ЛОПАРЕ
Бобетино Брдо, Брезје, Бријест, Брњик, Брусница, Бучје, Челић, Дријенча, Хумци, Јабланица, Корај, Кореташи, Козјак, Лабуцка, Липовице, Лопаре, Лопаре (село), Лукавица, Мачковац, Миладићи, Милино Село, Миросавци, Мртвица, Нахвиоци, Пељаве, Пипери, Пирковци, Подгора, Прибој, Пукиш, Пушковац, Ратковићи, Смиљевац, Шибошница, Тобут, Вакуф, Велино Село, Висори, Вражићи и Вукосавци.
ДНК
У наставку можете погледати инструкције на који начин можете да извршите уплате, а ми обећавамо да ће прикупљена средства бити кориштена на најцелисходнији могући начин. Хвала вам!
Донација платним картицама и PayPal-om
INSTRUCTION FOR PAYMENT ORDERS IN FAVOR OF LEGAL ENTITIES IN EUR
Intermediary Bank / Correspondent Bank
SWIFT – BIC: DEUTDEFF
Name: DEUTSCHE BANK AG
City, Country: FRANKFURT AM MAIN, GERMANY
Account with institution / Beneficiary’s Bank
SWIFT – BIC: KOBBRSBG
Name: KOMERCIJALNA BANKA AD BEOGRAD
Street: Svetog Save 14
City, Country: 11000 Belgrade, Republic of Serbia
Beneficiary
IBAN/ Account Number: RS35205007080003869161
Company name: DRUŠTVO SRPSKIH RODOSLOVACA“ POREKLO“
Street: LJUBA VUCKOVICA 11/2
City, Country: Beograd (Voždovac), REPUBLIC OF SERBIA
INSTRUCTION FOR PAYMENT ORDERS IN FAVOR OF LEGAL ENTITIES IN USD
Intermediary Bank / Correspondent Bank
SWIFT – BIC: SCBLUS33
Fed Wire ABA: 026002561
Name: STANDARD CHARTERED BANK
City, Country: NEW YORK,NY, UNITED STATES
Account with institution / Beneficiary’s Bank
SWIFT – BIC: KOBBRSBG
Name: KOMERCIJALNA BANKA AD BEOGRAD
Street: Svetog Save 14
City, Country: 11000 Belgrade, Republic of Serbia
Beneficiary
IBAN/ Account Number: RS35205007080003869161
Company name: DRUŠTVO SRPSKIH RODOSLOVACA“ POREKLO“
Street: LJUBA VUCKOVICA 11/2
City, Country: Beograd (Voždovac), REPUBLIC OF SERBIA
8. јануар 2018. у 10:42
Војислав Ананић
ЛАБУДСКА
Насеље је веома пространо и веома раштркано с обе стране речице Лабудске, и то углавном ниже њене изворишне ћеленке. Главни делови насеља су: Прелићи, Јовићи, Митровићи, Ристићи. У селу су свега 84 домаћинства (и 1 без мушких чланова).
Главни су извори у селу: Машина вода (од ње тече Машин поток), Бегова вода, Студенац. Шуме су: Косица, Равни гај, Танка коса, Бубљика, Дебела коса. Зирати: Утрина, Травњак, Лука, Јелдовишће, Поткућница (али нема куће!), Мравињци, Палућак, Торови, До, Стара кућа, Прауља, Ћетениште, Дуга њива, Ужетина, Глибине, Баруша, Орашчић, Пољице, Топола, Сеничиште.
По предању, на територији овога села била је велика храстова шума, изузев у доњем делу села, где су поља. Ту шуму су крчили досељеници и насељавали се. У селу има доста успомена на неке раније муслиманске становнике, али се не зна када су они ту живели, нити шта је било с њима. Те успомене су, на првом месту, имена места у селу. По предању, чесму Машину воду саградио је неки Машо, Муслиман, а Бегова вода се зове тако, јер се њом користио бег Каро, по коме се зове и Карића виноград (у Вукосавцима). Он је на ћуприји наплаћивао за прелаз. Близу Бегове воде био је некакав конак (беговски). Значајно је да нема никаквог муслиманског гробља у селу.
Нема у Лабудској никаквих старинских гробља нити других старина. Вероватно да је некада припадало и Лабудској средњовековно гробље на Заједници (в. опис Вукасоваца). Главно сеоско гробље је крај пута косом, а поред тога има гробља на више места у појединим засеоцима, нпр. код Габељића куће (Габељићи, Стјепановићи, Тошићи, Митровићи). Сеоска »молитва« је на други дан Духова.
Сматра се да су најстарији у селу по реду досељавања – Митровићи (16 дом., Лазаревдан). Зову их и Шаке-Шакићи. Старином су из Херцеговине. Кад су се доселили, у Лабудској је била шума и преци су је крчили. Истовремено с њима дошли су из Херцеговине Шакоте, који су отишли у Тобут и неки који су отишли у нека друга места. По једном предању, у Лабудску су дошла три човека: преци Митровића, Станишића (раније Поповића) и Симикића. шукундед Симикића звао се Бабука.
— Тодоровићи, раније (неки и сада) Станишићи (9 дом., Никољдан) су можда дошли кад и Митровићи. Доселио им се предак Тодор из Чиповића код Зворника, а по некима из Србије. Његови су синови били Јово, Алекса и Станиша.
— Јовићи (12 дом.. Јовањдан). У селу их зову и Илићи. Њихов су огранак и Гајићи (2 дом.). Прапрадед Јован Симић био је родом из Драгуње код Тузле, одакле је дошао као момак и овде се оженио. Јован је нашао у селу једну воду и она се сада зове Драгуњска вода.
— Ристићи (9 дом., Јовањдан), раније Симићи, а неке зову Врапци, затим Ивановићи (2 дом.), Новаковићи (1 дом.) и Симићи (1 дом.). Њихов предак Симо био је из Херцеговине.
— Симикићи (9 дом.), Спасојевићи (2 дом.) и Прелићи (4 дом.) заједничког су порекла и звани су и Ерићи (Јовањдан, прислужују Арханђеловдан). Из Херецговине дошла браћа Јован, Тодор и Ђуро, и то најпре у Јабланицу, па после у Лабудску и у Вукасовце. Јованови синови су били Симика, Спасоје и Ристо (од ког су Радићи).
— Стјепановићи (3 дом., Јовањдан), са надимком Габељићи. Од њих је био кнез Михаило Габељић. Предак Габељића је дошао цури у кућу. Старином су Тодоровићи из Херцеговине. Казују да је кнез Михаило Габељић добио то име по томе што је прошао поред неке воде Габеље и донео те воде кући у село.
— Цвијетиновићи (7 дом., Јовањдан) се деле на Јевтиће и Митровиће. Предак Јевто се доселио вероватно из Херцеговине.
— Стевићи (2 дом., Лазаревдан) су дошли из Вукосаваца.
— Ивезић (1 дом.) родом је (1904) из Црнојевића Ријеке у Црној Гори. Населио се пре неких 40 год. као рудар на крчевини.
— Максимовићи или Секулићи (2 дом.). Дошао пре рата од 1914. Вељко из Прибоја жени у кућу.
— Тошић Тошо (1 дом.) дошао из Прибоја око 1920. у Габељиће жени у кућу.
— Ракић (1 дом.) дошао око 1930. из Злог Села жени у кућу.
— Николић Лазар (1 дом.) дошао из Прибоја око 1930. жени у кућу.
— Танацковићи (2 дом.) су од Танацковића у Лопарама.
— Стјепић Цвјетко (1 дом.) дошао цури у кућу из Липовица пре 10 година.
Биле су у селу 2 куће Вићића (Лучиндан). Одселили су се у варошицу Лопаре и у Словеначку.
Извор: ДЈЕЛА,КЊИГА XXXIV, ОДЈЕЉЕЊЕ ДРУШТВЕНИХ НАУКА, КЊИГА 19,МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ, МАЈЕВИЦА А С ОСОБИТИМ ОБЗИРОМ НА ЕТНИЧКУ ПРОШЛОСТ И ЕТНИЧКЕ ОСОБИНЕ МАЈЕВИЋКИХ СРБА, САРАЈЕВО, 1969.
8. јануар 2018. у 11:12
Војислав Ананић
ЛИПОВИЦЕ
Насеље је по косама и странама око Липовичке ријеке, десне притоке Лабуцке; Липовачка ријека постаје између брда Златова и Петровића брда. Село је стешњено између села Подгоре и Прибоја, родовске групе, кућа су високо у странама и на хрбатима коса. Свега су у селу 93 домаћинства.
Једина вода — извор — који не пресахне у овом крају је вода на Балину пољу. Око села су шуме: Плоча, Јелик, Осоје, Саставци, Медљен, Молитвиште, Мекота, Височник, Мала Страна. Зирати (њиве и ливаде) су: Јавор, Крчевина, Брезик, Луке, Јасике, Купусићи, Пањик, Оскруша, Ћирина њива, Јаз, Мекота, Гај, Језеро, Голо брдо, Попова њива, Суви до, Долине, Језерска њива, Дуге њиве итд.
Некада је у селу живео неки поп, на ког је остала успомена у имену Попове њиве.
На Молитвишту се обавља сеоска молитва на дан »Цар Костадин«. Гробље је у Г. Липовицама, а и неке фамилије имају своја посебна гробља.
По предању, на Балину пољу на Височнику су били »Маџари«. На том месту биле су три смокве (сада само још две), али нису могле да дозру. Верује се да на том месту има и »закопано благо«. Има и џанарика које су остале од Маџара. »Мраморова« (стећака) има на три места. Једна некропола је на Тојића језеру, друга на Бјелановића (Томића) језеру. Неко приписује стећке Грцима, а неко Римљанима; неки кажу да су од »богомила« (што је утицај школе). На Балину пољу код воде су неке »огњиштине«.
Најстарији родови у селу су :
–Тојићи и Торнићи, обоји пореклом из Херцеговине.
— Томићи су пореклом од Гацка. У овај крај су долазили за храном. Јован Томић (р. 1892) набраја ове претке: Илија, Тешо, Тома, Лазар; доселио се Лазарев отац, дакле у другој половини 18. века. Они су крчили. Од Лазаревих синова Томе, Стеве и Илије су у селу Томићи I (6 дом.), Илићи (5 дом.), Николићи (1 дом.) и Стевићи (1 дом.). У Потраш су се раније одселала из Липовица браћа Секула и Вид, синови Лазареви, од којих су тамошњи Секулићи и Видовићи. Сви славе Томиндан. Међутим, Томићи нису хомогени. Уз њих су 3 дом. која су, у ствари Томићи из Лопара и воде порекло од Душана Томића, који је дошао жени у кућу, а од његова потомства су се три породице одселиле у Војводину.
— Тојићи (24 дом., Никољдан) су пореклом из Херцеговине. Њихов су огранак Лукићи (8 дом.).
— Ристићи. звани и лиајдаровићи (4 дом., Томиндан), Којићи, (2 дом., Ђурђцвдан), (Доњи) Тошићи И, такође звани Хајдаровићи (16 дом., Ђурђевдан) — сви заједничког порекла од три брата: Ристе, Које и Тоше. Њихов су огранак и Продановићи (5 дом., Ђурђевдан), прозвани по томе што се прадеду нису »држала« деца па, по овдашњем обичају, изнео новорођеног сина Спасоја на раскршће и »продао га« првом пролазнику, па он прозван Продан. Нисам могао чути ништа одређено о пореклу, сем да су однекле досељени, од Продановића сам слушао да су по старини Београђани, а од других да су из Црне Горе. Од Ристића је неки отишао у Славонију још у турско доба, а у новије време су селили у Прибој, Вукасовце, Тузлу и Бању Луку. Којића има исељених у Вукасовцима.
— Стјепићи (6 дом., Јовањдан) у Г. Липовицама су пореклом из Херцеговине, али је предак дошао од Богутова Села: населио га Тошо Тошић, који му је био »баџо« (пашеног).
— Тошићи II (9 дом., Никољдан) у Г. Липовицама су пореклом »из Херцеговине од Ливна«. Још су породице: Томићи II или Матићи (9 дом., Никољдан); Ковачевићи (1 дом.) су вероватно из Вукасоваца; Стевановићи (1 дом.): отац је био из Тобута; Ђукановићи (1дом.): отац дошао из Прибоја жени у кућу; Крсмановић (1 дом.), домазет у Стевићима, родом из Прибоја; Секулић Ј. (1 дом.) дошао око 1947. из Потражи (Пожарница) »цури у кућу«. (В. Томићи I); Митровић (1 дом.) дошао из Лабудске жени у кућу 1956; Стјепановићи (10 дом. Никољдан), предак Радо дошао из Херцеговине; Павловићи (3 дом. Јовањдан): предак Паво прешао у Липовице из Јасика у Прибоју.
Извор: ДЈЕЛА,КЊИГА XXXIV, ОДЈЕЉЕЊЕ ДРУШТВЕНИХ НАУКА, КЊИГА 19,МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ, МАЈЕВИЦА А С ОСОБИТИМ ОБЗИРОМ НА ЕТНИЧКУ ПРОШЛОСТ И ЕТНИЧКЕ ОСОБИНЕ МАЈЕВИЋКИХ СРБА, САРАЈЕВО, 1969.
8. јануар 2018. у 12:55
Војислав Ананић
БРИЈЕСТ
Насеље је у долини горњег тока речице Јање, а јужно од великог села Прибоја. Дели се на Горњи и Доњи Бријест, који се састоје од великог броја малих »села“, родовских група кућа: Божићи, Лакићи, Радовановићи, Петровићи, Сарићи, Илићи, Гајићи, Димитрићи, Милетићи, Тошићи, Стјепановићи, Перићи, Којићи. Насеље је уопште веома раштркано по странама и делом поред речице. Један део села је високо у страни испод Јелице и веже за Рожањ и за Скаковицу. Уопште, крај је врлетан. Грађењем друма Тузла — Пожарница — Прибој — Бијељина, који пролази кроз село, његов се положај знатно поправља.
Знатније воде у селу су: Студенац, Врело Илића и Васина чесма.
Зирати су: Лавићи, Крушик, Лице, Велики чаир, Крчевине, Маркови чаири, Њивице, Ивици, Гајева, Поткућница, Смречак, Пањик, Гомје њиве, Обарак, Студенац, Луке, Оскруше, Поље, Раскршће, Равни Завид, Мраморје, Суви Буквик. На Јањи су многе воденице. У селу је 95 домаћинстава.
Опште је казивање да су некада у селу живели »Маџари« и да су они побегли због зиме. Сељани казују да још има перунике која је била и уз »маџарске« куће. А познаје се и калдрма до на њихово гробље уврх Бријеста — на тромеђи Бријеста, Подгоре и Растошнице, које се зове Мраморје. То је гробље обрасло у шикару. На неким споменицима (по казивању) били неки орнаменти као полумесец и змија. Имају још 2—3 стећка, а остале је народ разнео и употребио. На Мраморју је раније копан сигаст камен. По селу има старих кућишта са шљивама. Томићи имају своје гробље на Мраморју, а са остали се сахрањују у гробљу на Бантлијери. Сеоска молитва је у прву недељу по Спасовдану.
Сада је у селу ретко брестово дрво.
Казују да су и раније биле куће, па после настала велика шума коју су крчили преци данашњих родова.
Називи Васиљева њива, Андријина кућа и др. чувају у себи успомену на старе становнике. Једна њива се зове Заједница, сада својина Милетића. Раније је ту била нека кућа. Опште је предање да су се преци данашњих родова у селу насељавали на крчевинама, а сматра се да су Перићи најстарији род у селу. Други веле да се први од данашњих родова у селу населио Мркоња, предак Радовановића.
– Радовановићи, звани и Мркоњићи (6 дом., Никољдан). Предак Мркоња је дошао за турског времена из Санџака са неке тромеђе. Тврде да је од њихова рода био и Зеко Буљубаша. М. Милићевић износи да се не зна где се родио Зека: по некама у Новој Вароши, а по другима у »Спречи«. Да је из »Спрече«, то је сада сигурно, а то, опет, не искључује да су Мркоњићи пореклом од Нове Вароши, односно од Сјенице.
— Милетићи 1. или Викарићи (12 дом., Јовањдан). Њиховог претка узео је »под сина« Милета Мркоњић-Радовановић.
— Лакићи (11 дом., Арлијевдан, 4. 9.). Предак Лако (прадед старца рођеног 1895) дошао је из Врбе у Херцеговини са браћом Симом и Десимиром и населио се на крчевини. С Лаком је био дошао и неки Лазар, предак Лазаревића, који су изумрли.
— Сарићи (3 дом., Арлијевдан). Дошли су из Црне Горе пре неких 100 година. Нису род с Лакићима, иако имају исту ту необичну славу; ни имања им нису у вези (Сарићи су наврх Бријеста). Има их и у Тузли и у Лопарама.
— Петровићи (9 дом.), Пајићи (4 дом.) и Којићи (10 дом.) су један род (славе Томиндан). Старином су из Врбе код Гацка у Херцеговини, одакле је дошао Рикан са синовима Петром, Пајом и Којом. Били су се најпре населили у Јабланици, где им се није допало, па прешли у Бријест.
— Божић. (5 дом., Јовањдан). Прадедов дед им је дошао од Јовића у Д. Тобуту.
— Гаврићи (2 дом., Никољдан) су дошли из Г. Прибоја; огранак су Гаврића-Поповића.
— Благојевић М. (1 дом.) је дошао из Подгоре жени у кућу. — Тојић С. (1 дом.) је дошао из Липовица жени у кућу.
— Илићи (8 дом.): дошао Панто од Бијелића са Жутавке као уљез.
— Томићи (9 дом., Ђурђевдан) су се доселили у време кад је свуда била »планина«.
— Станојевићи (1 дом., Јовањдан): предак им је дошао из Шетића код Зворника и био у најму код Милетића — Викарића.
— Маглајчевићи (2 дом., Ђурђевдан). Предак Јово доселио се из Маглаја.
Непознато и неиспитано: Јокићи (4 дом.), Гајићи (6 дом. Никољдан), Димитрићи (2 дом., Јовањдан), Стјепановићи (3 дом., Јовањдан). Перићи (4 дом. Никољдан), Милетићи 2. (5 дом., Никољдан).
Извор: ДЈЕЛА,КЊИГА XXXIV, ОДЈЕЉЕЊЕ ДРУШТВЕНИХ НАУКА, КЊИГА 19,МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ, МАЈЕВИЦА А С ОСОБИТИМ ОБЗИРОМ НА ЕТНИЧКУ ПРОШЛОСТ И ЕТНИЧКЕ ОСОБИНЕ МАЈЕВИЋКИХ СРБА, САРАЈЕВО, 1969.
8. јануар 2018. у 12:56
Војислав Ананић
ПОДГОРА
Насеље се зове тако од 1955, а до тада се је звало Зло Село.
Насеље је око изворишне челенке речице Јање, а поједини засеоци су високо по странама и косама. Кућа има и у потоку и по странама изнад њега, затим и иза шуме (и брда) Столица. Орловине су међу два потока од којих постаје Јања а испод брда Округлице; Музели или Музеље су десно од Јање, у страни а Аћимовићи лево. У тим главним засеоцима куће су у родовским групама међу собом издвојеним (тако у Музелима Симићи, Ракићи, Илићи, Стјепановићи). Мањи су засеоци: Петковићи, Митровићи и Рожањ на истоименом брду.
Подгора је пространо насеље. Али, оно не само да је раштркано, него и на веома врлетном терену; заселак Рожањ је нарочито забачен и тешко прислупачан.
Село има 114 домаћинстава.
Важнији су извори: Спасовница, Думача, Брезевача, Стари амбар, Подић, Наћиновача (на Наћиној њиви), Лучица. У Доњим Петковићима на четири места извире слана вода. Њиве: Волијерице, Брезовице, Стари амбар, Дуловина, Јабуковача, Крушковача, Заједница, Стране, Крчавина, До, Станара, Думача, Златово, Брезовице, Утрна, Чаирац, Пауља, Бијела земља, Наћиновача, Језеро, Лука, Оскрушица, Смреке, Гајић, Вигањ, Отаве, Растови, Бијеле шљиве, Докиновача, Бареш, Међа — башча, Каменица, Брезова њива, Шупљи до, Козји до, Равњеш, Сувати, Клисаљка, Страна, Брезовача, Сига, Селиште, Дуге њиве, Збјег, Брезова њива, Калеми, Орловине, Гај, Беговиште (з. и шурна), Дебела липа (з. и шума), Столице (ш.), Слатка крушка, Раковац, Усјелине, Под, Слатина, Клисаљка, Колимер и др. По селу и око села има много шуме, особито на Златову изнад села.
У селу су две ступе (ваљавице), једине у овом крају.
По предању, село се најпре звало Добрић. Али, у том селу нису хтели да се покоравају и клањају Турцима. Кад је о томе обавештен султан, он је рекао: »То није више Добрич, то је Зло Село«. Други веле да се село звало Зло Село стога што су се ту били сусрели и побили муслимански и хришћански сватови и сви изгинули. Трећи опет кажу да су Турци прозвали село Злим Селом стога што су становници тог села убили неког Турчина близу Бусије.
Потес Утрна је, кажу, некада било трње, па је искрчено. На месту Вигањ некада је било сеоско збориште. На једном храсту био окачен јаворов »лупатак«: лупање у њега значило је позив на сеоски збор. У Орловинама имају њиве Збјег. Некада је ту била шума, а у ту шуму је бежао народ у време куге. И у то време су у селу били Срби међу којима и Ракићи.
Један потес се зове Заједница, између кућа Тришића и Стјепановића – Аћимовића. Тај потес су они заједнички обрађивали, и то тако да су га једне године обрађивали једни, а друге године други.
На месту Брезовици, крај друма Тузла—Прибој, има око 25 стећака. На једном су као украс Четири спирале. Сем стећака, има и усађених плоча. Стећака има и на месту Риковцу, као и близу садашњег гробља. Према Бусији има остатака од старе калдрме. Кажу да је то цеста Проклете Јерине.
Три су гробља: орловско (под Орловинама у средини села), музељско (за Музеље и заселак Усјелине) и гробље на брегу Брезовицама.
Некада је код воде Спасовнице држана сеоска молитва на Спасовдан. Многе куће у селу су, као и зирати, на скорашњим крчевинама.
– Терзићи (4 дом., Никољдан) су можда најстарији род у селу.
— Јовановићи или Орловци (8 дом., Никољдан) у Орловинама су веома стар род у селу.
— Тришићи (12 дом., Никољдан) су један од најстаријих родова у селу. Пореклом су од Билеће у Херцеговини. Била су их дошла три брата: Новица, Митар и Тришо. Од Митра су Митровићи (5 дом., Никољдан), звани Ђурђићи.
— Симићи 1. (4 дом.), који воде порцкло од Новице, казују нешто друкчије, — наиме, да им је дед Новица био од Требиња. (Они славе Лучиндан.) Новица је имао две или три сестре. Једна се уда за Стјепана Стјепановића (ког су убили Турци), а друга, Кека, за Николу Стевановића у Подгору. Новичини су били Милан и Радован.
— Аћимовићи или Стјепановићи (6 дом., Никољдан) пореклом су од Требиња. Доселили се када и Симићи: Новица Симић је био брат Кеке од које су Стјепановићи (Аћимовићи или Кекићи).
— Миловановићи су у засеоку Ливадама и стога звани и Ливађари или Ливађани (3 дом., Јовањдан). Јово Тришић имао је много земље, па је довео у село Милановиће из Пељава и дао им земљу. Били они сиромашни, па их тетка узела себи.
— Петковићи (8 дом., Никољдан) су старином Предојевићи из Прерашћа (Врбица) у Гацку. Предак је, тобоже, побјегао што је убио Смаил-агу Ченгића.
— Спасојевићи (2 дом., Арханђелован): њихова претка Симу довео из Тутњевца ујак им Станко, дед Петковића, пошто су били остали сирочад.
— Благојевићи (4 дом., Никољдан). Симићи 2. (8 дом.), Илићи (8 дом.) и Ракићи 1. (5 дом.) воде порекло од три брата који су дошли из Херцеговине. Илића има у Прибоју (2 дом.), а Ракића у Тузли, Прибоју (1) и у Кули у Бачкој.
— Ракићи 2. (12 дом., Никољдан, неки прислужују Савиндан) су, вероватно, пореклом из Србије.
— Стевановићи (8 дом., Јовањдан) су пореклом из Црне Горе.
— Манојловићи или Новичићи (12 дом., Лучиндан): прадед им је дошао из Пељава од Товановића »цури у кућу«.
— Марковић (1 дом.): отац се доселио из Ченгића »цури у кућу«.
— Томићи (2 дом.) су прешли из Бријеста у Музеље.
Непознато и неиспитано:
— Јанковићи (1 дом., Никољдан): околина их сматра »староседеоцима« и Лазић (1 дом.).
Многи су се из овога села одселили у Тузлу.
Извор: ДЈЕЛА,КЊИГА XXXIV, ОДЈЕЉЕЊЕ ДРУШТВЕНИХ НАУКА, КЊИГА 19,МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ, МАЈЕВИЦА А С ОСОБИТИМ ОБЗИРОМ НА ЕТНИЧКУ ПРОШЛОСТ И ЕТНИЧКЕ ОСОБИНЕ МАЈЕВИЋКИХ СРБА, САРАЈЕВО, 1969.
8. јануар 2018. у 15:19
Војислав Ананић
ПРИБОЈ
Ово пространо насеље је у правом смислу мешовито, како по положају тако и по типу. Насеље се разлило око доњег тока Лабуцке ријеке, око речице Јање и око њене десне приточице Расточке ријеке или Брзаве (око 2 км уз ту речицу). Засеоци су, углавном, високо по странама, па и у пољу поред тих речица. У новије време настао је велик број кућа дуж друма поред Јање и Брзаве. Главни су делови насеља: Горњи и Доњи Прибој, лево, односно западно од Јање, Грујичићи — оквиром поља лево (од Јање и по странама изнад њега, Гуњавци или Џемат — дуж Брзаве, и Тасовци — десно, односно западно и јужно од Јање, Јасике и Симаре. Уз те засеоке или поред њих су мање, у ствари, родовске групе кућа — »махале«: Поповићи или Гаврићи, Сријемци, Петровићи и др. После првог светског рата настао је нови део села у Војничком пољу поред Јање и друма, који се првобитно тако и звао, а доцније прозван Колобара – Колубара, по угледању на Колубару у Брчком (јер се очекивало да ће и ту да се развије трг са шљивом). Колубара је, у ствари, урбани сектор у насељу: ту је црква, осмогодишња школа. ветеринарска станица, земљорадничка задруга (у њеној згради смештена је и једна продавица, месна канцеларија, берберница, биоскоп), пошта, пекара, два ковача, обућар, столар и једна кафаница. У Колубари су куће у низу само с једне стране друма, у Џемату су тиелом разређене поред пута, делом по пољу и горњом ивицом поља; у другим засеоцима родовске групе међу собом су раштркане, а у њима куће на окупу, док су многе осамљене куће посвуда раштркане.
У насељу има 365 стално настањених домаћинстава, не узимајући у обзир неколике службеничке породице (наставници, ветеринарско особље и др.).
Брда у селу и око села: Петровића брдо, Рикића брдо, Вис, Златово, Равни завид, Каменити бријег, Нумера, Дебелац, Мезграјско брдо, ЈАблан-град (припада Угљевику).
Главни су извори: Томина вода, Дурина вода, Милошевац, Мијатовац, Бјелошевац, Љубовна-Љубовача, али се домаћинства, углавмом, снабдевају водом из бунара, чија је дубина 6—7. па и 15 м.
Називи зирата: Лука, До, Ливада, Вис, Калавра-Калаура, Крчевина, Јанковац, Осјека, Оџаково брдо, Прошјека, Селишта, Мајсторовача, Лабуђанка, Пруд, Ада, Шљивик, Пременик, Пландиште, Прдијача, Калеми, Гај, Четениште, Виноград, Оџића бара, Погорелица и др.
На Оџакову брду је у турско доба био неки »турски оџак«, и по томе се оно зове.
У Прибоју има неко старо гробље без споменика које зову »маџарско«.
У Адама су живели неки Муслимани. Продали су своја имања Србима, па прешли у Теочак у »чапоре« (гомиле). На некадашње муслиманско насеље чува успомену у свом имену и заселак Џемат.
Активних гробља има на више места, преко десет: Томића гробље, Петровића гробље, Поповића гробље, Тасовача, Грујичанско, Сремачко, Давидовића гробље, Црквено (уз цркву) и др. Раније су у црквеном гробљу само свештцници сахрањивани, сада и остали.
Године 1967—1968. грађен је кроз Прибој нови друм Тузла — Пожарница — Бијељина. Ниже цркве приликом копања за друм налажене су многе људске кости. Ратко Н. Миловановић нашао је, пре неколико година, на њиви Гујњаку код воде Милошевца пет мачева (однети су у Тузлу).
Мраморја (стећака) има код кућа Богдановића, као и на Рустовима (обрасли трњем). Кажу да су »од Римљана« или »маџарско гробље«. Слушао сам да се Војничко поље зове тако стога што су се ту тукли »Маџари« с »наким Илирцима«.
Код кућа Стојановића било је неко старо гробље (ископавају се кости).
Прибој је страдао од куге. Прича се како је на простору од Семберије до врха Мајевице куга направила такву пустош да су остале живе само две особе, па су се онда и те две одселиле. На пустињу су долазили нови становници, и то из Херцеговине.
На Караули (у Џемату) живели су некада Муслимани Мујагићи, аге. До Џемата су њиве чарковине, и ту су некада биле »турске« куће, које су се преселиле у Теочак и Снијежницу.
Једна њива крај реке се зове Крндија. Ту је била воденица Крндија.
Прича се да су на месту шкриљевцу живели неки Сремци, па се то место и сада зове Сријемци, Сремачке њиве. Кад су се селили, старешина се обзирао. Питали га зашто се обзире, а он рекао: »Обзирем се да Шкрљевац не иде за нама«. Иначе, сматра се обично да су сви у Прибоју старином из Херцеговине. Преци појединих родова су се досељавали на крчевину, па су онда обично позивали и друге да се населе. Тако је прадед Богдановића дозвао неког Веселина из Растошнице и од њега воде порекло Поповићи, од којих је било много попова. У оквиру самог села су жива миграциона кретања у виду прелажења »уљеза« из једног рода у други.
— Гуњавци или Гуњевци је име засеока и заједничко име родовске групе коју чине: Радовановићи-Гуњичани (4 дом.), Станојевићи (4 дом.), Томићи (14 дом.), Бојићи звани Хајдаровићи (1 дом.) и Јовићи (2 дом.). Старином су из Херцеговине. Сви славе Лазаревдан. Старо презиме је било веравотно Станојевићи. Иако су заједничког порекла, већ се узимају међу собом.
— Богдановићи (17. дом), Јовићи 1. (6 дом.), Јова Јовићи-Поповићи (1 дом.), Петровићи 1. (6 дом.), Лукићи (4 дом.), Рикићи 1 (12 дом.) и Стојановићи (5 дом.) су заједничког порекла (Јовањдан). Њихов предак Теодор Газета је дошао из Гацка у Херцеговини, после Томића, и населио се на крчевини. Даљим пореклом су из Пиве и мисле да су од истог рода у Пиви од кога је био и Пајо Пивљанин. Неки кажу како су из Херцеговине доселила три брата: Рико, Богдан и Радо. Од Раде су Петровићи, од Рике Рикићи, а од Богдана Јовићи, Јовановићи, Богдановићи и др.)
– Тасовци (2 дом., Арханђеловдан) су пореклом из Трешњика код Требиња.
— Секулићи, раније Гајићи (6 дом., Јовањдан) су пореклом из Херцеговине.
— Ђурићи (2 дом.) и Гајићи (9 дом., Ђурђевдан), раније Мијатовићи: неки предак, можда и даљи од прадеда, дошао је из Херцеговине.
— Зељићи (4 дом., Лазаревдан) су пореклом из Херцеговине.
— Митровићи (6 дом., Арханђеловдан): дед старца Благоја (76 год.) дошао је из Херцеговине.
— Крсмановићи (5 дом.. Јовањдан) су пореклом из Херцеговине. Од тог су рода били и Крсмановићи у Брчком и Београду. Има их у Малешевцима.
— Ђукановићи (14 дом., Никољдан) су пореклом »одозго, са гоњега краја«, из Херцеговине.
— Рислићи (14 дом., Јовањдан), звани и Кондићи, старином су од Мостара.
— Андрићи (5 дом., Никољдан): њихов прадед Андрија Еро био је последњи који је дошао у Прибој из Херцеговине, око 1860. Место на ком се населио и сада се зове Андријино брдо.
— Гаврићи (8 дом. Јовањдан), зову се и Сријемци: прапрадед Гавро се доселио из Срема, можда из села Јамене (куће су им у засеоку Сријемцима на коси изнад цркве). Неки веле да се заселак зове тако стога што су ту живела два брата који су одатле одселили у Срем. Има их и у Тузли. Њихов огранак су и Радиићи (4 дом.).
— Петровићи 2.-Станкићи (7 дом., Аврамијевдан): прадед им Станко је дошао из Бањице код манастира Тамне. а даљим су пореклом из Херцеговине. Делићи (3 дом.) су од Делића у Пељавама, одакле су дошли око 1920.
— Петковићи (2 дом.): отац био родом из Подгоре и у Прибоју се населио као шумар. Околина казује да су Петковићи пореклом из Херцеговине и да је њихов предак »Петко Еро«, кад је дошао, био »друга вера« (Муслиман).
— Бијелићи (3 дом.) су »довоци« из Тобута.
— Докић (1 дом., Јовањдан): отац дошао са »планине« из Тобута (са Жутавке) жени у кућу. — Зарић (1 дом., Никољдан) још за турског времена прешао из Злог Села на беговску земљу.
— Крстић (1дом., Јовањдан): оца им довела мајка из Шетића код Зворника још пре 1878.
— Миличић, у слвари, Мирковић (1 дом.): оца им као дете довела мајка из Мезграје, удавши се у ово село.
— Ристановићи (2 дом.): дед им је дошао из Малешића код Зворника жени у кућу, у Гавриће.
— Стевановићи или Бешлићи (6 дом., Јовањдан) наводно су досељени зи Херцеговине, а сматра се да су »калаврашког порекла«.
— Радовановићи (4 дом.. Јовањдан) су пореклом из Црне Горе.
— Сиимеуновићи (9 дом., Јовањдан) су пореклом из Херцеговине. Од тог рода су и Петрићи (6 дом.) и Савићи (1 дом.) Предак Симеун је дошао око 1800. са четири сина: Јованом, Пером, Савом и Н., који је после отишао у Тобут под Дебелац. Јованови потомци се зову Симеуновићи.
— Радојевићи (2 дом., Арханђеловђан): отац дошао из Лопара жени у кућу.
— Ђокићи (5 дом., Јовањдан) су пореклом из Херцеговине.
— Остојићи 1. (6 дом.,) су пореклом из Херцеговине.
— Остојићи 2. (4 дом., Никољдан) су такође из Херцеговине.
— Ковачевићи (1 дом.), су од Ковачевића у Гацку.
— Николићи (7 дом., Никољдан) пореклом су из Херцеговине.
— Радовановићи-Живановићи, звани и Музељевићи (6 дом., Никољдан) у Петровићима у Г. Прибоју су досељени из Музеља.
— Стевићи (2 дом., Никољдан): отац им је био од Тришића у Злом Селу и дошао цури у кућу. — Тошићи (2 дом.): отац им дошао из Лабудске цури у кућу пре 1914.
— Ристић Мил. (1 дом.) дошао из Липовица.
— Цвјетковић-Ћетковић Милан (1 дом.) је од Делића у Пељавама: дошао на купљену земљу. — Ђорђић Ђ. 1 дом.) дошао из Локања жени у кућу.
— Ракићи (2 дом.): обојица дошли из Подгоре женама у кућу. Они су од Ракића који су пореклом из Херцеговине.
— Илић-Ракић Радо (1 дом. ) дошао из Пељава жени у кућу.
— Поповић Ратко (1 дом.) дошао из Тобута пре десет година жени у кућу.
Непознало и неиспитано:
Василићи (4 дом., Арханђеловдан), стари род у селу;
Миљанићи (5 дом.) и Давидовићи (3 дом.), заједничког порекла, једна »фамилија« (Јовањдан);
Стјепановићи (2 дом.);
Бабићи (6 дом., Јовањдан);
Рикићи 2. (5 дом.);
— Петровићи 2. (8 дом., Јовањдан);
— Миличић Р. (1 дом.).
— Илићи (12 дом.).
Неџад Хаџидедић записао јс да су Стевановићи 2. (5 дом.) и Панићи (7 дом.) један род (Јовањдан). Илија Стевановић (63 год. у 1967) казује да је у Прибоју био и његов пети предак Никола, и да је њега уморила куга. Стевановићи и Панићи се не узимају.
Извор: ДЈЕЛА,КЊИГА XXXIV, ОДЈЕЉЕЊЕ ДРУШТВЕНИХ НАУКА, КЊИГА 19,МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ, МАЈЕВИЦА А С ОСОБИТИМ ОБЗИРОМ НА ЕТНИЧКУ ПРОШЛОСТ И ЕТНИЧКЕ ОСОБИНЕ МАЈЕВИЋКИХ СРБА, САРАЈЕВО, 1969.
8. јануар 2018. у 18:54
Војислав Ананић
ПЕЉАВЕ
Пространи хатар овог насеља је по косама и странама испод брела Нумере и Виса које се спуштају према истоку до речице Јање, која дели село од Мезграје. Насеље се дели на два главна дела: Станкиће и Делиће или Урумовиће. Станкићи су на коси (»брду«) од Нумере па све до Јање, као и по странама испод гребена те косе — све до Јање. Станкиће од Делића-Урумовића дели поток Пељава који извире испод саме Нумере и слива се у Јању. Као и Станкићи, и Делићи се састоје од већег броја родовских група, али су ове међу собом удаљеније него у Станкићима. Село има 153 домаћинства.
У селу и око села су брда и шуме: Нумера (били ровови 1914), Бареш, Вис (граница према Прибоју), Пањик, Буквик. Главне су воде у селу: Љубовац, Дикина вода (напуштена), Анића вода, Гаврића вода, Рикића извор. Има и пуно копаних бунара. Потеси у селу: Травњак, Крчевина, Ада, Мирковац, Јанкова башча, Вис, Осоје, Виноград, Велика њива, Церик. Палучак, Страна, Зидина, Доња њива, Гробови, Симића њива, Гујишчина, Параџије, Глог, Дуга њива, Лучице, Слатине, Прошеклица, Дојња њива, Поткућница, Ђедов лисник, Чајерина, Зобиште, Ћетениште, Видина њива итд.
Село је постојало под истим именом у 15 веку (в. стр. ).
По предању, у шуми Грабовима било је неко старинско гробље, али више нема никаквих знакова од гробља. Нађе се само понеки мањи отесан камен. Кажу да су ту били »римски« гробови. Око 1930. Василије Делић је, крчећи у шуми, ископао ћуп старог новца. У шуми на Рустовима, на међи према Прибоју, има неколико стећака.
Опште је предање да су некада у селу живели »Маџари«, па се њима приписују и стећци.
Прича се да је село страдало и од куге, и то од »шарене«, која ипак остави понекога, док »црна« сатире све. Помрли од куге су сахрањивани у старом гробљу. Дед Цвијана Живковића причао је како се дешавало да буде снег и у лето и да буде и таква суша да се исуши дрвеће по пољима. Тада би долазила храна из »Румунске« на скелу, па је делили.
У току другог светског рата и Пељаве су попаљене.
Два су сеоска гробља у насељу: једно у Сланкићима, које је старије, и друго у Делићима, у ком је први сахрањен Симо Гаврић 1919. Мирковићи су се издвојили још за време аустријске окупације и засновали своје посебно гробље у шуми близу својих кућа.
Сцоска »молитва« је у јуну, у недељу по Тројству.
Вирује се да је прва кућа (тј. од најновијег становништва) била у шуми Панику. Ту је и данас шума. Досељеници који су долазили крчили су. Сви у селу су били чифчије: како би који искрчио, обраћао се неком аги за пристанак да му буде чифчија.
Првобитно су Пељаве биле уз Прибој и био им је заједнички кнез док је постојала општина Прибој, биле су у њену саставу. Та је општина расформирана 1955. и тада су Пељаве додељене општини Угљевику, а од 1957. су у општини Лопарама.
Најстарији досељенички род у селу су
– Живковићи-Станкићи, чији су огранци: Живковићи (7 дом.), Текићи (7 дом.) и Николићи (1 дом.). Све је то изишло »из живкове куће«. Славе Мратињдан. Цвијан Живковић (рођ. 1904) набраја ове претке: Гавро, Перо, Живко, Петар, Станко, који је дошао из Херцеговине.
— Антићи (2 дом., Ђурђевдан) су огранак Антића у суседном Тобуту, али их сматрају као да су »старосидиоци« у овом крају.
– Делићи. Први од њих је дошао у Пељаве у 18. в. Урум, предак Делића (Урумовића) и он је крчио шуму (шума је била у селу до око 1940). Заузели су најбољу земљу у селу. Ипак, постали су кметови Мехића из Г. Тузле, а после су се смењивале аге из Теочака, Зворника и Локања. Урум је био од Билеће у Херцеговини. Он је наводно имао синове Ћетка, Мирка, Делију и Перу, од којих воде порекло »фамилије«:
Ћетковићи (19 дом.),
Делићи (28 дом.),
Перићи (8 дом.),
Мирковићи (10 дом.),
Гаврићи – Ђукићи (1 дом.),
Ивановићи (5 дом.).
(Сви заједно су »лоза«.) Перићи и Делићи су до пре 50 година били једна фамилија, а сада се већ узимају међу собом. Сви славе Пантелијевдан. Једна грана Делића се звала и Томићи — по једном претку. Од Делића има исељених у Мезграји, Лопарама, Тузли и Београду, Перића има у Тузли и Сарајеву, а Ћетковића у Тузли и Београду. Предак Мирковића је дошао после Урума, али је био од истог рода у Херцеговини. Појединци из овог великог и веома угледриог рода казују и нешто друкчије о свом пореклу. Неки кажу да се онај предак који се доселио звао Гавро Урум и да се тако звао што је био »из Ерцеговине из Урумлије«. (Сахрањен је у старом гробљу.) По Томи, унуку Гаврином, Делићи су се презивали и Томићи. Тај Тома се затекао у селу као кнез кад је Аустрија дошла у Босну (1878), а његов отац Тешо је био оборкнез. Неки кажу само да су Делићи дошли из Урума, што није нимало тачно. То предање чува само неке алузије на Урумлију, о којој на Мајевици уопште нема тачних представа. Урумовићи су, свакако, прозвани по претку који се звао Урум: код Срба у Пожарници, у подгорини Мајевице, у употреби је лично име Урум, а у Пељавама тако изговарају име Хурем, које је у обичају код Муслимана у оближњем Теочаку. Цвијан Делић (р. 1901) набраја ове претке: Перо, Милован (р. 1830), Тома, Тешо, Гавро Урум (или Гавро-Урум). Према томе, њихово досељавање пада у време око 1760. Тешини синови су били Ћетко, Иван и Мирко; Тома је имао Гавру и Перу. Врло је занимљиво ово казивање: Урум је био Муслиман и имао сина Сефера (што би се могло објаснити да су дошли као привидни Муслимани, двоверци). Сефер се није женио и живео је у једној кући са неким који је био од Антића, који му је био као побратим, и такође нежења. Живели дуго, чупали туђе ограде за ватру. Једно јутро нашли их мртве: верује се да су један другог убили.
— Лујићи (2 дом.), раније Петровићи, и Мијатовићи (3 дома), који се тако зову тек од другог светског рата. Један су род — Лујо и Мијат су били браћа — и славе Арлијеван, св. Агатоника — 4. 9. Пореклом су из Херцеговине.
— Јовановићи (6 дом., Лучиндан) су веома старо »кољено« у селу непознатог порекла. Заједничког порекла (једна »фамилија«) су и Вићићи (1 дом.) и Радић М. (1 дом). — Благојевићи (8 дом.) и Мићићи 1 (12 дом.) су један род (славе Јовањдан сада) и огранак од Бобара у Лопарама: дошла одатле удовица са синовима.
— Обреновићи (2 дом.) и Мичићи 2, »горњи Мичићи« (7 дом.), некада сви заједно Крстићи (Лучиндан), али је Крсто био Обренов син. Дошли су после Живковића, и то из Црне Горе. Зову их и Лисице.
— Симеуновиће (13 дом., Никољдан) зову и Кнежевићи, јер је неки од предака био кнез. Вероватно су заједничког порекла с њима, односно њихови су огранци Илићи-Ракићи (10 дом., Никољдан) и Бојићи (4 дом., Никољдан).
— Радићи (4 дом.): отац им је био »доводак« од Трифковића у Тобуту.
— Беновићи (2 дом.): отац им је дошао за време Аустрије из Угљевика жени у кућу.
— Драгићевић П. (1 дом., Пантелијевдан и прислужује своју стару славу Ђурђевдан) је дошао жени у кућу из Чакловице у Растошници.
Извор: ДЈЕЛА,КЊИГА XXXIV, ОДЈЕЉЕЊЕ ДРУШТВЕНИХ НАУКА, КЊИГА 19,МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ, МАЈЕВИЦА А С ОСОБИТИМ ОБЗИРОМ НА ЕТНИЧКУ ПРОШЛОСТ И ЕТНИЧКЕ ОСОБИНЕ МАЈЕВИЋКИХ СРБА, САРАЈЕВО, 1969.
9. јануар 2018. у 07:05
Војислав Ананић
ТОБУТ
Тобут је пространо насеље источно од Вукасоваца а северно од Прибоја, по источним огранцима Мајевице. На истоку допире до речице Јање, па је делом и прелази (заселак Трњачка). Кроз Тобут протиче речица Ријека, која настаје од више мањих потока, и улива се у Јању. Главна притока Ријеке је поток Тријешница, с леве јој стране. Пошто је насеље пространо, веће од Јабланице, зову га »Мали Тексас«.
Од Пушковца га дели брдо Удригово, од Малешеваца Вис и Пантин поток, а од Богутова Села Хајдуково брдо.
Има више заселака: Горњи Тобут, Доњи Тобут, Пањевићи или Пањевци, Удригово или Ново село, Трњаци (поред друма Лопаре — Прибој) и Трњачка. У тим, опет, засеоцима постоје мањи засеоци, родовске групе кућа, које се и зову по односним родовима, нпр.: Јекићи, Бијелићи и др. Село има 396 домаћинстава.
Прозвано је по Јовици хајдуку, који је био из Тобута.
Отприлике у средини насеља је стеновити брег Џелића брдо. По селу и око села су брда: Осинак, Закршћени цер, Дебелац, Пирјаново брдо (по човеку чији је надимак био Пирјан), Јекића брдо итд. По тим брдима, као и иначе по селу, има много шуме.
Много је извора по селу. Главни су: Раковац, Јелића вода, Миланова вода, Трификовића вода, Шамановац Миркова вода. Мијатовац, Мићића вода и др. Много је и бунара.
Њиве (и по њима многе ливаде): Мијатовац, Закршћени цер, Лабаре, Поља, Калинци, Тобудиновац, Јелов поток (некада била јелова шума), Боце, Мићића њиве, Савића баре, Весковац, Мићино брдо, Туњице, Луке, Крчевина, Калем, Керовића поља, Брезовица, Брегови, Гуњишта, Дуге њиве, Страна, Шакотића поља, Камени бријег, Свјетлика, Сасјеке, Зобине, Башчаново брдо, Чакрац, итд.
Тобут је старо насеље; помиње се у 15. веку (в. стр. 15). По њему има и стећака. Има их на Свјетлици (на међи са Вукасовцима и Лабудском), у Шакотићима код Бијелића гробља, на Тријешници према Пењавама (»грчки«?). На брду Мрамору је »маџарско« гробље (вероватно стећци). Код Петковића кућа под брегом Мићића хан, крај друма Лопаре— Прибој, на имању Петковића је мања средњовековна некропола са девет стећака од конломерата и пешчара. Сви су на слеме. Има и један стуб, висок изнад земље око 130 цм. При врху стуба је усечен крст. На једном од тих стећака је натпис који се данас тешко чита. А на једном другом је озго у рељефу мач, а на чеоним странама су двојне спирале. Једно место на Удригову се зове Маџарско гробље, али се не познаје гробље.
Опште је казивање да су овде некада живели »Маџари« и да су они отишли због дуготрајне зиме. У Тобуту казују како у селу Пушковцу и сада извлаче земљу и креч на местима где су »Маџари« пекли циглу (!) и тиме гнојили воће. »Маџарима« се приписују и активности из 19. века: наиме, прича се како су биле велике шуме и како су »Маџари« у њима правили »луг«; у Пушковцу кажу да има очуван казан. Ради се, у ствари, о изради поташе, коју су у 19. в. у босанским шумама израђивали радници са стране.
Прича се и како је куга »трла« село. И тада су у селу живели Срби.
У селу је налажен старински новац: једном приликом ћуп са 1.400 кг новца, који је сада већином у Музеју у Тузли. Једна њива се зове Миса. На њој се не може дубоко орати, јер се наилази на калдрму. То место се зове и Џамиште, јер је ту била џамија. Били су у селу и конаци и чардак. Проф. Бранко Савић (родом из Тобута) нашао је ту бронзану статуету.
Прича се како су према Пушковцу били неки »Арнаути«. Место се зове Арнаутске Колибе. Имали су стада оваца. На том месту је ветар изваљивао старе букве испод којих су у земљи биле цигле веће и дебље од садашњих, али правоугаоне; има ту и креча.
Неки казују да су у селу становали Муслимани који су се повукли у Г. Тузлу, Теочак и Челић. У селу неки називи места несумњиво показују да је било у селу Муслимана.
0 постанку засеока Пањевића (Пањеваца) казују: Био Јово Пањ. Имао седам синова. Сваки од њих имао шишану (пушку). Дошао у село владика из Тавне. Питао где може ноћити. Упутили га на Јову Пањевића. Лепо га Јово дочекао. Заклали козу јаловицу. У ноћи синови Јовини му испразнили злато из бисага што је био скупио. Он отишао и проклео их (»клетав«). Ти Пањевићи су помрли сем једног, и од њега су сада четири куће Јекића. Кажу да је Јово Пањ био од Гацка.
Видакова пећина у селу прозвана је по Видаку Васићу, који је ту чувао крмке и у пећини ноћивао.
Соло има више гробља: Мићића гробље, Ајдуково гробље, Тобутско гробље (за Средњи и Доњи Тобут), Петровића гробље (од око 1940), Бијелића гробље, Прелића гробље, Трњачко гробље, Тријешница, у Пањевцима и др.
»Молитва« сеоска је »други Ускрс«, тј. други дан Ускрса.
У селу су школа од 1934, црква од 1937. Има и једна продавница ЗЗ из Лопара.
Опште је предање да су родови у селу, сем најновијих ђдосељеника, већином пореклом из Херцеговине и да су им преци кад су дошли крчили шуму. Једино Јосиповићи ни пре 50 година нису умели ништа да кажу др Р. Јеремићу одакле су пореклом. Прича се како је некада у селу било само 5 кућа, а да су међу тих пет били Бијелићи, Пекићи и Лукићи.
– Бијелићи (10 дом., Ђурђевдан). Пореклом су из Херцеговине. Од тог рода је био Тома Хајдук. Многи од Бијелића су се иселили у Тутњевац и Забрђе.
— Јекићи (5 дом., Ђурђевдан). Прадед им Јово Пањ је дошао из Херцеговине (од Гацка) на крчевину. Има их у Брчком, Бијеини и др.
— Пекићи (2 дом., Петровдан) су пореклом из Херцеговине (неки кажу: из Црне Горе). Дошли су од Гацка предак Перо са два сина и снаха му Петра (од брата) са три сина. Били су се зауставили у Пожарници, и од њих су тамошњи Пелемиши. Били су »подријетлом« Стојановићи, а сада већином Пекићи. Има их и у Срему. Неки веле да нису род са Пекићима у Козјаку.
— Лукићи (Никољдан). Зову се и Макивићи. Доја Лукић (82 год.) каже да је дошао његов шести предак право у Тобут, — дакле, око 1735. – 1760, и то испреко Дрине (од Гучева). А дошло их пет браће из Херцеговине: Лука. Анто, Васо, Јово и Танацко. Танацко је умро без потомства, а од осталих воде порекло: Лукићи (3 дом.), Антићи (1 дом.), Васићи (8 дом.) и Јовићи 1. (1 дом.). Васића има исељених у Бијељини и на Цапордима, Лукића у Лопарама и у Банату, а Антића у Београду и Лопарама.
— Џелетовићи или Џелићи (Ђурђевдан) су пореклом од Гацка у Херцеговини. Бранко Џелић (р. 1928) набраја ове претке: Томо, Спасоје, Томо, Деспот, а дошао је и неки још даљи предак, дакле у 18. веку. Предак који је дошао био је добио нешто чистог земљишта, али је више искрчио. Била су их дошла три брата, али су после двадесет година боравка у Тобуту двојица отишла: један у Богутово Село (и од њега су ту Деспотовићи) и Чађавицу. Данас су у Тобуту од овог рода: Деспотовићи-Џелићи (4 дом.), Тодоровићи 1. (10 дом.) и Максимовићи (7 дом.).
— Јосиповићи (3 дом., Арханђеловдан), један од најстаријих родова у селу, пореклом су из Херцеговине (по другима непознатог порекла), али им је предак дошао после Васића. Били су наводно у селу још једни Јосиповићи, који су били из Херцеговине, али су изумрли.
— Прелићи-Преловци (13 дом., Јовањдан) су веома стар род у селу, али воде порекло од претка који је дошао из Лабудске жени у кућу. За њих је пок. др Р. Јеремић забележио још пре Првог светског рата да се говори да су староседеоци! Од њих су и Цвијетиновићи (7 дом.) међу Џелићима-Тодоровићима.
— Стјепановићи 1. или Марићи (7 дом. Арханђеловдан) су пореклом из Херцеговине.
— Шакотићи (22 дом., Лазаревдан) су дошли из Херцеговине, али треба да су ранијим пореклом из Колашина. Преци су са собом донели из Херцеговине пушку пећанку. Из Херцеговине су кренула два брата најпре на Цапарде, па је један остао у Малешићима код Зворника. Из Тобута су се селили у Лопаре, Пирковце, Милино Село, Букиње и Брчко, а одраније их има и у Сухом пољу код Бијељине.
— Бошковићи или Ере (2 дом., Ђурђевдан) су пореклом из Херцеговине.
— Ковачевићи (7 дом., Срђевдан) су пореклом из Срђевића код Гацка. Дошао је одатле Јосип, прапрадед Живојина Ковачевића (р. 1932). По традицији су ковачи, а бавили су се и поправљањем пушака. Када је у Тобут дошао прадед Ковачевића (који се родио 1848), у селу је затекао четири куће, међу којима су били Шакотићи, Јовичићи, Јекићи (Пањ); сви су остали дошли после. Има их исељцних у Лопарама, Милином Селу и Београду, а као Лазића у Тутњцвцу.
— Медићи или Медићи-Антићи (30 дом., Јовањдан) су пореклом из Лике. Била су дошла три брата: Анто, Јово и Јевто. Заједничког порекла с њима су Јовићи 2. (11 дом.) под Осењком код цркве у Д. Тобуту и Јевтићи (3 дом.). Међу Медићима је 1 дом. од Радована (Радовановићи), ког је довела мајка из Шетића од Зворника, преудавши се у Медиће. Неки Јовићи веле да су пореклом из Херцеговине. — Керовићи (3 дом., Јовањдан) с огранком Тешићима (2 дом.). Пореклом су из Херцеговине и вероватно да је настарије презиме Тешићи. Разна су нагађања о постанку презимена Керовић. Били су у Тобуту и пре неке куге. Од Кцеровића су и Гавриловићи (2 дом.): неки Гаврило прешао у Трњаке цури у кућу. Керовића има исељених у Тузли, Бановићима и др.
— Максићи (1 дом.). Од тог рода је био хајдук Јовица, чији се потомци сада зову Јовичићи (2 дом.). Зову се и Хајдуковићи. Заједничког порекла су с њима и Митровићи 1. (6 дом.).
Остојићи (3 дом., Никољдан) су старином из Херцеговине.
— Аћимовићи (2 дом. Арханђеловдан) и њихов огранак Стевићи 1. (5 дом.): пети предак Аћимовића (забележено 1938) је дошао из Пушковца. Има их исељених у Тузли, Бијељини, Зеници и др.
— Радовановићи (5 дом.) су старином из Херцеговине; најпре су били у Богутову Селу, па их је у Тобуту населио Глигор Пајкановић из Вукасоваца. — дакле, у првој половини 19. века.
— Трифковићи (6 дом., Ђурђевдан) су пореклом из Херцеговине.
– Мићићи (7 дом., Јовањдан). Предак је дошао »озго од Кладња«, а иначе су старином из Херцеговине. Од Мићина брата Илије су Стјепановићи 2, а од Ристе Лукићи 2. (3 дом.). Мићића има исељених у Тузли и у Банату. — Симанићи (8 дом., Јовањдан) су старином Бјелице из Корита. Дошла је Симана са браћом од којих воде порекло Савићи и Савићи-Јоковићи.
— Савићи (14 дом.) и Савићи (3 дом.) су један род (Никољдан). Пореклом су из Херцеговине. Савићи се зову по прабаби или шукунбаби Сави. Има их у Пирковцима, Тузли и Брчком. Огранак Савића су Петровићи (6 дом.).
— Стевићи 2. (3 дом., Никољдан) су пореклом из Црне Горе;
– Јокићи (5 дом., Јовањдан), названи по прабаби Јоки, и Радоњићи по прадеду Радовану, старином су од Гацка у Херцеговини. Била су дошла три брата из Херцеговине: Радован, Митар и Васо. Јокићи су од Радована. Од друге двојице нема мушког потомства, и на њиховој земљи су поменути Радовановићи из Богутова Села и Стевићи. Јокића има у Лопарама и др.
— Зарићи (4 дом., Никољдан). Околина тврди да су пореклом Муслимани. Кад су дошли у Тобут »тетка и тетак Мујо«, ту су се посрбили да се изједначе с околином.
— Јовићи 3. — Пераћевићи (7 дом.) у Трњцима су исто што и Грујичићи у Прибоју.
— Симићи 1. (5 дом., Јовањдан). Деда им довео бег као кмета из Прибоја, где их још има (Симићи – Гуштићи).
— Тасовци (2 дом.): отац је дошао из Прибоја као »уљез« у Џелиће.
— Пајкановићи (3 дом.) су од Пајкановића у Вукасовцима, одакле им је дошао дед пред први светски рат на крчевину. — Ђокићи (2 дом.): отац им је дошао из Прибоја цури у кућу. — Илићи 1. (8 дом., Јовањдан) воде порекло од деда-Илије, који је још за турског времена доведен из Липовица као зет у кућу Керовића.
— Павловићи (6 дом., Никољдан). Дошли су из Липовица, где их још има и старином су из Херцеговине.
– Станојевићи (2 дом., Арханђеловдан и по земљи Ђурђевдан): отац је дошао из Богутова Села цури у кућу у Тодоровиће.
— Текићи (2 дом.), отац и син; отац дошао из Пељава жени у кућу.
— Николићи 1. (4 дом., »Ђурђице«): отац им је дошао из Мезграје цури у кућу у Максиће.
— Симић М. (1 дом.) дошао је из Прибоја на Тријешницу цури у кућу.
— Симеимовић (1 дом.): отац је дошао као уљез из Пељава.
— Перићи Милан и Драго (2 дом.): отац им Јаков дошао из засеока Шимара у Прибоју.
— Ђукановић Рајко (1 дом.) је дошао пре 15 год. из Прибоја жени у кућу.
— Продановић Саво (1 дом.) је дошао из Липовица жени у кућу пре неколико година.
— Томићи 2. Алекса и Душан (2 дом.), рођаци, дошли су из Прибоја женама у кућу.
— Тошић Цвијан (1 дом.) је од Тошића у Липовици; дошао жени у кућу.
— Гаврић Драго (1 дом.) је дошао из Прибоја пре 10 год. у Трњаке жени у кућу, у Савиће.
— Благојевић Р. (1 дом.) дошао из Пељава у Трипковиће жени у кућу.
— Илић Будимко (1 дом., Лучиндан) дошао из Пељава жени у кућу.
— Радовановић Јован (1 дом.) је дошао жени у кућу у Пекиће из Прибоја (од Радовановића-Живановића) пред 2. светски рат.
— Марковић Р., зван и Станојевић и Широња (1 дом.) дошао је из Прибоја у кућу Марковића.
— Докић (1 дом.) је од Илића-Докића (у Прибоју?).
— Томић Ст. (1 дом.) дошао из Липовица у Јосиповиће жени у кућу.
— Марјановићи (1 дом.) дошао из Малешеваца жени у кућу.
— Рикић (1 дом.) је дошао 1967. из Пушковца жени у кућу.
Непознато и неиспитано:
– Јовићи 4.
— Бошковићи (6 дом., Јовањдан и прислужба Ђурђевдан) крај Јање;
– Лакићи (4 дом., Никољдан);
– Митровићи 2. (1 дом., Никољдан);
– Симић-Бундеварићи (6 дом.),
– Николићи 2. (2 дом., Никољдан) у Д. Тобуту;
-Симикићи (6 дом., Арханђеловдан) под Дебелцем (сматрају их старом фамилијом у селу);
– Симићи 2. (2 дом., Арханђеловдан);
– Стевановићи или Лондрићи (3 дом., Арханђеловдан);
– Поповићи (11 дом., Лазаревдан);
– Танацковићи (5 дом.);
– Недић Момчило (1 дом.);
– Симикићи — Лакићи (4 дом.);
– Лазићи (3 дом.): вероватно су само огранак Лазића у Богутову Селу, с којима се граниче, а можда и нису сви један род;
– Драгићи (3 дом.);
– Михаиловићи (1 дом.), досељени у новије време;
-Лазаревићи или Чекићевићи (4 дом., Лазаревдан);
-Теодоровићи (1 дом.); Теодоровићи 2. у Трњачкој (3 дом., Ђурђевдан).
Извор: ДЈЕЛА,КЊИГА XXXIV, ОДЈЕЉЕЊЕ ДРУШТВЕНИХ НАУКА, КЊИГА 19,МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ, МАЈЕВИЦА А С ОСОБИТИМ ОБЗИРОМ НА ЕТНИЧКУ ПРОШЛОСТ И ЕТНИЧКЕ ОСОБИНЕ МАЈЕВИЋКИХ СРБА, САРАЈЕВО, 1969.
9. јануар 2018. у 10:24
Војислав Ананић
ВУКАСОВЦИ ИЛИ ВУКОСАВЦИ
Оба та имена се употребљавају, и то тако да није било могућно утврдити који је облик старији, односно правилнији. Нема ни писандх помена из ранијег времцна. Срби у Пиперима и околним селима изговарају име овог села као Укасовци.
Насеље је врло пространо и групе кућа су раштркане по косама испод Каменог бријега и, углавном, око Потока, који тече од Точка и слива се у Гњицу. Село се дели на Горње, Средње и Доње Вукасовце. У насељу је свега 116 домаћинстава (1953 било их је 92).
Главни су извори у селу: Точак и Ковачевића вода, Каурска вода, а постоје и многи бунари. Поток који тече од Точка зову у доњем току, од Русове куће, Русов поток (неки Неђо из села био у заробљцништву у Русији у првом светском рату, па га прозвали Русом). У Вукасовцима су брда: Светљика, Каменити бријег, Ђусића брдо, Пауље (вежу за Заједнице). Ђусића брдо је прозвано по роду Ђусићима (сада Стевићи), а раније се звало Карића виноград. »Пауље« је локални изговор од »пра(х)- уља«, врста земље (лес?).
Имена њива: Васина њива, Јечмиште, Утрна, Засеоци, Душанова башча, Травњак, Ћуприја, Шљивик, Пауље, Пањик, Заједнице, Њиверак, Сеге, Брезовача, Живкова раван, Палексија, Присади, Њивице, Вигањ, Стара кућа (или Поља), и др. Не памти се да је на Вигњу била ковачница као ни да је на Засеоцима било какво насеље: то су само обичне њиве.
Некада је у Вукасовцима била велика шума »јеловина«. Код Сегета је поток извукао једну велику јелову кладу са жилама коју сам видео 1962.
Само на Светлињи је неко старо гробље које сматрају »маџарским«. Ту је било више стећака, а сада је само још један — преврнут. Било их је И на више места идући одатле у село: и сада их је неколико код куће Спасоја Шакотића. Село је страдало од куге у другој половини 18. века и кад је у село дошао Пајкан, затекао је две куће. Сем Пајканова рода, сви остали у селу су били кметови. Име места Заједница — Заједнице објашњавају да је отуда што се ту састају хатари четири села: Вукасовци, Лопаре, Лабудска и Тобут. Прича се да су на Вигњу Маџари палили ћумур. У зиму 1942. био је у селу смештен партизански штаб, који је изгинуо 20. фебруара 1942. У тој кући је сада мали меморијални музеј.
У селу постоје активна гробља на више места. Два су сеоска гробља: на Пауљама и на Сегету. Поред тих поједине »фамилије« су отвориле своја гробља, нпр. Михаиловићи. То због сиромаштва: немају могућности да превозе мртве до сеоског гробља. Обично се почне са сахрањивањем деце на имању. После се то место и огради, а онда се ту сахрањују и други чланови фамилије.
На Заједницама буде молитва на »друге Тројице«.
Предање зна како је некада у селу било само 12 кућа, а пре 100 година (око 1860) само 7. Пред окупацију Босне од 1878. у селу је било само 6 кућа. Године 1953. било их је 92.
– Михаиловићи, раније Милојкићи Милојчићи (4 дом.), а зову их и Гранићи. Можда су били ту и пре Пајкана. Од њих су и Новаковићи (2 дом.) и изумрли Матејићи.
— Митровићи. Славе Ђурђевдан. Новаковићи знају да им је предак (»прађед«) дошао из Херцеговине право у Рикиће. Милојкићи су некада имали торове на Разбојиштима и одатле су спуштали млеко до кућа низ млеководе. Има их исељених у Лопарама и у Војводини (у Лукићеву).
— Пајкановићи и Спасојевићи су једна »фамилија« од два брата. Забележено је раније да су пореклом из Пећи у ст. Србији, а мени су казивали 1962. да су пореклом из Црне Горе. Сви славе Јовањдан. Неки казују да су се доселили брат и сестра, Пајкан и Вукосава, и да се село прозвало по тој Вукосави. Међулим, код Милована Пајкановића (рођен 1913) сам видео препис писане прошлости тога рода, који је — наводно — писао по казивању Пајканову »парох« Јосиф Продановић 1805, а после и други додавали. Ту се казује да је Пајкан Чарнојевић био брат патријарху Арсенија Чарнојевића и да је био сеиз код аге Зафира у Пећи. После многог лутања, дошао у село Добрињу и ту се погодио да чува стоку у Тодора Теофиловића. После годину дана Тодор га ожени Ружицом, кћерком Обрена Тодоровића из Добриње. Наишла гладна година. Тодор ишао често у Босну и од Тузла-паше куповао кукуруз, доносио и продавао. После Пајкан, по Тодоровој препоруци, прешао у Босну. Након куге у Босни, и Тузла-паша га населио у Вукасовцима и дао му земљу. Село било спахилук и остало пусто иза куге. Пајкан је прешао из Добриње са женом и једном кравом, а у Вукасовцима затекао две куће. Пајкан и његово потомство нису никада били чифчије (кметови). После је Пајкан био и коџабаша (старешина у селу). Пајкан је имао четири сина: Митра, Павла, Стеву и Спасоја, који је погинуо неожењен. Деспот, син Савин и унук Митров (праунук Пајканов), прешао у Србију, у Београд, у време кнеза Михаила. Ти у Београду се зову Савићи (адвокат Драгољуб Савић). Изгледа ипак да је у овом роду дошло и до апсорпције других, јер док једни сматрају да су и Митровићи (6 дом.) и Савићи (1 дом.) огранак Пајкановића, други кажу да су Митровићи и Савићи један род (славе Јовањдан) и да су пореклом од три брата: Васе, Митра и Радована, који су дошли из Херцеговине и које је населио Глигор Пајкановић. Тако исто може се чути да околина сматра да су Топал и Мастал били од Пајкана; њихови су потомци Стевићи, Лазићи и Мирковићи (в. даље). Глигор је био богат трговац, Душанова башча, парцела од 8 дунума, служила је као сместиште за стоку и другу Пајканову робу, Глигора су често »робили« хајдуци Тома Бијелић и Јовица. Пајкан је био толико имућан и утицајан да је чак насељавао друге: дошли би неки из Херцеговине, њега окумили, па би им он »дао« земљу да се населе.
Од овог рода су у селу: Пајкановићи (6 дом.), Спасојевићи 1. (4 дом.), Миловановићи (1 дом.), Богдановићи (2 дом.) и Мијатовићи (5 дом.). Од Мијатовића је Цвијетин Мијатовић, политички радник. Неки од Пајкановића се зову и Савкићи. Много их је расељених од овог рода: Пајкановића има исељених у Брчком, Тузли, на Вису, у Другову, у Н. Милином Селу и др.
— Ере-Ерићи (2 дом., муч. Евтихије, а народ зове га Јовањдан) су пореклом из Дробњака, из Херцеговине. Дошао је Лука Еро (Ђуровић у Херцеговини) у кућу удовици Гопи од Тешића; стога се зову у новије време и Гопићи и Тешићи. Прислужују Никољдан. Има их у селу Пирковцима.
— Рикановићи или Чикићи (1 дом.), Стевићи (8 дом.), Лазићи (3 дом.) и Мирковићи (4 дом.) су један род (славе Трифуњдан и прислужују Јовањдан) и не узимају се међу собом. Мирковићи се зову и Топаловићи, а Стевићи се зову и Масталовићи: Топал и Мастал (а говори се и Мастан-Мастановићи) су била два брата. Стевића има и у Лопарама и на Мачковцу, а Лазића у Пирковцима.
— Поповићи (1 дом., Никољдан) су од Цвијетиновића у Мачковцу: отац Неђе Поповића Ђоко дошао из Мачковца као »уљез« у кућу Глигора Пајкановића и Пуповићи су на пола некадашње земље Пајкановића. Иначе, Цвијетиновићи су пореклом из Црне горе.
— Спасојевићи 2. (11 дом., Јовањдан) су пореклом из Херцеговине.
— Бјелетић (1 дом.): досељени око 1855. од Билеће браћа Кузман и Матија. Једна породица се одселииа у Параге.
— Којићи (2 дом.): в. опис Липовица (Продановићи). Има их одсељених у Лопарама и Пирковцима.
— Тешићи (3 дом., Никољдан), некада Стевановићи; по пореклу су исто што и Тешићи-Гопићи у Лопарама. Најпре су били у Липовицама.
— Гајићи (1 дом.) су пореклом из неког места у Србији, а отац, родом из Јање (где се и дед родио). Дошао из Бијељине пре првог светског рата. Има их у Лопарама и у Брчком.
— Ковачевићи (2 дом., Јовањдан) су пореклом из Црне Горе.
— Рикановићи (6 дом.) Јовањдан) су пореклом из Херцеговине.
— Михаиловићи (6 дом., Ђурђевдан) су пореклом из Хцрцеговине.
— Рикићи (5 дом., Ђурђевдан) су се доселили из Пушковца за време аустио-угарске окупације. Новаковић 2. Цв. (1 дом., Лазарева субота). Отац је дошао из Тобута, од Шакотића, »цури у кућу«.
— Лукићи (5 дом., Лазаревдан). Пореклом су из Херцеговине и најпре су се били населили у Пирковцима. Били су на слабој земљи, па једне године крену: један брат оде у Богутово Село, а други, натоваривши сав усев на два коња, пређе у Вукасовце. Зову их и Личинини, јер је предак имао обичај да псује личину.
— Стјепановић Босиљка са синовима (1 дом.) прешла из Тобута.
— Ристићи (2 дом.): отац им је дошао од Ристића у Лабудској жени у кућу.
— Симеуновић (1 дом.) је од Симеуновића у Прибоју.
-Симикић (1 дом.) је од Симикића у селу Лопарама.
Непознато и неиспитино: Тешићи 2. (1 дом.); Анђићи (6 дом., Никољдан), Јовићи, звани и Зорићи (4 дом., Ђурђевдан); Савићи (1 дом.).
Био је у селу неки живан Зорић Јовић, па га је бег отерао из села и он отишао у Међедник, где је живео до 1948. У његовој бившој башћи стајала земљана фуруна са лончићима 7 година, а земљу бег изделио субашама.
После другог светског рата 6 домаћинстава из Вукосаваца је отишло (као колонисти) у Војводину.
Године 1940. пресељеници из Вукосаваца су засновали Ново Милино село у хатару Кораја; тамо су поједине куће из Вукасоваца имале земље и, после деоба, тамо је прешло најпре око 10 породица, а после нових деоба прелазили су и други. У том новом насељу су, углавном, све Пајкановићи, Спасојевићи, Рикићи и Богдановићи.
Извор: ДЈЕЛА,КЊИГА XXXIV, ОДЈЕЉЕЊЕ ДРУШТВЕНИХ НАУКА, КЊИГА 19,МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ, МАЈЕВИЦА А С ОСОБИТИМ ОБЗИРОМ НА ЕТНИЧКУ ПРОШЛОСТ И ЕТНИЧКЕ ОСОБИНЕ МАЈЕВИЋКИХ СРБА, САРАЈЕВО, 1969.
9. јануар 2018. у 11:08
Војислав Ананић
КОЗЈАК
Село је по странама и на »подовима« (терасама) — по косама око потока Јараковца односно испод висова Градине и Бардачиловаца. Бардачиловац је у хатару Јабланице. Остали висови Козјака и око њега су: Улошовина, Шућуровац, Прљуга. Главни делови села су: Циглана, Грађевина, Марковићи, Нешковићи-Пајићи, Ристићи, Рикановићи, Стевићи, Максимовићи. Свега је у селу 13 домаћнстава. Грађевина је најновији део села, поред друма. Тако и Циглана, прозвана по циглани, која је иначе на десној обали Гњице у хатар Пирковаца.
Главне су живе воде: Стублић, Рибића вода, Ђојића вода, Нешковића вода, Милошевића вода и др., али се, углавном, снабдевају водом из бунара. У хатару села су Жуто и ждралово језеро; последње прозвано тако јер су се на њему легли ждралови. Њиве су: Ријеке, Пријека њива, Дуга њива, Пајиновача, Пајина њива, Брезовача, Бајине њиве, Торине, Церик, Растови, Бадњеви, Вигањ, Глиб, Брда, Кланац, Ђуриновача, Раскршће и др.
Прича се да су испод Међедника живели Маџари. Силазили су они на месту данашњег села косили овцама траву: то им био »косијак«, па је од тога, мисли се, настало име Козјак. По предању, село се некада звало Косијак, па га Ивановићи, који су држали много коза, прозвали Козјак- Кођак. Другде се казује да су на то место догонили из суседних села козе на пашу и да се по томе прозвало село.
Причају још да је на Градини био маџарски град. Сељани ту ископавају комаде земљаног суђа, као и на Бардачиловцу (где је поуздано праисторијско налазиште). На Градини, кажу, има и затрпан бунар. Изнад Божића кућа је брдо Црквиште (припада Лопарама): ту је, говоре, била маџарска црква, а њихова је била и вода Стубић под Међедником. За брдо Улошовину казују да се зове по Маџару Улошу.
Прича се да је село страдало од куга. Тада су људи из села бежали у остругу (шипраг), јер се веровало да куга ту није могла заћи.
На Вигњу је некада био Циганин-ковач. Брдо Шућуровица је прозвано по неком шућуру. Неки кажу да је и шућур био Маџар. Бајине њиве се зову по Бају чија је кућа изумрла. Пајо, по ком се зове Пајина њива, био је од Ивановића.
Гробље је на средини села код њива званих Раскршће.
Под селом крај друма су Циглана и Грађевина. Ту је настањен већи број службеника и радника који раде у установама и предузећима у Лопарама. Тако исто насељено је и земљиште на граници према варошици Лопарама и Мачковцу, али је то становништво веома нестално.
По Мачковцу и Козјаку много се прича о неке три Циганке (које су се, тобоже, звале Шака, Цига и Цвија), које као да су и засновале та села. У то време Долови и Поља су били обрасли у живичар (»тмара«) и оне су их прокрчиле. Иначе, ту је била земља сионица, где није могло бити шума. Оне су поделиле тај крај на троје: једна је сишла тамо где су сада Цвијетиновићи, друга у Поља или Долове, а трећа у Г. Мачковац.
Првобитно су у селу биле само три »фамилије«: петровштаци, никољштаци и лазаревданци. Када је у селу било 40 домаћинстава, 35 су била никољштаци. Сматра се да су сви родови који имају једну од тих слава по старини заједничког порекла. Сада има и других.
Док неки сматрају да су сви старији родови у селу који славе Никољдан заједничког порекла, други то оспоравају, али не поричу ближе сродничке везе између неких од њих.
– Нешковићи (10 дом., Никољдан) су можда најстарији у селу: од старине су на својој земљи. Пореклом су из Херцеговине.
— Бојићи (6 дом., Петровдан) су од давнина у селу и били су на својој земљи; пок. Митар и пок. Неђо Бојић били су међу собом девети рођаци. Род су са Максимовићима-Рикановићима (9 дом.), Михаиловићима (2 дом.) и Јовићима (5 дом.), који такође славе Петровдан.
— Благојевићи (4 дом., Никољдан) су пореклом негде са границе Црне Горе и Херцеговине. Има их и у Зворнику, Београду и Тузли. Заједничког порекла с њима су и Петровићи (3 дом.).
— Ристићи (16 дом., Никољдан) се деле на Ивановиће и Аврамовиће. Неки далеки »прандед« презивао се Карановић. Старином су из Херцеговине. Били су се населили на Брду, где је »најђубрелија« земља, најбоља у селу, и одатле су се разишли. Има их и у варошици Лопарама, Тузли, Ковиљачи, Београду и др. Огранак Ристића су Митровићи-Николићи (по Николији; 3 дом.), вероватно и Стевићи (8 дом.). Неки кажу да су Ристићи, Петровићи и Стевићи једно »племе« и да су старином »озго« од Херцеговине.
— Пајићи-Ђојићи (5 дом., Лазаревдан) су из Бабајаче, и предак им је дошао на купљену земљу.
— Пајићи-Јовићи (5 дом., Никољдан) су такође из Бабајаће. Предак им купио земљу од Пајића-Ђојића, са којима нису род.
— Обреновићи (5 дом., Ђурђевдан по пореклу, а Никољдан »по земљи«) су од Деспотовића-Џелића у Тобуту: мајка, оставши удовица, преудала се у Нешковиће у Козјаку и са собом довела сина, још пре 1878.
— Милошевићи (3 дом.) и Марковићи (9 дом., Лазаревдан) пореклом су из Херцеговине.
— Јокићи или Јовићи (5 дом.) и Лукићи (2 дом., Петровдан) су пореклом из Херцеговине. Од тог рода су и Пекићи у Тобуту. Јокићи или Јовићи су се раније звали Симанићи, а по деду Јови и баки Јоки Јовићи и Јокићи.
— Ерићи (9 дом., Никољдан). Отац им је дошао из Лопара жени у кућу, а старином су из Херцеговине. Има их у Сомбору и Шиду.
— Симеуновић Н. (1 дом.) је дошао око 1961. из Пељава па женино имање.
— Тешић Н. (1 дом.) прешао из Лопара у Козјак.
— Лукић (1 дом.): отац му дошао из Прибоја жени у кућу.
— Лукић 2. Ст. (1 дом.), радник, дошао из Бруснице.
— Мирковић М. (1 дом.), службеник, дошао из Пељава.
— Шкиљевић (1 дом.), службеник, дошао из Кладња.
— Јовановић Ј. (1 дом.), радник, дошао из Подгоре после 1945.
— Божић Г. (1 дом.), службеник, дошао из Јабланице.
— Стевићи 2., Стево и Лука (2 дом.), радници, дошли из Вукасоваца.
— Рикић М. (1 дом.), дошао из Вукасоваца жени у кућу око 1950.
— Спасојевић Л. (1 дом.), радник, дошао из Вукасоваца 1946.
— Прелић П. (1 дом.), радник, дошао из Тобута 1946.
— Ђурић 1. (1 дом.), колар, Хрват, дошао из Челића на Грађевину.
— Стјепановић В. (1 дом.), књижар у Лопарама, из Подгоре.
— Ракић Д. (1 дом.), службеник, из Пођгоре.
— Митрић Ч. (1 дом.) на Грађевини, родом из села Лопара.
— Ђокић О. (1 дом), службеник, доселио се из Миладића.
— Гаврић (1 дом.) дошао из Вакуфа жени у кућу, на имање Милошевића.
— Цвјетковић Б. (1 дом.) дошао из Пељава 1954. жени у кућу.
— Гаврић Н. (1 дом.) дошао из Вакуфа 1946.
— Митровић Н. (1 дом.) дошао из Пељава. 1964.
— Кудузовићи (2 дом.. Мусл.) из Јање.
— Арнаутовић Мехмедалија (1 дом.) дошао из Челића.
Женска домаћинства:
– Гајић Василија (1 дом.), радница, из Пипера.
— Радић Петра (1 дом.), радница, из Станова код Брчког
Извор: ДЈЕЛА,КЊИГА XXXIV, ОДЈЕЉЕЊЕ ДРУШТВЕНИХ НАУКА, КЊИГА 19,МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ, МАЈЕВИЦА А С ОСОБИТИМ ОБЗИРОМ НА ЕТНИЧКУ ПРОШЛОСТ И ЕТНИЧКЕ ОСОБИНЕ МАЈЕВИЋКИХ СРБА, САРАЈЕВО, 1969.
9. јануар 2018. у 12:36
Војислав Ананић
МАЧКОВАЦ
Сеоски хатар је издужен дуж речице Јабланице — с њене леве стране. Стога су сви делови села окренути југу. Групе кућа су по косама и странама и зову се по родовима чије су ту куће: Цвијетиновићи, Митрашевићи, Ђурићи, Давидовићи, Ђокићи, Стјепановићи. Понајвећа група кућа је у данашњој средини насеља, до 500 м изнад негдашње цркве, и тај део села се и зове Црква. Групе кућа (засеоци) и куће унутар заселака су разређене. Свуда око села и по селу између заселака и појединих имања су шуме, а око кућа и велики шљивици. После другог светског рата настао је нови део села звани Шор или Грађевина, између цркве и фабрике намештаја (Шумско-индустријског предузећа »Фадил Јахић«), шор стоји окомито на правац друма Брчко—Тузла и у њему су куће као у »шору«, тј. једна уз другу и с обе стране улице. У шору станују радници, службеници и неколико пензионера. Свега је у насељу, рачунајући и стално настањене у Шору, 77 домаћинстава.
У селу су воде: Точак, Студено врело, Бубан и др., а има и много бунара. Шуме су: Гајеви, За Долом, Брдо и Честна, а обрађивани потеси: Липица, Бучја, Гајуше, Долови, Поља, Пауље, Башче, Виногради, Лазића њиве, Марковаче, Дивљаке, Луке, Божин до, Белајевац, Ђурића њиве, Падалишта и Дивијаке.
Некада је ово село било средиште за Србе у Мајевици и око ње, и год. 1843. била је подигнута црква. Та црква је напуштена, пошто је била саграђена нова близу друма, и зграда старе цркве је срушена у току последњег рата.
Прича се како је стара црква требала да се гради на брду Макви и ту су је започињали, али би сутрадан »јапија« осванула на другом месту: »пренијели је анђели«. Тако је црква подигнула била у страни изнад саставака Јабланичке ријеке и Мачковачког потока, на месту које је тада било стециште путева из неколико села.
Прича се (у Пиперима) да је и ово село страдало од куге и да су тада куком вукли мртваце.
Преко Падалишта води пут уза село. Некада је то било сеоско испасиште.
Два су гробља у близини, а оба близу старе цркве. Једно је гробље — Цвијетиновића, а друго гробље свих осталих. Било је око старе цркве старих гробова, а у гробљу близу цркве има старинских стубова.
Село с именом Мачковац има и код Завидовића.
Постоји предање како је Мачковац настао на тај начин што је било дошло девет Циганки сестара на место Падалиште, па су се све одатле поудале за Србе; од њих воде порекло неки родови у овом селу и Козјаку: од Бале—Ђокићи, од Циге — Цигановићи, Цвијетиновићи од Шаке (и Шакотићи у Тобуту), Нешковићи у Козјаку од Неше. То је предање лишено реалног основа и биће да је настало од локалног ругања и прегоњења.
– Ђокићи (12 дом., Јовањдан) старином су из Лике. Стево Ђокић (р. 1902) набраја ове претке: Перо, Маријан, Стево, Перо, Јевто. Били су, дакле, у Мачковцу сигурно у другој половини 18. века. За Јевта се зна да је правио сврдлове, и један од тих сврдлова је очуван (1962).
— Митрашевивићи (4 дом. Арханђеловдан), некада свештенички род. Из Васојевића дошла Марта са три сина (Драгутин, Милутин и Н.) и прокрчила трње ножем да би се населила. Начинили колибу и великим ножем секли мрко трње од колибе до извора који су нашли. Од њених синова двојица нису имала, а само је један имао синове и од њих су се намножили Митрашевићи. Могли су доћи око 1780, пошто Ристо Митрашевић (р. 1926) набраја ове претке: Митар, звани Мика (1880—1941), Ристо, Митар, Иван, чији је отац доселио. Њихови су огранци још и: Тешићи (7 дом.), Јовићи 1. (6 дом.), Ивановићи (2 дом.) и Давидовићи (8 дом.); Огранак Тешића су Савићи (3 дом ).
— Ристић 1. или Ивановић 1 дом.) је прешао из Козјака на купљено, око 1912.
— Цвијетиновићи (1 дом., Никољдан) пореклом из Црне Горе. Од њих су и Поповићи у Вукасовцима и у Малешевцима. Има их исељених у Војводини, Карловцу и Крагујевцу.
— Лукић Л. (1 дом.) прешао је пре неколико година из Јабланице после деобе (само се преместио преко потока).
— Лукић Ђоја (1 дом.), родом од Лукића из Тобута, дошао пре 35 година код стрица у Мачковац па после купио земљу.
— Јовићи 2. (2 дом . Јовањдан): предак Сава доселио се из Херцеговине.
— Радићи (4 дом., Јовањдан): отац Лазар дошао је из Вукасоваца (?).
— Перић Д. (1 дом., Ђурђевдан): отац му Марко дошао из Смиљевца.
— Ристићи Мило и Тома (2 дом.) су дошли из Јабланице (један као домазет).
— Станковић Цв. (1 дом.) дошао из Јабланице жени у кућу, после 1945.
— Крстић С. (1 дом.) дошао из Пељава или Тобута као домазет.
— Божић Јовика (1 дом,.) дошао из Јабланице на купљену земљу.
— Пантић (1 дом.) је дошао из Вакуфа, а иначе је од Пантића у Пиперима.
— Јовић Душан (1 дом.) је од Јовића у Пирковцима. Дошао пре 15 година као радник на стругари.
– Спасојевић Душан (1 дом.) је дошао из Вукасоваца жени у кућу 1928.
— Тешић 2. Грујо (1 дом.). пензионер, дошао из Јабланице после 1945.
– Гаврићи (2 дом.) су дошли из Вакуфа као радници у шор.
— Јајчанин (1 дом.), службеник, родом из Међувођа у Кнежпољу, дошао 1964. Јајчани у Међуводу (славе Стјепањдан) старином су Миљевићи од Јајца, а у Кнежпоље је дошао прапрадед.
— Ђокић Д. (1 дом.) дошао из Вакуфа.
— Ђурићи (2 дом., Ђурђевдан) су од Ђурића у Брусници, а даљим пореклом из Херцеговине. Из Бруснице дошао један жени у кућу.
— Илић Р. (1 дом.) дошао као радник из Пељава.
— Јанковић С. (1 дом.) дошао као радник из Јабланице.
— Продановић (1 дом.) дошао као радник из Липовића 1964.
— Симикићи (3 дом.) дошли као радници из Козјака после 1945,
— Томић Ј. (1 дом.), пензионер, из Липовица.
— Обрадовић (1 дом.), учитељ, стално насељен, родом из Дубова (Затон) код Бијелог Поља.
— Томић Ј. (1 дом.), родом из Бријеста, а дошао из Козјака.
— Влачићи (3 дом.) су од Влачића у Висорима: једнога довела мајка када се преудала у Мачковац.
— Стевановић 1. (1 дом.) у Шор је дошао из Јабланице.
— Илић (1 дом.) дошао је из Јабланице.
Непознато и неиспитано: Стојановићи или Стјепановићи (5 дом., Ђурђевдан); Новаковићи, које околина зове Цигановићи (1 дом., — више њихових породица отишло у Војводину; Стевановићи 2. (1 дом.).
Изумрли су Мићићи, пресељени из Јабланице, некада свештенички род.
Извор: ДЈЕЛА,КЊИГА XXXIV, ОДЈЕЉЕЊЕ ДРУШТВЕНИХ НАУКА, КЊИГА 19,МИЛЕНКО С. ФИЛИПОВИЋ, МАЈЕВИЦА А С ОСОБИТИМ ОБЗИРОМ НА ЕТНИЧКУ ПРОШЛОСТ И ЕТНИЧКЕ ОСОБИНЕ МАЈЕВИЋКИХ СРБА, САРАЈЕВО, 1969.