Порекло презимена, село Средњи Бушевић (Крупа на Уни)

22. септембра 2020.

коментара: 1

Средњи Бушевић се налази у Средњем Поуњу у Босанској Крајини. Негде између Горњег Бушевића и Отоке, у општини Крупа на Уни. 

 

 

Село је разбијено у породичне групе и дели се на три краја.

У Вароши су: Иванићи 2, Шевићи 2, Војиновићи 6, Дрљаче 6, Вуксани 1 и Станковићи 1

На Тројиновцу: Свјетлице 2, Карани 4, Ћулибрци 11, Шкорићи 8, Шаше 4, Поповићи 2, Дрљаче 4, Јарићи 3, Глишићи 1, Шицари 1, Пађени 2, Илићи 3, Бајићи 3, Ољаче 2, Радуловићи 1, Крнетићи 3, Јованићи 1, Грмуше 1, Диздаревићи 1 и Кадићи 6.

У Врановини: Љепоје 7, Вејиновићи 7, Пађени 1, Жутићи 1, Угреновићи 1, Шицари 2, Сучевићи 1, Ландупи 1 и Бјелајаци 7.

– Свега 33 породице са 106 кућа (1925)

Становништно овог краја води порекло углавном из Лике, Далмације, Бјелајског Поља и Змијања. Било је више миграционих таласа, почев од 17. века, па све до окупације Босне и Херцеговине 1878. године. Постоји груба подела на староседеоце, односно досељенике са Змијања и досељенике из Лике и Далмације. 

 

Порекло становништва

– Најпре су доселили пре 100 година Вејиновићи 5 кућа (Св. Василије) из Плавна, “за гладних година”. Од њих су Бајићи 4 к. 

– Иза њих су: Војиновићи 6 к. (Ђурђевдан) из Мазина; 

–  Дрљаче 11 к. из Лике пре 120 г. под Грмеч. Славе Трифуњдан и звали су се Инђићи. Старином су из Боке Которске. 

– “Испод планине” дошли су у Бушевић: Личине 2 к. (Ђурђевдан) из Лике и Шкорићи 8 к. (Никољдан) из Врањске, дошли пре 80 г. 

– Пре окупације су из Далмације Пађени 3 к. (Ђурђевдан).

– Пре Омерпаше (1850) иселили су се из Крупе на своје земље муслиманске породице Кадићи 6 к. и Диздаревићи 1 к.

– Од Бјелајског Поља пре окупације су Бјелајци 7 к. (Никољдан), Карани 4 к. (Ђурђевдан) и Новаковићи 1 к. (Никољдан).

– Из Лике су пре окупације Иванићи 3 к. (Ђурђевдан); Свјетлице 3 к. (Ђурђевдан); Шаше 4 к. (Св. Стевана Дечанског) из Коренице; Јарићи 3 к. (Никољдан); Илићи 3 к. (Михољдан), звали се Бекези; Глишићи 3 к. (Аранђеловдан); Шевићи 2 к. (Лучиндан); Угреновићи 1 к. (Срђевдан); Сучевићи 1 к. (Аранђеловдан) из Попине и Радуловићи 1 к. (Никољдан). 

– Пред Буну дошли су: Крнетићи 3 к. (Томиндан) из Дубовика; Грмуша 1 к. (Јовањдан) из Љусине; Љепоје 8 к. (Томиндан) из Дубовика звали се Крнете; Васићи 1 K. (Ђурђиц) из Чаћавице; Ољаче 2 к. (Ђурђевдан) из Рујишке и Жутићи 1 к. (Јовањдан) из Масловара. 

– Из Лике су после окупације: Ракићи 1 к. (Никољдан) из Куле и Борчићи 1 к. (Јовањдан) са Коњскога Брда. 

– Са Баније, после окупације: Вуксани 1 к. (Воздвижение Часнога Крста) и Ландупи 1 к. (Св. Стефана по Божићу), оба из Добретина.

– Не зна се одакле су Шицари 3 к. (Никољдан).

 

Из Бушевића (Горњи Бушевић) је родом и најпознатији војвода из устанка 1875. године, Хајдук Пеција Поповић.

 

Генетичка слика

У Српском ДНК пројекту постоји велики број Y-ДНК резултата из Крајине, према томе, за многе родове из Средњег Поуња знамо, или барем можемо претпоставити којој хаплогрупи припадају.

Шевић, Лучиндан, J2b-M241>PH1602

Војиновић, Ђурђевдан, I1-P109>FGC22045

Каран, Ђурђевдан, I1-P109>FGC22045

Ћулибрк, Јовањдан, E-V13>L241

Шкорић, Никољдан, R1a-Z280>Y2608

Шаша (Шашић), Св. Сетефан Дечански, E-V13

Поповић, Никољдан, G2a-L42>Y128028

Јарић, Никољдан, R1a-Z280>Y2608

Бајић (раније Вејниновић), Василијевдан, J2b-M205>Y22059

Ољача, Ђурђевдан, R1a-Z280

Јованић, Ђурђевдан, I2-Y3120>PH908

Грмуша, Јовањдан, I2-Y3120>PH908

Вејиновић, Василијевдан, J2b-M205>Y22059

Новаковић, Никољдан, J2b-M205>Y22059

Угреновић, Срђевдан, R1a-Z280>CTS3402

 

Извор:

– Милан Карановић, “Поуње у Босанској Крајини”, 1925.

– Српски ДНК пројекат

–  23andMe

 

Аутор: Небојша Новаковић

 

 

 

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Небојша

    На следећој теми ће бити више речи о пореклу родова и генетичкој слици:

    https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=5537.msg142568#msg142568