Крупа на Уни и околна села

21. јун 2012.

коментара: 70

Завичај - села и градови

КРУПА НА УНИ

Арапуша, Баг, Бањани, Баштра, Бенаковац, Бужим, Добро Село, Доња Суваја, Доњи Дубовик, Доњи Петровићи, Дренова Главица, Главица, Гориња, Горња Суваја, Горњи Бушевић, Горњи Петровићи, Гудавац, Хашани, Ивањска, Јасеница, Језерски, Коњодер, Крупа на Уни, Лубарда, Љусина, Махмић Село, Мали Бадић, Мали Дубовик, Мали Радић, Мразовац, Осредак, Острожница, Отока, Перна, Пишталине, Поткалиње, Пученик, Средњи Бушевић, Средњи Дубовик, Варошка Ријека, Велика Јасеница, Велики Бадић, Велики Дубовик, Велики Радић, Војевац, Володер, Врањска и Залин.

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (70)

Одговорите

70 коментара

  1. 13. октобар 2012. у 11:29

    dusko

    Interesuje me prezime Đukić, Srednji Dubovik

    Одговори

    • 13. октобар 2012. у 12:51

      Nebojsa

      Две гране Ђукића постоје у том крају. Обе спадају у староседелачке родове.
      Једни славе Ђурђевдан и Никољдан и припадају групи родова Мудринић – Мајкић, који су са Змијања дошли у Поуње.
      Други славе Марковдан и припадају групи родова Кежа – Шипка – Ђукић. Пореклом су такође са Змијања и сродни су Кнежевићима. Иначе, карактеристично за ову гурпу родова је то да су махом високи, са плавом или риђом коврџавом косом.

      Ђукићи из Дубовика славе Никољдан и ту су дошли, једни из Лике (Брувно), а други са Грахова. То су биле само успутне станице до Поуња.

      Одговори

  2. 22. октобар 2012. у 23:27

    Radmila

    Moj muž je iz sela Otoke 11km. od Krupe prema Novom. Preziva se Ćulibrk a majka mu je Karan, devojačko.
    Da li neko zna odakle su te porodice?
    Hvala unapred!

    Одговори

    • 23. октобар 2012. у 01:12

      Nebojsa

      Ћулибрци славе Јовањдан и у Отоку су дошли из Бушевића. Ово су подаци из 1925. године.
      Мајсторовићи и Ћулибрци су у Бос. крајину долазили из Лике. Сродне су им још и породице Стојнић, Тубић и Сиротке.
      Ћулибрка је у Отоци било у 5 кућа, а у целој овој области их има чак 107 кућа у 17 насеља.
      Милан Карановић сматра да су им сродни и Бањци и Латиновићи, који су се у Бос. крајину такође досељавали из Лике, а даље порекло им је вероватно из Бањана.
      Да напоменем да се у Бањанима слави Јовањдан и Никољдан. Бањани обухватају предео између Никшића и Билеће.

      Што се тиче Карана, они су староседеоци, као и Штрпци. Славе углавном Ђурђевдан, а има и оних који славе Никољдан. Од њих су настали Карановићи, такође бројни у Крајини.

      Постоје разне теорије како је настало презиме Каран. Једни мисле да је од рударских кола “Karren”, други да је презиме настало од карати (корити, казнити), а неки мисле да је у питању турска реч кара (црн).
      “Закопина” Карана је место Бобољусци у Уначкој жупи, где их и сада има са изведеним презименом Карановић у 100 кућа.

      Одговори

    • 20. новембар 2015. у 00:20

      Bojan

      @nebojsa
      Otkud druze ti to znas, bas sam se iznenadio da postoji ta informcija online,ja sam jedan od tih Culibrka iz busevica i stvarno znam za tubice iz dedine price. Pozdrav

      @radmila
      Todor, Bozo (ubile ga ustase) Uros(dosao u Srbiju iz Busevica) Zoran, Bojan (ja 🙂 )

      Pre Todora ne znamo sta je bilo, dedi nije imao ko da isprica. I dan danas odem tamo preko leta.

      Одговори

    • 14. април 2018. у 21:21

      Nedeljko

      Pozdrav i dobro vece..Moja majka je Culibrk sa Busevica su uglavnom i iz Novog grada ima ih dosta po R.Srpskoj ..Karan prezime ima u Kninu..Ako ima jos nesto tu sam .

      Одговори

    • 21. август 2018. у 14:45

      miodrag

      Ćulibrci su iz Buševića, Donjih Petrovića i Rašća, desna obala reke une za nekih 20 km. Karana ima skoro po svim selima podrgrmeča.

      Одговори

  3. 23. октобар 2012. у 13:03

    Драган

    Интересује ме презиме Ћирић из Љусине.
    Унапред хвала!

    Одговори

    • 23. октобар 2012. у 16:16

      Nebojsa

      Ћирићи из Љусине славе Св. Вартоломеја. У Љусину су дошли из Великог Радића.
      Раније презиме је гласило Кецман, а пореклом су са Змијања. У Змијање су дошли из Травника.
      Мислим да је било речи о староседелачком роду Кецмана већ. Претражите тему “Истражимо корене заједно”, поздрав.

      Одговори

  4. 23. октобар 2012. у 17:17

    Милорад Богдановић

    Предлажем да посјетите:
    http://www.mladenovo.org.rs/get/MladenovoOvde2008.09-12.pdf; гдје се може прочитати извод из књиге Милорада М. Дропца- Порјекло породица из Босанске Крупе од 1791 до 1918 године.

    Одговори

  5. 8. јануар 2013. у 19:13

    Slobodan

    Interesuje me poreklo prezimena Ponocko, selo Perna, Bosanska Krupa.
    Hvala unapred

    Одговори

  6. 28. август 2013. у 20:02

    vitomir

    MENE INTERESUJE POREKLO ILIĆA IZ SREDNJEG BUŠEVIĆA
    ODAKLE SU DOSLI NA BUŠEVIĆ
    SLAVE MIHOLJDAN

    Одговори

    • 28. август 2013. у 20:12

      Небојша Новаковић

      Илићи по свему судећи припадају староседелачком роду Иванчевић-Дакић-Кењало-Вулин. Сви славе Михољдан.

      Одговори

  7. 28. август 2013. у 21:09

    vitomir

    hvala na brzom odgovoru.
    to bi mogla da bude treca teorija za koju sam cuo….
    prva je da su dva brata ilica pero i pajo tj. moj cukundeda i njegov brat su se doselili na busevic iz knina ili okoline knina ne znam tacno pa se jos pricalo da je sa njima kako sam ja skapirao pricu bila i sestra kojoj ne znam ime i koja je navodno ostala u kninu.
    e sad druga verzija koja bi mozda imala smisla al aj boze znaj
    da su ilici poreklom iz okoline niksica jer kod niksica postoji selo zove se ilici ee sad povezavsi te dve teorije moguce bi bilo da su njih troje koji se pominju iz niksica dosli u knin gde se mozda udala i ostala da zivi sestra, a njih dvojica brace pero i pajo su dosli na busevic.
    e sad opet , u to vreme je bilo puno dece u porodici pa postoji teorija da su mozda oni imali jos brace i sestara koji su mozda ostali u “niksicu” ili su pak neki od njih ne znam koliko ih je bilo otisli nekim drugim pravcem recimo ka srbili ili ko zna gde?
    ma da je to sad tesko utvrditi ali bih voleo to da saznam nekako.
    bio sam u crkvi na busevicu i pricao sa tamosnjim parohom da li ima kakvih pisanih tragova o doseljivanju , al nisam uspeo nista pronaci jer su ustase 1941. zapalile crkvu i sve spise u njoj, a cukundede i pradede poklali u otoci na mostu i bacili ih u reku unu i nikad ih niko nije pronasao.
    jedino mozda oprobati kod maticara ili u poreskoj upravi da se preko placanja poreza dodje do nekih podataka recimo godina rodjenja brace pere i paje tj. mojih cukundeda i do imena njihovih roditelja da bi se znalo jesmo li uzeli prezime po njihovom ocu ili je to starije prezime.

    mozda bi sve ovo sto sam napisao moglo nekako da vam pomogne da saznam tacniji podatak o naseljavanju i da li su te teorije iole tacne.

    Одговори

  8. 28. август 2013. у 22:50

    Петар M. Демић

    Поздрав, Витомире.

    Милан Карановић у књизи “Поуње у Босанској Крајини” за Илиће из Средњег Бушевића каже да су доселили прије 1878. године из Лике.
    Било их је 3 куће (стање око 1925. године), славили су Михољдан, прије су се звали Бекези.

    Карановић их сврстава у стариначки род Иванчевић-Дакић-Кењало-Вулин. Овај род имао је 118 кућа и 9 презимена у овој области (Дакић, Кењало, Иванчевић, Вулин, Ћопић, Мирић, Беук, Радусин, Илић-Бекез). „Сви су веле једно, па су се некако разродили и славе ретку славу – Михољдан“.

    По шематизму Дабро – Босанске митрополије из 1882. године, Илића са крсном славом Михољдан било је у сљедећим парохијама:
    1 ) парохија Височник, протопрезвитерат сребренички
    2 ) парохија Градишка-Ламиначка, протопрезвитерат градишки
    3 ) парохија Каоци, протопрезвитерат прњаворски
    4 ) парохија Крупа, протопрезвитерат крупски
    5 ) парохија Кукуље, протопрезвитерат градишки
    6 ) парохија Сански Мост, протопрезвитерат санскимост
    7 ) парохија Сарајево Град, протопрезвитерат сарајевски
    8 ) парохија Томина, протопрезвитерат санскимост
    9 ) парохија Умци, протопрезвитерат санскимост

    Петар Демић

    Одговори

  9. 29. август 2013. у 16:00

    vitomir

    hvala ljudi , hvala puno na ovim informacijama.
    sve dalje unazad bi bilo tesko, dugo i mukotrpno izucavati, al mi je opet drago da znam ove podatke sto ste mi poslali.
    a ja cu polako na dalje da pratim i kreiram lozu.
    mozda nekad u dalekoj buducnosti nekom zatreba , ako nekog bude interesovalo moze da mu pomogne
    hvala jos jednom

    Одговори

  10. 29. август 2013. у 16:03

    vitomir

    a i cirici i ilici su u srodstvu

    Одговори

    • 29. август 2013. у 18:21

      Небојша Новаковић

      Витомире, на сајту је већ било говора о овој групи родова. Сад видех да сам писао о њима још 30. маја 2012. године. Не би било лоше да користите претрагу, то је савет и за остале посетиоце, зато што је велики број презимена већ обрађен.

      ” Милан Карановић је забележио следеће:

      ” Старинци су група родова: Иванчевић-Дакић-Кењало-Вулин. Има их свега 118 кућа са 9 презимена у овој области и то: Дакића 38 к. у 8 н.; Кењала 34 к. у 12 н.; Иванчевића 15 к. у 3 н.; Вулини 8 к. у 4 н.; Ћопића 13 к. у 5 н.; Мирића 2 к. у 2 н.; Беука 2к. Радусин 5к. и Илић-Бекези 3 к.
      Сви су веле “једно”, па су се некако разродили и славе ретку славу Михољдан. ”

      Још један путоказ у вашем случају је ретка слава Михољдан.

      Милан Карановић ове породице сматра староседеоцима у Бос. Крајини, а то је зато што су они већ дуго били ту кад је он радио на том делу (Поуње у Босанској Крајини), дакле почетком 20. века.

      Међутим, они су у Крајину дошли међу првима, још 1480. године, зато и не памте одакле су.

      Ова група родова је одмах после пада Херцеговине кренула даље на запад и тако преко Змијања, Лике и Далмације дошла до Босанске Крајине.

      Слава Михољдан само потврдјује ову тезу, зато што је такође веома заступљена била и у Старој Херцеговини. Постоји чак и књига “Михољдан у Старој Херцеговини”. И дан данас у Херцеговини постоји много родова који славе ову славу.

      Да напоменем само да је стара Херцеговина обхватала област од Неретве на западу, па све до манастира Милешева на истоку, тако да је обухватала и велики део Полимља, затим се граница спуштала између Никшића и Брскова, “хватала” горње токове Пиве и Таре и избијала на приморје. “

      Одговори
1 2 3 … 5