Нова Варош и околна села

11. јун 2012.

коментара: 65

Завичај - села и градови

Општина Нова Варош:

Акмачићи, Амзићи, Бистрица, Божетићи, Брдо, Буковик, Бурађа, Вилови, Вранеша, Горња Бела Река, Горње Трудово (до 1959. године Јасеновачко Трудово), Дебеља, Доња Бела Река, Драглица, Дражевићи, Дрмановићи, Јасеново, Комарани, Кућани, Љепојевићи, Мишевићи, Негбина, Нова Варош, Ојковица, Радијевићи, Радоиња, Расница (заселак Драглице), Рутоши, Сеништа, Тисовица, Трудово (од 2007. године Трулово), Челице и Штитково (формирано ново насеље 2007. године Тиква од дела насеља).

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (65)

Одговорите

65 коментара

  1. 8. март 2018. у 13:15

    Војислав Ананић

    Сеништа

    Сеништа су ратарско-сточарско сеоско насеље разбијеног типа. Формирано је на 1000 м висине на контакту побрђа и проширене долине Увца. Село је удаљено око 18 км од Нове Вароши. Површина сеоског атара износи 2498 ха. Име је добило по сеништу – месту за одлагање сена. Обухвата четири засеока: „Клак”, „Вртаче”, „Дуго поље” и „Мутавџиће”. Претечу данашњег насеља чини средњовековни српски град Клак, који се први пут помиње 1326. године. Град су подигли Немањићи као метох манастира Хиландар. Остаци града Клака археолошки су испитани 1993. године. Становништво је староседелачко, али има и досељених из Црне Горе. Већинско је српско и слави Аранђеловдан и Светог Николу.
    Године 1948. село је имало 864 становника. Од тада број становника у селу се из године у годину смањује. Тако је према Пипису 1991. године у селу живело 359 становника у 120 домаћинстава. По попису 1991. године у селу је било 32,6% пољопривредног становништва. Струју је село добило 1967. године, а водом се становништво снабдева преко извора и микроводовода. До почетка 1980. године у селу је експлоатисана руда магнезита.

    Извор: Нововарошки крај, антропогеографска проучавања, едиција Стара Рашка – књига III

    Одговори

  2. 8. март 2018. у 13:16

    Војислав Ананић

    Тисовица

    Тисовица је ратарско-сточарско насеље разбијеног типа на падинама Јавора (1519 м). Удаљена је око 27 км источно од општинског центра. Површина атра износи 776 ха. Назив добија по истоименом водотоку поред кога је формирано село. Тисовица се просторно развија у висинском појасу између 1100-1519 м.
    Село повезује две веће физиономске целине: „Горњу” и „Доњу Тисовицу”. Насељено је почетком XVIII века становништвом из Црне Горе и Херцеговине, а 1921. године имало 17 домова и 152 житеља. Становништво је српско и слави Светог Николу и Светог Ђорђа (3).
    Током друге половине XX века, као и у већини села нововарошког краја, смањен је број становника са 246 (1948) на 130 (1991). По попису 1991. године у селу је било 83,8% пољопривредног становништва.
    Електрично осветљење село добија 1972. године, а водом се снабдева преко локалних водовода. У селу се налази споменик познатом српском јунаку мајору Илићу, а водећи тржишни производи су поврће и стока.

    Извор: Нововарошки крај, антропогеографска проучавања, едиција Стара Рашка – књига III

    Одговори

    • 25. фебруар 2024. у 16:31

      Бошко

      Село Тисовица припада општини Нова Варош и најистуреније је према општини Ивањица. Настало је на северно источним падинама Јавора (1519 м), и јужним падинама Тисовог брда, и Бурсаћа. Кроз село протиче речица Тисовице чије је главно извориште управо на северним падинама Јавора зв. Честа врела којој потом притачу бројни поточићи формирају ћи реку која село дели по средини и тече на југозапад ка селу Штиткову, Горњем Трудови, Дебељи и Ојковици где се улива у реку Увац, сада потопљену хидроакумулацијом Кокин Брод или Златарско језеро. Село се дели на два дела: Горњу и Доњу Тисовице а у њима данас живе фамилије Дивовићи, Басарићи и Петрићевићи. Некада су ту живели и Василићи и Радишићи. Куће су им на нижој надморској висини од поменуте горње границе јер 1519 м.је највиша кота планине Јавор која се зове Василијин врх где никаквог насеља нема а ни много ниже. Други врх Јавора је Јанков врх (1498м) и на његовим северним падинама такође је атар села Тисовице. Споменик легендарном српском јунаку из Првог српско-турског рата 1876- 1877, мајору Михаилу Илићу и ратницима изгинули у том рату на висовима Јавора, није на подручју села Тисовице већ на територији општине Ивањица а у атару села Равна Гора(ивањичка). На жалост, споменик овом хероју требао би бити и у селу Тисовице, барем скроман крст са натписом, и то на месту његове погибије, а то се место налази непосредно под Јанковић врхом, зв. Превоја-Ливадички крш, а то место припада Тисовице.

      Одговори

  3. 8. март 2018. у 13:17

    Војислав Ананић

    Трудово (Доње Трудово)

    Ратарско-сточарско насеље разбијеног типа настало је на узвишењима која се благо спуштају ка десној страни реке Тисовице, око 30 км североисточно од Нове Вароши. Површина сеоског атара износи 1522 ха. По предању име села води порекло од осушене маховине на кори дрвета (труд). На неким топографским картама уписана је као Доње Трудово. Простире се у висинској зони 858-1243 м.
    Трудово обухвата шест засеока: „Топаловићи”, „Долиноши”, „Гушовићи”, „Василићи”, „Радмиловићи” и „Чоланићи”. Првобитно је село представљало јединствено насеље Трудово, са сада посебним селом Горње Трудово.
    Досељавање је почело крајем XVIII века углавном из Херцеговине и Црне Горе. Становништво је српско и претежно слави: Светог Николу, Светог Ђорђа и Светог Стефана. Струју је село добило 1973/74. године, а водом се снабдева са извора и локалних гравитационих водовода. Главне сеоске манифестације су у данима верских празника: Цвети, Мала Госпојина и Димитровдан.
    И у овом селу је у периоду 1948-1991. смањен број становника као и у већини сеоских насеља у нововарошком крају. Године 1948. село је бројало 259 становника и 39 домаћинстава, а 1991. године 122 становника и 32 домаћинства. До 1998. године у селу је постојала основна школа из 1933. године, која је затворена због малог броја ученика. По попису 1991. године у селу је било 85,2% пољопривредног становништва.

    Извор: Нововарошки крај, антропогеографска проучавања, едиција Стара Рашка – књига III

    Одговори

    • 4. април 2021. у 04:39

      Ljubomir Lazarević

      Poštovani Vojislave,
      Moja porodica potičre iz Staog Vlaha. Sada živimo u selu Popovići o čemu ima podataka iz popisa 1823. Opština Kraljevo.Tadanahija
      Rudnička.
      Moguća imena i prezimena kao poreklo: Sprženović Evgenije, Sprženović Teodosije, Milosavljević Nikola.Nika – pominjemo se i kao
      Spasenović Nikola-Nika. Nemamo podatak o mestu iz kojeg dolaze naši preci. Na pr. Nikola Milosavljevi, rođ.1784. Ima ga u popisu iz 1831.kao Milosavljević i moguće ds je to ističovek što 1823. stoji kao Sprženović Nikola. Postoje sada Jevđevići, Todovići.Nikići.
      Prezivamo se Lazarević po Lazaru Nikiću. A Nikići sudobili prezime po Niki. Odgovoritr mi molim Vas ako možete. Mejl: [email protected].
      Da ne dužim, ali bih voleo da stupimou kontakt. Srdačan Zavičani pozdrav, Ljubomir Lazarević

      Одговори

  4. 8. март 2018. у 13:18

    Војислав Ананић

    Челице

    Челице су ратарско-сточарско сеоско насеље разбијеног типа, формирано на узвишењима Оштрик (1283 м) које се стрмо спуштају ка току Лима. Налази се 20 км западно од Нове Вароши. Површина сеоског атара је 929 ха. Поред села налази се Оштричка пећина. Назив села је зоогеографског порекла, од пчела које се у локалном говору називају челе. Челице се простиру у висинском појасу између 740-1283 м.
    Становништво Челице је досељено углавном из Црне Горе и Херцеговине. Село обједињују осам засеока: „Чкање”, „Рипе”, „Костовину”, „Кршеве”, „Порчивалову”, „Бањицу”, „Пештерце” и „Богдановиће”. Први пут се помињу на прелазу између XVI и XVII века. Године 1921. село је бројало 43 куће и 315 житеља.
    Године 1948. село је имало 335 становника, а до 1991. број становника је смањен на 105. У истом периоду смањен је и број домаћинстава са 44 (1948) на 30 (1991). Становништво је српско и већином слави: Светог Николу, Светог Ђорђа и Светог Трифуна. До 1976. године у Челицама је постојала основна школа. По попису 1991. године у селу је било 25,7% пољопривредног становништва. Електричну енергију село је добило почетком 1970. године, а водоснабдевање је индивидуално (бунари и извори).

    Извор: Нововарошки крај, антропогеографска проучавања, едиција Стара Рашка – књига III

    Одговори

  5. 8. март 2018. у 13:19

    Војислав Ананић

    Штитково

    Штитково је ратарско-сточарско сеоско насеље разбијеног типа формирано на падинама Анђелиног врха и Чемернице. Налази се 26 км источно од Нове Вароши. Површина сеоског атара Штиткова износи 1560 ха. Године 1948. село је имало 404 становника, 1953. године 423, а 1961. – 380 становника. Од тада долази до смањења броја становника. Године 1971. село је бројало 312 становника, 1981. године 238, а 1991. – 172 становника. По попису 1991. године у селу је било 68% пољопривредног становништва.
    По предању географско име села води од штитова, који су се ковали у селу током владавине Немањића. Село се просторно развија у висинском појасу између 1036-1314 м. Подељено је на седам засеока са породичним именима: „Џакаревићи”, „Џкоњевићи”, „Вучићевићи”, „Вјетровићи”, „Шекељићи”, „Боричићи” и „Каламтовићи”. У селу се налази пећина Врело са богатим пећинским накитом.
    Становништво је српско претежно пореклом из Црне Горе, Херцеговине и Босне. Штитково је основано почетком XIII века, а први писани помен датира из XV века као центар жупе Барче. Године 1921. бројало је 34 домаћинства и 314 становника. Већина становништва слави Светог Николу, Светог Ђорђа и Митровдан.
    Старином је позната кнежевска фамилија Рашковић. У селу се налази православна црква и четвороразредна основна школа из 1888. године. Струју је село добило 1974/75. године, а становништво се водом снабдева са извора. Главне сеоске славе су на Ускрс и Велику Госпојину (сиријада-продајна изложба сира).

    Извор: Нововарошки крај, антропогеографска проучавања, едиција Стара Рашка – књига III

    Одговори

  6. 8. јул 2018. у 12:39

    Goran

    Veoma dobri tekstovi o Starovlaskim selima I veoma Sam srecan sto je gospodin Ananic priredio ove textove o istoriji I stanovnistvu Novovaroskih sela.Samo bih ovde dodao ispravke za neka sela koja su mnogo starija od napisanog.Selo Komarani see pominju Jos u 16veku,I sa imenom Mali Jelovik.Radijevici takodje selo Iz 16veka,Ime je dobilo po bratsvu doseljenom Iz plemena Kosijera u 16veku.Selo Akmacici dobilo je I’m po turskoj reci Akmatak sto znaci soko,jer su ovde u 17veku ovde turci gajili sokolove za lov.U selu Komarani ima nekoliko velikih zaseoka u kojima su bratsva zivela I pre velike seobe Srba1690.god da bise mnoge of tih porodica kasnije Iz Srema I Dalmacije vratile u Stari vlah.U Komaranima zaseok Gujanicka mala,po rodu Gujanicici,Brzaci po Brzakovicima,rod od Gujanicica,Ostojici na skretanju za Bozeticki put,Saponje pominje se u 17veku kao zasebno selo,od Komaranskog groblja do Djenadica polja.Zaseok je nazvan po bratsvu Saponje koje je tu zivelo iu 17veku pasu otisli u Bosansko Grahovo.i Dalmaciju.U njihove kuce kasnije see naselili neki Popovici of Iz Crne Gore,jedan ostane Saponja,of drugog su Pusice I Pucarevici u Komaranima.Svi slave Stevanjdan isti su rod.Djenadici su isli u Srem pa se vratili u 18veku u Akmacice.kao I Saponjici.Zaseok Toljici po familiji koja je u 18veku dosla of Niksica,Crna Gora.Bogdanovici su pored Ostojica,dosli Iz Crne Gore.Saponja I’ma veoma mnogo u Radijevicima od Saponjica u Komaranima.Od ovih u Komaranima su I u Vilovima.Paunovici su ispred brane kraj druma,do jezera.Trtovici su of Pusica Koji su bill Popovici.Svi su zitelji Komarana pocetkom 18veka od Kuge I od Turaka bezali prema Bjelom polju I Kolasinu posle se vracali u Komarane.Zaseok Mostine je izmedju Akmacica I Gujanica.

    Одговори

    • 10. април 2021. у 08:24

      Dejkan

      Gorane vidim da ste upućeni o poreklu porodica u Novovaroškom kraju pa bi me interesovalo da li bi mogli na neki način da pomognete meni da istražim svoje poreklo naime priča kaže da je bilo tri brata i sa su došli iz Crne gore ili Hercegovine da su tamo pobili neke Turke koji su hteli prvo veče da provedu sa mladom od jednog od njih i da su pobegli i naselili se tu negde u okolini Nove varoši mislim da je mesto Rutoši prezivamo se Milinovići slavimo Svetog Nikolu a taj predak tako kažu zvao se ili su ga zvali Klempo i po njemu zovu nas Klempići ako bi mi mogli bilo šta pomoći oko porekla bio BiH vam zahvalan a i planiramo da dodjemo na Vodice tu blizu N.varoši sad u maju pa mogli bi se i naći ako ste raspoloženi evo vam moj broj telefona 063359731 Dejan Milinović Lazarevac

      Одговори

    • 10. мај 2023. у 15:38

      Sanja

      Zanima me poreklo prezimena Pušicić

      Одговори

  7. 8. јул 2018. у 13:07

    Goran

    U Komaranima je seoska zavetina prva subota posle Petrovdana,ili letnje Zadusnice,kad sve porodice izlaze na groblje.Put Nova Varos Bozetici prolazi kroz sredisnji deo Komarana,pravljen je 60ih good.
    I deli selo na dvoje.Prolazi kroz Saponjsko polje ide prema Brani I Jezeru I izuzetno je vazna saobracajnica u Starom Vlahu.Pre njega Stari put je prolazio kroz zaseok Mjesnik,Saponjsko polje Bogdanovice,I kroz Drmanovice prema N.varosi.Ovo je bio Stari kiridzijski put Koji je skoro obnavljan I sad je upotrebljiv za saobracaj.Zitelji see bave stocarstvom I proizvodnjom krompira I heljde I prodajom sira.

    Одговори

    • 24. јун 2020. у 16:14

      Милош

      Добар дан. Хтео бих да вас питам у вези презимена Гујаничић? Хтео бих мало да истражим своје презиме и претке. Знам да ми се прадеда звао Бошко и да је рођен негде око 1916 у Комаранима. Хвала за било какву информацију. Поздрав.

      Одговори

      • 26. јануар 2023. у 09:28

        Dragana

        Miloše, moja baba rođena 1909. u Komaranima i udata u Brzakoviće, koji su nekad bili Gujanice i žive u Gujaničkoj mali, često je pominjala Boška Gujanicu, čiji je nadimak bio Uskara, njegovu ženu Djurdjiju i ćerku Milanku. Znam i da je Milanka bila udata.Proveri.

        Одговори

  8. 10. јул 2018. у 15:22

    Goran

    Selo Bozetici je dobilo ime po bratstvu Bozetici koje je Iz Stare Crne Gore doslo u 16veku doslo u Stari Vlah.U Bozeticima je familija Ckonjevic,ne Skonjevic.Familija Cirovic ne Cirusic.Popovici u Bozeticima su od poznate familije Borisavljevic.U Komaranima su Popovici bili Dulovici Iz Gornje Morace,dosli od Bjelog polja,Bistrice,imali nadimak Pusice.Od tih su Dulovica Saponjici,Pucarevici,Pusice,Trtovici I Drulovici u Radojni.Svi slave Stevanjdan.U Drmanovicima zivi velika familija Puric of kojih je bio pop Vasilije Koji je napravio veoma poznatu crkvu brvnaru u Radijevicima.Djenadici su od Gacka dosli prvo u Komarane u Saponjsko polje,koje su tad po njima prozvali,a posle otisli u Akmacice.Sekulici su u selu Akmacici imaju svoju pilanu.

    Одговори

  9. 17. јул 2018. у 15:44

    Goran

    Bratstvo Bogdanovici u Komaranima see ranije prezivalo Popovic.Slave Sv.Jeliseja.Oni su poreklom of Gacka od Zimonjica.Kao Popovici su pocetkom 18veka dosli Iz Gatackog polja.Sa njima su dosli I Djenadici stanovali jedni pored drugih.1739.god.sa Austrijancima I Knezom Raskovicem otisli u Srem posle se vratili u Komarane,u Akmacice.Za Saponje kazu dasu u vreme Velike seobe Srba malo ranije dosli Iz sela Grkavca,Krivosije,Stara Hercegovina.Iz Komarana su otisli u Bosansko Grahovo,Bos.Krupa,da bi odatle kao vojnici granicari otisli u Srem na Dunav,kod Vukovara.Odatle su see njih dva brata pocetkom 18veka pobegli u Srbiju u Stari Vlah,Komarani,zaseok Mjesnik,Popovica Omar.Posle su njihovi potomci od turskih begova dobili mnogo bolju zemlju iznad Djenadica polja,koje je po njima kasnije I prozvano Saponjsko polje.

    Одговори

    • 5. април 2021. у 16:19

      Bojan

      Pozdrav. Ja sam od Popovica iz Komarana,slavimo sv jeliseja. Odakle su informacije da smo poreklom od zimonjica iz Gackog? Po dnk rezultatima nismo u blizem srodstvu sa tim Zimonjicima. Ako moze neka informacija gde ste to procitati jer ne mogu da nadjem nigde nase poreklo. Djenadic jesu dosli iz hercegovine,imaju I tamo Djenadici I slave istu slavu kao ovde. Zimonjici slave Lazarevu subotu, a mi Popovici sv jeliseja,tamo da se ni to ne poklapa. Hvala.
      Moj mail je [email protected].

      Одговори

  10. 17. јул 2018. у 16:01

    Goran

    Saponje su Iz sela Grkavca,Krivosije,zato ih zovu I Grkovici,po Starom prezimenu Grkavci.Brzaci su navodno po jednom Gujanici Koji je bio najbrzi decko u selu turcin ga prozvao Brzak.Slave Nikoljdan.Paunovici su od plannine Cakor,sello Velika.Purici od Gacka,of imena Purisa,Pure,Puric.Trtovici su od Pusica,Pucarevici.

    Одговори

    • 19. јануар 2022. у 00:01

      Dejan

      Pozdrav Gorane interesue me familija Bučevac iz Bistrice znam da su se pre prezivali Popovic slava Sv. STEFAN

      Одговори

    • 19. јануар 2022. у 00:03

      Dejan

      Pozdrav Gorane interesue me familija Bučevac iz Bistrice znam da su se pre prezivali Popovic slava Sv. STEFAN
      Bilo ko ako sta zna moze da pise na
      [email protected]

      Одговори

      • 22. март 2022. у 11:43

        Горан

        Поповићи из Комарана који славе Св.Јелисеја су од Поповића-Ракетића из гране Лопаћана,Васојевићи.Ових Поповића са врло ретким славом Св.Јелисеј има иу селима око Ивањице одакле су једни отишли према Новој Вароши,Комаране.Од њих су Богдановићи иста слава.Пореклом су Васојевићи Лопаћани,Ракетићи.

        Одговори

    • 26. јануар 2023. у 09:11

      Dragana

      Tačno je da su Brzaci nekad bili Gujaničići. Gujaničići su ogromna familija i imaju i “podprezimena” tipa -Gujaničići-Radovanovići, Gujaničići-Vučetići..Današnji Brzakovići su bili Gujaničići-Brzaci, ali su oko 1920. promenili svoje prezime u Brzaković.
      Što se tiče Šaponjića, nije tačno da su svi “Grkovići”. To je samo jedna do dve porodice koje zapravo i nisu Šaponjići, već su poreklom, po predanju, iz Grčke došli u Komarane i uzeli prezime Šaponjić i sa njima nisu u krvnom srodstvu.

      Одговори
1 … 3 4 5 6