КЉУЧ
Биљани Доњи, Биљани Горњи, Будељ Горњи, Бусије, Црквено, Црљени, Чађавица, Доња Превија, Доња Слатина, Доње Ратково, Доње Соколово, Доњи Рамићи, Доњи Рибник, Доњи Војићи, Доњи Врбљани, Драгорај, Дубочани, Горња Превија, Горња Слатина, Горње Ратково, Горње Соколово, Горњи Рамићи, Горњи Рибник, Горњи Војићи, Горњи Врбљани, Хаџићи, Хасићи, Хрипавци, Хумићи, Јарице, Камичак, Кључ, Копјеница, Корјеново, Красуље, Ланиште, Љубине, Међеђе Брдо, Мијачица, Пећи, Пиштаница, Пламенице, Прхово, Присјека Доња, Присјека Горња, Растока, Руденице, Саница, Саница Доња, Саница Горња, Ситница, Средице, Стражице, Трескавац, Велагићи, Велечево, Велијашница, Велије, Заблеће, Завоље и Згон.
21. март 2014. у 15:33
Sladjana
Dobar dan, volela bih saznati nesto o poreklu Dragica iz sela Peci, opstina Kljuc. Moj deda je dosao odatle u Vojvodinu posle II svetskog rata. Slava je Sv. Nikola, i malo podataka imam i znam jer su crkvene knjige sa popisom stanovnika izgorele u ratu pa ne znam od kad su tamo i odakle su dosli. Jedino jos znam da je Dragica bilo dosta pa se taj zaseok sela Peci zvao Dragici.
15. септембар 2014. у 22:42
dada
Dali si dobila odgovore?
Javi mozda mogu da ti pomognem
8. јануар 2017. у 22:37
Vladimir
Postovana Sladjana, moj deda je kao najmladji dosao sa svojom bracom iz Kljuca u Srpsku Crnju nakon II sv.rata. Nosimo prezime Dragic i slavimo Sv. Nikolu. Ne znam da li ce poruka stici do vas, a ako je procitate javite se slobodno putem maila na [email protected]
29. март 2023. у 21:37
Branko Dragić
Poštovana Sladjana, moji Dragići su došli iz Plamenica opština Ključ 1957. u selo Čurug
Slavimo Svetog Nikolu. Jedan brat mog pradede je otišao za Sloveniju a jedan mislim da se zvao Vid u okolinu Kikinde. Moj pradeda se zavo Pero.
21. март 2014. у 21:59
Милорад Богдановић
Драго ми је Слађана да се интересијеш о претцима својим, што с тиме остављаш на дар покољењима која долазе. Тај дар подари и осталим Драгићима, јер њена вриједност је још већа.
Црквене књиге крштених и умрлих започете су на овим просторима 1881 године као законита обавеза црквених парохија од стране А-У окупатора. Нисам баш сигуран да је све изгорјело.
У Шематизму митрополије дабробосанске за 1882 годину, село Пећи се спомињу у парохији Кључ, гдје је било 20 православни домова, и презиме Драгић као слављеници светога Николе .
Драгићи као никољштаци још се спомињу у парохијама Агићи (Дубица), Љубија и Ракелићи (Приједор) и парохији Бугојно.
Осим ове славе, ваши презимењаци славе још десет различитих слава распрострањени скором на читавом њеном простору, од Вишеграда до Бихаћа, као и Ливна до Шамца.
Владислав Скарић написао је (1918), да на простор Бравско, Саница и Кључ “Најјаче су учествовали у насељавању Унац и Петровац, донекле Гламоч и Грахово, а нешто из Далмације”, у новије вријеме, а да су породице Племићи стара породица у овоме крају “која је из села Племе у Вишеградском Старом Влаху. У селу Племи нема више Плема или Племића, али их има у вишеградској парохији Соколовићи-Вишеград, који славе св.Николу као и кључани”.
У Карловачком владичанству не спомињу се Драгићи као никољштаци, али се спомињу као слављеници Јовањдана и Ђурђевдана. Такође и у Далмацији.
У Херцеговини Драгићи се спомњу као слављеници Аранђеловдана и Томиндана.
Свако добро.
Извори:
-Шематизам дабробосански за 1882
-Ђорђе Јањатовић, Презимена Срба у Босни, Сомбор, 1993
-Владислав Скарћ, Поријекло православног народа у сјеверозападној Босни, ГЗМ у БиХ, XXX-1918.
-Карловачко владичанстви, 1893
-Александар Бачко, Презимена далматинских Срба, Београд 2008
-Ристо Милићевић, Херцеговачка презимена, Београд, 2005
27. децембар 2015. у 03:15
Goran
Moje prezime :Ključar , imam 43 godina i neznam nikog sa tim prezimenom osim moje familije sa strane svoga oca.Pradeda moj je prvi stigao u sadašnje rumunsko selo (Ketfelj) 25km do Temisvara.Danas sam saznao o opštini Ključ. Jel zna neko za to prezime ??? Ja živim u Spaniju.
27. децембар 2015. у 11:27
Милорад Богдановић
Презиме Кључан (ин) спомиње се средином 19 вијека у селу Бошковићи код Бањалуке, БиХ, Република СрБска. Слава Лазарева Субота.
У Лици, бивша РСК, Кључанини славе Никољдан, крај 19 вијека.
Вјероватно да сте прије имало друго презиме. Ово презиме добили сте по занату кључар, израда кручева за браве, некога од ваших предака.
21. март 2016. у 01:10
pecanac krstan
zanima me poreklo prezimena Pećanac, selo Peći , opstina Kljuc BiH
22. мај 2016. у 17:14
sinisa
Voleo bih da saznam vise o Ivanicima.
22. мај 2016. у 17:20
sinisa
Mislim naravno na prezime Ivanic. Znam da je moj deda iz Klluca i da je slavio Tomindan. To je na zalost sve, i voleo bih da znam malo vise o tome.
11. октобар 2016. у 20:13
radomir
volio bi saznati nesto vise o porodici Petrović,selo medari,donje ratkovo,opština Ključ-slava je markovdan.Najstarije saznanje je o Petku(1908-1981) i Stanija rođ.Kajiš(1909-1995).puno pozdrava
10. април 2017. у 12:02
Goran Kokanovic
Interesuje me dalje poreklo porodice Kokanovic iz Pistanice ja zivim u Kragujevcu
10. април 2017. у 12:06
Goran Kokanovic
Interesuje me dalje poreklo porodice Kokanovic iz Pistanice ja zivim u Kragujevcu slava je Trifundan a po zenskoj liniji Kajis G Sanica isto Trifundan
9. август 2018. у 17:00
Милош Бањац
Горане,
наводим ти податак из дјела САНИЧКА ЖУПА У БОСАНСКОЈ КРАЈИНИ од Милана Карановића (православног попа и кустоса у Земаљском музеју у Сарајеву) коју је издала СРПСКА КРАЉЕВСКА АКАДЕМИЈА у едицији НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА, књига 26. Штампана 1930. године у Београду.
Милан Карановић је боравио у саничкој долини 1926. године и забиљежио занимљиве чињенице и пописао родове у сваком селу. Књига (и остале књиге из едиције НАСЕЉА…) постоји у Универзитетској библиотеци у Београду, у Библиотеци Матице српске у Новом Саду, на Природно-математичком факултету у Новом Саду (Департман за географију) и у другим значајнијим библиотекама у Србији, БиХ, Црној Гори, Хрватској (ако их нису спалили, јер су ћириличне)… За ове три наведене библиотеке знам, јер сам био тамо и користио књигу.
Ево једног извода, који тебе занима:
Пиштаница… Кокановићи (2 куће, Трипуњдан). Доселили из Далмације пре 100 година.
Пошто је поп Милан по терену ходио 1926. слиједи да су доселили око 1820. године.
Можда ће ти бити и ово занимљиво (подаци из моје архиве):
“Вучен Кокановић имао три кћери. Јока била удата у Присјеку, за Илића (Тоду?); Сава била удата на Корјеново за Николу Никицу Бањца; Милица била удата у Кордиће (под Корјеновом) за Стојана Бањца. Некако убиједе Стојана да се прими жениног имања. Најприје је Вучен био понудио Илића – није ћио. Онда понудио Никицу. Никица реко: За сву Југославију не би прешао у Пиштаницу, у ону воду. Онда оде Стојану. Стојан и још три брата остали без оца, а са стрицом. Убиједе га да пријеђе. (Најмлађи) Брат Вид однио сина му Вују у бешици и отпратио Милицу. Стојан дочекао ноћ у кући и тек кад је све поспало, смирило се, нико се не чује, пошао и он [тешко му било да пође]. Било је то 1904/05. године. (Казивао Пане Бањац, Видов син, а Стојанов синовац.)
Ући жени у кућу (бити уљез, или домазет, како се говорило) било је некако испод части и радило се само у нужди. Стојан је био добар домаћин у Пиштаници и надалеко чувен по богатству; његово благо (волови, краве, коњи…) било је у најму код многих слабије стојећих домаћина. У најам се давало “на половину” (на двије године) и “на трећину” (на три године).
Ако те још нешто занима, моја адреса је: [email protected]
19. јануар 2018. у 18:49
Dragan Lucar
Zdravo….. Da li neko zna nesto o Lucar prezimenu… Vec dugo trazim al ne mogu nista naci… Pozdrav
19. јануар 2018. у 21:17
Јовица Кртинић
Поштовани Драгане,
Погледајте шта смо написали о презимену Лучар на следећој страници: https://www.poreklo.rs/2018/01/19/poreklo-prezimena-lucar/
Свако добро!