Порекло презимена Срба у Поткозарју

Становништво Поткозарја досељавало се са разних страна, од Косова, Рашке области, Црне Горе и Старе Херцеговине, али и суседне Лике и Далмације.

Дракулићи су из Корјенића у Херцеговини (славе Мратињдан).

Дурбабе су од села Дорибабе, од босанског угра.

Дулићи су из Дулица од Гацка у Херцеговини.

Ђиласи су пореклом из Црне Горе (славе св.Симеуна).

Зорановићи су пореклом из Херцеговине.

Зорићи су пореклом из Дробњака у Црној Гори (славе Ђурђевдан).

Зупци су са Зубаца у Херцеговини (славе св. Ђурђа).

Јаракуле су пореклом од Рашковића из Старог Влаха (славе св. Ђурђа).

Јањетовићи су пореклом од Теодоровића у Херцеговини, а доселили су преко Далмације и Лике у ове крајеве (славе Јовањдан).

Јаснићи су пореклом с Косова (славе Ђурђевдан).

Југовићи су из Гацка у Херцеговини. Југовци су из полимског села Југова или од Југа из Југовића у горњој херцеговачкој површи.

Кавенуше су пореклом из Полимља (славе св. Симеуна). Кадијевићи су пореклом из Завале у Попову, у Херцеговини.

Калањи су из Мируша код Билеће, у Херцеговини (славе Никољдан).

Калабе су пореклом из Дробњака у Црној Гори (славе Стефањдан).

Калабићи су пореклом од Нове Вароши из Старог Влаха.

Калиновићи су дошли из Куча у Црној Гори (славе Никољдан).

Каругићи су пореклом из Колашина у Црној Гори (славе Јовањдан).

Келемановићи су из Поцрња, вероватно од Љубиња у Херцеговини.

Керкези су пореклом из Горњег Драгачева (славе Ђурђевдан).

Кецмани су доселили из јужне Србије преко Херцеговине и Далмације у ове крајеве (славе Вратоломијевдан).

Ковачевићи су из Рашке (славе св. Јована).

Козоморе су пореклом с планине Козомор, Нова Варош, Стари Влах (славе св. Јована).

Комадине су пореклом из Васојевића у Црној Гори (славе Никољдан).

Кондићи из дубичког краја су пореклом из вишеградског Старог Влаха (славе Никољдан)

Кораћи су из Попова у Херцеговини. Њихово даље порекло је Братоножићи у Црној Гори (славе св. Илију).

Корјенићи су из. Корјенића у Херцеговини.

Косијери су пореклом из Косијерева у Црној Гори.

Косовци су пореклом из Косова.

Котури у више села дубичког и градишког подручја доселили су из Старог Влаха од Ибра (славе Никољдан).

Кочићи су пореклом од братства Малешеваца у Херцеговини (славе св. Игњатију). Године 1436. спомиње се Блаж Кочић у Цетини. Србима којима припада Блаж су Херцеговци које је населио цар Душан око Клиса и Скрадина. Кочићи су доселили од Малешеваца у Грахову из Црне Горе.

Краљевићи су доселили из Херцеговине.

Крвавци су пореклом из Херцеговине.

Крчиковићи су пореклом из Црне Горе (славе Никољдан).

Кртолине су од Лубура у Риђанима, из Црне Горе.

Круге су доселиле из Црне Горе. Кувељи су од Сјенице (славе Ђурђевдан).

Куваље су пореклом од Сјенице (славе Ђурђевдан).

Кукићи су пореклом из Бањана у Црној Гори.

Кукићи су доселили из Херцеговине.

Кукуљи су доселили из Црне Горе.

Кужети (Зорићи) су се назвали што су прекужили кугу, а негде су били кувари у кужини и по том названи Кужети.

Лугоње су пореклом из Дробњака из Црне Горе (славе Ђурђевдан).

Лукачи су пореклом из Куча у Црној Гори (славе Јовањдан).

Лопари су доселили од арбанашке границе из Црне Горе (славе св. Јована).

Лопаре су из Требињске шуме у Херцеговини.

Лопарице су из Црне Горе.

Љубибратићи и Пухали, велике личке породице, дошли су из Требиња у Херцеговини са владиком Љубибратићем, чији су братственици били. Овога владику истерали су Млечани из манастира Савине након освајања Херцег Новог. То му је прибавило турску заштиту и путовање на такву даљину. То је изгледа било 1717. године.

Мандићи су неки из Рашке, а неки из горње Херцеговине (славе Никољдан).

Мајсторовићи су доселили из Херцеговине.

Малешевци су од Билеће у Херцеговини.

Матаруге око Козаре су пореклом од старог брата Матаруга у Грахову у Црној Гори. Има их и у Матаругама у Ћехотини, у сливу Лима. Сви славе Ђурђевдан. Матаруге у Грахову у Црној Гори први пут се спомињу 1318. године.

Матавази су из Црне Горе, а тамо се мисли да су пореклом Арбанаси.

Моравци су доселили из Старог Влаха (славе св. Јована).

Мораче су из Мораче у Црној Гори (славе Никољдан).

Мастиловићи су из Гацка у Херцеговини.

Мачинко је доселио из Херцеговине (слави св. Илију).

Мачноге су доселиле из Херцеговине.

Мацуре су пореклом из Братоножића у Црној Гори (славе св. Арханђела).

Медани су из Храсна у Херцеговини (славе Јовањдан).

Мерчепи су пореклом из Риђана у Црној Гори.

Мехтери или Штрпци (то исто значи на турском језику) доселили су из Старог Влаха.

Мирославићи су пореклом из села Капавице, код Љубиња, у Херцеговини. Ови се у Капавици сада зову

Гордићи, а пореклом су из Мратиња од Никшића (славе Никољдан).

Мостарци су пореклом из Херцеговине.

Мокроноге су дошљаци из доњег Полимља и Васојевића у Црној Гори.

Неретвљанци су пореклом из Херцеговине.

Никшићи су пореклом од Никшића у Црној Гори.

Обади су из Борча на Неретви у Херцеговини.

Обућине су пореклом од Колашина (славе св. Ђурђа).

Одавићи су пореклом из Херцеговине.

Ожеговићи су из села Ожеговића, на Чеву, у Црној Гори (славе св. Стефана).

Ољача имају своје имењаке у Ољачинцима, у Дубници, у Врањској Пчињи, а они су пореклом из Лопардинаца код Прешева (славе Ђурђевдан).

Опарице су доселили из Левачких Опарица (славе св. Јована).

Оташовци су из Црне Горе.

Падежани су пореклом с југа Србије.

Пађени су из Пађена у Херцеговини (славе св. Ђурђа).

Палавестре су пореклом из Херцеговине.

Парух је пореклом од Тараила у Шуми код Требиња, у Херцеговини.

Пашићи и Пјанићи су дошли из Рашке (славе Јовањдан).

Периновићи су из Невесиња у Херцеговини, а они су од Мучибабића.

Пиштељићи су доселили од Требиња у Херцеговини (славе св. Николу).

Племићи су из села Племе у вишеградском крају (славе св. Николу)

Поцрњи су из Поцрња од Љубиња у Херцеговини.

Попаре су пореклом из Фатнице у Херцеговини.

Предојевићи су пореклом из Рудина код Билеће у Херцеговини (славе св. Алимпију).

Прибићевићи су доселили из Херцеговине.

Пухали су дошли од Требиња у Херцеговини.

Рендулићи и Рендићи су од Сјенице.

Рорићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини.

Сантрачи су пореклом из Колашина у Црној Гори (славе Панталијевдан).

Селаци су доселили из Старог Влаха.

Силимићи су из Херцеговине (славе св. Ђурђа).

Сјенежете су дошљаци из доњег Полимља и Васојевића у Црној Гори.

Скендерије су од Скадарског краја. Њихово крсно име је св. Врач.

Скопље су из Херцеговине.

Смољани, Смолићи, Смолоићи пореклом су с карсног платоа измеду доње Таре и Пиве у Црној Гори (славе Ђурђевдан).

Смољевићи и Смољо пореклом су из Дробњака у Црној Гори (славе св. Ђурђа).

Сопиљи и Совиљи су из Невесиња, Херцеговина (славе Никољдан).

Срђени су из села Срђевица у Гацку, Херцеговина,

Стирачи су пореклом из Васојевића у Црној Гори (славе Јовањдан).

Сунарићи су из Старог Влаха (славе Симеуњдан).

Танкосавићи су пореклом из Старог Влаха (славе св. Ðурда).

Тице су из Полимља.

Торомани или Туромани од Дубице и Градишке су пореклом из Полимља (славе св. Стевана).

Трнинићи су из села Трнина у Колубари.

Трубари су из Херцеговине.

Тубини су из Бурмаза код Стоца у Херцеговини (славе Вартоломијевдан).

Тумарићи су из Тумарске, планина Коњух.

Ћеранићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини.

Ћермани су из Љубиња у Херцеговини.

Убавићи су од вишеградског краја.

Угарчићи су пореклом из Невесиња у Херцеговини. Угарча су из Херцеговине. Угреновићи су пореклом из Старог Влаха (славе Јовањдан).

Хашани су доселили од Плава из Црне Горе.

Хере су пореклом из Херцеговине.

Цикоте код Дубице су пореклом из Старог Влаха. Цикота има у Црној Гори (славе св. Ђурђа).

Џепине су пореклом из Куча у Црној Гори (славе Јовањдан).

Шапоње су од Нове Вароши, Стари Влах (славе св. Василија).

Шатенци, Шамате су доселили од Билеће из Херцеговине.

Шашари су из Херцеговине.

Шеве су од Никшића из Црне Горе (славе Аранђеловдан).

Шевићи су од Сјенице из Старог Влаха (славе Ђурђевдан).

Шљивићи су из Старог Влаха (славе Никољдан).

Шоботи су поријеклом од Мрњавчевића из Куча у Црној Гори (славе Митровдан).

Шолаје су пореклом из Старог Влаха (славе св. Ђурђа).

Штрпци су досељеници с југа, из Херцеговине.

Штековићи су из Васојевића. Према другим подацима, из села Штековица у Прибоју, где се спомињу од 1642. године, Црна Гора (славе Никољдан).

Шумљаци су доселили из Шуме у Херцеговини.

Шуњићи су пореклом из Херцеговине. Шумани од Дубице и Градишке пореклом су од Полимља.

Шурлани су пореклом из села Ораха у Шуми код Требиња, у Херцеговини. Изгледа да су Шурлани доселили преко Далмације.

Страдање Срба са Козаре и Поткозарја у Другом светском рату 

У Другом светском рату с подручја Козаре и Поткозарја изгубило је животе преко 40.000 становника. Подручје Козарске Дубице пре Другог светског рата имало је 33.350 становника. Од тога броја је погинуло 18.495 становника. Само на подручју општине Козарске Дубице 463 домаћинства остала су без наследника по мушкој и женској линији. Њихова огњишта су се угасила. И ово је један податак који показује како су ратови уништавали становништво на овом подручју које је гинуло, расељавало се и насељавало.На ово подручје после Другог свјетског рата становништво се досељавало и насељавало из Змијања и Мањаче. Интересантно је навести да је била миграција после Другог свјетског рата из Змијања у Кнешпоље, на место где је изгинуло становништво. То су куповали земљу од оних који су остали и населили се. Ово је исти правац некадашњег миграционог кретања од Змијања у Поткозарју.

Душан Дивљак, стар 70 година, из села Побрдана у Кнешпољу, прича да је после Другог свјетског рата доселио из Добрње са Змијања.

Рајко Станивуковић из села Побрдана у Кнешпољу после Другог светског рата је доселио из Добрње са Змијања.

Душан Томаш из села Побрдана у Кнешпољу прича да му је причала прабаба Мика да су они давно доселили од некуд из Далмације. Славе св. Николу. И ово је миграциони правац Црна Гора-Херцеговина-Далмација-Поткозарје. Душан прича да је његова прабаба Мика рођена у XИX веку. У фашистичкој офанзиви на Козари јуна и јула 1942. године погинула су Микина три сина: Стево, Симо и Илија. Тад је прабаба Мика била у поодмаклим годинама. Изгинувши синови и унуци, али оста само једно праунуче, Душан.Мало мушко дете кога баба Мика није од себе никуд одвајала. Мика би говорила: »Дала сам отаџбини синове и унуке. Хвала богу, оста ми праунук Душан, моја глава куће. И моје се огњиште није угасило.«Године 1943. наступила је глад. Баба Мика у својим поодмаклим годинама узе заставу и крену пред омладином да бере ноћу жито према Дубици. »За мном, дјецо, не бојте се, морамо од непријатеља отети наше жито!« Кад се завршио рат 1945. године баба Мика је са својим праунуком Душаном подигла кућицу. Остао је праунук Душан и није се угасило огњиште. Кад је Душана оженила и упутила у војску, баба Мика је говорила: »За отаџбину сам дала синове и унуке, али сам дочекала да из моје куће поново пошаљем војника да носи пушку и брани кнешпољску земљу натопљену крвљу његових дједова и очева. Пјевајте, људи и веселите се! Данас сам најсрећнија прабаба у Кнешпољу. Баба Мика из своје куће поново шаље под пушку војника. Није душман успио да уништи огњишта у Кнешпољу!« Такве су биле мајке Кнежопољке.

Предања о пореклу која су се преносила са оца на сина:

Крнете, Баслаћи, Саџаци, Милановићи доселили су из Лике у Поткозарје. Према родослову који је поседовао Станко Крнета, они су у Лику дошли из Сјенице. Дакле, Сјеница-Лика-Поткозарје, то је био правац миграционе струје. Крнете у Драготињи, Волару и Приједору славе Томиндан. Крнете у Маринима и Јутрогошти славе Јовањдан. Ево како је дошло до промене славе. Сеобом из Лике један Крнета се задржао у Цазинској крајини, а други одоше у Марине и Јутрогошту. Овај Крнета што оста у Цазинској крајини убио је два бега и побегао у други феуд, али је по казни морао променити славу. Од тих су Крнете у Драготињи, Волару и Приједору, који славе Томиндан. Иначе, стара слава Крнетама, док су били у Сјеници и Лици, била је Јовањдан. Симатовићи су се звали Регоде. Први Регода дошао је из Кључа у Паланчиште. Дакле, правац миграције Херцеговина-Далмација-Кључ-Поткозарје. Тај Регода имао је сина Симу-Симата. Симатови синови по оцу Симату добише презиме Симатовићи. Село се звала Симатовица. Симат је био први у Симатовићима. Од њега пред Други свјетски рат било је више од 20 кућа, домаћинстава. Презиме Симатовићи добили су има преко 100 година. Регоде су славиле Ђурђевдан. Ту славу наследили су Симатовићи.

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (426)

Одговорите

426 коментара

  1. nenad kovrlija

    ja sam nenad kovrlija moji vode poreklo iz zaseoka kod bosanskog grahova nekada davno bili su bjelići bar tako kaže knjiga koja postoji i dan danas priča o prezimenu kovrlija bar kako mi je jedan od mojih stričeva ispričao počinje u nekom dvoboju megdanu sa turčinom iz kog je naš predak izašao sa povređjenom nogom pa je kovrljao a neki kažu i da je tog turčina zakovrljao nikako da uzmem knjigu da pročitam sta tamo sve piše inače pradeda mi je bio Stevan a deda Jovan Kovrlija i imao je osam njih ja sam sin najmlađeg nedeljka a ceo zaseok se prezivao Kovrlija neznam dal je jedna il dve kuće samo bilo kurbalija ako pridodamo i ove Kovrlije na Kozari i ove što su i dalje Bjelići dolazim do zaljučka da neznam ni sam koliko rođaka imam a koliko sam video svi slave Sv.Vasilija Velikog i Kovrlije i Bjelići pozdrav.

    • Милорад Богдановић

      Ненаде, може ли се знати ко је написао ту књигу. Гдје се може пронаћи?

      Коврлије из Јеловца и Гареваца код Приједора су досељеници од Петровца, али да су у сродству са Бијелићима, питање је, то су за сада само претпоставке.
      Оба ова презимена су доста стара, а Петровац је био само пролазна путања за већину Срба који су долазили од Ливна, Гламоча, Далмације и Лике ка Поткозарју и Славонији.

  2. Јоксим

    Ненаде, кажеш:”никако да узмем књигу да прочитам шта тамо све пише”… Чувај се сине Ненаде, књиге су опасне. Пази да се нека не заковрља. Ето белаја, мораћеш да тражиш помоћ Змаја од Шипова.

  3. Вид Кнежевић

    Поштовани, ја сам пореклом од Кнежевића који су са Бјелајског поља из Босанске Крајине досељени у Отон код Книна 1684.год. (захваљујем Александру Маринковићу на помоћи у истраживању). Део породице Кнежевић је остао у Отону, у засеоку Кнежевићи а део се одселио назад у Босанску Крајину у Мали Цвјетнић код Дрвара. Касније је мој огранак одеселио пре другог светског рата у Македонију у Карађорђевац (Јосифово,Валандово) а после другог св. рата у Војводину. Славимо Св. Николу, а каже се да смо пореклом од Крушева, за које се не зна тачно где је. Ја сам добио податак да се односи на Крушево код Мостара. Ако знате нешто више, молим Вас да ми пишете на [email protected]

  4. Mirjana

    Poštovani, molim Vas da mi kažete o porijeklu prezimena Stanojević. Selo Koturovi, opština Kozarska Dubica…Slavimo slavu Đurđevdan. Jedina informacija koju imam vezana je za mog pretka Vuka Stanojevića koji je došao na ove prostore polovinom 19.vijeka bježeći od Turaka…Hvala!

  5. sneza

    Postovani, da li znate ista o poreklu porodice Petkovic, iz Svodne kod Novog Grada.Slave Sv. Stefana, hvala unapred i srdacan pozdrav.

  6. Андреја Самолов

    Помаже бог пријатељи , потребна ми је помоћ у истраживању порекла мог презимена Самолов , пореклом сам из Лике , славимо Светог Јована . Открила сам презиме и у Русији , непроменјено , и ту је настала збрка . Хвала унапред свим добрим душама

    • Бранко Тодоровић

      Бог ти помогао Андреја,

      За почетак, било би корисно ако бисте нам рекли кад се најраније ваше презиме јавља у Лици, или нам бар навели из ког сте тачно места, па бисмо могли погледати ми сами у неком од пописа?

      Овако на први поглед, можда су у питању сеобе, а можда и сама случајност. Малопре погледах на вк.цом, па утврдих да заиста има доста Самолових у Русији, као и у деловима Украјине које су у XVIII насељавали Срби, пореклом углавном са простора Војне крајине. Али овако по језичкој вокацији, пре бих рекао да је случајно исто, него да има неке генетске везе. Говоримо ипак о два словенска народа који користе огроман корпус речи истог порекла.

      С поштовањем,
      Defendor

  7. Андреја Самолов

    Хвала вам на брзом одговору и опростите због кашњења . Дакле , потичем из Плитвичког Љесковца , исто и слично презиме сам налазила у неким пописима околних села углавном из XIX века . С бескрајним дивљењем према вашем раду Андреја

  8. dejan

    Pozdrav svima, interesuje me poreklo porodice Antonic iz Kozarske Dubice ( slava: Casne Verige Apostola Petra ). Hvala unapred.

  9. Боро

    Поштовани Богдановиќу,
    Сајт Вам е фантастичан и кад човјек гледа који труд је потребан за све што сте урадили само остаје да се поклонимо Вама и Вашем раду.
    Моја фамилија је Бабиќ и потјечемо из села Пламенице (засеок Бабиќи)код Кључа.Отац ми је Неѓо, дјед Стево, прадјед Лазо и тамо су насељени за вријеме турске владавине из села Хрипавци које се налази на путу Кључ-Сански Мост.
    По предању мог дједа поријекло нам је из Херцеговине и прво су дошли у Лику а затим у Босанску Крајину..
    Крсна слава нам је и дан данас Свети Врачи Козмо и Дамјан па ме чуди да нигдје нема запис да славимо ову славу.
    Молим све који више знају о потеклу моје фамилије да напишу и подијеле са нама нова сазнања.
    Са поштовањем Боро.

    • Милорад Богдановић

      Хвала Боро на овако лијепим рјечима, што је велика част за свакога, па тако и мени.

      Нажалост, за тебе, ништа ново не могу да ти напишем, јер, доста нејасноћа има, па када би нам могао још нешто написати о своме презимену, Слави и родноме крају, можда заједно, полако, дођемо до нових сазнања.

      У Шематизну митрополије дабробосанске за 1882 годину нигдје се не спомињу Бабићи као слављеници св. Врачи, нити село Пламенице и Хрипавци, гдје живе Срби. Можда су села гдје су Срби живјели, имали неко друго име, у та времена, као што су и нека друга села у околини носила. Колико се данас може видјети, та два села нису баш тако далеко једно од другога.

      Да ли се случајно у причама старијих особа није спомињала нека веза са презименом Панић, Аничић, Каурин и Тојагић, јер се једино та презимена спомињу у Шематизму као слављеници св. Кузмана и Дамјана (14.11.)?

      • Боро

        Поштовани Богдановиќу,
        Хвала на одговору који сте ми дали.Нисам у могуќности да добијем више информација за поријекло но колико се сеќам да су се Пламенице раније звале МИГИНО БРДО са засеоцима Бабиќи(Крсна слава Свети Врачи, засеок Громиле гдје је имало више фамилија:Бранковиќи,Драгиќи,Бабиќи,Зрилиќи и Миќановиќи(Крсна слава им је Никољдан), засеок Адамовиќи и Поповиќи, засеок Ѓукиќи,засеок Јосиповиќи,засеок Вуковиќи (Крсна слава им је Јовањдан) ту је и дио засеока Кула гдје живи муслиманско живље које и данас живи док су сви остали исељени после 1996 године.
        Са наведеним фамилијама колико знам немамо никаву повезаност само занам да има Бабиќа у Биљанима близу Санице и у Горњем Раткову само што они имају отегнуто презиме БАААБИЌИ као и једна фамилија у Кључу који су Хрвати-римокатолици..
        Поздрав од Боре из Скопља

  10. Miso Gigovic

    Zna li neko odakle vodi porijeklo Gigovica? Slava Arandjelovdan? Hvala.