеговине.

Шеве су од Никшића из Црне Горе (славе Аранђеловдан).

Шевићи су од Сјенице из Старог Влаха (славе Ђурђевдан).

Шљивићи су из Старог Влаха (славе Никољдан).

Шоботи су поријеклом од Мрњавчевића из Куча у Црној Гори (славе Митровдан).

Шолаје су пореклом из Старог Влаха (славе св. Ђурђа).

Штрпци су досељеници с југа, из Херцеговине.

Штековићи су из Васојевића. Према другим подацима, из села Штековица у Прибоју, где се спомињу од 1642. године, Црна Гора (славе Никољдан).

Шумљаци су доселили из Шуме у Херцеговини.

Шуњићи су пореклом из Херцеговине. Шумани од Дубице и Градишке пореклом су од Полимља.

Шурлани су пореклом из села Ораха у Шуми код Требиња, у Херцеговини. Изгледа да су Шурлани доселили преко Далмације.

Страдање Срба са Козаре и Поткозарја у Другом светском рату 

У Другом светском рату с подручја Козаре и Поткозарја изгубило је животе преко 40.000 становника. Подручје Козарске Дубице пре Другог светског рата имало је 33.350 становника. Од тога броја је погинуло 18.495 становника. Само на подручју општине Козарске Дубице 463 домаћинства остала су без наследника по мушкој и женској линији. Њихова огњишта су се угасила. И ово је један податак који показује како су ратови уништавали становништво на овом подручју које је гинуло, расељавало се и насељавало.На ово подручје после Другог свјетског рата становништво се досељавало и насељавало из Змијања и Мањаче. Интересантно је навести да је била миграција после Другог свјетског рата из Змијања у Кнешпоље, на место где је изгинуло становништво. То су куповали земљу од оних који су остали и населили се. Ово је исти правац некадашњег миграционог кретања од Змијања у Поткозарју.

Душан Дивљак, стар 70 година, из села Побрдана у Кнешпољу, прича да је после Другог свјетског рата доселио из Добрње са Змијања.

Рајко Станивуковић из села Побрдана у Кнешпољу после Другог светског рата је доселио из Добрње са Змијања.

Душан Томаш из села Побрдана у Кнешпољу прича да му је причала прабаба Мика да су они давно доселили од некуд из Далмације. Славе св. Николу. И ово је миграциони правац Црна Гора-Херцеговина-Далмација-Поткозарје. Душан прича да је његова прабаба Мика рођена у XИX веку. У фашистичкој офанзиви на Козари јуна и јула 1942. године погинула су Микина три сина: Стево, Симо и Илија. Тад је прабаба Мика била у поодмаклим годинама. Изгинувши синови и унуци, али оста само једно праунуче, Душан.Мало мушко дете кога баба Мика није од себе никуд одвајала. Мика би говорила: »Дала сам отаџбини синове и унуке. Хвала богу, оста ми праунук Душан, моја глава куће. И моје се огњиште није угасило.«Године 1943. наступила је глад. Баба Мика у својим поодмаклим годинама узе заставу и крену пред омладином да бере ноћу жито према Дубици. »За мном, дјецо, не бојте се, морамо од непријатеља отети наше жито!« Кад се завршио рат 1945. године баба Мика је са својим праунуком Душаном подигла кућицу. Остао је праунук Душан и није се угасило огњиште. Кад је Душана оженила и упутила у војску, баба Мика је говорила: »За отаџбину сам дала синове и унуке, али сам дочекала да из моје куће поново пошаљем војника да носи пушку и брани кнешпољску земљу натопљену крвљу његових дједова и очева. Пјевајте, људи и веселите се! Данас сам најсрећнија прабаба у Кнешпољу. Баба Мика из своје куће поново шаље под пушку војника. Није душман успио да уништи огњишта у Кнешпољу!« Такве су биле мајке Кнежопољке.

Предања о пореклу која су се преносила са оца на сина:

Крнете, Баслаћи, Саџаци, Милановићи доселили су из Лике у Поткозарје. Према родослову који је поседовао Станко Крнета, они су у Лику дошли из Сјенице. Дакле, Сјеница-Лика-Поткозарје, то је био правац миграционе струје. Крнете у Драготињи, Волару и Приједору славе Томиндан. Крнете у Маринима и Јутрогошти славе Јовањдан. Ево како је дошло до промене славе. Сеобом из Лике један Крнета се задржао у Цазинској крајини, а други одоше у Марине и Јутрогошту. Овај Крнета што оста у Цазинској крајини убио је два бега и побегао у други феуд, али је по казни морао променити славу. Од тих су Крнете у Драготињи, Волару и Приједору, који славе Томиндан. Иначе, стара слава Крнетама, док су били у Сјеници и Лици, била је Јовањдан. Симатовићи су се звали Регоде. Први Регода дошао је из Кључа у Паланчиште. Дакле, правац миграције Херцеговина-Далмација-Кључ-Поткозарје. Тај Регода имао је сина Симу-Симата. Симатови синови по оцу Симату добише презиме Симатовићи. Село се звала Симатовица. Симат је био први у Симатовићима. Од њега пред Други свјетски рат било је више од 20 кућа, домаћинстава. Презиме Симатовићи добили су има преко 100 година. Регоде су славиле Ђурђевдан. Ту славу наследили су Симатовићи.

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (426)

Одговорите

426 коментара

  1. molim vas ako mozete da mi odgovorite porjeklo mog prezimena TENDZERIC,moj deda je rodjen u Gornjim Podgradcima opstina Gradiska gde i ima dosta Tendzerica ali niko nezna odakle smo dosli i kad,krsna slava nam je sv. PANTELEJMON ,molim vas da mi odg na mail [email protected],sve sto znate posaljite mi,hvala mnogo unapred

    • Милорад Богдановић

      Ово презиме пронашао сам да се спомиње само у Шематизму митрополије дабробосанске за 1882. године у парохији Подградци, као Тенђерићи слављеници Пантелиндана.

      • Бранко Тодоровић

        А Тенџере су тестиране као I2 DN. 😉

        • Милорад Богдановић

          Исто као и Паројчићи од Грахова, Кљајићи од Коренице и Дамјановићи од Срба, који су географски најближи Тенџерићима из Подградаца. Можда су подградачки Тенџерићи у сродству са тестираном породицом Тенџере, католици, Обровац Сењски.

  2. Spasoja Miljatović

    Miljatović prezime, porijeklo?!?!
    Selo Ševarlije, Kozarska Dubica
    Krsna slava : Jovanjdan (20.01.).
    Hvala!

    • Милорад Богдановић

      Презиме Миљатовић као слављеници Јовањдана спомињу се 1882. године махом на простору Дубице, у парохијама Агићи, Ведовица и Костајниц, као и у парохијама Дубовик код Крупе, Паланка и Умци код Санског Моста. У парохији Влашковци код Дубице Миљевићи су славили Никољдан. Овдје треба споменути да је 1882. године на простору између Дубице и Костајнице, поред десне стране Уне, ово село имало друго име, и припадало парохији Ведовица. То би нам ви требали написати, да остане забиљежено. Више нигдје у митрополији дабробосанској, тада се не спомиње ово презиме.

      Миљатовићи се не спомињу 1883. године у епархији Горњо-Карловачкој.

      Спомињу се 1898. године у епархији пакрачкој, који такође славе Јовањдан, у парохији Суботска код Пакраца. Вјероватно да је та породица родбински поветана са вама, и осталим Миљатовићима из тадашње митрополије дабробосанске.

      Пошто нисте баш тако распрострањени као нека друга презимена, било би добро да неко од мушких особа вашег презимена, искористи попуст за Свески дан ДНК од 50%, из изврши тестирање, и сазна којој хаплогрупи припадају Миљатовићи. Тиме се на најбржи и најтачније долази до сазнања с ким сте родбински поветани много стотина година у назад. О свему овоме можете се информисати на нашем форуму и http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2007.0

  3. Драган Чулибрк

    Поштовани
    да ли имате податке о презимену Чулибрк(Culibrk) село Рашче(Rasce) Нови Град(Бос.Нови)
    слава Св.Jован

    • Милорад Богдановић

      За презиме Чулибрк (Culibrk), никад чуо нисам.
      Можда мислиш на презиме Ћулибрк.

      Презиме Ћулибрк је доста давно настањено на простору око Уне и Сане.

      Ово презиме се спомиње и у времену Обреновића као досељеници из Крајине. Тако 1837. године спомињуе се кмет Јован Ћулибрк, као и Лазо, Митар, Петар и Саво који су незадовољни својим удомљењем на простору Лешнице вратили се поново назад у Крајину. Митар је тада имао у породици 6 мушки и 9 женски чељади, а Петар 2-4. Митар је био војни старјешина који се 21.4.1838 заједно са Петром Бојаџијом раздужио и придружио се Крајишницима, што су се поново у Крајину вратили. Била је то група од 285 чељади.

      Сви Ћулибрци који се спомињу 1882. године око Уне и Сане славе Јовањдан, осим у парохији Крупа који славе Никољдан. Тада се још спомињу и Ћулибрковићи, у парохији Добрљин, чија је слава такође Јовањдан. Више нигдје у тадашњој митрополији дабробосанској не спомиње се ово презиме.

      И у епархији Горњо-Карловачкој, 1883 године спомиње се ово презиме који исту славу славе, али нажалост није наведено у којим парохијама.

      Ћулибрка је било и у Славонији. Тако се 1898. године спомињу у Окучанима као слављеници Никољдана и Ћулубрци који славе Стевањдан у парохији Славонска Пожега.

      Такође и вама предлажем да искористите прилику и извршите тестирање, како би на најбржи и најсигурнији начин сазнали с ким сте у сродству у назад неколико стотина година http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=2007.0

    • Ja milan ćulibrk

      Ja sam rodom iz rašća unuk laze i praunuk pere ćulibrka sa slavom sv jovan

  4. Plemić

    Poštovani, da li možete da mi kažete nešto više o porijeklu prezimena Plemić iz Stanice? Po ovome ovde stoji da je iz okoline Višegrada, a neki drugi izvor kaže da su “bili Skakići i da su se doselili iz Grahova”… Šta je od svega tačno i najbliže istini? Srdačan pozdrav!

    • Plemić

      Izvinjavam se, iz Sanice treba da stoji. Telefon mi je sam prepravio riječ…

      • Милорад Богдановић

        Вјероватни да су ваши претци дошли у Саницу, прије 19. вијека, са простора Рогатице или Сарајева. Само се на тим просторима спомиње ово презиме до краја 19. вијека. По слава су различити. У Саници и граду Сарајеву (из Санице је тада било досељеника у Сарајеву), Племићи се спомињу као слављеници Никољдана, док у Мокром код Сарајева славе Стевањдан. Племићи, из Соколовића код Рогатице славе Срђевдан.

        Можда би најбоље било да се неко од Племића тестира, како би сазнали којој хаплогрупи припадају, и тиме би вјероватно дошли до сазнања из које племићке породице потичете.
        О томе се можете добро информисати, овдје, у нашем Пореклу.

  5. Postovani, mozete mi reci malo vise on prezimenu MALETIC a krsna slava je sveti pantelemon 09/08, ljep pozdrav

    • Милорад Богдановић

      Ниси навео из које си породице Малетић. Да ниси из Градине?

      Малетићи који славе Пантелиндан вјероватно је једна породица која се 1882. године спомиње у Градини код Приједора, Подградцима на Козари и Прибинићима код Тешња. Тада се Малетићи наводе као слављеници 13 различитих слава, и махом су настањени на простору Крајине и Романије.

      Ово презиме доста је било заступљено на простору Славоније, гдје су се махом расељавали Срби с друге стране Саве, али се Малетићи као слављеници Пантелиндана, не спомињу.

      Такође, нисам их пронашао ни на простору Херцеговине и Ц.Г., гдје је данас модерно рећи да су коријени баш отуда доселили.

  6. Бориша

    Поштовани,
    Прије свега хвала Вам на овако дивном сајту и великом уложеном труду.
    Да ли знате нешто о презимену Шева,прије свега о поријеклу породице која је данас углавном настањена у Бањалучкој регији? Крсна слава је Св. Трифун.
    На Вашем сајту сам читао о Шевама/Шевићима који воде поријекло иѕ Никшића, али они славе Св. Арханђела…
    Срдачан поздрав!
    Унапријед захвалан, Бориша

    • Милорад Богдановић

      Хвала Бориша на овако драгим рјечима. Хвала ти што поштујеш своју ћирилицу.

      Презиме Шева спомиње се 1882. године само у Пискавици, на ј/з страни, између Шибова, Луке и Поточине.
      Презиме Шево, те 1882. године у митрополији дабробосанској славили су Лучиндан, Никољдан и Пантелиндан. Као слављеници Трипуњдана, нико се под овим презименом не наводи. Они су махом настањена на простору Високе Крајине, али и у парохији Маховљани (Св. Лука), Томина ( Св. Никола) и Стари Мајдан (Пантелиндан).

      У Славонији, у епархији пакрачкој за 1898. годину спомиње се само презиме Шевић у парохијама Поучје код Ђакова и Смољановци код Пожеге, чија је слава Лучиндан.

      У Далмацији, у Стрмици, презиме Шево славило је такође Лучиндан. Овдје су доселили половином 18. вијека из Плавна. Око 1920 биле су двије куће Шева. У сродству су са Опачићима, а неки су мишљења да су се Шеве презивали Опачићи.
      Препис: Александар Бачко, Породице далматинских Срба, Београд, 2008., стр. 475

      Зато, мој је приједлог да се тестираш, да сазнаш која си хаплогрупа и много брже и тачније сазнаћеш ко су ти сродници и претци твоји.

      Поздравља те Јелићанин.

  7. Luka Ozegovic

    Postovani,

    Zanima me poreklo prezimena Ozegovic ( Manjaca ) koji slave Nikoljdan.

    Hvala

  8. Милорад Богдановић

    Ожеговићи који славе Никољдан спомињу се 1882 године у Шематизму д/б, у парохији Ратково, на Мањачи. Да су овдје настањени више стотина година, може се видјети и по истим презименима и славама што се спомињу у Славонији од почетка 18. вијека, а можда и раније, на простору Пакраца и Папука, а 1898 у парохији Бјеловара и Копривнице, у Шематизму епархије пакрачке, гдје су у већем броју досељавали Срби са простора између Врбаса и Сане.

    Ожеговића је било и на просторуизмеђу Сане и Уне који махом славе Стевањдан као и на простору Лике и Баније, гдје такође славе ову славу, а неки и Ђурђевдан.

    Зато, моја је препорука да се тестираш, да сазнаш која си хаплогрупа, и на најбржи начин сазњаћеш с ким си у сроству неколико стотина година уназад.

  9. Тодоровић

    Поштовани господине Богдановићу,

    Све похвале за Ваш рад, труд и издвојено вријеме за нашу потрагу о коријенима.

    Да ли Вам је познато поријекло презимена Тодоровић, поткозарско село Бакинци, општина Лакташи. По неким изворима ту смо присутни око 200 година (9 генерација). Наводно смо дошли из Куле код Мркоњић града гдје смо се презивали Чулић. Славимо Часне вериге.

    Свака помоћ је добродошла, унапријед хвала.

    • Вуле

      Господине Тодоривићу,

      Ја сам Милановић , моји су такође из села Бакинци код Лакташа.
      Занимљиво је што ми је деда такође причао да су се Милановићи у Бакинце доселили из околине Мркоњић града или Босанског Петровца, такође ми је рекао да су се раније презивали Чулић и слава ми је исто Часне Вериге светог апостола Петра.

      • ТОДОРОВИЋ

        Вуле, имате одговор од господина Ананића доле, од 28дец2017. Такву теорију сам и ја имао отприлике. Ако желите оставите ми MAIL па да можемо размјенјивати информације, поздрав

        • Вуле

          Нисам дуго био придутан на сајту. Ево e-mail па ми проследите информације које имате генерално о Бакинцима и породицама из Бакинаца. Посебно о породици Милановић ако знате било шта.

          [email protected]

          Ја немам пуно информација, и све што знам је углавном из прича покојног деде. Иначе деда се из Бакинаца одселио за Бачку Паланку где ја и данас живим. Поздрав

  10. Милорад Богдановић

    Хвала Вам господине Тодоровићу на овако дивним ријечима. Мени су други много помогли, зато се и ја трудим да помажем онима кога овај частан посао занима.

    Вјековима је Лијевче поље било насељено, али и пролазна путања за селидбе ка обећаним благом преко воде Саве. Махом су овдје православни Срби досељавали са виших простора између Врбаса и Сане.
    Вјероватно да има основе у причи да сте давно доселили од Куле код Мркоњић Града, и да тамо више нема твојих предака, јер 1882. године (Кула се тада није ни спомињала) на овим просторима Чулића није било, као ни Тодоровића. Они се тада једино спомињу у Црном Лугу у Ливањском пољу и Бањалуци, као слављеници Часних Верига, а исти слављеници, Тодоровићи, у Броду на Сави, Травнику, Машићима и твојим Бакинцима.
    Само да напоменем да је твоје презиме настало од имена Тодор, Теодор, које је било јако учестало код православних Срба до краја 19. вијека, а ево и данас се поново јавља (имам унука Теодора), и те 1882 године Тодоровићи се спомињу скоро у свим крајевима, и славе 18 различитих слава. Чулићи четири.

    Тодоровићи су јако бројни и у Славонији, гдје су махом досељавали православни Срби са простора између Врбаса и Сане, али нисам нашао твоје слављенике и презимењаке, као ни Чулиће, гдје се до краја 19. вијека ово презиме тамо не спомиње.

    Такође ни у епархији Горњо-Карловачкој 1883 године, не споињу се твоји слављеници, а презимена Чулић и овдје нема као ни у Славонији.

    Значи, претпоставке су вјероватно тачне, да сте на овим просторима Поткозарја и више од 200 година, и да се нисте дање расељавали.

    Као и другима, предлажем и теби да постанеш наш члан, да уплатиш чланарину Порекла, гдје онда имаш доступну нашу дигиталну библиотеку, у којој има доста вриједних књига и часописа, махом везана за славе и презимена, као и миграциом православних Срба.
    А ако имаш велике обавете и немаш баш пуно времена за читање, изврши тестирање, сазнај која си хаплогрупа и проблем је ријешен. То је данас постало хит. То се може видјети и на нашим страницама, јер наше Порекло је зачетник тестирања код свих Срба, све три вјере.

    Свако добро ти желим.