Lopare i okolna sela

25 komentara

1. 8. januar 2018. u 10:42

   Vojislav Ananić

   LABUDSKA

   Naselje je veoma prostrano i veoma raštrkano s obe strane rečice Labudske, i to uglavnom niže njene izvorišne ćelenke. Glavni delovi naselja su: Prelići, Jovići, Mitrovići, Ristići. U selu su svega 84 domaćinstva (i 1 bez muških članova).
   Glavni su izvori u selu: Mašina voda (od nje teče Mašin potok), Begova voda, Studenac. Šume su: Kosica, Ravni gaj, Tanka kosa, Bubljika, Debela kosa. Zirati: Utrina, Travnjak, Luka, Jeldovišće, Potkućnica (ali nema kuće!), Mravinjci, Palućak, Torovi, Do, Stara kuća, Praulja, Ćetenište, Duga njiva, Užetina, Glibine, Baruša, Oraščić, Poljice, Topola, Seničište.
   Po predanju, na teritoriji ovoga sela bila je velika hrastova šuma, izuzev u donjem delu sela, gde su polja. Tu šumu su krčili doseljenici i naseljavali se. U selu ima dosta uspomena na neke ranije muslimanske stanovnike, ali se ne zna kada su oni tu živeli, niti šta je bilo s njima. Te uspomene su, na prvom mestu, imena mesta u selu. Po predanju, česmu Mašinu vodu sagradio je neki Mašo, Musliman, a Begova voda se zove tako, jer se njom koristio beg Karo, po kome se zove i Karića vinograd (u Vukosavcima). On je na ćupriji naplaćivao za prelaz. Blizu Begove vode bio je nekakav konak (begovski). Značajno je da nema nikakvog muslimanskog groblja u selu.
   Nema u Labudskoj nikakvih starinskih groblja niti drugih starina. Verovatno da je nekada pripadalo i Labudskoj srednjovekovno groblje na Zajednici (v. opis Vukasovaca). Glavno seosko groblje je kraj puta kosom, a pored toga ima groblja na više mesta u pojedinim zaseocima, npr. kod Gabeljića kuće (Gabeljići, Stjepanovići, Tošići, Mitrovići). Seoska »molitva« je na drugi dan Duhova.
   Smatra se da su najstariji u selu po redu doseljavanja – Mitrovići (16 dom., Lazarevdan). Zovu ih i Šake-Šakići. Starinom su iz Hercegovine. Kad su se doselili, u Labudskoj je bila šuma i preci su je krčili. Istovremeno s njima došli su iz Hercegovine Šakote, koji su otišli u Tobut i neki koji su otišli u neka druga mesta. Po jednom predanju, u Labudsku su došla tri čoveka: preci Mitrovića, Stanišića (ranije Popovića) i Simikića. šukunded Simikića zvao se Babuka.
   — Todorovići, ranije (neki i sada) Stanišići (9 dom., Nikoljdan) su možda došli kad i Mitrovići. Doselio im se predak Todor iz Čipovića kod Zvornika, a po nekima iz Srbije. Njegovi su sinovi bili Jovo, Aleksa i Staniša.
   — Jovići (12 dom.. Jovanjdan). U selu ih zovu i Ilići. Njihov su ogranak i Gajići (2 dom.). Prapraded Jovan Simić bio je rodom iz Dragunje kod Tuzle, odakle je došao kao momak i ovde se oženio. Jovan je našao u selu jednu vodu i ona se sada zove Dragunjska voda.
   — Ristići (9 dom., Jovanjdan), ranije Simići, a neke zovu Vrapci, zatim Ivanovići (2 dom.), Novakovići (1 dom.) i Simići (1 dom.). Njihov predak Simo bio je iz Hercegovine.
   — Simikići (9 dom.), Spasojevići (2 dom.) i Prelići (4 dom.) zajedničkog su porekla i zvani su i Erići (Jovanjdan, prislužuju Arhanđelovdan). Iz Herecgovine došla braća Jovan, Todor i Đuro, i to najpre u Jablanicu, pa posle u Labudsku i u Vukasovce. Jovanovi sinovi su bili Simika, Spasoje i Risto (od kog su Radići).
   — Stjepanovići (3 dom., Jovanjdan), sa nadimkom Gabeljići. Od njih je bio knez Mihailo Gabeljić. Predak Gabeljića je došao curi u kuću. Starinom su Todorovići iz Hercegovine. Kazuju da je knez Mihailo Gabeljić dobio to ime po tome što je prošao pored neke vode Gabelje i doneo te vode kući u selo.
   — Cvijetinovići (7 dom., Jovanjdan) se dele na Jevtiće i Mitroviće. Predak Jevto se doselio verovatno iz Hercegovine.
   — Stevići (2 dom., Lazarevdan) su došli iz Vukosavaca.
   — Ivezić (1 dom.) rodom je (1904) iz Crnojevića Rijeke u Crnoj Gori. Naselio se pre nekih 40 god. kao rudar na krčevini.
   — Maksimovići ili Sekulići (2 dom.). Došao pre rata od 1914. Veljko iz Priboja ženi u kuću.
   — Tošić Tošo (1 dom.) došao iz Priboja oko 1920. u Gabeljiće ženi u kuću.
   — Rakić (1 dom.) došao oko 1930. iz Zlog Sela ženi u kuću.
   — Nikolić Lazar (1 dom.) došao iz Priboja oko 1930. ženi u kuću.
   — Tanackovići (2 dom.) su od Tanackovića u Loparama.
   — Stjepić Cvjetko (1 dom.) došao curi u kuću iz Lipovica pre 10 godina.
   Bile su u selu 2 kuće Vićića (Lučindan). Odselili su se u varošicu Lopare i u Slovenačku.

   Izvor: DJELA,KNJIGA XXXIV, ODJELJENJE DRUŠTVENIH NAUKA, KNJIGA 19,MILENKO S. FILIPOVIĆ, MAJEVICA A S OSOBITIM OBZIROM NA ETNIČKU PROŠLOST I ETNIČKE OSOBINE MAJEVIĆKIH SRBA, SARAJEVO, 1969.

   Odgovori

2. 8. januar 2018. u 11:12

   Vojislav Ananić

   LIPOVICE

   Naselje je po kosama i stranama oko Lipovičke rijeke, desne pritoke Labucke; Lipovačka rijeka postaje između brda Zlatova i Petrovića brda. Selo je stešnjeno između sela Podgore i Priboja, rodovske grupe, kuća su visoko u stranama i na hrbatima kosa. Svega su u selu 93 domaćinstva.
   Jedina voda — izvor — koji ne presahne u ovom kraju je voda na Balinu polju. Oko sela su šume: Ploča, Jelik, Osoje, Sastavci, Medljen, Molitvište, Mekota, Visočnik, Mala Strana. Zirati (njive i livade) su: Javor, Krčevina, Brezik, Luke, Jasike, Kupusići, Panjik, Oskruša, Ćirina njiva, Jaz, Mekota, Gaj, Jezero, Golo brdo, Popova njiva, Suvi do, Doline, Jezerska njiva, Duge njive itd.
   Nekada je u selu živeo neki pop, na kog je ostala uspomena u imenu Popove njive.
   Na Molitvištu se obavlja seoska molitva na dan »Car Kostadin«. Groblje je u G. Lipovicama, a i neke familije imaju svoja posebna groblja.
   Po predanju, na Balinu polju na Visočniku su bili »Madžari«. Na tom mestu bile su tri smokve (sada samo još dve), ali nisu mogle da dozru. Veruje se da na tom mestu ima i »zakopano blago«. Ima i džanarika koje su ostale od Madžara. »Mramorova« (stećaka) ima na tri mesta. Jedna nekropola je na Tojića jezeru, druga na Bjelanovića (Tomića) jezeru. Neko pripisuje stećke Grcima, a neko Rimljanima; neki kažu da su od »bogomila« (što je uticaj škole). Na Balinu polju kod vode su neke »ognjištine«.
   Najstariji rodovi u selu su :
   –Tojići i Tornići, oboji poreklom iz Hercegovine.
   — Tomići su poreklom od Gacka. U ovaj kraj su dolazili za hranom. Jovan Tomić (r. 1892) nabraja ove pretke: Ilija, Tešo, Toma, Lazar; doselio se Lazarev otac, dakle u drugoj polovini 18. veka. Oni su krčili. Od Lazarevih sinova Tome, Steve i Ilije su u selu Tomići I (6 dom.), Ilići (5 dom.), Nikolići (1 dom.) i Stevići (1 dom.). U Potraš su se ranije odselala iz Lipovica braća Sekula i Vid, sinovi Lazarevi, od kojih su tamošnji Sekulići i Vidovići. Svi slave Tomindan. Međutim, Tomići nisu homogeni. Uz njih su 3 dom. koja su, u stvari Tomići iz Lopara i vode poreklo od Dušana Tomića, koji je došao ženi u kuću, a od njegova potomstva su se tri porodice odselile u Vojvodinu.
   — Tojići (24 dom., Nikoljdan) su poreklom iz Hercegovine. Njihov su ogranak Lukići (8 dom.).
   — Ristići. zvani i liajdarovići (4 dom., Tomindan), Kojići, (2 dom., Đurđcvdan), (Donji) Tošići I, takođe zvani Hajdarovići (16 dom., Đurđevdan) — svi zajedničkog porekla od tri brata: Riste, Koje i Toše. Njihov su ogranak i Prodanovići (5 dom., Đurđevdan), prozvani po tome što se pradedu nisu »držala« deca pa, po ovdašnjem običaju, izneo novorođenog sina Spasoja na raskršće i »prodao ga« prvom prolazniku, pa on prozvan Prodan. Nisam mogao čuti ništa određeno o poreklu, sem da su odnekle doseljeni, od Prodanovića sam slušao da su po starini Beograđani, a od drugih da su iz Crne Gore. Od Ristića je neki otišao u Slavoniju još u tursko doba, a u novije vreme su selili u Priboj, Vukasovce, Tuzlu i Banju Luku. Kojića ima iseljenih u Vukasovcima.
   — Stjepići (6 dom., Jovanjdan) u G. Lipovicama su poreklom iz Hercegovine, ali je predak došao od Bogutova Sela: naselio ga Tošo Tošić, koji mu je bio »badžo« (pašenog).
   — Tošići II (9 dom., Nikoljdan) u G. Lipovicama su poreklom »iz Hercegovine od Livna«. Još su porodice: Tomići II ili Matići (9 dom., Nikoljdan); Kovačevići (1 dom.) su verovatno iz Vukasovaca; Stevanovići (1 dom.): otac je bio iz Tobuta; Đukanovići (1dom.): otac došao iz Priboja ženi u kuću; Krsmanović (1 dom.), domazet u Stevićima, rodom iz Priboja; Sekulić J. (1 dom.) došao oko 1947. iz Potraži (Požarnica) »curi u kuću«. (V. Tomići I); Mitrović (1 dom.) došao iz Labudske ženi u kuću 1956; Stjepanovići (10 dom. Nikoljdan), predak Rado došao iz Hercegovine; Pavlovići (3 dom. Jovanjdan): predak Pavo prešao u Lipovice iz Jasika u Priboju.

   Izvor: DJELA,KNJIGA XXXIV, ODJELJENJE DRUŠTVENIH NAUKA, KNJIGA 19,MILENKO S. FILIPOVIĆ, MAJEVICA A S OSOBITIM OBZIROM NA ETNIČKU PROŠLOST I ETNIČKE OSOBINE MAJEVIĆKIH SRBA, SARAJEVO, 1969.

   Odgovori

3. 8. januar 2018. u 12:55

   Vojislav Ananić

   BRIJEST

   Naselje je u dolini gornjeg toka rečice Janje, a južno od velikog sela Priboja. Deli se na Gornji i Donji Brijest, koji se sastoje od velikog broja malih »sela“, rodovskih grupa kuća: Božići, Lakići, Radovanovići, Petrovići, Sarići, Ilići, Gajići, Dimitrići, Miletići, Tošići, Stjepanovići, Perići, Kojići. Naselje je uopšte veoma raštrkano po stranama i delom pored rečice. Jedan deo sela je visoko u strani ispod Jelice i veže za Rožanj i za Skakovicu. Uopšte, kraj je vrletan. Građenjem druma Tuzla — Požarnica — Priboj — Bijeljina, koji prolazi kroz selo, njegov se položaj znatno popravlja.
   Znatnije vode u selu su: Studenac, Vrelo Ilića i Vasina česma.
   Zirati su: Lavići, Krušik, Lice, Veliki čair, Krčevine, Markovi čairi, Njivice, Ivici, Gajeva, Potkućnica, Smrečak, Panjik, Gomje njive, Obarak, Studenac, Luke, Oskruše, Polje, Raskršće, Ravni Zavid, Mramorje, Suvi Bukvik. Na Janji su mnoge vodenice. U selu je 95 domaćinstava.
   Opšte je kazivanje da su nekada u selu živeli »Madžari« i da su oni pobegli zbog zime. Seljani kazuju da još ima perunike koja je bila i uz »madžarske« kuće. A poznaje se i kaldrma do na njihovo groblje uvrh Brijesta — na tromeđi Brijesta, Podgore i Rastošnice, koje se zove Mramorje. To je groblje obraslo u šikaru. Na nekim spomenicima (po kazivanju) bili neki ornamenti kao polumesec i zmija. Imaju još 2—3 stećka, a ostale je narod razneo i upotrebio. Na Mramorju je ranije kopan sigast kamen. Po selu ima starih kućišta sa šljivama. Tomići imaju svoje groblje na Mramorju, a sa ostali se sahranjuju u groblju na Bantlijeri. Seoska molitva je u prvu nedelju po Spasovdanu.
   Sada je u selu retko brestovo drvo.
   Kazuju da su i ranije bile kuće, pa posle nastala velika šuma koju su krčili preci današnjih rodova.
   Nazivi Vasiljeva njiva, Andrijina kuća i dr. čuvaju u sebi uspomenu na stare stanovnike. Jedna njiva se zove Zajednica, sada svojina Miletića. Ranije je tu bila neka kuća. Opšte je predanje da su se preci današnjih rodova u selu naseljavali na krčevinama, a smatra se da su Perići najstariji rod u selu. Drugi vele da se prvi od današnjih rodova u selu naselio Mrkonja, predak Radovanovića.
   – Radovanovići, zvani i Mrkonjići (6 dom., Nikoljdan). Predak Mrkonja je došao za turskog vremena iz Sandžaka sa neke tromeđe. Tvrde da je od njihova roda bio i Zeko Buljubaša. M. Milićević iznosi da se ne zna gde se rodio Zeka: po nekama u Novoj Varoši, a po drugima u »Spreči«. Da je iz »Spreče«, to je sada sigurno, a to, opet, ne isključuje da su Mrkonjići poreklom od Nove Varoši, odnosno od Sjenice.
   — Miletići 1. ili Vikarići (12 dom., Jovanjdan). Njihovog pretka uzeo je »pod sina« Mileta Mrkonjić-Radovanović.
   — Lakići (11 dom., Arlijevdan, 4. 9.). Predak Lako (praded starca rođenog 1895) došao je iz Vrbe u Hercegovini sa braćom Simom i Desimirom i naselio se na krčevini. S Lakom je bio došao i neki Lazar, predak Lazarevića, koji su izumrli.
   — Sarići (3 dom., Arlijevdan). Došli su iz Crne Gore pre nekih 100 godina. Nisu rod s Lakićima, iako imaju istu tu neobičnu slavu; ni imanja im nisu u vezi (Sarići su navrh Brijesta). Ima ih i u Tuzli i u Loparama.
   — Petrovići (9 dom.), Pajići (4 dom.) i Kojići (10 dom.) su jedan rod (slave Tomindan). Starinom su iz Vrbe kod Gacka u Hercegovini, odakle je došao Rikan sa sinovima Petrom, Pajom i Kojom. Bili su se najpre naselili u Jablanici, gde im se nije dopalo, pa prešli u Brijest.
   — Božić. (5 dom., Jovanjdan). Pradedov ded im je došao od Jovića u D. Tobutu.
   — Gavrići (2 dom., Nikoljdan) su došli iz G. Priboja; ogranak su Gavrića-Popovića.
   — Blagojević M. (1 dom.) je došao iz Podgore ženi u kuću. — Tojić S. (1 dom.) je došao iz Lipovica ženi u kuću.
   — Ilići (8 dom.): došao Panto od Bijelića sa Žutavke kao uljez.
   — Tomići (9 dom., Đurđevdan) su se doselili u vreme kad je svuda bila »planina«.
   — Stanojevići (1 dom., Jovanjdan): predak im je došao iz Šetića kod Zvornika i bio u najmu kod Miletića — Vikarića.
   — Maglajčevići (2 dom., Đurđevdan). Predak Jovo doselio se iz Maglaja.
   Nepoznato i neispitano: Jokići (4 dom.), Gajići (6 dom. Nikoljdan), Dimitrići (2 dom., Jovanjdan), Stjepanovići (3 dom., Jovanjdan). Perići (4 dom. Nikoljdan), Miletići 2. (5 dom., Nikoljdan).

   Izvor: DJELA,KNJIGA XXXIV, ODJELJENJE DRUŠTVENIH NAUKA, KNJIGA 19,MILENKO S. FILIPOVIĆ, MAJEVICA A S OSOBITIM OBZIROM NA ETNIČKU PROŠLOST I ETNIČKE OSOBINE MAJEVIĆKIH SRBA, SARAJEVO, 1969.

   Odgovori

4. 8. januar 2018. u 12:56

   Vojislav Ananić

   PODGORA

   Naselje se zove tako od 1955, a do tada se je zvalo Zlo Selo.
   Naselje je oko izvorišne čelenke rečice Janje, a pojedini zaseoci su visoko po stranama i kosama. Kuća ima i u potoku i po stranama iznad njega, zatim i iza šume (i brda) Stolica. Orlovine su među dva potoka od kojih postaje Janja a ispod brda Okruglice; Muzeli ili Muzelje su desno od Janje, u strani a Aćimovići levo. U tim glavnim zaseocima kuće su u rodovskim grupama među sobom izdvojenim (tako u Muzelima Simići, Rakići, Ilići, Stjepanovići). Manji su zaseoci: Petkovići, Mitrovići i Rožanj na istoimenom brdu.
   Podgora je prostrano naselje. Ali, ono ne samo da je raštrkano, nego i na veoma vrletnom terenu; zaselak Rožanj je naročito zabačen i teško prislupačan.
   Selo ima 114 domaćinstava.
   Važniji su izvori: Spasovnica, Dumača, Brezevača, Stari ambar, Podić, Naćinovača (na Naćinoj njivi), Lučica. U Donjim Petkovićima na četiri mesta izvire slana voda. Njive: Volijerice, Brezovice, Stari ambar, Dulovina, Jabukovača, Kruškovača, Zajednica, Strane, Krčavina, Do, Stanara, Dumača, Zlatovo, Brezovice, Utrna, Čairac, Paulja, Bijela zemlja, Naćinovača, Jezero, Luka, Oskrušica, Smreke, Gajić, Viganj, Otave, Rastovi, Bijele šljive, Dokinovača, Bareš, Međa — bašča, Kamenica, Brezova njiva, Šuplji do, Kozji do, Ravnješ, Suvati, Klisaljka, Strana, Brezovača, Siga, Selište, Duge njive, Zbjeg, Brezova njiva, Kalemi, Orlovine, Gaj, Begovište (z. i šurna), Debela lipa (z. i šuma), Stolice (š.), Slatka kruška, Rakovac, Usjeline, Pod, Slatina, Klisaljka, Kolimer i dr. Po selu i oko sela ima mnogo šume, osobito na Zlatovu iznad sela.
   U selu su dve stupe (valjavice), jedine u ovom kraju.
   Po predanju, selo se najpre zvalo Dobrić. Ali, u tom selu nisu hteli da se pokoravaju i klanjaju Turcima. Kad je o tome obavešten sultan, on je rekao: »To nije više Dobrič, to je Zlo Selo«. Drugi vele da se selo zvalo Zlo Selo stoga što su se tu bili susreli i pobili muslimanski i hrišćanski svatovi i svi izginuli. Treći opet kažu da su Turci prozvali selo Zlim Selom stoga što su stanovnici tog sela ubili nekog Turčina blizu Busije.
   Potes Utrna je, kažu, nekada bilo trnje, pa je iskrčeno. Na mestu Viganj nekada je bilo seosko zborište. Na jednom hrastu bio okačen javorov »lupatak«: lupanje u njega značilo je poziv na seoski zbor. U Orlovinama imaju njive Zbjeg. Nekada je tu bila šuma, a u tu šumu je bežao narod u vreme kuge. I u to vreme su u selu bili Srbi među kojima i Rakići.
   Jedan potes se zove Zajednica, između kuća Trišića i Stjepanovića – Aćimovića. Taj potes su oni zajednički obrađivali, i to tako da su ga jedne godine obrađivali jedni, a druge godine drugi.
   Na mestu Brezovici, kraj druma Tuzla—Priboj, ima oko 25 stećaka. Na jednom su kao ukras Četiri spirale. Sem stećaka, ima i usađenih ploča. Stećaka ima i na mestu Rikovcu, kao i blizu sadašnjeg groblja. Prema Busiji ima ostataka od stare kaldrme. Kažu da je to cesta Proklete Jerine.
   Tri su groblja: orlovsko (pod Orlovinama u sredini sela), muzeljsko (za Muzelje i zaselak Usjeline) i groblje na bregu Brezovicama.
   Nekada je kod vode Spasovnice držana seoska molitva na Spasovdan. Mnoge kuće u selu su, kao i zirati, na skorašnjim krčevinama.
   – Terzići (4 dom., Nikoljdan) su možda najstariji rod u selu.
   — Jovanovići ili Orlovci (8 dom., Nikoljdan) u Orlovinama su veoma star rod u selu.
   — Trišići (12 dom., Nikoljdan) su jedan od najstarijih rodova u selu. Poreklom su od Bileće u Hercegovini. Bila su ih došla tri brata: Novica, Mitar i Trišo. Od Mitra su Mitrovići (5 dom., Nikoljdan), zvani Đurđići.
   — Simići 1. (4 dom.), koji vode porcklo od Novice, kazuju nešto drukčije, — naime, da im je ded Novica bio od Trebinja. (Oni slave Lučindan.) Novica je imao dve ili tri sestre. Jedna se uda za Stjepana Stjepanovića (kog su ubili Turci), a druga, Keka, za Nikolu Stevanovića u Podgoru. Novičini su bili Milan i Radovan.
   — Aćimovići ili Stjepanovići (6 dom., Nikoljdan) poreklom su od Trebinja. Doselili se kada i Simići: Novica Simić je bio brat Keke od koje su Stjepanovići (Aćimovići ili Kekići).
   — Milovanovići su u zaseoku Livadama i stoga zvani i Livađari ili Livađani (3 dom., Jovanjdan). Jovo Trišić imao je mnogo zemlje, pa je doveo u selo Milanoviće iz Peljava i dao im zemlju. Bili oni siromašni, pa ih tetka uzela sebi.
   — Petkovići (8 dom., Nikoljdan) su starinom Predojevići iz Prerašća (Vrbica) u Gacku. Predak je, tobože, pobjegao što je ubio Smail-agu Čengića.
   — Spasojevići (2 dom., Arhanđelovan): njihova pretka Simu doveo iz Tutnjevca ujak im Stanko, ded Petkovića, pošto su bili ostali siročad.
   — Blagojevići (4 dom., Nikoljdan). Simići 2. (8 dom.), Ilići (8 dom.) i Rakići 1. (5 dom.) vode poreklo od tri brata koji su došli iz Hercegovine. Ilića ima u Priboju (2 dom.), a Rakića u Tuzli, Priboju (1) i u Kuli u Bačkoj.
   — Rakići 2. (12 dom., Nikoljdan, neki prislužuju Savindan) su, verovatno, poreklom iz Srbije.
   — Stevanovići (8 dom., Jovanjdan) su poreklom iz Crne Gore.
   — Manojlovići ili Novičići (12 dom., Lučindan): praded im je došao iz Peljava od Tovanovića »curi u kuću«.
   — Marković (1 dom.): otac se doselio iz Čengića »curi u kuću«.
   — Tomići (2 dom.) su prešli iz Brijesta u Muzelje.
   Nepoznato i neispitano:
   — Jankovići (1 dom., Nikoljdan): okolina ih smatra »starosedeocima« i Lazić (1 dom.).
   Mnogi su se iz ovoga sela odselili u Tuzlu.

   Izvor: DJELA,KNJIGA XXXIV, ODJELJENJE DRUŠTVENIH NAUKA, KNJIGA 19,MILENKO S. FILIPOVIĆ, MAJEVICA A S OSOBITIM OBZIROM NA ETNIČKU PROŠLOST I ETNIČKE OSOBINE MAJEVIĆKIH SRBA, SARAJEVO, 1969.

   Odgovori

5. 8. januar 2018. u 15:19

   Vojislav Ananić

   PRIBOJ

   Ovo prostrano naselje je u pravom smislu mešovito, kako po položaju tako i po tipu. Naselje se razlilo oko donjeg toka Labucke rijeke, oko rečice Janje i oko njene desne pritočice Rastočke rijeke ili Brzave (oko 2 km uz tu rečicu). Zaseoci su, uglavnom, visoko po stranama, pa i u polju pored tih rečica. U novije vreme nastao je velik broj kuća duž druma pored Janje i Brzave. Glavni su delovi naselja: Gornji i Donji Priboj, levo, odnosno zapadno od Janje, Grujičići — okvirom polja levo (od Janje i po stranama iznad njega, Gunjavci ili Džemat — duž Brzave, i Tasovci — desno, odnosno zapadno i južno od Janje, Jasike i Simare. Uz te zaseoke ili pored njih su manje, u stvari, rodovske grupe kuća — »mahale«: Popovići ili Gavrići, Srijemci, Petrovići i dr. Posle prvog svetskog rata nastao je novi deo sela u Vojničkom polju pored Janje i druma, koji se prvobitno tako i zvao, a docnije prozvan Kolobara – Kolubara, po ugledanju na Kolubaru u Brčkom (jer se očekivalo da će i tu da se razvije trg sa šljivom). Kolubara je, u stvari, urbani sektor u naselju: tu je crkva, osmogodišnja škola. veterinarska stanica, zemljoradnička zadruga (u njenoj zgradi smeštena je i jedna prodavica, mesna kancelarija, berbernica, bioskop), pošta, pekara, dva kovača, obućar, stolar i jedna kafanica. U Kolubari su kuće u nizu samo s jedne strane druma, u Džematu su tielom razređene pored puta, delom po polju i gornjom ivicom polja; u drugim zaseocima rodovske grupe među sobom su raštrkane, a u njima kuće na okupu, dok su mnoge osamljene kuće posvuda raštrkane.
   U naselju ima 365 stalno nastanjenih domaćinstava, ne uzimajući u obzir nekolike službeničke porodice (nastavnici, veterinarsko osoblje i dr.).
   Brda u selu i oko sela: Petrovića brdo, Rikića brdo, Vis, Zlatovo, Ravni zavid, Kameniti brijeg, Numera, Debelac, Mezgrajsko brdo, JAblan-grad (pripada Ugljeviku).
   Glavni su izvori: Tomina voda, Durina voda, Miloševac, Mijatovac, Bjeloševac, Ljubovna-Ljubovača, ali se domaćinstva, uglavmom, snabdevaju vodom iz bunara, čija je dubina 6—7. pa i 15 m.
   Nazivi zirata: Luka, Do, Livada, Vis, Kalavra-Kalaura, Krčevina, Jankovac, Osjeka, Odžakovo brdo, Prošjeka, Selišta, Majstorovača, Labuđanka, Prud, Ada, Šljivik, Premenik, Plandište, Prdijača, Kalemi, Gaj, Četenište, Vinograd, Odžića bara, Pogorelica i dr.
   Na Odžakovu brdu je u tursko doba bio neki »turski odžak«, i po tome se ono zove.
   U Priboju ima neko staro groblje bez spomenika koje zovu »madžarsko«.
   U Adama su živeli neki Muslimani. Prodali su svoja imanja Srbima, pa prešli u Teočak u »čapore« (gomile). Na nekadašnje muslimansko naselje čuva uspomenu u svom imenu i zaselak Džemat.
   Aktivnih groblja ima na više mesta, preko deset: Tomića groblje, Petrovića groblje, Popovića groblje, Tasovača, Grujičansko, Sremačko, Davidovića groblje, Crkveno (uz crkvu) i dr. Ranije su u crkvenom groblju samo sveštcnici sahranjivani, sada i ostali.
   Godine 1967—1968. građen je kroz Priboj novi drum Tuzla — Požarnica — Bijeljina. Niže crkve prilikom kopanja za drum nalažene su mnoge ljudske kosti. Ratko N. Milovanović našao je, pre nekoliko godina, na njivi Gujnjaku kod vode Miloševca pet mačeva (odneti su u Tuzlu).
   Mramorja (stećaka) ima kod kuća Bogdanovića, kao i na Rustovima (obrasli trnjem). Kažu da su »od Rimljana« ili »madžarsko groblje«. Slušao sam da se Vojničko polje zove tako stoga što su se tu tukli »Madžari« s »nakim Ilircima«.
   Kod kuća Stojanovića bilo je neko staro groblje (iskopavaju se kosti).
   Priboj je stradao od kuge. Priča se kako je na prostoru od Semberije do vrha Majevice kuga napravila takvu pustoš da su ostale žive samo dve osobe, pa su se onda i te dve odselile. Na pustinju su dolazili novi stanovnici, i to iz Hercegovine.
   Na Karauli (u Džematu) živeli su nekada Muslimani Mujagići, age. Do Džemata su njive čarkovine, i tu su nekada bile »turske« kuće, koje su se preselile u Teočak i Sniježnicu.
   Jedna njiva kraj reke se zove Krndija. Tu je bila vodenica Krndija.
   Priča se da su na mestu škriljevcu živeli neki Sremci, pa se to mesto i sada zove Srijemci, Sremačke njive. Kad su se selili, starešina se obzirao. Pitali ga zašto se obzire, a on rekao: »Obzirem se da Škrljevac ne ide za nama«. Inače, smatra se obično da su svi u Priboju starinom iz Hercegovine. Preci pojedinih rodova su se doseljavali na krčevinu, pa su onda obično pozivali i druge da se nasele. Tako je praded Bogdanovića dozvao nekog Veselina iz Rastošnice i od njega vode poreklo Popovići, od kojih je bilo mnogo popova. U okviru samog sela su živa migraciona kretanja u vidu prelaženja »uljeza« iz jednog roda u drugi.
   — Gunjavci ili Gunjevci je ime zaseoka i zajedničko ime rodovske grupe koju čine: Radovanovići-Gunjičani (4 dom.), Stanojevići (4 dom.), Tomići (14 dom.), Bojići zvani Hajdarovići (1 dom.) i Jovići (2 dom.). Starinom su iz Hercegovine. Svi slave Lazarevdan. Staro prezime je bilo veravotno Stanojevići. Iako su zajedničkog porekla, već se uzimaju među sobom.
   — Bogdanovići (17. dom), Jovići 1. (6 dom.), Jova Jovići-Popovići (1 dom.), Petrovići 1. (6 dom.), Lukići (4 dom.), Rikići 1 (12 dom.) i Stojanovići (5 dom.) su zajedničkog porekla (Jovanjdan). Njihov predak Teodor Gazeta je došao iz Gacka u Hercegovini, posle Tomića, i naselio se na krčevini. Daljim poreklom su iz Pive i misle da su od istog roda u Pivi od koga je bio i Pajo Pivljanin. Neki kažu kako su iz Hercegovine doselila tri brata: Riko, Bogdan i Rado. Od Rade su Petrovići, od Rike Rikići, a od Bogdana Jovići, Jovanovići, Bogdanovići i dr.)
   – Tasovci (2 dom., Arhanđelovdan) su poreklom iz Trešnjika kod Trebinja.
   — Sekulići, ranije Gajići (6 dom., Jovanjdan) su poreklom iz Hercegovine.
   — Đurići (2 dom.) i Gajići (9 dom., Đurđevdan), ranije Mijatovići: neki predak, možda i dalji od pradeda, došao je iz Hercegovine.
   — Zeljići (4 dom., Lazarevdan) su poreklom iz Hercegovine.
   — Mitrovići (6 dom., Arhanđelovdan): ded starca Blagoja (76 god.) došao je iz Hercegovine.
   — Krsmanovići (5 dom.. Jovanjdan) su poreklom iz Hercegovine. Od tog su roda bili i Krsmanovići u Brčkom i Beogradu. Ima ih u Maleševcima.
   — Đukanovići (14 dom., Nikoljdan) su poreklom »odozgo, sa gonjega kraja«, iz Hercegovine.
   — Rislići (14 dom., Jovanjdan), zvani i Kondići, starinom su od Mostara.
   — Andrići (5 dom., Nikoljdan): njihov praded Andrija Ero bio je poslednji koji je došao u Priboj iz Hercegovine, oko 1860. Mesto na kom se naselio i sada se zove Andrijino brdo.
   — Gavrići (8 dom. Jovanjdan), zovu se i Srijemci: prapraded Gavro se doselio iz Srema, možda iz sela Jamene (kuće su im u zaseoku Srijemcima na kosi iznad crkve). Neki vele da se zaselak zove tako stoga što su tu živela dva brata koji su odatle odselili u Srem. Ima ih i u Tuzli. Njihov ogranak su i Radiići (4 dom.).
   — Petrovići 2.-Stankići (7 dom., Avramijevdan): praded im Stanko je došao iz Banjice kod manastira Tamne. a daljim su poreklom iz Hercegovine. Delići (3 dom.) su od Delića u Peljavama, odakle su došli oko 1920.
   — Petkovići (2 dom.): otac bio rodom iz Podgore i u Priboju se naselio kao šumar. Okolina kazuje da su Petkovići poreklom iz Hercegovine i da je njihov predak »Petko Ero«, kad je došao, bio »druga vera« (Musliman).
   — Bijelići (3 dom.) su »dovoci« iz Tobuta.
   — Dokić (1 dom., Jovanjdan): otac došao sa »planine« iz Tobuta (sa Žutavke) ženi u kuću. — Zarić (1 dom., Nikoljdan) još za turskog vremena prešao iz Zlog Sela na begovsku zemlju.
   — Krstić (1dom., Jovanjdan): oca im dovela majka iz Šetića kod Zvornika još pre 1878.
   — Miličić, u slvari, Mirković (1 dom.): oca im kao dete dovela majka iz Mezgraje, udavši se u ovo selo.
   — Ristanovići (2 dom.): ded im je došao iz Malešića kod Zvornika ženi u kuću, u Gavriće.
   — Stevanovići ili Bešlići (6 dom., Jovanjdan) navodno su doseljeni zi Hercegovine, a smatra se da su »kalavraškog porekla«.
   — Radovanovići (4 dom.. Jovanjdan) su poreklom iz Crne Gore.
   — Siimeunovići (9 dom., Jovanjdan) su poreklom iz Hercegovine. Od tog roda su i Petrići (6 dom.) i Savići (1 dom.) Predak Simeun je došao oko 1800. sa četiri sina: Jovanom, Perom, Savom i N., koji je posle otišao u Tobut pod Debelac. Jovanovi potomci se zovu Simeunovići.
   — Radojevići (2 dom., Arhanđelovđan): otac došao iz Lopara ženi u kuću.
   — Đokići (5 dom., Jovanjdan) su poreklom iz Hercegovine.
   — Ostojići 1. (6 dom.,) su poreklom iz Hercegovine.
   — Ostojići 2. (4 dom., Nikoljdan) su takođe iz Hercegovine.
   — Kovačevići (1 dom.), su od Kovačevića u Gacku.
   — Nikolići (7 dom., Nikoljdan) poreklom su iz Hercegovine.
   — Radovanovići-Živanovići, zvani i Muzeljevići (6 dom., Nikoljdan) u Petrovićima u G. Priboju su doseljeni iz Muzelja.
   — Stevići (2 dom., Nikoljdan): otac im je bio od Trišića u Zlom Selu i došao curi u kuću. — Tošići (2 dom.): otac im došao iz Labudske curi u kuću pre 1914.
   — Ristić Mil. (1 dom.) došao iz Lipovica.
   — Cvjetković-Ćetković Milan (1 dom.) je od Delića u Peljavama: došao na kupljenu zemlju. — Đorđić Đ. 1 dom.) došao iz Lokanja ženi u kuću.
   — Rakići (2 dom.): obojica došli iz Podgore ženama u kuću. Oni su od Rakića koji su poreklom iz Hercegovine.
   — Ilić-Rakić Rado (1 dom. ) došao iz Peljava ženi u kuću.
   — Popović Ratko (1 dom.) došao iz Tobuta pre deset godina ženi u kuću.
   Nepoznalo i neispitano:
   Vasilići (4 dom., Arhanđelovdan), stari rod u selu;
   Miljanići (5 dom.) i Davidovići (3 dom.), zajedničkog porekla, jedna »familija« (Jovanjdan);
   Stjepanovići (2 dom.);
   Babići (6 dom., Jovanjdan);
   Rikići 2. (5 dom.);
   — Petrovići 2. (8 dom., Jovanjdan);
   — Miličić R. (1 dom.).
   — Ilići (12 dom.).
   Nedžad Hadžidedić zapisao js da su Stevanovići 2. (5 dom.) i Panići (7 dom.) jedan rod (Jovanjdan). Ilija Stevanović (63 god. u 1967) kazuje da je u Priboju bio i njegov peti predak Nikola, i da je njega umorila kuga. Stevanovići i Panići se ne uzimaju.

   Izvor: DJELA,KNJIGA XXXIV, ODJELJENJE DRUŠTVENIH NAUKA, KNJIGA 19,MILENKO S. FILIPOVIĆ, MAJEVICA A S OSOBITIM OBZIROM NA ETNIČKU PROŠLOST I ETNIČKE OSOBINE MAJEVIĆKIH SRBA, SARAJEVO, 1969.

   Odgovori

6. 8. januar 2018. u 18:54

   Vojislav Ananić

   PELJAVE

   Prostrani hatar ovog naselja je po kosama i stranama ispod brela Numere i Visa koje se spuštaju prema istoku do rečice Janje, koja deli selo od Mezgraje. Naselje se deli na dva glavna dela: Stankiće i Deliće ili Urumoviće. Stankići su na kosi (»brdu«) od Numere pa sve do Janje, kao i po stranama ispod grebena te kose — sve do Janje. Stankiće od Delića-Urumovića deli potok Peljava koji izvire ispod same Numere i sliva se u Janju. Kao i Stankići, i Delići se sastoje od većeg broja rodovskih grupa, ali su ove među sobom udaljenije nego u Stankićima. Selo ima 153 domaćinstva.
   U selu i oko sela su brda i šume: Numera (bili rovovi 1914), Bareš, Vis (granica prema Priboju), Panjik, Bukvik. Glavne su vode u selu: Ljubovac, Dikina voda (napuštena), Anića voda, Gavrića voda, Rikića izvor. Ima i puno kopanih bunara. Potesi u selu: Travnjak, Krčevina, Ada, Mirkovac, Jankova bašča, Vis, Osoje, Vinograd, Velika njiva, Cerik. Palučak, Strana, Zidina, Donja njiva, Grobovi, Simića njiva, Gujiščina, Paradžije, Glog, Duga njiva, Lučice, Slatine, Prošeklica, Dojnja njiva, Potkućnica, Đedov lisnik, Čajerina, Zobište, Ćetenište, Vidina njiva itd.
   Selo je postojalo pod istim imenom u 15 veku (v. str. ).
   Po predanju, u šumi Grabovima bilo je neko starinsko groblje, ali više nema nikakvih znakova od groblja. Nađe se samo poneki manji otesan kamen. Kažu da su tu bili »rimski« grobovi. Oko 1930. Vasilije Delić je, krčeći u šumi, iskopao ćup starog novca. U šumi na Rustovima, na međi prema Priboju, ima nekoliko stećaka.
   Opšte je predanje da su nekada u selu živeli »Madžari«, pa se njima pripisuju i stećci.
   Priča se da je selo stradalo i od kuge, i to od »šarene«, koja ipak ostavi ponekoga, dok »crna« satire sve. Pomrli od kuge su sahranjivani u starom groblju. Ded Cvijana Živkovića pričao je kako se dešavalo da bude sneg i u leto i da bude i takva suša da se isuši drveće po poljima. Tada bi dolazila hrana iz »Rumunske« na skelu, pa je delili.
   U toku drugog svetskog rata i Peljave su popaljene.
   Dva su seoska groblja u naselju: jedno u Slankićima, koje je starije, i drugo u Delićima, u kom je prvi sahranjen Simo Gavrić 1919. Mirkovići su se izdvojili još za vreme austrijske okupacije i zasnovali svoje posebno groblje u šumi blizu svojih kuća.
   Scoska »molitva« je u junu, u nedelju po Trojstvu.
   Viruje se da je prva kuća (tj. od najnovijeg stanovništva) bila u šumi Paniku. Tu je i danas šuma. Doseljenici koji su dolazili krčili su. Svi u selu su bili čifčije: kako bi koji iskrčio, obraćao se nekom agi za pristanak da mu bude čifčija.
   Prvobitno su Peljave bile uz Priboj i bio im je zajednički knez dok je postojala opština Priboj, bile su u njenu sastavu. Ta je opština rasformirana 1955. i tada su Peljave dodeljene opštini Ugljeviku, a od 1957. su u opštini Loparama.
   Najstariji doseljenički rod u selu su
   – Živkovići-Stankići, čiji su ogranci: Živkovići (7 dom.), Tekići (7 dom.) i Nikolići (1 dom.). Sve je to izišlo »iz živkove kuće«. Slave Mratinjdan. Cvijan Živković (rođ. 1904) nabraja ove pretke: Gavro, Pero, Živko, Petar, Stanko, koji je došao iz Hercegovine.
   — Antići (2 dom., Đurđevdan) su ogranak Antića u susednom Tobutu, ali ih smatraju kao da su »starosidioci« u ovom kraju.
   – Delići. Prvi od njih je došao u Peljave u 18. v. Urum, predak Delića (Urumovića) i on je krčio šumu (šuma je bila u selu do oko 1940). Zauzeli su najbolju zemlju u selu. Ipak, postali su kmetovi Mehića iz G. Tuzle, a posle su se smenjivale age iz Teočaka, Zvornika i Lokanja. Urum je bio od Bileće u Hercegovini. On je navodno imao sinove Ćetka, Mirka, Deliju i Peru, od kojih vode poreklo »familije«:
   Ćetkovići (19 dom.),
   Delići (28 dom.),
   Perići (8 dom.),
   Mirkovići (10 dom.),
   Gavrići – Đukići (1 dom.),
   Ivanovići (5 dom.).
   (Svi zajedno su »loza«.) Perići i Delići su do pre 50 godina bili jedna familija, a sada se već uzimaju među sobom. Svi slave Pantelijevdan. Jedna grana Delića se zvala i Tomići — po jednom pretku. Od Delića ima iseljenih u Mezgraji, Loparama, Tuzli i Beogradu, Perića ima u Tuzli i Sarajevu, a Ćetkovića u Tuzli i Beogradu. Predak Mirkovića je došao posle Uruma, ali je bio od istog roda u Hercegovini. Pojedinci iz ovog velikog i veoma ugledriog roda kazuju i nešto drukčije o svom poreklu. Neki kažu da se onaj predak koji se doselio zvao Gavro Urum i da se tako zvao što je bio »iz Ercegovine iz Urumlije«. (Sahranjen je u starom groblju.) Po Tomi, unuku Gavrinom, Delići su se prezivali i Tomići. Taj Toma se zatekao u selu kao knez kad je Austrija došla u Bosnu (1878), a njegov otac Tešo je bio oborknez. Neki kažu samo da su Delići došli iz Uruma, što nije nimalo tačno. To predanje čuva samo neke aluzije na Urumliju, o kojoj na Majevici uopšte nema tačnih predstava. Urumovići su, svakako, prozvani po pretku koji se zvao Urum: kod Srba u Požarnici, u podgorini Majevice, u upotrebi je lično ime Urum, a u Peljavama tako izgovaraju ime Hurem, koje je u običaju kod Muslimana u obližnjem Teočaku. Cvijan Delić (r. 1901) nabraja ove pretke: Pero, Milovan (r. 1830), Toma, Tešo, Gavro Urum (ili Gavro-Urum). Prema tome, njihovo doseljavanje pada u vreme oko 1760. Tešini sinovi su bili Ćetko, Ivan i Mirko; Toma je imao Gavru i Peru. Vrlo je zanimljivo ovo kazivanje: Urum je bio Musliman i imao sina Sefera (što bi se moglo objasniti da su došli kao prividni Muslimani, dvoverci). Sefer se nije ženio i živeo je u jednoj kući sa nekim koji je bio od Antića, koji mu je bio kao pobratim, i takođe neženja. Živeli dugo, čupali tuđe ograde za vatru. Jedno jutro našli ih mrtve: veruje se da su jedan drugog ubili.
   — Lujići (2 dom.), ranije Petrovići, i Mijatovići (3 doma), koji se tako zovu tek od drugog svetskog rata. Jedan su rod — Lujo i Mijat su bili braća — i slave Arlijevan, sv. Agatonika — 4. 9. Poreklom su iz Hercegovine.
   — Jovanovići (6 dom., Lučindan) su veoma staro »koljeno« u selu nepoznatog porekla. Zajedničkog porekla (jedna »familija«) su i Vićići (1 dom.) i Radić M. (1 dom). — Blagojevići (8 dom.) i Mićići 1 (12 dom.) su jedan rod (slave Jovanjdan sada) i ogranak od Bobara u Loparama: došla odatle udovica sa sinovima.
   — Obrenovići (2 dom.) i Mičići 2, »gornji Mičići« (7 dom.), nekada svi zajedno Krstići (Lučindan), ali je Krsto bio Obrenov sin. Došli su posle Živkovića, i to iz Crne Gore. Zovu ih i Lisice.
   — Simeunoviće (13 dom., Nikoljdan) zovu i Kneževići, jer je neki od predaka bio knez. Verovatno su zajedničkog porekla s njima, odnosno njihovi su ogranci Ilići-Rakići (10 dom., Nikoljdan) i Bojići (4 dom., Nikoljdan).
   — Radići (4 dom.): otac im je bio »dovodak« od Trifkovića u Tobutu.
   — Benovići (2 dom.): otac im je došao za vreme Austrije iz Ugljevika ženi u kuću.
   — Dragićević P. (1 dom., Pantelijevdan i prislužuje svoju staru slavu Đurđevdan) je došao ženi u kuću iz Čaklovice u Rastošnici.

   Izvor: DJELA,KNJIGA XXXIV, ODJELJENJE DRUŠTVENIH NAUKA, KNJIGA 19,MILENKO S. FILIPOVIĆ, MAJEVICA A S OSOBITIM OBZIROM NA ETNIČKU PROŠLOST I ETNIČKE OSOBINE MAJEVIĆKIH SRBA, SARAJEVO, 1969.

   Odgovori

7. 9. januar 2018. u 07:05

   Vojislav Ananić

   TOBUT

   Tobut je prostrano naselje istočno od Vukasovaca a severno od Priboja, po istočnim ograncima Majevice. Na istoku dopire do rečice Janje, pa je delom i prelazi (zaselak Trnjačka). Kroz Tobut protiče rečica Rijeka, koja nastaje od više manjih potoka, i uliva se u Janju. Glavna pritoka Rijeke je potok Triješnica, s leve joj strane. Pošto je naselje prostrano, veće od Jablanice, zovu ga »Mali Teksas«.
   Od Puškovca ga deli brdo Udrigovo, od Maleševaca Vis i Pantin potok, a od Bogutova Sela Hajdukovo brdo.
   Ima više zaselaka: Gornji Tobut, Donji Tobut, Panjevići ili Panjevci, Udrigovo ili Novo selo, Trnjaci (pored druma Lopare — Priboj) i Trnjačka. U tim, opet, zaseocima postoje manji zaseoci, rodovske grupe kuća, koje se i zovu po odnosnim rodovima, npr.: Jekići, Bijelići i dr. Selo ima 396 domaćinstava.
   Prozvano je po Jovici hajduku, koji je bio iz Tobuta.
   Otprilike u sredini naselja je stenoviti breg Dželića brdo. Po selu i oko sela su brda: Osinak, Zakršćeni cer, Debelac, Pirjanovo brdo (po čoveku čiji je nadimak bio Pirjan), Jekića brdo itd. Po tim brdima, kao i inače po selu, ima mnogo šume.
   Mnogo je izvora po selu. Glavni su: Rakovac, Jelića voda, Milanova voda, Trifikovića voda, Šamanovac Mirkova voda. Mijatovac, Mićića voda i dr. Mnogo je i bunara.
   Njive (i po njima mnoge livade): Mijatovac, Zakršćeni cer, Labare, Polja, Kalinci, Tobudinovac, Jelov potok (nekada bila jelova šuma), Boce, Mićića njive, Savića bare, Veskovac, Mićino brdo, Tunjice, Luke, Krčevina, Kalem, Kerovića polja, Brezovica, Bregovi, Gunjišta, Duge njive, Strana, Šakotića polja, Kameni brijeg, Svjetlika, Sasjeke, Zobine, Baščanovo brdo, Čakrac, itd.
   Tobut je staro naselje; pominje se u 15. veku (v. str. 15). Po njemu ima i stećaka. Ima ih na Svjetlici (na međi sa Vukasovcima i Labudskom), u Šakotićima kod Bijelića groblja, na Triješnici prema Penjavama (»grčki«?). Na brdu Mramoru je »madžarsko« groblje (verovatno stećci). Kod Petkovića kuća pod bregom Mićića han, kraj druma Lopare— Priboj, na imanju Petkovića je manja srednjovekovna nekropola sa devet stećaka od konlomerata i peščara. Svi su na sleme. Ima i jedan stub, visok iznad zemlje oko 130 cm. Pri vrhu stuba je usečen krst. Na jednom od tih stećaka je natpis koji se danas teško čita. A na jednom drugom je ozgo u reljefu mač, a na čeonim stranama su dvojne spirale. Jedno mesto na Udrigovu se zove Madžarsko groblje, ali se ne poznaje groblje.
   Opšte je kazivanje da su ovde nekada živeli »Madžari« i da su oni otišli zbog dugotrajne zime. U Tobutu kazuju kako u selu Puškovcu i sada izvlače zemlju i kreč na mestima gde su »Madžari« pekli ciglu (!) i time gnojili voće. »Madžarima« se pripisuju i aktivnosti iz 19. veka: naime, priča se kako su bile velike šume i kako su »Madžari« u njima pravili »lug«; u Puškovcu kažu da ima očuvan kazan. Radi se, u stvari, o izradi potaše, koju su u 19. v. u bosanskim šumama izrađivali radnici sa strane.
   Priča se i kako je kuga »trla« selo. I tada su u selu živeli Srbi.
   U selu je nalažen starinski novac: jednom prilikom ćup sa 1.400 kg novca, koji je sada većinom u Muzeju u Tuzli. Jedna njiva se zove Misa. Na njoj se ne može duboko orati, jer se nailazi na kaldrmu. To mesto se zove i Džamište, jer je tu bila džamija. Bili su u selu i konaci i čardak. Prof. Branko Savić (rodom iz Tobuta) našao je tu bronzanu statuetu.
   Priča se kako su prema Puškovcu bili neki »Arnauti«. Mesto se zove Arnautske Kolibe. Imali su stada ovaca. Na tom mestu je vetar izvaljivao stare bukve ispod kojih su u zemlji bile cigle veće i deblje od sadašnjih, ali pravougaone; ima tu i kreča.
   Neki kazuju da su u selu stanovali Muslimani koji su se povukli u G. Tuzlu, Teočak i Čelić. U selu neki nazivi mesta nesumnjivo pokazuju da je bilo u selu Muslimana.
   0 postanku zaseoka Panjevića (Panjevaca) kazuju: Bio Jovo Panj. Imao sedam sinova. Svaki od njih imao šišanu (pušku). Došao u selo vladika iz Tavne. Pitao gde može noćiti. Uputili ga na Jovu Panjevića. Lepo ga Jovo dočekao. Zaklali kozu jalovicu. U noći sinovi Jovini mu ispraznili zlato iz bisaga što je bio skupio. On otišao i prokleo ih (»kletav«). Ti Panjevići su pomrli sem jednog, i od njega su sada četiri kuće Jekića. Kažu da je Jovo Panj bio od Gacka.
   Vidakova pećina u selu prozvana je po Vidaku Vasiću, koji je tu čuvao krmke i u pećini noćivao.
   Solo ima više groblja: Mićića groblje, Ajdukovo groblje, Tobutsko groblje (za Srednji i Donji Tobut), Petrovića groblje (od oko 1940), Bijelića groblje, Prelića groblje, Trnjačko groblje, Triješnica, u Panjevcima i dr.
   »Molitva« seoska je »drugi Uskrs«, tj. drugi dan Uskrsa.
   U selu su škola od 1934, crkva od 1937. Ima i jedna prodavnica ZZ iz Lopara.
   Opšte je predanje da su rodovi u selu, sem najnovijih đdoseljenika, većinom poreklom iz Hercegovine i da su im preci kad su došli krčili šumu. Jedino Josipovići ni pre 50 godina nisu umeli ništa da kažu dr R. Jeremiću odakle su poreklom. Priča se kako je nekada u selu bilo samo 5 kuća, a da su među tih pet bili Bijelići, Pekići i Lukići.
   – Bijelići (10 dom., Đurđevdan). Poreklom su iz Hercegovine. Od tog roda je bio Toma Hajduk. Mnogi od Bijelića su se iselili u Tutnjevac i Zabrđe.
   — Jekići (5 dom., Đurđevdan). Praded im Jovo Panj je došao iz Hercegovine (od Gacka) na krčevinu. Ima ih u Brčkom, Bijeini i dr.
   — Pekići (2 dom., Petrovdan) su poreklom iz Hercegovine (neki kažu: iz Crne Gore). Došli su od Gacka predak Pero sa dva sina i snaha mu Petra (od brata) sa tri sina. Bili su se zaustavili u Požarnici, i od njih su tamošnji Pelemiši. Bili su »podrijetlom« Stojanovići, a sada većinom Pekići. Ima ih i u Sremu. Neki vele da nisu rod sa Pekićima u Kozjaku.
   — Lukići (Nikoljdan). Zovu se i Makivići. Doja Lukić (82 god.) kaže da je došao njegov šesti predak pravo u Tobut, — dakle, oko 1735. – 1760, i to ispreko Drine (od Gučeva). A došlo ih pet braće iz Hercegovine: Luka. Anto, Vaso, Jovo i Tanacko. Tanacko je umro bez potomstva, a od ostalih vode poreklo: Lukići (3 dom.), Antići (1 dom.), Vasići (8 dom.) i Jovići 1. (1 dom.). Vasića ima iseljenih u Bijeljini i na Capordima, Lukića u Loparama i u Banatu, a Antića u Beogradu i Loparama.
   — Dželetovići ili Dželići (Đurđevdan) su poreklom od Gacka u Hercegovini. Branko Dželić (r. 1928) nabraja ove pretke: Tomo, Spasoje, Tomo, Despot, a došao je i neki još dalji predak, dakle u 18. veku. Predak koji je došao bio je dobio nešto čistog zemljišta, ali je više iskrčio. Bila su ih došla tri brata, ali su posle dvadeset godina boravka u Tobutu dvojica otišla: jedan u Bogutovo Selo (i od njega su tu Despotovići) i Čađavicu. Danas su u Tobutu od ovog roda: Despotovići-Dželići (4 dom.), Todorovići 1. (10 dom.) i Maksimovići (7 dom.).
   — Josipovići (3 dom., Arhanđelovdan), jedan od najstarijih rodova u selu, poreklom su iz Hercegovine (po drugima nepoznatog porekla), ali im je predak došao posle Vasića. Bili su navodno u selu još jedni Josipovići, koji su bili iz Hercegovine, ali su izumrli.
   — Prelići-Prelovci (13 dom., Jovanjdan) su veoma star rod u selu, ali vode poreklo od pretka koji je došao iz Labudske ženi u kuću. Za njih je pok. dr R. Jeremić zabeležio još pre Prvog svetskog rata da se govori da su starosedeoci! Od njih su i Cvijetinovići (7 dom.) među Dželićima-Todorovićima.
   — Stjepanovići 1. ili Marići (7 dom. Arhanđelovdan) su poreklom iz Hercegovine.
   — Šakotići (22 dom., Lazarevdan) su došli iz Hercegovine, ali treba da su ranijim poreklom iz Kolašina. Preci su sa sobom doneli iz Hercegovine pušku pećanku. Iz Hercegovine su krenula dva brata najpre na Caparde, pa je jedan ostao u Malešićima kod Zvornika. Iz Tobuta su se selili u Lopare, Pirkovce, Milino Selo, Bukinje i Brčko, a odranije ih ima i u Suhom polju kod Bijeljine.
   — Boškovići ili Ere (2 dom., Đurđevdan) su poreklom iz Hercegovine.
   — Kovačevići (7 dom., Srđevdan) su poreklom iz Srđevića kod Gacka. Došao je odatle Josip, prapraded Živojina Kovačevića (r. 1932). Po tradiciji su kovači, a bavili su se i popravljanjem pušaka. Kada je u Tobut došao praded Kovačevića (koji se rodio 1848), u selu je zatekao četiri kuće, među kojima su bili Šakotići, Jovičići, Jekići (Panj); svi su ostali došli posle. Ima ih iseljcnih u Loparama, Milinom Selu i Beogradu, a kao Lazića u Tutnjcvcu.
   — Medići ili Medići-Antići (30 dom., Jovanjdan) su poreklom iz Like. Bila su došla tri brata: Anto, Jovo i Jevto. Zajedničkog porekla s njima su Jovići 2. (11 dom.) pod Osenjkom kod crkve u D. Tobutu i Jevtići (3 dom.). Među Medićima je 1 dom. od Radovana (Radovanovići), kog je dovela majka iz Šetića od Zvornika, preudavši se u Mediće. Neki Jovići vele da su poreklom iz Hercegovine. — Kerovići (3 dom., Jovanjdan) s ogrankom Tešićima (2 dom.). Poreklom su iz Hercegovine i verovatno da je nastarije prezime Tešići. Razna su nagađanja o postanku prezimena Kerović. Bili su u Tobutu i pre neke kuge. Od Kcerovića su i Gavrilovići (2 dom.): neki Gavrilo prešao u Trnjake curi u kuću. Kerovića ima iseljenih u Tuzli, Banovićima i dr.
   — Maksići (1 dom.). Od tog roda je bio hajduk Jovica, čiji se potomci sada zovu Jovičići (2 dom.). Zovu se i Hajdukovići. Zajedničkog porekla su s njima i Mitrovići 1. (6 dom.).
   Ostojići (3 dom., Nikoljdan) su starinom iz Hercegovine.
   — Aćimovići (2 dom. Arhanđelovdan) i njihov ogranak Stevići 1. (5 dom.): peti predak Aćimovića (zabeleženo 1938) je došao iz Puškovca. Ima ih iseljenih u Tuzli, Bijeljini, Zenici i dr.
   — Radovanovići (5 dom.) su starinom iz Hercegovine; najpre su bili u Bogutovu Selu, pa ih je u Tobutu naselio Gligor Pajkanović iz Vukasovaca. — dakle, u prvoj polovini 19. veka.
   — Trifkovići (6 dom., Đurđevdan) su poreklom iz Hercegovine.
   – Mićići (7 dom., Jovanjdan). Predak je došao »ozgo od Kladnja«, a inače su starinom iz Hercegovine. Od Mićina brata Ilije su Stjepanovići 2, a od Riste Lukići 2. (3 dom.). Mićića ima iseljenih u Tuzli i u Banatu. — Simanići (8 dom., Jovanjdan) su starinom Bjelice iz Korita. Došla je Simana sa braćom od kojih vode poreklo Savići i Savići-Jokovići.
   — Savići (14 dom.) i Savići (3 dom.) su jedan rod (Nikoljdan). Poreklom su iz Hercegovine. Savići se zovu po prababi ili šukunbabi Savi. Ima ih u Pirkovcima, Tuzli i Brčkom. Ogranak Savića su Petrovići (6 dom.).
   — Stevići 2. (3 dom., Nikoljdan) su poreklom iz Crne Gore;
   – Jokići (5 dom., Jovanjdan), nazvani po prababi Joki, i Radonjići po pradedu Radovanu, starinom su od Gacka u Hercegovini. Bila su došla tri brata iz Hercegovine: Radovan, Mitar i Vaso. Jokići su od Radovana. Od druge dvojice nema muškog potomstva, i na njihovoj zemlji su pomenuti Radovanovići iz Bogutova Sela i Stevići. Jokića ima u Loparama i dr.
   — Zarići (4 dom., Nikoljdan). Okolina tvrdi da su poreklom Muslimani. Kad su došli u Tobut »tetka i tetak Mujo«, tu su se posrbili da se izjednače s okolinom.
   — Jovići 3. — Peraćevići (7 dom.) u Trnjcima su isto što i Grujičići u Priboju.
   — Simići 1. (5 dom., Jovanjdan). Deda im doveo beg kao kmeta iz Priboja, gde ih još ima (Simići – Guštići).
   — Tasovci (2 dom.): otac je došao iz Priboja kao »uljez« u Dželiće.
   — Pajkanovići (3 dom.) su od Pajkanovića u Vukasovcima, odakle im je došao ded pred prvi svetski rat na krčevinu. — Đokići (2 dom.): otac im je došao iz Priboja curi u kuću. — Ilići 1. (8 dom., Jovanjdan) vode poreklo od deda-Ilije, koji je još za turskog vremena doveden iz Lipovica kao zet u kuću Kerovića.
   — Pavlovići (6 dom., Nikoljdan). Došli su iz Lipovica, gde ih još ima i starinom su iz Hercegovine.
   – Stanojevići (2 dom., Arhanđelovdan i po zemlji Đurđevdan): otac je došao iz Bogutova Sela curi u kuću u Todoroviće.
   — Tekići (2 dom.), otac i sin; otac došao iz Peljava ženi u kuću.
   — Nikolići 1. (4 dom., »Đurđice«): otac im je došao iz Mezgraje curi u kuću u Maksiće.
   — Simić M. (1 dom.) došao je iz Priboja na Triješnicu curi u kuću.
   — Simeimović (1 dom.): otac je došao kao uljez iz Peljava.
   — Perići Milan i Drago (2 dom.): otac im Jakov došao iz zaseoka Šimara u Priboju.
   — Đukanović Rajko (1 dom.) je došao pre 15 god. iz Priboja ženi u kuću.
   — Prodanović Savo (1 dom.) je došao iz Lipovica ženi u kuću pre nekoliko godina.
   — Tomići 2. Aleksa i Dušan (2 dom.), rođaci, došli su iz Priboja ženama u kuću.
   — Tošić Cvijan (1 dom.) je od Tošića u Lipovici; došao ženi u kuću.
   — Gavrić Drago (1 dom.) je došao iz Priboja pre 10 god. u Trnjake ženi u kuću, u Saviće.
   — Blagojević R. (1 dom.) došao iz Peljava u Tripkoviće ženi u kuću.
   — Ilić Budimko (1 dom., Lučindan) došao iz Peljava ženi u kuću.
   — Radovanović Jovan (1 dom.) je došao ženi u kuću u Pekiće iz Priboja (od Radovanovića-Živanovića) pred 2. svetski rat.
   — Marković R., zvan i Stanojević i Šironja (1 dom.) došao je iz Priboja u kuću Markovića.
   — Dokić (1 dom.) je od Ilića-Dokića (u Priboju?).
   — Tomić St. (1 dom.) došao iz Lipovica u Josipoviće ženi u kuću.
   — Marjanovići (1 dom.) došao iz Maleševaca ženi u kuću.
   — Rikić (1 dom.) je došao 1967. iz Puškovca ženi u kuću.

   Nepoznato i neispitano:
   – Jovići 4.
   — Boškovići (6 dom., Jovanjdan i prislužba Đurđevdan) kraj Janje;
   – Lakići (4 dom., Nikoljdan);
   – Mitrovići 2. (1 dom., Nikoljdan);
   – Simić-Bundevarići (6 dom.),
   – Nikolići 2. (2 dom., Nikoljdan) u D. Tobutu;
   -Simikići (6 dom., Arhanđelovdan) pod Debelcem (smatraju ih starom familijom u selu);
   – Simići 2. (2 dom., Arhanđelovdan);
   – Stevanovići ili Londrići (3 dom., Arhanđelovdan);
   – Popovići (11 dom., Lazarevdan);
   – Tanackovići (5 dom.);
   – Nedić Momčilo (1 dom.);
   – Simikići — Lakići (4 dom.);
   – Lazići (3 dom.): verovatno su samo ogranak Lazića u Bogutovu Selu, s kojima se graniče, a možda i nisu svi jedan rod;
   – Dragići (3 dom.);
   – Mihailovići (1 dom.), doseljeni u novije vreme;
   -Lazarevići ili Čekićevići (4 dom., Lazarevdan);
   -Teodorovići (1 dom.); Teodorovići 2. u Trnjačkoj (3 dom., Đurđevdan).

   Izvor: DJELA,KNJIGA XXXIV, ODJELJENJE DRUŠTVENIH NAUKA, KNJIGA 19,MILENKO S. FILIPOVIĆ, MAJEVICA A S OSOBITIM OBZIROM NA ETNIČKU PROŠLOST I ETNIČKE OSOBINE MAJEVIĆKIH SRBA, SARAJEVO, 1969.

   Odgovori

8. 9. januar 2018. u 10:24

   Vojislav Ananić

   VUKASOVCI ILI VUKOSAVCI

   Oba ta imena se upotrebljavaju, i to tako da nije bilo mogućno utvrditi koji je oblik stariji, odnosno pravilniji. Nema ni pisandh pomena iz ranijeg vremcna. Srbi u Piperima i okolnim selima izgovaraju ime ovog sela kao Ukasovci.
   Naselje je vrlo prostrano i grupe kuća su raštrkane po kosama ispod Kamenog brijega i, uglavnom, oko Potoka, koji teče od Točka i sliva se u Gnjicu. Selo se deli na Gornje, Srednje i Donje Vukasovce. U naselju je svega 116 domaćinstava (1953 bilo ih je 92).
   Glavni su izvori u selu: Točak i Kovačevića voda, Kaurska voda, a postoje i mnogi bunari. Potok koji teče od Točka zovu u donjem toku, od Rusove kuće, Rusov potok (neki Neđo iz sela bio u zarobljcništvu u Rusiji u prvom svetskom ratu, pa ga prozvali Rusom). U Vukasovcima su brda: Svetljika, Kameniti brijeg, Đusića brdo, Paulje (vežu za Zajednice). Đusića brdo je prozvano po rodu Đusićima (sada Stevići), a ranije se zvalo Karića vinograd. »Paulje« je lokalni izgovor od »pra(h)- ulja«, vrsta zemlje (les?).
   Imena njiva: Vasina njiva, Ječmište, Utrna, Zaseoci, Dušanova bašča, Travnjak, Ćuprija, Šljivik, Paulje, Panjik, Zajednice, Njiverak, Sege, Brezovača, Živkova ravan, Paleksija, Prisadi, Njivice, Viganj, Stara kuća (ili Polja), i dr. Ne pamti se da je na Vignju bila kovačnica kao ni da je na Zaseocima bilo kakvo naselje: to su samo obične njive.
   Nekada je u Vukasovcima bila velika šuma »jelovina«. Kod Segeta je potok izvukao jednu veliku jelovu kladu sa žilama koju sam video 1962.
   Samo na Svetlinji je neko staro groblje koje smatraju »madžarskim«. Tu je bilo više stećaka, a sada je samo još jedan — prevrnut. Bilo ih je I na više mesta idući odatle u selo: i sada ih je nekoliko kod kuće Spasoja Šakotića. Selo je stradalo od kuge u drugoj polovini 18. veka i kad je u selo došao Pajkan, zatekao je dve kuće. Sem Pajkanova roda, svi ostali u selu su bili kmetovi. Ime mesta Zajednica — Zajednice objašnjavaju da je otuda što se tu sastaju hatari četiri sela: Vukasovci, Lopare, Labudska i Tobut. Priča se da su na Vignju Madžari palili ćumur. U zimu 1942. bio je u selu smešten partizanski štab, koji je izginuo 20. februara 1942. U toj kući je sada mali memorijalni muzej.
   U selu postoje aktivna groblja na više mesta. Dva su seoska groblja: na Pauljama i na Segetu. Pored tih pojedine »familije« su otvorile svoja groblja, npr. Mihailovići. To zbog siromaštva: nemaju mogućnosti da prevoze mrtve do seoskog groblja. Obično se počne sa sahranjivanjem dece na imanju. Posle se to mesto i ogradi, a onda se tu sahranjuju i drugi članovi familije.
   Na Zajednicama bude molitva na »druge Trojice«.
   Predanje zna kako je nekada u selu bilo samo 12 kuća, a pre 100 godina (oko 1860) samo 7. Pred okupaciju Bosne od 1878. u selu je bilo samo 6 kuća. Godine 1953. bilo ih je 92.
   – Mihailovići, ranije Milojkići Milojčići (4 dom.), a zovu ih i Granići. Možda su bili tu i pre Pajkana. Od njih su i Novakovići (2 dom.) i izumrli Matejići.
   — Mitrovići. Slave Đurđevdan. Novakovići znaju da im je predak (»prađed«) došao iz Hercegovine pravo u Rikiće. Milojkići su nekada imali torove na Razbojištima i odatle su spuštali mleko do kuća niz mlekovode. Ima ih iseljenih u Loparama i u Vojvodini (u Lukićevu).
   — Pajkanovići i Spasojevići su jedna »familija« od dva brata. Zabeleženo je ranije da su poreklom iz Peći u st. Srbiji, a meni su kazivali 1962. da su poreklom iz Crne Gore. Svi slave Jovanjdan. Neki kazuju da su se doselili brat i sestra, Pajkan i Vukosava, i da se selo prozvalo po toj Vukosavi. Međulim, kod Milovana Pajkanovića (rođen 1913) sam video prepis pisane prošlosti toga roda, koji je — navodno — pisao po kazivanju Pajkanovu »paroh« Josif Prodanović 1805, a posle i drugi dodavali. Tu se kazuje da je Pajkan Čarnojević bio brat patrijarhu Arsenija Čarnojevića i da je bio seiz kod age Zafira u Peći. Posle mnogog lutanja, došao u selo Dobrinju i tu se pogodio da čuva stoku u Todora Teofilovića. Posle godinu dana Todor ga oženi Ružicom, kćerkom Obrena Todorovića iz Dobrinje. Naišla gladna godina. Todor išao često u Bosnu i od Tuzla-paše kupovao kukuruz, donosio i prodavao. Posle Pajkan, po Todorovoj preporuci, prešao u Bosnu. Nakon kuge u Bosni, i Tuzla-paša ga naselio u Vukasovcima i dao mu zemlju. Selo bilo spahiluk i ostalo pusto iza kuge. Pajkan je prešao iz Dobrinje sa ženom i jednom kravom, a u Vukasovcima zatekao dve kuće. Pajkan i njegovo potomstvo nisu nikada bili čifčije (kmetovi). Posle je Pajkan bio i kodžabaša (starešina u selu). Pajkan je imao četiri sina: Mitra, Pavla, Stevu i Spasoja, koji je poginuo neoženjen. Despot, sin Savin i unuk Mitrov (praunuk Pajkanov), prešao u Srbiju, u Beograd, u vreme kneza Mihaila. Ti u Beogradu se zovu Savići (advokat Dragoljub Savić). Izgleda ipak da je u ovom rodu došlo i do apsorpcije drugih, jer dok jedni smatraju da su i Mitrovići (6 dom.) i Savići (1 dom.) ogranak Pajkanovića, drugi kažu da su Mitrovići i Savići jedan rod (slave Jovanjdan) i da su poreklom od tri brata: Vase, Mitra i Radovana, koji su došli iz Hercegovine i koje je naselio Gligor Pajkanović. Tako isto može se čuti da okolina smatra da su Topal i Mastal bili od Pajkana; njihovi su potomci Stevići, Lazići i Mirkovići (v. dalje). Gligor je bio bogat trgovac, Dušanova bašča, parcela od 8 dunuma, služila je kao smestište za stoku i drugu Pajkanovu robu, Gligora su često »robili« hajduci Toma Bijelić i Jovica. Pajkan je bio toliko imućan i uticajan da je čak naseljavao druge: došli bi neki iz Hercegovine, njega okumili, pa bi im on »dao« zemlju da se nasele.
   Od ovog roda su u selu: Pajkanovići (6 dom.), Spasojevići 1. (4 dom.), Milovanovići (1 dom.), Bogdanovići (2 dom.) i Mijatovići (5 dom.). Od Mijatovića je Cvijetin Mijatović, politički radnik. Neki od Pajkanovića se zovu i Savkići. Mnogo ih je raseljenih od ovog roda: Pajkanovića ima iseljenih u Brčkom, Tuzli, na Visu, u Drugovu, u N. Milinom Selu i dr.
   — Ere-Erići (2 dom., muč. Evtihije, a narod zove ga Jovanjdan) su poreklom iz Drobnjaka, iz Hercegovine. Došao je Luka Ero (Đurović u Hercegovini) u kuću udovici Gopi od Tešića; stoga se zovu u novije vreme i Gopići i Tešići. Prislužuju Nikoljdan. Ima ih u selu Pirkovcima.
   — Rikanovići ili Čikići (1 dom.), Stevići (8 dom.), Lazići (3 dom.) i Mirkovići (4 dom.) su jedan rod (slave Trifunjdan i prislužuju Jovanjdan) i ne uzimaju se među sobom. Mirkovići se zovu i Topalovići, a Stevići se zovu i Mastalovići: Topal i Mastal (a govori se i Mastan-Mastanovići) su bila dva brata. Stevića ima i u Loparama i na Mačkovcu, a Lazića u Pirkovcima.
   — Popovići (1 dom., Nikoljdan) su od Cvijetinovića u Mačkovcu: otac Neđe Popovića Đoko došao iz Mačkovca kao »uljez« u kuću Gligora Pajkanovića i Pupovići su na pola nekadašnje zemlje Pajkanovića. Inače, Cvijetinovići su poreklom iz Crne gore.
   — Spasojevići 2. (11 dom., Jovanjdan) su poreklom iz Hercegovine.
   — Bjeletić (1 dom.): doseljeni oko 1855. od Bileće braća Kuzman i Matija. Jedna porodica se odseliia u Parage.
   — Kojići (2 dom.): v. opis Lipovica (Prodanovići). Ima ih odseljenih u Loparama i Pirkovcima.
   — Tešići (3 dom., Nikoljdan), nekada Stevanovići; po poreklu su isto što i Tešići-Gopići u Loparama. Najpre su bili u Lipovicama.
   — Gajići (1 dom.) su poreklom iz nekog mesta u Srbiji, a otac, rodom iz Janje (gde se i ded rodio). Došao iz Bijeljine pre prvog svetskog rata. Ima ih u Loparama i u Brčkom.
   — Kovačevići (2 dom., Jovanjdan) su poreklom iz Crne Gore.
   — Rikanovići (6 dom.) Jovanjdan) su poreklom iz Hercegovine.
   — Mihailovići (6 dom., Đurđevdan) su poreklom iz Hcrcegovine.
   — Rikići (5 dom., Đurđevdan) su se doselili iz Puškovca za vreme austio-ugarske okupacije. Novaković 2. Cv. (1 dom., Lazareva subota). Otac je došao iz Tobuta, od Šakotića, »curi u kuću«.
   — Lukići (5 dom., Lazarevdan). Poreklom su iz Hercegovine i najpre su se bili naselili u Pirkovcima. Bili su na slaboj zemlji, pa jedne godine krenu: jedan brat ode u Bogutovo Selo, a drugi, natovarivši sav usev na dva konja, pređe u Vukasovce. Zovu ih i Ličinini, jer je predak imao običaj da psuje ličinu.
   — Stjepanović Bosiljka sa sinovima (1 dom.) prešla iz Tobuta.
   — Ristići (2 dom.): otac im je došao od Ristića u Labudskoj ženi u kuću.
   — Simeunović (1 dom.) je od Simeunovića u Priboju.
   -Simikić (1 dom.) je od Simikića u selu Loparama.
   Nepoznato i neispitino: Tešići 2. (1 dom.); Anđići (6 dom., Nikoljdan), Jovići, zvani i Zorići (4 dom., Đurđevdan); Savići (1 dom.).
   Bio je u selu neki živan Zorić Jović, pa ga je beg oterao iz sela i on otišao u Međednik, gde je živeo do 1948. U njegovoj bivšoj bašći stajala zemljana furuna sa lončićima 7 godina, a zemlju beg izdelio subašama.
   Posle drugog svetskog rata 6 domaćinstava iz Vukosavaca je otišlo (kao kolonisti) u Vojvodinu.
   Godine 1940. preseljenici iz Vukosavaca su zasnovali Novo Milino selo u hataru Koraja; tamo su pojedine kuće iz Vukasovaca imale zemlje i, posle deoba, tamo je prešlo najpre oko 10 porodica, a posle novih deoba prelazili su i drugi. U tom novom naselju su, uglavnom, sve Pajkanovići, Spasojevići, Rikići i Bogdanovići.

   Izvor: DJELA,KNJIGA XXXIV, ODJELJENJE DRUŠTVENIH NAUKA, KNJIGA 19,MILENKO S. FILIPOVIĆ, MAJEVICA A S OSOBITIM OBZIROM NA ETNIČKU PROŠLOST I ETNIČKE OSOBINE MAJEVIĆKIH SRBA, SARAJEVO, 1969.

   Odgovori

9. 9. januar 2018. u 11:08

   Vojislav Ananić

   KOZJAK

   Selo je po stranama i na »podovima« (terasama) — po kosama oko potoka Jarakovca odnosno ispod visova Gradine i Bardačilovaca. Bardačilovac je u hataru Jablanice. Ostali visovi Kozjaka i oko njega su: Ulošovina, Šućurovac, Prljuga. Glavni delovi sela su: Ciglana, Građevina, Markovići, Neškovići-Pajići, Ristići, Rikanovići, Stevići, Maksimovići. Svega je u selu 13 domaćnstava. Građevina je najnoviji deo sela, pored druma. Tako i Ciglana, prozvana po ciglani, koja je inače na desnoj obali Gnjice u hatar Pirkovaca.
   Glavne su žive vode: Stublić, Ribića voda, Đojića voda, Neškovića voda, Miloševića voda i dr., ali se, uglavnom, snabdevaju vodom iz bunara. U hataru sela su Žuto i ždralovo jezero; poslednje prozvano tako jer su se na njemu legli ždralovi. Njive su: Rijeke, Prijeka njiva, Duga njiva, Pajinovača, Pajina njiva, Brezovača, Bajine njive, Torine, Cerik, Rastovi, Badnjevi, Viganj, Glib, Brda, Klanac, Đurinovača, Raskršće i dr.
   Priča se da su ispod Međednika živeli Madžari. Silazili su oni na mestu današnjeg sela kosili ovcama travu: to im bio »kosijak«, pa je od toga, misli se, nastalo ime Kozjak. Po predanju, selo se nekada zvalo Kosijak, pa ga Ivanovići, koji su držali mnogo koza, prozvali Kozjak- Kođak. Drugde se kazuje da su na to mesto dogonili iz susednih sela koze na pašu i da se po tome prozvalo selo.
   Pričaju još da je na Gradini bio madžarski grad. Seljani tu iskopavaju komade zemljanog suđa, kao i na Bardačilovcu (gde je pouzdano praistorijsko nalazište). Na Gradini, kažu, ima i zatrpan bunar. Iznad Božića kuća je brdo Crkvište (pripada Loparama): tu je, govore, bila madžarska crkva, a njihova je bila i voda Stubić pod Međednikom. Za brdo Ulošovinu kazuju da se zove po Madžaru Ulošu.
   Priča se da je selo stradalo od kuga. Tada su ljudi iz sela bežali u ostrugu (šiprag), jer se verovalo da kuga tu nije mogla zaći.
   Na Vignju je nekada bio Ciganin-kovač. Brdo Šućurovica je prozvano po nekom šućuru. Neki kažu da je i šućur bio Madžar. Bajine njive se zovu po Baju čija je kuća izumrla. Pajo, po kom se zove Pajina njiva, bio je od Ivanovića.
   Groblje je na sredini sela kod njiva zvanih Raskršće.
   Pod selom kraj druma su Ciglana i Građevina. Tu je nastanjen veći broj službenika i radnika koji rade u ustanovama i preduzećima u Loparama. Tako isto naseljeno je i zemljište na granici prema varošici Loparama i Mačkovcu, ali je to stanovništvo veoma nestalno.
   Po Mačkovcu i Kozjaku mnogo se priča o neke tri Ciganke (koje su se, tobože, zvale Šaka, Ciga i Cvija), koje kao da su i zasnovale ta sela. U to vreme Dolovi i Polja su bili obrasli u živičar (»tmara«) i one su ih prokrčile. Inače, tu je bila zemlja sionica, gde nije moglo biti šuma. One su podelile taj kraj na troje: jedna je sišla tamo gde su sada Cvijetinovići, druga u Polja ili Dolove, a treća u G. Mačkovac.
   Prvobitno su u selu bile samo tri »familije«: petrovštaci, nikoljštaci i lazarevdanci. Kada je u selu bilo 40 domaćinstava, 35 su bila nikoljštaci. Smatra se da su svi rodovi koji imaju jednu od tih slava po starini zajedničkog porekla. Sada ima i drugih.
   Dok neki smatraju da su svi stariji rodovi u selu koji slave Nikoljdan zajedničkog porekla, drugi to osporavaju, ali ne poriču bliže srodničke veze između nekih od njih.
   – Neškovići (10 dom., Nikoljdan) su možda najstariji u selu: od starine su na svojoj zemlji. Poreklom su iz Hercegovine.
   — Bojići (6 dom., Petrovdan) su od davnina u selu i bili su na svojoj zemlji; pok. Mitar i pok. Neđo Bojić bili su među sobom deveti rođaci. Rod su sa Maksimovićima-Rikanovićima (9 dom.), Mihailovićima (2 dom.) i Jovićima (5 dom.), koji takođe slave Petrovdan.
   — Blagojevići (4 dom., Nikoljdan) su poreklom negde sa granice Crne Gore i Hercegovine. Ima ih i u Zvorniku, Beogradu i Tuzli. Zajedničkog porekla s njima su i Petrovići (3 dom.).
   — Ristići (16 dom., Nikoljdan) se dele na Ivanoviće i Avramoviće. Neki daleki »pranded« prezivao se Karanović. Starinom su iz Hercegovine. Bili su se naselili na Brdu, gde je »najđubrelija« zemlja, najbolja u selu, i odatle su se razišli. Ima ih i u varošici Loparama, Tuzli, Koviljači, Beogradu i dr. Ogranak Ristića su Mitrovići-Nikolići (po Nikoliji; 3 dom.), verovatno i Stevići (8 dom.). Neki kažu da su Ristići, Petrovići i Stevići jedno »pleme« i da su starinom »ozgo« od Hercegovine.
   — Pajići-Đojići (5 dom., Lazarevdan) su iz Babajače, i predak im je došao na kupljenu zemlju.
   — Pajići-Jovići (5 dom., Nikoljdan) su takođe iz Babajaće. Predak im kupio zemlju od Pajića-Đojića, sa kojima nisu rod.
   — Obrenovići (5 dom., Đurđevdan po poreklu, a Nikoljdan »po zemlji«) su od Despotovića-Dželića u Tobutu: majka, ostavši udovica, preudala se u Neškoviće u Kozjaku i sa sobom dovela sina, još pre 1878.
   — Miloševići (3 dom.) i Markovići (9 dom., Lazarevdan) poreklom su iz Hercegovine.
   — Jokići ili Jovići (5 dom.) i Lukići (2 dom., Petrovdan) su poreklom iz Hercegovine. Od tog roda su i Pekići u Tobutu. Jokići ili Jovići su se ranije zvali Simanići, a po dedu Jovi i baki Joki Jovići i Jokići.
   — Erići (9 dom., Nikoljdan). Otac im je došao iz Lopara ženi u kuću, a starinom su iz Hercegovine. Ima ih u Somboru i Šidu.
   — Simeunović N. (1 dom.) je došao oko 1961. iz Peljava pa ženino imanje.
   — Tešić N. (1 dom.) prešao iz Lopara u Kozjak.
   — Lukić (1 dom.): otac mu došao iz Priboja ženi u kuću.
   — Lukić 2. St. (1 dom.), radnik, došao iz Brusnice.
   — Mirković M. (1 dom.), službenik, došao iz Peljava.
   — Škiljević (1 dom.), službenik, došao iz Kladnja.
   — Jovanović J. (1 dom.), radnik, došao iz Podgore posle 1945.
   — Božić G. (1 dom.), službenik, došao iz Jablanice.
   — Stevići 2., Stevo i Luka (2 dom.), radnici, došli iz Vukasovaca.
   — Rikić M. (1 dom.), došao iz Vukasovaca ženi u kuću oko 1950.
   — Spasojević L. (1 dom.), radnik, došao iz Vukasovaca 1946.
   — Prelić P. (1 dom.), radnik, došao iz Tobuta 1946.
   — Đurić 1. (1 dom.), kolar, Hrvat, došao iz Čelića na Građevinu.
   — Stjepanović V. (1 dom.), knjižar u Loparama, iz Podgore.
   — Rakić D. (1 dom.), službenik, iz Pođgore.
   — Mitrić Č. (1 dom.) na Građevini, rodom iz sela Lopara.
   — Đokić O. (1 dom), službenik, doselio se iz Miladića.
   — Gavrić (1 dom.) došao iz Vakufa ženi u kuću, na imanje Miloševića.
   — Cvjetković B. (1 dom.) došao iz Peljava 1954. ženi u kuću.
   — Gavrić N. (1 dom.) došao iz Vakufa 1946.
   — Mitrović N. (1 dom.) došao iz Peljava. 1964.
   — Kuduzovići (2 dom.. Musl.) iz Janje.
   — Arnautović Mehmedalija (1 dom.) došao iz Čelića.

   Ženska domaćinstva:
   – Gajić Vasilija (1 dom.), radnica, iz Pipera.
   — Radić Petra (1 dom.), radnica, iz Stanova kod Brčkog

   Izvor: DJELA,KNJIGA XXXIV, ODJELJENJE DRUŠTVENIH NAUKA, KNJIGA 19,MILENKO S. FILIPOVIĆ, MAJEVICA A S OSOBITIM OBZIROM NA ETNIČKU PROŠLOST I ETNIČKE OSOBINE MAJEVIĆKIH SRBA, SARAJEVO, 1969.

   Odgovori

10. 9. januar 2018. u 12:36

    Vojislav Ananić

    MAČKOVAC

    Seoski hatar je izdužen duž rečice Jablanice — s njene leve strane. Stoga su svi delovi sela okrenuti jugu. Grupe kuća su po kosama i stranama i zovu se po rodovima čije su tu kuće: Cvijetinovići, Mitraševići, Đurići, Davidovići, Đokići, Stjepanovići. Ponajveća grupa kuća je u današnjoj sredini naselja, do 500 m iznad negdašnje crkve, i taj deo sela se i zove Crkva. Grupe kuća (zaseoci) i kuće unutar zaselaka su razređene. Svuda oko sela i po selu između zaselaka i pojedinih imanja su šume, a oko kuća i veliki šljivici. Posle drugog svetskog rata nastao je novi deo sela zvani Šor ili Građevina, između crkve i fabrike nameštaja (Šumsko-industrijskog preduzeća »Fadil Jahić«), šor stoji okomito na pravac druma Brčko—Tuzla i u njemu su kuće kao u »šoru«, tj. jedna uz drugu i s obe strane ulice. U šoru stanuju radnici, službenici i nekoliko penzionera. Svega je u naselju, računajući i stalno nastanjene u Šoru, 77 domaćinstava.
    U selu su vode: Točak, Studeno vrelo, Buban i dr., a ima i mnogo bunara. Šume su: Gajevi, Za Dolom, Brdo i Čestna, a obrađivani potesi: Lipica, Bučja, Gajuše, Dolovi, Polja, Paulje, Bašče, Vinogradi, Lazića njive, Markovače, Divljake, Luke, Božin do, Belajevac, Đurića njive, Padališta i Divijake.
    Nekada je ovo selo bilo središte za Srbe u Majevici i oko nje, i god. 1843. bila je podignuta crkva. Ta crkva je napuštena, pošto je bila sagrađena nova blizu druma, i zgrada stare crkve je srušena u toku poslednjeg rata.
    Priča se kako je stara crkva trebala da se gradi na brdu Makvi i tu su je započinjali, ali bi sutradan »japija« osvanula na drugom mestu: »prenijeli je anđeli«. Tako je crkva podignula bila u strani iznad sastavaka Jablaničke rijeke i Mačkovačkog potoka, na mestu koje je tada bilo stecište puteva iz nekoliko sela.
    Priča se (u Piperima) da je i ovo selo stradalo od kuge i da su tada kukom vukli mrtvace.
    Preko Padališta vodi put uza selo. Nekada je to bilo seosko ispasište.
    Dva su groblja u blizini, a oba blizu stare crkve. Jedno je groblje — Cvijetinovića, a drugo groblje svih ostalih. Bilo je oko stare crkve starih grobova, a u groblju blizu crkve ima starinskih stubova.
    Selo s imenom Mačkovac ima i kod Zavidovića.
    Postoji predanje kako je Mačkovac nastao na taj način što je bilo došlo devet Ciganki sestara na mesto Padalište, pa su se sve odatle poudale za Srbe; od njih vode poreklo neki rodovi u ovom selu i Kozjaku: od Bale—Đokići, od Cige — Ciganovići, Cvijetinovići od Šake (i Šakotići u Tobutu), Neškovići u Kozjaku od Neše. To je predanje lišeno realnog osnova i biće da je nastalo od lokalnog ruganja i pregonjenja.
    – Đokići (12 dom., Jovanjdan) starinom su iz Like. Stevo Đokić (r. 1902) nabraja ove pretke: Pero, Marijan, Stevo, Pero, Jevto. Bili su, dakle, u Mačkovcu sigurno u drugoj polovini 18. veka. Za Jevta se zna da je pravio svrdlove, i jedan od tih svrdlova je očuvan (1962).
    — Mitraševivići (4 dom. Arhanđelovdan), nekada sveštenički rod. Iz Vasojevića došla Marta sa tri sina (Dragutin, Milutin i N.) i prokrčila trnje nožem da bi se naselila. Načinili kolibu i velikim nožem sekli mrko trnje od kolibe do izvora koji su našli. Od njenih sinova dvojica nisu imala, a samo je jedan imao sinove i od njih su se namnožili Mitraševići. Mogli su doći oko 1780, pošto Risto Mitrašević (r. 1926) nabraja ove pretke: Mitar, zvani Mika (1880—1941), Risto, Mitar, Ivan, čiji je otac doselio. Njihovi su ogranci još i: Tešići (7 dom.), Jovići 1. (6 dom.), Ivanovići (2 dom.) i Davidovići (8 dom.); Ogranak Tešića su Savići (3 dom ).
    — Ristić 1. ili Ivanović 1 dom.) je prešao iz Kozjaka na kupljeno, oko 1912.
    — Cvijetinovići (1 dom., Nikoljdan) poreklom iz Crne Gore. Od njih su i Popovići u Vukasovcima i u Maleševcima. Ima ih iseljenih u Vojvodini, Karlovcu i Kragujevcu.
    — Lukić L. (1 dom.) prešao je pre nekoliko godina iz Jablanice posle deobe (samo se premestio preko potoka).
    — Lukić Đoja (1 dom.), rodom od Lukića iz Tobuta, došao pre 35 godina kod strica u Mačkovac pa posle kupio zemlju.
    — Jovići 2. (2 dom . Jovanjdan): predak Sava doselio se iz Hercegovine.
    — Radići (4 dom., Jovanjdan): otac Lazar došao je iz Vukasovaca (?).
    — Perić D. (1 dom., Đurđevdan): otac mu Marko došao iz Smiljevca.
    — Ristići Milo i Toma (2 dom.) su došli iz Jablanice (jedan kao domazet).
    — Stanković Cv. (1 dom.) došao iz Jablanice ženi u kuću, posle 1945.
    — Krstić S. (1 dom.) došao iz Peljava ili Tobuta kao domazet.
    — Božić Jovika (1 dom,.) došao iz Jablanice na kupljenu zemlju.
    — Pantić (1 dom.) je došao iz Vakufa, a inače je od Pantića u Piperima.
    — Jović Dušan (1 dom.) je od Jovića u Pirkovcima. Došao pre 15 godina kao radnik na strugari.
    – Spasojević Dušan (1 dom.) je došao iz Vukasovaca ženi u kuću 1928.
    — Tešić 2. Grujo (1 dom.). penzioner, došao iz Jablanice posle 1945.
    – Gavrići (2 dom.) su došli iz Vakufa kao radnici u šor.
    — Jajčanin (1 dom.), službenik, rodom iz Međuvođa u Knežpolju, došao 1964. Jajčani u Međuvodu (slave Stjepanjdan) starinom su Miljevići od Jajca, a u Knežpolje je došao prapraded.
    — Đokić D. (1 dom.) došao iz Vakufa.
    — Đurići (2 dom., Đurđevdan) su od Đurića u Brusnici, a daljim poreklom iz Hercegovine. Iz Brusnice došao jedan ženi u kuću.
    — Ilić R. (1 dom.) došao kao radnik iz Peljava.
    — Janković S. (1 dom.) došao kao radnik iz Jablanice.
    — Prodanović (1 dom.) došao kao radnik iz Lipovića 1964.
    — Simikići (3 dom.) došli kao radnici iz Kozjaka posle 1945,
    — Tomić J. (1 dom.), penzioner, iz Lipovica.
    — Obradović (1 dom.), učitelj, stalno naseljen, rodom iz Dubova (Zaton) kod Bijelog Polja.
    — Tomić J. (1 dom.), rodom iz Brijesta, a došao iz Kozjaka.
    — Vlačići (3 dom.) su od Vlačića u Visorima: jednoga dovela majka kada se preudala u Mačkovac.
    — Stevanović 1. (1 dom.) u Šor je došao iz Jablanice.
    — Ilić (1 dom.) došao je iz Jablanice.

    Nepoznato i neispitano: Stojanovići ili Stjepanovići (5 dom., Đurđevdan); Novakovići, koje okolina zove Ciganovići (1 dom., — više njihovih porodica otišlo u Vojvodinu; Stevanovići 2. (1 dom.).

    Izumrli su Mićići, preseljeni iz Jablanice, nekada sveštenički rod.

    Izvor: DJELA,KNJIGA XXXIV, ODJELJENJE DRUŠTVENIH NAUKA, KNJIGA 19,MILENKO S. FILIPOVIĆ, MAJEVICA A S OSOBITIM OBZIROM NA ETNIČKU PROŠLOST I ETNIČKE OSOBINE MAJEVIĆKIH SRBA, SARAJEVO, 1969.

    Odgovori