Lopare i okolna sela

25 komentara

1. 9. januar 2018. u 18:32

   Vojislav Ananić

   PIRKOVCI

   Pirkovci su prostrano naselje izduženo u pravcu istok-zapad. Njegov hatar proseca rečica Gnjica u pravcu jug-sever. Naselje je veoma razbijeno, i njegova »sela«, uglavnom rodovske grupe kuće, su raspoređene amfiteatralno po kosama i stranama ispod brda Kokošinjca i Živkova brda (između njih teče Gnjica).
   Ta su »sela«: Boškovići, Gornji i Donji Tejanovići, Krsmanovići-Stevanovići i Brezovača, Drpići, Todići, Tociljevac, Savići. Znatan broj kuća je u ravni pored Gnjice i pored druma Tuzla — Brčko. Tu su Savići, Tošići, Krsmanovići, Jovići i dr.
   Po hataru ima mnogo šume po kojoj ima i skorašnjih krčevina; čest je toponim Krčevine. Šume su: Pirkovačka šuma, Crno jezero, Kokošinjac, Tisovica. Po naselju ima više živih vrela koje se obično i zovu jednostavno Voda. Jedna se zove Kaurska voda. Bunara je u ovom naselju malo. Zirati su: Kalemi, Sastovci, Vinograd, Bašča, Bjeljevine, Utrna, Luka, Njiverci, Debelo brdo, Jezera, Jasni do, Panjići, i dr.
   U naselju ima 145 domaćinstava (1953: 108 dom.).
   Celokupno zemljište na kom su danas zaseoci Tejanovići, Stevanovići, Stojšići i Jovičići bilo je nekada zemlja bega Ahmeta Hadžiefendića iz G. Tuzle. (Taj beg bio je došao u kuću svoje žene Zarke Hadžiefendić, koja je bila jedinica, i primio njeno prezime.).
   Zaseoci: Donji Tejanovići (srazmerno velika grupa kuća), Savići, Stoišići, Todići i Stevanovići, čije su kuće pored druma i u ravni pored Gnjice nastali su posle poslednjeg rata i u njima su domaćinstva koja su se spustila sa brda i strana. Zaselak Donji Tejanovići je s obe strane Pirkovačkog ili Marića potoka, koji se nekada zvao i Tairov potok (po begu Tahiru Hadžiefendiću iz G. Tuzle). Na Pirkovačkom ili Marića potoku bio je nekada Marića han. Zaselak Savići su kod ušća potoka Toclijevca u Gnjicu. Kuća ima i izvan tih zaselaka. Kao visoko uz potok Kokošinjac i po Živkovu brdu između Gnjice i Tisovice (potoka). Ispod zaseoka Brezovače, desno od Gnjice, je velika industrijska ciglana.
   U selu ima starih groblja. Slušao sam samo opšte predanje da su tu živeli pre Srba »Madžari« i da su odavde otišli zbog hladnoće. Nisam mogao doznati kako je selo dobilo to svoje ime. Ono je, budući patronimično, sigurno uspomena na neki rod koji je tu živeo. U okolini Prizrena ima srpski rod Pirkovići, u Bosni ima Muslimana s prezimenom Pirkovići, a u Sloveniji, u Beloj Krajini, susreće se prezime Pirkovič.
   Sadašnje groblje za čitavo naselje je otprilike u sredini naselja.
   – Savići 1. (15 dom.) i Todići (7 dom., Arhanđelovdan) vode poreklo od braće Save i Tode, koji su bili starinom iz Hercegovine. Oni su »šukunđedovi« današnjih Savića i Todića.
   — Jovići ili Tejanovići (18 dom., Đurđevdan) su poreklom iz Hercegovine. Došao prapraded Đ. Jovića (r. 1932) početkom 19. veka. Možda su s njima zajedničkog porekla i Savići 1. Jovića ima iseljenih u Tuzli, Bijeljini, Loparama i dr.
   — Krsmanovići (4 dom., Nikoljdan) su takođe poreklom iz Hercegovine. Oni su ogranak Petrovića u Kozjaku. Ima ih iseljenih u Brčkom i u Tuzli.
   — Stevanovići (5 dom.), Jovičići (6 dom.) i Stojšići (5 dom.) su zajedničkog porekla (slave Arhanđelovdan) i poreklom su iz Hercegovine; Stojšići kazuju da su iz Crne Gore. Doselila pre oko 150 godina tri »sina«: Stevan, Jovica i Stojša.
   — Markovići (3 dom., Arhanđelovdan), poreklom iz Meljine u Gacku (Hercegovina). Po pradedu Todoru zovu se i Todorovići.
   — Tošići (9 dom., Jovanjdan) su poreklom iz Hercegovine.
   — Gašići (3 dom., Arhanđelovdan) i Simikići ili Boškovići (9 dom., Arhanđelovdan) zajedničkog su porekla iz Hercegovine. Ima iseljenih Simikića u Brčkom i Gašića u Mirosavcima i Koritašima. Neki smatraju da su ogranak Gašića i Dragići 1. (5 dom.): da su bila braća Drago i Gašo.
   – Dragići 2. (1 dom., Srđevdan).
   — Todići (6 dom., Arhanđelovdan) i Perić 1. (1 dom.), koji je od Todića, ali se po dedu prozvao Perić. Starinom su iz Hercegovine.
   — Lujići (2 dom.). Božo Simikić nije imao dece i uzeo u kuću sestrića Kostu Lujića iz Brusnice.
   — Kerovići (3 dom.). Posle prvog svetskog rata došla dva brata iz Tobuta.
   — Lukići (3 dom.): otac im došao iz Mačkovca na kupljenu zemlju oko 1929.
   — Petkovići (2 dom.) i Ivanovići (1 dom.) zajedničkog su porekla (slave Pantelijevdan). Nekada su Petkovići bili velik rod, a sada je samo brat i sestra, podeljeni. Poreklom su iz Hercegovine; u Pirkovce su došla braća Petko i Ivan, a treći je brat otišao u Peljave i od njega su tamo Delići.
   — Tešić (1 dom.): Jakov Tešić došao ženi u kuću iz Vukasovaca 1925.
   — Simići (4 dom., Srđevdan) stariji su rod u selu nepoznatog porekla.
   — Božići ili Tripunovići (5 dom., Srđevdan): došao je đed Tripun iz Bogutova Sela mnogo pre Novaka Novakovića. Njihov ogranak su i Vidakovići (2 dom.).
   — Novakovići 1. (3 dom., Arhanđelovdan). Praded Novak (»pranđed«) došao je iz Pipera od tamošnjih Novakovića curi u kuću »na srđevsku zemlju« (stoga prislužuje Srđevdan) još za turskog vremena.
   — Novakovići 2. (1 dom., Đurđevdan i Arhanđelovdan): otac Mitar došao iz Puškovca ženi u kuću.
   — Erići (2 dom.) su od Erića u Loparama, koji su poreklom iz Hercegovine.
   — Savići 2. (5 dom., Arhanđelovdan su od Savića u Tobutu, odakle su dolazili u razna vremena. Jović 2., inače Đokanović (1 dom., Jovanjdan): ded mu je dospeo u Joviće kao »dovodak« iz Jasenice.
   — Kojić Jovan (1 dom.) došao iz Lipovice udovici u kuću. — Perić Đ. (1 dom.) došao pre 10 god. iz Mačkovca na kupljenu zemlju.
   — Lazići 1. (1 dom.) su od Lazića u Vukosavcima, a prešli su na kupljenu zemlju.
   — Lazić 2. Z. (1 dom., Arhanđelovdan) među Tošićima: došao iz Brusnice za majkom pre 10 godina; dalje poreklo nepoznato.
   — Manojlović (1 dom.) došao 1925. iz Podgore ženi u kuću.
   — Trivkovići (3 dom., po zemlji Jovanjdan, nekada Arhanđelovdan). Ded im došao iz Maleševaca »curi u kuću«.
   — Mitrovići (3 dom.): došao im otac iz Vukasovaca na kupljeno i na krčevinu.
   – Mihailovići (1 dom., Đurđevdan) su prešli iz Vukasovaca na krčevinu.
   — Rikić (1 dom.) je rodom iz Puškovca.

   Izvor: DJELA,KNJIGA XXXIV, ODJELJENJE DRUŠTVENIH NAUKA, KNJIGA 19,MILENKO S. FILIPOVIĆ, MAJEVICA A S OSOBITIM OBZIROM NA ETNIČKU PROŠLOST I ETNIČKE OSOBINE MAJEVIĆKIH SRBA, SARAJEVO, 1969.

   Odgovori

2. 9. januar 2018. u 19:01

   Vojislav Ananić

   VAKUF

   Selo je na hrbatu jedne kose u pravcu sever-jug, zapadno od Mačkovca, a severno od Jablanice. Kuće su na okupu, ali se ipak izdvajaju dve grupe: Gavrići i Stanišići. Selo ima 57 domaćinstava.
   Glavne su vode u selu: Istočna voda (ranije zvana Popova vodica), Rikića voda, Vakup, Petrovića voda. Njive: Osredak, Luka, Duga njiva. Dolić, Travnjak, Bare, Obrijež, Krušik, Barice, Strmonica, Prisoj, Velika njiva, Njiva Božina, Ornica, Utrna, Jasen, Slatina, Subotići.
   Groblje je na Dugoj njivi i zajedničko je sa Piperima; pored njega je «madžarsko« groblje. U blizini je Popov grob (grob popa Aćima Gavrića, koji je tu ubijen posle 1878). Iznad kuća je neko starinsko groblje, koje takođe smatraju »madžarskim«, a na kom ima stećaka. Istočna voda je kulturni izvor koji se posećuje na Istočni petak.
   Priča se da su nekada u selu živeli »Madžari«, koji su se odselili zbog toga što je bio sneg koji se držao nekoliko godina. Bilo je po selu »madžarskog spomenja« po njivama, pa su ih ljudi iščistili iz njiva.
   O postanku imena ovoga sela ne zna se ništa u selu; međutim, u imenu sela je očuvana uspomena na negdašnji veliki vakuf Gazi Tur-Ali- bega. Neki, doduše, kažu da su u samom selu bili odžak bega Bektaševića, džamija i uz nju vakuf.
   Ranije, pre agrarne reforme od 1919, seljaci su bili čifčije Bektaševića iz G. Tuzle, koji su u selu imali i svoju kulu.
   Po predanju u ovom selu, iz Pipera u Crnoj Gori došlo je 10 familija, od kojih se sedam naselilo u selu koje se otada po njima i zove Piperi (među tih sedam familija bili su i Stokići i Mitrovići), a tri su došle u Vakuf: Kojići, Stanišići i Gavrići. Ima i predanja da su rodovi u ovom selu većinom iz Mačkovca.
   – Gavrići ili Popovići (9 dom., Nikoljdan) su stari sveštenički rod. Staro prezime im je biio Babići, po babi koja se doselila sa sinovima. Popovići su prozvani po popu Aćimu Gavriću, kog su zajedno sa njegovom čeljadi mučenički ubili razbojnici 1888; ostalo je samo jedno dete od kog vode poreklo današnji Popovići. Zovu ih i Popadići. Poreklom su iz Pipera. Ima ih i u Brčkom, Brusnici, Mrtvici i u Mačkovcu.
   — Kojići (7 dom., Nikoljdan) su poreklom iz Pipera. Ranije su se zvali Živkovići.
   — Stanišići (2 dom.) su takođe poreklom iz Pipera. Zajedničkog porekla s njima su i Kistići (3 dom.), Nikolići (3 dom.) i Lazarevići (3 dom.). Od tog šireg roda su bili i Stokići, već izumrli u muškoj lozi. Svi slave Đurđevdan.
   — Petrovići (6 dom., Nikoljdan) su poreklom iz Hercegovine. Pre dolaska u Vakuf bili su u Puškovcu kod Koraja.
   — Mihailovići (5 dom.. Arhanđelovdan) su poreklom iz Hercegovine i ogranak Malinovića (Markovića) u Mačkovcu. Kao Mihailovića ima ih i u Jablanici.
   — Vasići (3 dom., Nikoljdan): otac im je došao iz Brusnice.
   — Mitrovići (4 dom., Arhanđelovdan): došao im je praded iz Puškovca na kupljenu zemlju pre 1878.
   — Lukići (6 dom., Đurđevdan): njihov predak (praded Sime, rođenog 1902) došao je iz Borogova u Spreči.
   — Đurić (1 dom.) je došao iz Pipera ženi u kuću.
   — Lukić Vajko (1 dom.) je došao iz Jablanice ženi u kuću pre drugog svetskog rata.
   — Popadići (1 dom.) su iz Kovačice kod G. Tuzle.
   — Pantići (1 dom., bez muške čeljadi): -bili od Pantića iz Pipera.
   — Simeunovići (1 dom., Jovanjdan) su verovatno poreklom iz Jasenice.
   — Bošnjaković (1 dom.) u jednoj kući Nikolića od oko 1960. i Ž. Bošnjaković iz Požarnice, kog je sa sobom dovela majka

   Izvor: DJELA,KNJIGA XXXIV, ODJELJENJE DRUŠTVENIH NAUKA, KNJIGA 19,MILENKO S. FILIPOVIĆ, MAJEVICA A S OSOBITIM OBZIROM NA ETNIČKU PROŠLOST I ETNIČKE OSOBINE MAJEVIĆKIH SRBA, SARAJEVO, 1969.

   Odgovori

3. 10. januar 2018. u 06:53

   Vojislav Ananić

   BRUSNICA

   Brusnica je oveće naselje u stranama iznad (levo) Brusničke rijeke i njegov hatar se spušta prema istoku do Gnjice. Gnjica deli Brusnicu od Mirosavaca, Šajiđa potok od Čelića, a Brusnička rijeka od Mačkovca i Pirkovaca. Selo se deli na Gornju i Donju Brusnicu. Unaokolo je šuma. Selo je raštrkano i ima 92 domaćinstva.
   Izvori u selu su: Studena voda, Majdan-vodica ili Majdanska voda (tu je kamenolom, peščar), Vasića voda, Zvjezdan (Vakuf-voda), Žilovac, Nikolića stub, Miloševića voda. Gajića stub, Savina vodica. Oko sela je šuma: Volijak, — Volujak čiji (se vrh zove Jašterik), Pećine, Srednja kosa, Cerik, Popadića njiva, Prebijena klada, Lučića osoje, Trnovac i Straža. Njive se zovu: Jašterik, Duge njive, Potok, Jasen (Jasenje), Zelenika, Luka, Krčevina, Njivice, Cerik, Oraščić, Brdo, Torna (Torina), Njiva, Cerić, Topola, Dolovi, šašulja, Breza, Lužine, Do, Požarika, Metaljka, Cvjetarićka, Paljevina, Mitrina njiva, Izba, Kaljušnica.
   God. 1920. selo je počelo da se »spušta«, tj. da se podižu kuće na Šašulji, pored rečice Gnjice i druma Tuzla— Lopare — Brčko; ranije je tu bila samo jedna kafana kraj druma. Na Šašulji je do 1967. već bilo 9 seoskih domaćinstava (Simikići, Lukići, Đurići i dr.), a tu su i stanovi dvojice putara i dvojice šumara. Jedna bara u ravni pored Gnjice zove se Šašulja. Prvi su se naselili na Šašulji Boškovići, pa Lazići.
   Po seoskom hataru, naročito po stranama ispocl sela i pored Gnjice, ima mnogo šuma.
   Smatraju da se selo prozvalo Brusnicom po kamenu »brusu« (»meki kamen«, fini peščar).
   Po predanju, u selu su nekada bile samo tri kuće (Sićanovići, Lazići i Lujići), pa su se posle dosolili i mnogi drugi.
   – Sićanovići (1 dom., Đurđevdan) ne znaju poreklo: odavna su u selu.
   – Lujići (10 dom., Đurđevdan) su došli od Bijele.
   — Lazići (3 dom., Časne »Savine« verige) su došli od Papraće, po nekima iz Posavine.
   — Vasići (14 dom., Nikoljdan) su daljom starinom iz Crne Gore.
   — Miljići (12 dom., Jovanjdan). Praded Miljo je došao iz Hercegovine. Najpre je bio u Visorima i jedan mu brat i ostao u Visorima; od njega su tamošnji Jovičići.
   — Popadići (6 dom.) su od Popovića-Gavrića u Vakufu.
   — Stevanovići (9 dom., Nikoljdan) su verovatno iz Koviljače starinom, a došli su iz Milina sela, gde još imaju roda.
   — Đurići 1 (4 dom., Nikoljdan) su došli iz Babajače. — Đurkovići (1 dom., Arhanđelovdan) su takođe došli iz Babajače.
   — Petrovići (3 dom., Petrovdan) sn došli iz Smoluće (Bijela). Neki od njili se zovu Panići.
   – Gajići (5 dom., Nikoljdan) su došli iz Bukvika kod Potpeća.
   — Lukići (2 dom.) su prešli iz Vakufa 1926. na Šašulju.
   — Simikići-Guduraši (1 dom.) su došli iz Lopara 1926.
   — Đurići 2. (3 dom.) su poreklom iz Hercegovine; ima ih i u Mačkovcu.
   — Đurići 3. (1 dom.) — iz Pipera.
   — Đokići (2 dom.) su došli na Šašulju sa Lozovine u Jablanici.
   — Savić 6. (1 dom.) je prešao iz susednih Pirkovaca. — Antić Mitar (1 dom.) je prešao iz Pipera na Šašulju. Iz Pirkovaca je prešla na Šašulju i Lazić Leposava (bez dece, 1 dom.).
   — Mihailovići (1 dom., Arhanđelovdan) prešli su iz Vakufa.
   — Popović Slavko (1 dom., Nikoljdan): došao iz Lukavice ženi u kuću.
   — Jokić Stojan (1 dom., Jovanjdan) došao je iz Pipera ženi u kuću.
   — Simanić Milo (1 dom., Jovanjdan) došao iz Tobuta ženi u kuću.

   Neispitanog porekla: Boškovići (8 dom., Arhanđelovdan).

   Izvor: DJELA,KNJIGA XXXIV, ODJELJENJE DRUŠTVENIH NAUKA, KNJIGA 19,MILENKO S. FILIPOVIĆ, MAJEVICA A S OSOBITIM OBZIROM NA ETNIČKU PROŠLOST I ETNIČKE OSOBINE MAJEVIĆKIH SRBA, SARAJEVO, 1969.

   Odgovori

4. 10. januar 2018. u 06:57

   Vojislav Ananić

   LUKAVICA

   To je veoma raštrkano naselje po kosama i stranama ispod Žunova brda (528) i Obora (495) i s obe strane potoka Orahovice, koji teče prema severu da se kod Čelića ulije u Gnjicu. Ima nešto kuća i pored druma i rečice, s obe im strane.
   Delovi sela su: Kaštelj (gde su Aleksići, Jovanovići, Simići, Kneževići, Popovići i Miloševići, koji svi slave Nikoljdan), Česte i Garići. Selo ima 123 domaćinstva.
   Glavne vode u selu su: Maksimovića voda, Istočna voda, Garića voda, Slatina. Djevojačka voda. Šume: Mačji potok, Straža i dr. Zirati: Papratnice, Đurina njiva, Rasadnici, Blatine, Vinograd, Slatina, Ražišta, Ćeteništa, Velike njive, Osredak, Savina njiva, Maljanovača. Čairca, Dolovi, Krušici, Mekota, Gaj, Luke.
   Po kazivanju meštana, na samom Kaštelju, koji je u sredini naselja, nema vidnih ostataka starina. Priča se da su u selu pre Srba živeli Madžari. Pošto je sedam godina trajala zima i nije bilo ljetine« (useva), mnogi od njih su pomrli, a mnogi su se odselili. Neki kažu da su ti Madžari proterani. Iznad sela, pod Oborom, a iznad kuća Todića i Filipovića su neki »madžarski« grobovi. Bilo je tu nadgrobnih ploča, ali su raznete za građenje kuća. »Madžarsko« groblje ima i na Žunovu. »Madžarskim« smatraju i starinsko groblje pod Selištima, na kom su se ranije sahranjivali pogibaoci, a sada i drugi. Po kazivanju, tu je bilo oko 15 stećaka, ali su oni razvučeni. Priča se da je selo stradalo i od kuge. Na Djevojačkoj vodi ima nadgrobnih ploča: po kazivanju, na njima ima i znakova: polumesec i zvezde, krstovi i, tobože, »turski« natpis. Tu su se, po predanju, susreli i pobili srpski i turski svatovi, i to je njihovo groblje. Tu je poginula i devojka, pa je po njoj prozvana voda.
   Seoski put iz Lukavice u Brusnicu ide preko Nišana. Po predanju, išle dve srpske devojke iz Brusnice u Lukavicu, a dva Muslimana iz Čelića u Šibošnicu. Gađali oni iz pušaka te devojke. Jedan od njih pogodio jednu devojku i prebio joj nogu. Bilo je to u prošlom veku, pre 1878. Otada se to mesto, tobože, prozvalo Nišan. U Kaštelju je bio begovski odžak.
   Preci današnjih rodova u selu dolaziii su većinom na krčevine.
   Selo je bilo popaljeno u toku prošlog rata, i stoga su se tada neki iz sela raselili.
   Seosko groblje je daleko od sela, kraj kolskog puta. Seoska molitva je u prvu nedelju po Spasovu danu.
   – Popovići 1 (9 dom., Nikoljdan) u Čestama i Simići ili Ceste (10 dom., Nikoljdan), zajedničkog su porekla: okolina smatra da su oni najstariji u selu. Drugi pak to vele za Filipoviće. Popovići, nekada Ninići, se dele na Simikiće i Lukiće. Popovići su prozvani po Popovićima
   od Bakajlija, jer im je predak bio u najmu kod tih Popovića. Po kazivanju J. Simića (r. 1900), doselio se je njegov šukunđed Jovo. (Došli su, dakle, oko 1800.) Jedan od Simića je među Aleksićima.
   — Aleksići (7 dom.), Jovanovići (6 dom.), Kneževići (15 dom.), zajedničkog su porekla (slave Nikoljdan); ranije su se zvali Bakajlići. Poreklom su iz Hercegovine. Neki kažu da su iz Crne Gore, kao npr. Aleksići, koji se inače zovu i Ere. Biće, ipak, poreklom iz Crne Gore, i to iz Pipera (v. opis sela Pipera i Lukavice). Među Aleksićima su Popovići 2. koji se zovu i Nakići. Bio je među Aleksićima pop Tešan Popović, čija se kćer udala za popa Nastu (Nakića) u Zovik, koji je posle došao »na ženovinu« u Lukavicu i primio parohiju. I, tako su postali ovi Popovići. A Nakići u Zoviku su cincarskog porekla.
   — Filipovići (7 dom., Lazarevdan) i Garići (21 dom., Lazarevdan) su stvarno dva roda, jer su Filip i Gara bili brat i sestra. Ali. smatraju se kao da su jedan rod i nekada se nisu uzimali među sobom, što sada već čine. Ja sam od Filipovića slušao: »Čini mi se da smo iz Hercegovine«, a ncki kažu da su »madžarskog« porekla. I okolina ističe da su Filipovići po poreklu »Madžari«, što može samo da znači da su odavna u selu. Stari Filipovići su održavali veze sa rođacima u Hercegovini. Za Gariće kazuje okolina da su poreklom iz Srbije.
   — Tešići (10 dom., Đurđevdan) su poreklom iz Hercegovine.
   — Stokanovići (2 dom., Nikoljdan) su takođe poreklom iz Hercegovine; njihov su ogranak Lakići (1 dom.).

   Stariji rodovi nepoznatog (i neispitanog) porekla:
   -Todići (14 dom. Đurđevdan);
   -Đurići (2 dom., Đurđevdan);
   -Mijatovići (3 dom., Đurđevdan);
   -Popovići 2. (2 dom., Đurđevdan);
   -Perići (3 dom., Nikoljdan);
   -Maksimovići (4 dom., Mitrovdan);
   -Milošević Tešo (1 dom., Nikoljdan).

   Došli su u novije vreme:
   -Đuranovići ( 1 dom.): otac im je došao iz Brusnice ženi u kuću. Od istog je roda i Đuranović u Piperima.
   — Lukići (1 dom.) su došli iz Pipera na kupljenu zemlju.
   — Antić (1 dom.) je takođe prešao iz Pipera.
   — Gavrić J. (1 dom.) je došao iz Vakufa ženi u kuću. — Mitrovići (2 dom.): otac Mitrović Cv. je došao iz Pipera ženi u kuću.

   U novije vreme su izumrli Lazići. Nestalo je u muškoj lozi i Ilića. Nakići, koji su bili od Nakića u Zvorniku, u toku poslednjeg rata raselili su se u Lopare, Brčko i Tuzlu.

   Izvor: DJELA,KNJIGA XXXIV, ODJELJENJE DRUŠTVENIH NAUKA, KNJIGA 19,MILENKO S. FILIPOVIĆ, MAJEVICA A S OSOBITIM OBZIROM NA ETNIČKU PROŠLOST I ETNIČKE OSOBINE MAJEVIĆKIH SRBA, SARAJEVO, 1969.

   Odgovori

5. 10. januar 2018. u 06:58

   Vojislav Ananić

   MILADIĆI

   Selo je u strani jedne široke kose ispod Bijeljevine, a levo od potoka Tisovca. Okrenuto je jugu. Kuće su razređene. Ima 60 domaćinstava.
   Izvori su u selu: bezimeni izvor u sredini sela, a u blizini su Zmajevac i Šabanova voda. Ima i Slana voda, čija je voda slana i stoga je sopstvenik ogradio. Potesi su u selu: Zimičište, Ječmište, Krušica, Vodica, Luke. Ošište, Begovače, Grabovac, Samarić, Jakovac, Kruškova ravan, Kadin, Dolovi, Njiverički potok, Prošica, Ćeteništa, Suvati. (Na Zimičištu se obično seje, i to od starine, ozima zob.) Oko sela su brda i šume: Cerovska kosa, Grabova kosa, Debelo brdo.
   Šabanova voda je prozvana po čobanu Šabanu, koji ju je našao i uredio. Zmajevac je snažno vrelo koje otiče kao potok. Malo niže vrela je vodopad pod kojim su se kupale devojke na Đurđevdan izjutra.
   Ništa se ne zna o postanku imena sela, koje je očigledno patronimično i uspomena na neki rod. U predelu Usori ima rod Miladići, koji su poreklom iz okoline Maglaja. U severnoj podgorini Majevice, niže Čelića, je raskršće Miladije.
   Kod Krušika je »madžarsko« groblje.
   Ranije su Miladići imali zajedničko groblje sa Lukavicom; tek pred poslednji rat zasnovali su svoje posebno groblje u selu.
   Opšte je predanje u selu da su osnivači, odnosno obnavljači sela bili iz Crne Gore. Oni su bili došli najpre u Pipere. Pošto im se tu nije dopala zemlja, prešli su u Miladiće. To su bili preci Đokića i Mihailovića. U selo je, inače, odjednom bilo došlo pet porodica. Priča se kako je za turskog doba bilo došlo iz Srbije 12 đaka, koji su tu izginuli; neki su nabijeni na kolac. Selo je teško stradalo u drugom svetskom ratu: bilo je popaljeno.
   – Mihailovići ili Vidovići (11 dom., Nikoljdan) su poreklom iz Crne Gore. Predak im se zvao Mrkonja.
   — Đukići (preko 20 dom., Nikoljdan) su poreklom iz Crne Gore. Kad su se doselili, jedan od predaka je ostao u Piperima i od njega su tamošnji Begovići-Đokići. Bili su i u Brusnici. Đokići su najstariji rod u selu. Njihov predak Mlađen je došao od Bileće ili Nevesinja. Lazo Đokić (r. 1921) nabraja ove pretke: Marinko, Lazar, Gajo, Đoko, Mlađen, Mlađen, Đoka. Mlađen je, dakle, došao u drugoj polovini 18. veka. Jedan ogranak Đokića se zove Gajići i Lazarevići.
   – Lukići (5 dom., Lazarevdan): predak se doselio iz Brnjika, ali je poreklom iz Hercegovine.
   — Rikići (3 dom., Srđevdan) vele da su starinom od Užica. Možda im je taj kraj bio samo etapa. Đokići tvrde da u selu nema nijedan rod od Užica, nego da su svi iz Crne Gore.
   — Blagojevići (6 dom., Nikoljdan): ded Blagoje došao je iz Žabara u Posavini. Zovu se i Draganovići po ocu.
   — Mitrovići (2 dom., Nikoljdan): nepoznato.
   — Simići (2 dom., Nikoljdan): nepoznato (verovatno iz Lukavice). — Ilići (7 dom., Nikoljdan): njihov predak Iljo došao je iz Zelinje u »Posavini« i on je bio među onih pet prvih doseljcnika. — Mitrovići 2. (1 dom.Nikoljdan). Otac Ž. Mitrovića je došao iz Visora u Đokiće ženi u kuću pre nekih 35 godina.
   — Stjepanović B. (1 dom.): otac mu je došao u Đokiće pre 35 godina iz Boljanića pod Ozrenom.
   — Simeunović (1 dom., po imanju Nikoljdan). Bio je došao iz Potpeća kod Srebrenika. Ostao je bez muške dece. U kući kćeri sa decom Mihailovića i Đokića (vanbr.).
   — Đurić (1 dom.): došao iz Crnog Blata pre desetak godina ženi u kuću.

   Izvor: DJELA,KNJIGA XXXIV, ODJELJENJE DRUŠTVENIH NAUKA, KNJIGA 19,MILENKO S. FILIPOVIĆ, MAJEVICA A S OSOBITIM OBZIROM NA ETNIČKU PROŠLOST I ETNIČKE OSOBINE MAJEVIĆKIH SRBA, SARAJEVO, 1969.

   Odgovori

6. 10. januar 2018. u 09:04

   Vojislav Ananić

   HUMCI

   Naselje sačinjavaju Gornji i Donji Humci, ili Gornja i Donja Mahala i Sitari. Gornji i Donji Humci su dve malo izdvojenije grupe zbijenih kuća, između kojih je seoska džamija. Gornja Mahala je u strani između Crkvičkog potoka i Humačice, a Donja Mahala je u desnoj strani kose, između Humačice i Tisavca. Iznad Humaca prema severu se diže brdo Vjetrnik, a ispod njih teče potok Ilumčica ili Humačica. Sitari su sasvim odvojen deo naselja, u stvari, posebno selo. Udaljeni su oko 2,5 km od G. Humaca. To je zbijena grupa kuća na kosi ispod brda Oparkovice; kuće su, uglavnom, u levoj strani te kose, a njive u desnoj. Sitarima je, inače. bliže selo Brezje. U Humcima ima svega 227 domaćinstava.
   Glavne vode u Humcima su: Vođica, Polje, Seoski bunar, a u »planini« Begova voda i Šabanova voda. Begova voda je prozvana po torne što je tu vodu prvi bio uredio neki kozar s nadimkom Beg. Begovi iz Rahića su oko 1912. ozidali na njoj česmu. Nedaleko od Gornje Mahale u Humcima je Jezero, veliko oko 3800 m2, sa najvećom dubinom od oko 18 m. Voda u jezeru je obično mutna i zelena, ali je neki put bistra. Neznatna su kolebanja jezerskog nivoa. Jezero dobiva vodu od izvora u gornjem kraju i gubi je površinskim oticanjem. Priča se kako je nekada tu bila mala voda, ali jedne noći narasla i potopila i krušku i štalu s ovcama pod kruškom koje je čuvala baba. Veruju da postoji podzemna veza između jezera i Save: zaobadali se volovi i upali u jezero s oračem, pa izbili u Savi kod Rače. Drugi kazuju da je jezero postalo na ovaj način: igrali se čobani i iskopali »šike« (rupu za igru »firiz«), i u toj rupi se pojavila voda i nastalo jezero.
   Zirati u Humcima: Crkvice, Čitluci, Jezernjača, Mahale, Diljka, Polja, Šiberi, Luka, Bare, Pogranica, Žabljakovi, Muštinja, Miljak, Podumilja, Mravišnjače. Do, Jazvine, Helezovac, i dr. Jedan potes između Humaca i Miladića zuve se Zajednice, a Ratkuša, jedna kosa pod šumom kod Šitara — Perivoj.
   Humci obiluju starinama. Jedan veći potes istočno od jezera pa sve do pod Donju Mahalu zove se Crkvice. Po predanju, tu je bila »madžarska« crkva i bilo je »madžarsko« groblje kraj jezera, a »madžarsko« selo je bilo u Mahalama. Oko jezera treba da po šikari ima stećaka. Na njivi Jezernjačama iznad Jezera bila je doskora hrastova i cerova šuma I po njoj bilo nadgrobnih spomenika sa znacima: sablje i dr. Spomenici su bili usađeni stubovi, visoki — po kazivanju — do oko 60 cm. Naime, već 1967. nije bilo ničega od toga nego samo gomile od iskrčenog kamenja. U srpskom selu Brezju se priča kako su u tu crkvu bili dovedeni da se venčaju, u neznanju, brat i sestra; kad se venčanje obavilo, potopili su se i crkva i svatovi, i nastalo jezero.
   Nedaleko od jezera, obraslo u šikaru, je neko staro muslimansko groblje, sasvim napušteno, ali su bašluci maleni. Kosa između potoka Muštinje i potoka iz Gornje Mahale zove se Pograbnice-Pogranice. Tom kosom ide seoski put. Pored toga puta je takođe staro muslimansko groblje, a po šumi iznad njega treba da ima i stećaka, »madžarskih« spomenika u vidu sanduka i stubova, »mramorja«. Gde su muslimanski grobovi, mesto se zove Nišani, a Podumile gde su stećci. Pomenuti put vodi na Lopare i dalje na Drinu.
   Nad selima je Marin grad, a još naviše je mesto Straža. Treba da tamo ima nekih zidina (nisam posetio to mesto). Priča se da je grad počela da zida Mara (Marija Terezija?) i da je grad-naselje imao više hiljada stanovnika.
   Neki kažu da su ovde najpre živeli Grci pa Madžari, a neki govore samo da su živeli Grci ili Madžari. Priča se kako je sneg bio sedam godina i da je to oteralo Madžare (to isto kazu ju i u Brezju). Za stećke kazuju: mati nosila pod pazuhom za sina, pa usadila na grobu. A to veliko kamenje je navaljivano na grobove, jer je, kazuju, neka velika živina iskopavala leševe. Meštani uveravaju da se znaju majdani iz kojih su ti stećci. Neke ploče su porazbijane.
   Slušao sam u Humcima kako je neki Madžar u Osijeku kazivao jednom Humčaninu o zakopanom blagu na mestu Ladinovačama.
   Jedan potes između Humaca, Brezja i Miladića zove se Crkvine. Voćnjaci (»bašče«) ispod kuća Medića u Gornjoj Mahali zovu se Kućišta.
   Današnje stanovništvo Šitara vodi poreklo od skorašnjih doseljenika, iz 19. veka. Međutim, u Humcima se kazuje i to da je najstarije selo bilo baš u Šitartma. To je mesto prozvano docnije Šitarima, jer su u njemu neki izrađivali šila. Kazivao mi je Mehmed Malikić iz Donje Mahale da je njegov otac pamtio kad su se još u Šitarima izrađivala sita: sita je izrađivao neki hodža koji je bio došao iz G. Tuzle (čiji je sin posle opet otišao u Tuzlu). God. 1968. zabeležio sam predanje da su najstariji stanovnici bili Humac i Fejzići. Kažu da je Humac bio došao najpre u Vakuf, odatle u Pipere, pa mu se tu nije dopalo: dopalo mu se tek pod Vjetrenikom. On je bio kao neki »odbijenik«. Kad je on došao, još nije bilo jezera u Humcima. Pretka Fejzića je prevario neki Husić -beg te mu on pokazao granicu sela. Posle su došli iseljenici iz Budima. Drvena džamija u selu podignuta je navodno — bio je natpis — pre nešto više od 250 godina (a to znači naskoro po dolasku onih iz Budima), i to na inicijativu i na zemlji Muratovića, a prvoj džumi je prisustvovalo sedam ljudi.
   Priča se da su Humci stradali od kuge. Da bi se selo (koje je tada bilo muslimansko) oslobodilo od kuge, doveli su tri »prave cure« u čardak Mursela Malikića i tu su one tri dana strogo postile i samo se Bogu molile, pa je kuga stala! Godina 1917. bila je veoma sušna i vladala je gladr pa su ljudi jeli travu. A za epidemiju gripa ili španske groznice 1918, kada je na dan umiralo po 7—8 lica, kažu da je bila kuga.
   Prema selu Islamovcu su Veliki i Mali kamen. U Humcima ta mesta zovu Muhadžiri, jer su tu uz rat 1943—1945. boravile izbeglice (muhadžiri) iz istočne Hercegovine.
   Kod džamije je vrlo veliko groblje. U Donjim Humcima su dva i u Šitarima jedno.
   Bilo je u selu stanovnika koji su imali tapije na zemlje u Budimu. Takvi su bili Huseljići, koji su bili poreklom iz Budima, ali su izumrli.
   Najstariji rodovi u selu se smatraju Fejzići i oni čiji su se preci doselili iz Budima.
   – Fejzići (9 dom.) u Gornjoj Mahali, verovatno starinci. Po predanju u Donjoj Mahali prvi se naselio Durak, odnosno predak Durakovića, koji je došao iz Budima. Njegovi su sinovi, odnosno potomci bili braća Osman, Emin i Mursel. Osmanovi sinovi su bili Karo i Avdo, Eminovi — Šaban i Bego, a Murselovi — Salko i Mehmed (koji je imao sina i unuka po imenu Mursela). Njihovi su potomci: Durakovići (1 dom.), od Kare — Eminovići ili Okeljići (6 dom.), a Malikići (9 dom.) su od Mursela. Toj grupi pripadaju i Čelikovići (4 dom.).
   — Posle Durakovića su došli iz Budima Zukanovići (11 dom.).
   — Ribiči (1 dom.) su poreklom iz Budima.
   — Jusići (5 dom.) vode poreklo od pretka Delije, koji je bio iz Budina.
   — Sukanovići (7 dom.) su prešli u Humce iz Spreče, odakle su pobegli zbog nečega, a inače su i oni poreklom iz Budima. Imali su tapije od Spreče.
   — Od tri brata koji su došli iz Budima vode poreklo: Mujčinovići (2 dom.), Mujkići (2 dom.) i Džafići (1 dom.).
   — Bašići (18 dom.), velik rod, smatraju se najstarijim rodom u selu. Međutim, oni nisu homogen rod. Jedni su poreklom od pretka koji je došao iz Budina i koji se verovatno zvao Mujo. Drugi vode poreklo od nekog katolika koji je prešao na islam i dobio ime Pašo, a njegovi potomci se posle prozvali Bašići (a okolina ih iza leđa zove Šokcima). Žena mu je bila katolikinja iz Drijenče, otlakle je verovatno bio i on. Iako bi to mogli, Bašići se ne uzimaju među sobom.
   — Šerifovići (19 dom.) su poreklom iz Užica, ali su došli pre 1863.
   — Tanjići (16 dom.) u Gornjoj Mahali se smatraju da su u selu »stari«. Poreklom su pak »ozgo odnekle podaleko od Sarajeva«. Njihov su ogranak i Hadžići (9 dom.).
   — Muratovići (9 dom.) su došli u Humce iz Čaklovića, pre nekih 150 godina, a u Čakloviće su došli kao Bašetalovići iz Crne Gore.
   — Medići (13 dom.) ne znaju poreklo. Zna se tek toliko da su davnašnji stanovnici u ovom selu.
   — Bošnjakovići (5 dom.) i ogranak im Latifovići (4 dom.): predak im je došao iz Bos. Broda, ali su daljim poreklom iz Užica.
   — Halilovići (3 dom.) praded im je došao iz Crne Gore.
   — Sukanović Muharem (1 dom.) je od Osmančevića iz Podorašja, odakle mu je otac došao puncu u kuću.
   — Avdić (1 dom.): majka ga dovela iz Brnjika, a inače je poreklom iz Šatorovića.
   — Kavazovići (1 dom.) su skorašnji doseljenici iz Dobrnje.
   — Mešeljić (1 dom.) je došao oko 1930. od Kladnja »na ženovinu«.
   — Memić (1 dom.) je iz Višegrada i naselio se u toku poslednjeg rata.

   Nepoznatog i neispitanog porekla su:
   – Okičići (1 dom.);
   -Pobrići (11 dom.);
   -Ikanovići (6 dom.) u Gornjoj Mahali;
   -Ibrići (3 dom.) u Donjoj Mahali;
   -Šišići (3 dom.): ded ili prađed je došao odnekud; -Bešići (7 dom.);
   -Selimovići (6 dom.);
   -Mehačević (1 dom.);
   -Mahmutović (1 dom.);
   -Kadrići (4 dom.);
   -Mehići (1 dom.).

   Bili su u selu pa su se raselili Nurići, koji su bili iz Niša.

   Odmah posle okupacije 1878. u Šitarima su se naseiile nekolike porodice iz Hercegovine kao kmetovi Bakirbega Tuzlića iz Tuzle.
   — Derviševići ili Here (1 dom.) su došli iz Taslidže (Pljevalja).
   — Kurtići (5 dom.) su takođe iz Taslidže, ali su došli poslednji u toj grupi iz Hercegovine.
   — Hercegovac (1 dom.) takođe je iz Hercegovine. Neki od njih su prešli u Brčko, gde se zovu Humčani.
   — Hodžići (1 dom.): ded im je došao kao imam iz Nahvioca.
   — Hodžići 2. (1 dom.) su iz Brnjika.
   — Mrkaljevići (3 dom.) su poreklom iz »Jasjenice«.
   — Dugalići (2 dom.) su se doselili iz Čaklovića oko 1878.
   — Humčevići (2 dom.): tobožnji predak Humac bio je u Humcima pre Duraka, pa prešao u Šitare, ali je ta familija izumrla. Biće da su sadašnji Humčevići poreklom »ozgo« (iz Hercegovine); po nekima, oni i Huremkići su jedan rod.
   — Huremkići (6 dom.) su porekiom iz Hercegovine.
   — Fazlići (1 dom.) su iz Caga kod Srebrenika.
   — Adilić (1 dom.) je došao uz majku iz Nahvioca.

   Izvor: DJELA,KNJIGA XXXIV, ODJELJENJE DRUŠTVENIH NAUKA, KNJIGA 19,MILENKO S. FILIPOVIĆ, MAJEVICA A S OSOBITIM OBZIROM NA ETNIČKU PROŠLOST I ETNIČKE OSOBINE MAJEVIĆKIH SRBA, SARAJEVO, 1969.

   Odgovori

7. 10. januar 2018. u 11:16

   Vojislav Ananić

   V R E Z J E

   Ovo malo naselje je smešteno po velikoj kosi između potoka Erske i rijeke, koja dolazi od Studene vode, i potoka Muštinja (nom. Muštinje). Na severu od Brezja je veliko muslimansko selo Himci, a na jugu prostrano kaloličko (hrvatsko) selo Drijenča. Selo je veoma izduženo po kosi, a kuće razdaleke i razređene. Selo se deli na Gornje i Donje Brezje i ima 58 domaćinstava.
   Oko sela su šume: Baščica, Zasjaka (u Majevici), Šuplji cer, Kosa, Javorici, Rikanova kosa. Glavni su izvori: Bara, Stublić, Studeno vrelo (izvor Studene vode ili Šibošnice). Zirati su: Bašče, Tom(i)ćkinje, Trnovita njiva, Barica, Drumovi, Njive, Milovnjaci, Menovci, Luke, Njiverice, Oparkovica (na međi Brezja, Šitara i Jasenice). Između Šitara i Brezja je potok Muštinje.
   Na Baščici je starinsko »madžarsko« groblje. U Zabaščama su nekada živeli Muslimani i nalaženi su muslimanski nadgrobni spomenici (nišani). Neka stara kućišta su i na Čaj-brsu. Nekada je harala kuga, i pomenute starine su verovatno iz toga doba. Na Baščama nalaze stare žrvnjeve. Iznad Brezja, a između Brezja i Oparkovice, je Kraljevića kamen: odatle je, veruje se, skočio Marko Kraljević s brda Pivnice (u Drijenči) i u kamenu je otisak njegovih stopa.
   Groblje je u Rikićima u D. Brezju. Seoska molitva je u nedelju pre Spasovdana.
   – Mićići (4 dom., Nikoljdan) su poreklom iz Hercegovine i prvi su došli u selo. Njihov predak je, kazuju, ubio nekog pašu i stoga otišao iz Hercegovine.
   — Đukići (8 dom., Nikoljdan) su poreklom iz Hercegovine, pa ih stoga zovu i Ere. Predak je bio Vikan, ali ga je nadživela žena Đuka. Po njima se u selu i jedan kraj zove Erska Rijeka.
   — Verići (2 dom., Jovanjdan) smatraju da su najstariji rod u selu, ali ne znaju otlakle su poreklom.
   — Gašići (5 dom., Jovanjdan) i Stokanovići (5 dom.) su zajedničkog porekla: predak im se doselio od Bijele.
   — Blagojević Cv. (1 dom., Nikoljdan po ocu i Jovanjdan po majci): oca mu je majka dovela iz Miladića pre nekih 30 godina.
   — Blagići (1 dom.) su došli iz Potpeća kod Tinje oko 1920.

   Nepoznatog i neispitanog porekla su:
   -Davidovići ili Novakovići (3 dom., Nikoljdan) i ogranak im Jovići (4 dom., Nikoljdan);
   -Stevići (5 dom., Nikoljdan) i Mihailovići (8 dom., Nikoljdan), verovatno zajedničkog porekla;
   -Rikići (12 dom., Jovanjdan). Ima ih i u Tuzli i u Mramoru.

   Ugasili su se Đurići.

   Izvor: DJELA,KNJIGA XXXIV, ODJELJENJE DRUŠTVENIH NAUKA, KNJIGA 19,MILENKO S. FILIPOVIĆ, MAJEVICA A S OSOBITIM OBZIROM NA ETNIČKU PROŠLOST I ETNIČKE OSOBINE MAJEVIĆKIH SRBA, SARAJEVO, 1969.

   Odgovori

8. 10. januar 2018. u 11:56

   Vojislav Ananić

   NAVIOCI ILI NAHVIOCI

   Nahvioci u užem, pravom smislu su muslimansko selo ispod brda Nišana. Selo je izduženo duž puta koji vodi hrbatom kose ispod Nišana i duž puta — stranom te kose. Kuće su na okupu, ali razređene. Razlikuju se u selu Gornja i Donja Mahala .Tu je u svemu 179 domaćinstava.
   Kao deo Nahvioca smatra se i drumsko naselje Šibošnica, koja je, inače, nastala na zemljištu koje je pripadalo Bučju, odnosno Drijenči.
   Glavne vode: Joha (Johovac), Saletovićka, Sječa, Ugrina.
   Njive u selu: Pojaznica, Martinovac, Haluge, Sjelače, Jagodnjaci, Sječa, Mujićke, Zahučja, Kašage, Utrine, Krušici, Markovača, Dolovi, Laništa, Stanovi, Resika, Bare, Alićka, Gajevi, Cerići, Zaori. Oko sela su šume: Usjela, Cerik, Prisadi, Sječe, Slanovi, Nišan, Jagodnjak.
   Na brdu Nišanu je staro muslimansko groblje i blizu njega »madžarsko groblje« sa mnogo ploča. I u zadružnom voćnjaku je jedan veliki »madžarski« nadgrobni kamen. O »Madžarima« se priča kako je sedam godina padao sneg, pa ih »išćero«. Na Nišanu je sahranjen neki šehid koji je, po narodnom verovanju, nosio svoju odsečenu glavu od Drine dotle i pao tu, pošto ga je videla neka baba i začudila se kako nosi svoju glavu. Stoga je to mesto i »dovište«: kad je velika suša, tu se priređuje dova (molitva) za kišu. Drugi kažu da su se na Nišanu susreli i potukli muslimanski i hrišćanski svatovi i da je jedna mlada poginula.
   Vrlo su protivrečna kazivanja o samoj prošlosti sela. Dok neki tvrde da su izbeglice iz Budima došle na pusto mesto, drugi pričaju da su oni tu zatekli hrišćane (opširnije na str. ).
   Opšte je predanje da su nekada u čitavom ovom kraju bile samo 3 kuće, sve tri iz Budima. Jedan doseljenik je »pao« (došao) u Pantiće, tj. u Pipere, drugi u Mustafiće, tj. u Nahvioce, a treći u nepoznato mesto. Neki kažu da su to bili Babahmetovići u Nahviocima. Drugi vele da su tada došli iz Budima. Među njima, kažu, bilo je ljudi dobrih tkalja kojima su i iz drugih mesta ovde dolazili radi pomoći u navijanju prediva na vratilo i razboj; okolina je te ljude nazvala naviocima, pa i naselje se prozvalo Navioci, odnosno Nahvioci, kako Muslimani govore. Tvrde da su Mustafići i Mehanovići bili majstori za navijanje pređe.
   U Donjoj Mahali uz kuću Mustafića je mesto Đojluk (turski: selište). Priča se da je tu bilo neko staro selo, od kog je ostalo nekoliko grobova.
   Stari su pripovedali da je nekada bila neka kuga. Pomor od »bolje« je bio tako velik da već više nisu imali platna u koje bi zavijali mrtve, nego su ih zavijali u hasure, ćilime, ćebeta, i u šta bilo. Nekada je u Nahviocima bilo i dućana, verovatno samo dva. To je bilo pre nastanka Šibošnice. Godine 1942. Nahvioci su pogoreli; nisu izgorele samo džamija u selu i dve kućice »jednosobice« (mutvaci, kuhinje).
   Groblje je na Salištima između Gornje i Donje Mahale. Posebno je cigansko groblje kraj puta pod selom.
   Izumro je rod Mehmeda Šapčaka, koji je bio iz Šapca u Srbiji.
   Najjači rodovi u G. Mahali su Delići i Mehanovići, a u Donjoj Mahali Okanovići.
   Kao najstariji rodovi u selu se smatraju
   -Mehanovići (15 dom.) i Delići (29 dom.). Oni su prvobitno bili jedna »familija«, pa su se zbog množine odvojili Mehanovići, koji su se lako prozvali po svom pradedu Mehanu. Delići se zovu »sa ženske slrane« i Kugići, jer je dedova mati bila iz sela Kuga, od Maoče. Do poslednjeg rata Delići su se zvali i Kejići. Mehanovići imaju i »priimenak« Pećagić. Osnivač tih rodova bio je iz Budima.
   — Okanovići (14 dom.) i Imširovići (14 dom.), zajedničkog porekla, su iz Budima. Okanovići su se u tursko doba zvali Mujčinovići.
   — Mušanovići (15 dom.) poreklom su iz Budima.
   – Begovići (5 dom.) i Mustafići ili Mehmedovići (4 dom.), jedan rod, takođe su iz Budima. Pored džamije, u selu je ograđen grob pretka Mustafića.
   — Bubaahmetovići (1 dom.) su verovatno takođe iz Budima.
   —Trašići (5 dom.): predak se doselio odnekud »odozgo«, možda od Foče.
   Nisu mi umeli ništa da kažu o poreklu predstavnici ovih starijih rodova u selu: Adilići (5 dom.); Hadžići ili Baćići (3 dom.); Zukanovići (6 dom.); Omerhodžići (4 dom.); Sinanovići (2 dom.).
   — Džafići (4 dom.). Znaju samo toliko da im je i praded bio u selu i da su se ranije prezivali Trumići. Kovačevići 1. (4 dom.) su poreklom »ozgor« (prema Sarajevu). Ranije su se zvali Slamkići. Preci do »šukundeda« su im bili kovači u selu. Od Slamkića su bili i Bjelkići, kao i Smajići (10 dom.). Nekada su ovi Kovačevići bili veoma bogat rod u selu.
   — Kovačevići 2. (3 dom.) i Šahbazovići (3 dom.). Njihov predak, šukunded, bio je Šahbazović i došao iz sela Džakula kod Maoče u Kovačeviće.
   — Emkići (3 dom.): njihov se predak odnekud doselio. Ded je bio trgovac. Generacijama su se održavali samo na po jednom muškarcu: »uvjek sirota ostane«, pa se mati preudavala.
   — Kešetovići (4 dom.): ded im je došao iz okoline Tuzle (iz Dubrava ili Crnice).
   — Sukanovići (6 dom.): predak, možda praded, došao im je iz Hercegovine.
   — Ibrić (1 dom.) je rodom iz Humaca, odakle ga je doveo i othranio ujak.
   — Bošnjaković (1 dom.) je došao pre deset godina iz Humaca na kupljenu zemlju.

   Neispitano poreklo:
   -Hasanovići (10 dom.);
   -Saletovići 3 dom.);
   -Hodžići (4 dom.);
   -Šabanovići (2 dom.);
   -Mahmutovići (5 dom.);
   -Salihovići (2 dom.);
   -Mehići (1 dom.);
   -Prizrenovići, zvani i Mahmutovići (1 dom.).
   Mnogi su se iz Nahvioca iselili u Brčko, Zagreb i dr.
   Bilo je u selu i kovača belih Cigana (Mujdanovići), ali su većinom izumrli; jedna porodica je prešla u Šibošnicu.

   Izvor: DJELA,KNJIGA XXXIV, ODJELJENJE DRUŠTVENIH NAUKA, KNJIGA 19,MILENKO S. FILIPOVIĆ, MAJEVICA A S OSOBITIM OBZIROM NA ETNIČKU PROŠLOST I ETNIČKE OSOBINE MAJEVIĆKIH SRBA, SARAJEVO, 1969.

   Odgovori

9. 10. januar 2018. u 12:14

   Vojislav Ananić

   ŠIBOŠNICA

   Nekada je ispod Nahvioca a pored rečice Šibošnice vodio karavanski put. Na mestu Grabovcu je bio han, ali se dešavalo da su kiridžije noćivale i na otvorenom (»na meraji«). Kad je posle 1878. god. izgrađena cesta od Tuzle u Brčko preko Šibošnice, podignuto je više hanova.
   Zemljište od Bučja (u Drijenči) pa do Čelića bilo je begluk Imšir-agića iz Tuzle. Oni su to isprodavali. Još pre 1878. veći deo je kupio Lazo Jovanović, trgovac iz Tuzle, koji je dugo imao i han u Šibošnici. Sem njegova, bila su još četiri hana.
   U toku poslednjeg rata Šibošnica je bila sasvim spaljena, ali je obnovljena i, u stvari, to naselje ima karakter »varošice«: ima tu svega 24 stalno nastanjena domaćinstva; mnogi službenici i radnici stanuju u okolnim selima.
   Sve su građevine pored druma: to je tipično drumsko naselje, dugačko oko 1 km. Tu su: Zemljoradnička zadruga sa mnogim svojim zgradama, pošta, Osnovna škola, Lovački dom, ambulanta, Mesna kancelarija, pekara, kovačnica, tri prodavnice i dr. Na uzvišici iznad varošice je spomenik — kosturnica NOB-a. Utorkom se održava sedmični pazar, na kom se, uglavnom, prodaje stoka.
   U Šibošnici je 1967. bilo nastanjeno 14 nastavnika i učitelja, a pored njih i nekoliko drugih službenika.
   Stalno su nastanjeni
   -Omerhodžići (1 dom.),
   -Emkići (2 dom.),
   -Smajići (1 dom., pekar),
   -Kešetovići (2 dom.),
   -Trašići (1 dom.),
   -Hodžići 1 dom.)
   -Mahmutovići (1 dom.),
   -Okanovići (2 dom.), koji su svi prešli iz Nahvioca i ogranci su tamošnjih rodova.
   -Karić (1 dom.) je prešao takođe iz Nahvioca, ali tamo više nema toga roda.
   — Ćerimagići (2 dom.) su došli iz Lastve kod Trebinja.
   — Bašići (1 dom.) prešli iz Humaca.
   — Imširagići (1 dom.) su od 1945. u Šibošnici, a pre toga bili u susednom Bučju. Ded je bio iz Tuzle.
   – Antići (2 dom.) su od Antića u Piperima.
   — Đokić T. (1 dom.) je došao iz Miladića.
   — Maksić 1. (1 dom.) je došao iz Pipera.
   — Đurić P. (1 dom.) je iz Pipera.
   — Maksimović G. (1 dom.) je iz Pipera.
   — Filipović Stj. (1 dom.) je iz Bučja.
   — Mujdanovići (1 dom.), Cigani-kovači, prešli iz Nahvioca.

   Izvor: DJELA,KNJIGA XXXIV, ODJELJENJE DRUŠTVENIH NAUKA, KNJIGA 19,MILENKO S. FILIPOVIĆ, MAJEVICA A S OSOBITIM OBZIROM NA ETNIČKU PROŠLOST I ETNIČKE OSOBINE MAJEVIĆKIH SRBA, SARAJEVO, 1969.

   Odgovori

10. 10. januar 2018. u 13:30

    Vojislav Ananić

    DRIJENČA

    Naselje je vrlo prostrano i sastoji se od niza mahala ili zaselaka: Kulice, Martinovići, Dugonje, Brdo, Brčine, Toljaci, Bučje, Lučići, Perivoj — raštrkanih po kosama i stranama oko rečice Drenačice i između potoka koji čine njenu izvorišnu čelenku. Selo, odnosno zaseoci opkoljeni su šumom, pa i pojedine njive. Sem što u Bučju ima jedna srpska porodica, selo je čisto hrvatsko-katoličko i ima 239 domaćinstava. Zaselak Bučje je toliko prostran i tako naseljen (blizu 50 domaćinstava) da je već na putu da postane samostalno selo: ono je posebna katastralna opština i Odeljenje za finansije Opštine Lopare već ga vodi kao posebno naselje.
    Glavne su vode u selu: Oraščić, Studenac, Buban, Tunjovac. Njive su na mestima: Luke, Ovčaruša, Beglučaruša, Jasik, Krčevina, Ćetenište, Močila, Breze, Papratuša, Požarike, Točak, Kovačići, Jarčište, Kruščić, Đedovača, Zarjeka, Marga, Miladije, Vrela, Prosina, Handžikuša, Meljave, Džinduša, Duino brdo.
    Po visovima ima na više mesta stećaka. Najviše ih ima u Lučićima i 3—4 na Bučju (Cerići). Kažu za stećke da su »od Rimljana«.
    Na Brdu su staro i novo katoličko groblje, međusobno udaljena oko 200 m, oba pored seoskog puta.
    Zaselak Perivoj je u strani Majevice iznad Rječice. Tu je najbolja sada zemlja u Drijenči, a po predanju tu je bila nekada šuma. Na kosi iznad Perivoja su Grobljice, srednjovekovna nekropola sa nekoliko stećaka. Na pločama su grubo rađeni krstovi, mač, polumesec. Na tom groblju se niko ne kopa. Dok su u ostalim zaseocima kuće raštrkane, u Perivoju su na okupu (rod Brčine, kao i u zaseoku Brčinama).
    Između Nahvioca i Drijenče a iznad Perivoja je kosa Čalija ili Nišan. Po kazivanju seljaka iz Drijenče, tu je neko starinsko groblje. Grobovi su obeleženi stubovima na kojima su križevi. Priča se: Išli svatovi dvojice braće. Zavadili se na Piskavici i svađajući se išli do Nišana, gde su se pobili i isekli. Otac izginulih sinova doneo ženi (materi) samo dve glave dvojice sinova: »Evo ti dvije snaje«.
    Priča se kako je Marija Terezija išla s kolima. Na kolima se slomila osovina i ona nošeno zlato zakopala. Ono gori uoči Blagovesti. I ovde se priča da su nekada u selu živeli Madžari.
    Staro naselje je propalo i seoski hatar je bio pod šumom, koju su krčili novi došljaci koji su na tom mestu obnovili selo. Prvi su došljaci bili, vrlo verovatno, iz Obodnice, sela koje je udaljeno oko 2 km od krajnjih kuća u Drijenči, i samo greben Majevice ga deli od Drijenče. I danas mnoga domaćinstva (blizu 60) iz Obodnice imaju svoje zemlje u Drijenči; to je od starina: nemajući dovoljno zemlje u samoj Obodnici, oni su prelazili preko Majevice i krčili zemljišta u Drijenči, pa se i naseljavali. A to je bilo već pre kuge. Mogućno je, ipak, da su selo obnovili došljaci od Žepča, jer se najstarijim rodovima smatraju oni koji su došli od Žepča (»Žepčeta«). Značajno je da se najstariji zaselak zove Martinovići, a u selu danas nema roda s takvim prezimenom; samo Petrovići nose i to prezime, možda što su u zaseoku Martinovićima. Neki rodovi, npr. Brčine, tvrde da su bili u Drijenči i pre kuge. Selo je stradalo od kuge i u selu se zna za tri kužna katolička groblja. Za vreme kuge, priča se, sveštenik je ispovedao verne preko reke. Kuga je sasvim pomorila neke Mariće. Od kuge su ostali živi samo oni koji su se bili sakrili u ostruge.
    Po pričanju, nekada je Drijenča bila malena i pored puta, pa su se odatle premestili u šume da bi izbegli pritisak i kontrolu čilluk-sahibija. Ako bi neko u Zoviku ili drugde u okolini ubio koga, dovoljno mu je bilo da se skloni u Drijenču pa da izbegne kaznu. Govorilo se: :“Ko ode uvrh Drijenče, njemu nije bilo suda«, jer se beg nije usudđivao da zađe naviše. Gore su držali mnogo stoke i gajili voće.
    Smatraju da su
    -Martinovići najstariji deo sela, i tu je aktivmo seosko groblje. A Martinovićima su rodovi Petrovići, Lučići, Grgići, Dugonje i dr. U zaseoku Dugonjama je mesto Konaci, koje se sada zove Begluk. Neki vele da je Bučje najstariji deo sela. Bučje je ranije imalo posebnog kneza.
    -Petrovići (14 dom.) tvrde da su se oni prvi naselili, ali ne znaju iz kog im je mesta bio predak. Oni su u zaseoku Martinovićima ili Petrovićima. Zovu ih i Martinovićima. Taj predak Petar, koji se zatekao u selu kad su naišli Turci, proveo je nekog pašu prema Srebreniku i taj mu paša dao zemlje koliko hoće. Oni jedini u selu nisu u starini bili čifčije (kmetovi).
    — Filipovići ili Markići (19 dom.) i Jurići ili Švabići (15 dom.) u Bučju. Nedavno je jedan Filipović prešao u Drijenču. Njihovi preci Filip i Juro su došli prvi na Bučje. Došli su od Žepča pre kuge (dakle, verovatno, u 18. veku). Bili su vrlo siromašni: i tamo i ovde su bili čifčije (kmetovi). Po doseljenju su se podelili. Švabići su to prezime dobili ovako: stric Ivana Jurića (r. 1922) išao negde preko Save i kad se vratio u građanskom evropskom odelu i sa šeširom, prozvan je Švabom. Ivan Jurić (r. 1922) nabraja ove pretke: Marijan, Ilija, Ivan, Mato, Juro, koji se doselio, a Stjepan Filipović nabraja ove svoje pretke: Božo, Tunjo, Ivo, N. N., (?N), Filip. Među Filipovićima, međutim, ima i onih koji vode poreklo od pretka kog je neka Sarićka dovela preudavši se u Bojiće; od nje su bili i izumrli Kotrići. — Brčine (64 dom.), većinom u zaseoku Brčinama, su starinom takođe od Žepča. Neki kažu da su oni poreklom iz Kolovrata kod G. Tuzle, iz Brežaka, pa i iz Semberije. Izgleda da se ova velika rodovska grupa obrazovala stapanjem nekoliko rodova raznoga porekla. Takvi bi bili Brčine, koji su poreklom od Žepča, Aničići (22 dom.), navodno iz Semberije, Pranjičići (ranije Klarići,(2 dom.) iz nekog nepoznatog mesta, neki iz Kolovrata.
    — Brčine 2. u Toljacima su zajedničkog porekla sa Bonićima i Marićevićima (4 dom.). Ranije su se zvali »Tolje«, a sada svi zajedno Brčine. Neki kažu da su poreklom iz Brežaka a neki da su iz Rovina (u široj okolini Tuzle su dva sela Rovine). Kažu: otišli »Madžari« i ostalo njihovo groblje, pa se doselili oni, Brčine. Brčine se dele na Iliće, Jerkoviće, Aničiće i Mandiće. — Kikići (12 dom.) i Ninići (7 dom.) vode poreklo od dvojice rođaka: Kike i Nine, sinova dvojice braće koji su takođe bili od Žepča. Bili su oženjeni dvema sestrama (oženili se u Drijenči). Oni su umrli u Drijenči od kuge. Kikići su se zvali i Lučići.
    — Kneževići (7 dom.), prozvani po pradedu Ivki, koji je bio došao kao »uljez« u Grabovice kod Tuzle i ovde bio knez, kao i njegovi potomci jedan za drugim.
    — Stjepići 1.—Mandići (8 dom.) su poreklom iz Brežaka, gde se njihov rod zove Toljakovići. Njihov su ogranak i Pavlovići 2. (1 dom.).
    — Stjepići 2. (9 dom.) su takođe poreklom iz Brežaka.
    — Bojići (7 dom.: otac i 6 odeljenih sinova) predak je došao iz Brežaka na begovinu.
    — Božići (3 dom.) i Tunjaševići (4 dom.) u zaseoku Dugonjama su jedan rod. Došao im ded iz Obodnice posle 1878.
    — Marojevići (1 dom.): ded, rodom od Štitića u Dragunji, došao ženi u kuću.
    -Kešine (9 dom.) i Tomići (10 dom.), jedan rod, verovatno su poreklom iz Brežaka; među Kešinama u Dugonjama je 1 dom. koje nije od tog roda: njihova pretka doveo u selo beg Bešlagić negde od Tuzle. Kešine se zovu i Kneževići: od Tomića je jedan knezovao u selu 40 godina; znaju da Kešina ima po Posavini, ali ne znaju da li su u kakvom odnosu s njima po poreklu.
    -Lučići 1., zvani i Dalginovići (8 dom.): doselila su se tri brata iz Brežaka (iz Hidanovića) pre 1878. Jedan oci njih je bio Ivan, praded Mije, rođenog 1906.
    — Pavlovići 1. (5 član.) na brdu u Drijenči su došli još za turskog vremena.
    — Pavlovići 3. (1 dom.) u Bučju je došao uz majku iz Obodnice pre 1918.
    — Perić (1 dom.): otac se doselio kao uljez iz Lipnice oko 1918.
    — Grgići (1 dom.) su od Turića u Posavini.
    — Jedrinovići (3 dom.). Otac im je došao iz Brežaka »na ženovinu«.
    — Lončarevići (1 dom.) svi doseljeni iz Posavine, od Brčkog.
    -Lučići 2 (6 dom.) u Kulicama, Martinovićima i u Dugonjama su poreklom iz Zovika.
    — Pejkunovići (1 dom.) su došli iz Obodnice posle deobe, oko 1921.
    — Divkovići (1 dom.) Došao im je otac možda iz Poljane kod Tuzle.
    — Dugonjići u Dugonjama (2 dom.) su verovatno poreklom iz Zovika. Više porodica ovog roda se iselilo u Slavoniju.
    — Breščakovići (4 dom.), nekada zvani Filipovići, verovatno su iz Brežaka.
    – Pešin, Kešina M. (1 dom.) došao iz Brežaka.
    — Lamešići (1 dom.) prešli iz Obodnice za vreme Austrije.
    — Nikolić—Kalodelj (1 dom.): otac je došao za vreme Austrije u kuću Luce Nikolić. Bio je Poljak, žandarm.
    — Piljić (1 dom.) došao je kao uljez iz Dragunje pre pet godina.
    — Miloševići (1 dom.): otac bio došao iz Žabara kao handžija (u Šibošnicu).

    Iselili su se u Šibošnicu Omerhodžići (iz Nalivioca) i Imširovići. Bio je u selu neki Alojzija—Aleksa, zvani »Bugarin«.
    Usled množenja stanovništva i zbog slabe i oskudne zemlje, mnoge porodice sele u Slavoniju, naročito u Gunju.

    Izvor: DJELA,KNJIGA XXXIV, ODJELJENJE DRUŠTVENIH NAUKA, KNJIGA 19,MILENKO S. FILIPOVIĆ, MAJEVICA A S OSOBITIM OBZIROM NA ETNIČKU PROŠLOST I ETNIČKE OSOBINE MAJEVIĆKIH SRBA, SARAJEVO, 1969.

    Odgovori