Нова Варош и околна села

65 коментара

1. 27. април 2013. у 14:01

   Шарко

   Порекло становништва, село Драглица (Нова Варош)

   Порекло становништва села Драглица, општина Нова Варош. Према књизи Љубомира Ж. Мићића, издање из 1906. године. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.

   Положај села.

   Драглица је југозападно од Муртенице и испод Међег Брда, Караулиштине, Кликова и Оште Косе се стрменито спушта у Увац. Много је брдовита и кршевита.

   Извори.

   Главни су извори: Дренова вода у Тустом Брду, Кутлацка Чесма, Кара-Јанковића Чесма под Стјеном, Шуљагића Чесма, Ајдучица и Стојковача у Муртеници.

   Земљиште и шуме.

   Земљиште се зове: Прагови, Долови, Ограда и Нокли. Шуме и испаше су: Збјеговиште, Брежђе. Љутак, Борова Глава, Караново Брдо, Горње Ливадице, Јеље, Кара-Јанковића Присоје, Брегови, Чуканова Долина и Плеће. Закоса имају у Златибору у Борјима, а њива у Здравчићцком Пољу.

   Порекло становништва.

   Под Муртеницом су 15 к. Грујичића. 2 к. Арсенијевића. 15 к. Кутлеша, 4 к. Кара-Јанковића. преко Кутлешког Потока, Перуничић и по 3 к. Ковачевића и Зечевића. До Златибора у Врањевском Присоју су Шуљаге (15 к.), и и 5 к. Шишака у Тустом Брду. Две трећине села у доњем делу делом је ненасељено и пуно голих, кршевитих брда.

   У Врањевском Присоју становали су неки: Врањевићи. Врло давно су досељени од планине Златар.

   Шуљагићи (Шишаци) од неких Лучића (Сиерчића), који сад живе истурчени на граници Босне. Због Турака су и побегли. Славе Томин-дан и од њих су Чумићи у Алин Потоку.

   Кутлеши досељени пре 200 година из Кутловца код Прибоја “прогоњени од Турака”, славе Јован-дан и има их у Чајетини и Алин Потоку.

   Грујичићи (Савковићи)из ужичких Скржути “за стоком”, славе Ђурђев-дан и има их у Алин Потоку.

   Кара-Јанковићи из Дробњака, славе Ђурђев-дан и од њих Павловићи у Чајетини.

   У почетку 19. века досељени су: Перуничићи “из Турске”. славе Ђурђев-дан.

   Ковачевићи (Пановићи) из Дробњака, славе Ђурђев-дан.

   Арсенијевићи из Сјеништа од Вараге, даљом пореклом су од Лима, славе Савин-дан.

   Зечевићи од истоименог рода из Раснице, даљом пореклом су из Дробњака, славе Јован-дан.

   ИЗВОР: Љубомир Ж. Мићић, “Златибор”. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.

   Одговори

2. 18. март 2014. у 20:28

   Милодан

   Порекло становништва села Горња Бела Река и Доња Бела Река (по књизи Бјела Рјека), општина Нова Варош – Златиборски округ. Из књиге „Златибор – антропогеографска испитивања“ од Љубомира Ж. Мићића, прво издање 1906. године.

   Положај села.

   -Бела Река је испод Муртенице до ариљских села, Високе и Клекове. Кроз њу тече Бјела Рјека, чије су стране стрмените и разривене потоцима. Већи део села је по кречњаком, нарочито земљиште Чанак, Питомине и Дуковићи Кршеви. Најузвишенија места у селу су: Зечево Брдо, Јанково Поље, Црни Врх, Џамбаска и Виторска Брда и Трештене Стјена а изнад села: Плеће, Градац, Ђунатовац и Присоје.
   По току реке село се дели на Горње и Доње. У Горњем Селу су засеоци Зечево Брдо у коме живе Спасојевићи, Поповићи, Миричићи, Милојевићи, Џамбаси; Виторовића Мала у којој живе Виторовићи и Градац у коме су Поповићи.
   У Доњем селу су Жунићи, Џелебџићи, Чоловићи, Дробњаци и на дну села Дуковићи. У средини села под Клисуром, преко које води пут за Јасенову и Ојковицу је школа, црква, судница, бакалница, две механе, једна кућа Поповића и две куће Варагића.

   Воде.

   -Извори су: Врела, Гора, Средња Чесма, Врело Црквено, Суво Врело, Ђенадина Овда, Водице, Стублина, Содом и Ичковац. Од ових вреле притиче Бјелој Рјеци Гудурски Поток, Мартин Поток, Чисти Поток, Саставци, Дубоки Поток, Средњи Поток и Тмајевац.

   Земље и шуме.

   -Земљишта се зову: Шумска Брда, Дуковића, Џелебџића и Чоловића Њиве и Дробњачка Раван.
   Шуме се зову: Џамбаско и Милојевића Осоје, Меко До и Зебин Лаз.

   Старине у селу.

   -На Градцу је био „неки град“ а у оближњој пећини под називом Пећи вадила се шалитра. На Зечеву Брду, где се зове место Кућиште, близу Милојевића Кућа на 20 места се познају остаци од кућа, ископавали су копља и сабље, имају закопине од цркве, велике надгробне плоће а прича се да је то све „од Грка“, који су одавде некуда одсељени. Овде су раније становали неки Зечевићи, имали овде „љетнице“ а „зимнице“ у Зечевој Превији на Златибору под Малом Чиготом. Од њих су Дацовићи у Љубишу и Зечевићи у Сирогојну. Селиште има у Змињаку, Џамбасима и Доњем Селу.

   Порекло становништва и оснивање села.

   Пре 300 година досељени су:

   -Виторовићи су из Матаруга код Пљеваља, дошли овде идући за стоком и има их у Јасенови и ариљској Латвици (Крчевинци), славе Аранђеловдан.
   -Џамбаси* (Луковићи, Бумбовићи, Думоњићи, Костићи, Милинковићи и Поповићи) су из Дробњака и има их у Јасенови (Недовићи), Кућанима и Семегњеву, славе Ђурђевдан.
   *Предак им јахао добре коње, те га Турци звали Џамбас.
   Пре 200 година досељени су:
   -Жунићи су из Хаса код Берана, одавде одсељени у Љубиш, Високу (Шаптовићи), Криву Реку, Никојевиће и Ужице, славе Ђурђевдан.
   -Џелебџићи (Миленковићи, Нешковићи и Маринковићи), предак им чувао турске „џелепе“ (волове), дошли из Пиве и једна породица са Миленковићима у Никојевићима од којих су Томашевићи у Рожанству, славе Срђевдан.
   -Чоловићи су из Сивчине више Ивањице, славе Никољдан.
   -Поповићи су из Кућана***.
   Крајем 18. века досељени су:
   -Зебићи, њихова прабаба Каракасија је из Бабина, од њих су Јеремићи у Чајетини, славе Лазаревдан.
   Почетком 19. века досељени су:
   -Спасојевићи су из Ојковице од Мунигуза***.
   -Дуковићи су из Штиткова код Нове Вароши, славе Јовањдан.
   -Маричићи су из Гостиља од Туцовића***.

   -Дробњаци су из Трудова код Ариља и одавде их има исељених у Грабовицу код Ваљева, славе Ђурђевдан.
   -Варагићи су из Сјеништа, због Турака селили се у Негбину, Љубиш и драгачевски Граб.

   ***Не каже се коју славу славе.

   Одговори

3. 19. март 2014. у 19:42

   Милодан

   Порекло становништва села Јасеново (по књизи Јасенова), општина Нова Варош – Златиборски округ. Из књиге „Златибор – антропогеографска испитивања“ од Љубомира Ж. Мићића, прво издање 1906. године.

   Положај и тип села; воде, земље и шуме.

   Јасеново је југоисточно од Муртенице, врло брдовито, међу највећим брдима је Крижевина, више песковита но каменита и окренута водопађу Увца. Врела има неколико од Бјелом Главом, Плочом и код цркве. Земљиште је слабе родности и називи су му: Кућиште, Стране, Аџин Брег и Високо Брдо. Шуме има нарочито у Зекавичком Потоку. Село се дели по породицама. У горњем крају села су између брда измешани Џамбаси и Виторовићи а у доњем делу Ремовићи, Тосуни, Зекавице, Смиљанићи, Вукићи, Шапоњићи и Пантовићи. Село се назвало по једном старом, велико јасену и због тога је добило име Јасеново.

   Порекло становништва и оснивање села.

   -Виторовићи и Поповићи су основали ово село у 18. веку дашавши из Беле Реке након деобе*.
   *Видети Горња и Доња Бела Река
   -Зекавице су дошли после горњих породица од планине Златара и од њих су Јешићи у Горобиљу, славе Ђурђевдан.
   Почетком 19. века доселили су се:
   -Миросавићи из Бабина, славе Лазаревдан.
   -Чакаревићи (Ремовићи) су из Штиткова, славе Ђурђевдан.
   -Тосуни су из Негбина од Кузеља***.
   -Вукићи су из Бурађе од Љешевића***.
   Пре 50-70 година досељени су:
   -Смиљанићи су из Љубиша***.
   -Шапоњићи су из Шапоња код Нове Вароши, има их у Кривој Реци***.
   -Пантовићи су из Ојковице***.

   Напомена:
   ***Не каже се коју славу славе али се може утврдити погледом на места одакле потичу.

   Одговори

4. 20. март 2014. у 20:29

   Милодан

   Порекло становништва села Ојковица, општина Нова Варош – Златиборски округ. Из књиге „Златибор – антропогеографска испитивања“ од Љубомира Ж. Мићића, прво издање 1906. године.

   Положај села.

   -Ојковица се пружа поред реке Тисовице и Увца и веома је брдовита. Навећа су брда: Црни Врх, Станојев Врх, Писковића Врх и Радмиловка. Село се дели на Брђане и Лучане. Брђани су на источној страни села и деле се на Пећане у којима су Чоловићи, Писковићи, Вићовићи и Рибовићи; и Копривну у којој су Батаци, Поповићи, Јоцовићи, Марковићи, Петровићи, Матовићи и Марјановићи. Лучани се деле на Горње Долове у којима су Лисице, Тимотијевићи и Тановићи; Доње Долове у којима су Томићи, Роговићи, Алексићи, Гароњићи, Маслари и Чолани; Брезет у којима су Пантовићи и Тошићи у којима су Тошићи, Смиљанићи, Шуњеварићи и Бјекићи.

   Воде.

   -Главни извори су: Батачко Врело, Врело под Чоловића Стенама, у Милавин Долу од кога је Табов Поток, под Матовића Кућама од кога су Масларски Поток и Точковица, у Масларском Пољу, Шушина Чесма, Попов Поток, Студено Врело, Шећерово и Маџовића Врело.

   Земље и шуме.

   -Земља слабе родности и називи су: Колибиште, Спасојевина, Стране, Пећи, Забој, Брегови Врх, Клековита и Сињац. Испаше су: Караулчина, Вис, Букови До и Палеж а шуме су у Зачијаку и Дубоком Долу.

   Име селу.

   -До Увца, крај Сињца, је Ојкова Пећина, која се зове по неком Ојку, који се у њој сломио вадећи мед од дивљих ројева пчела и по њему се доцније назвало село.

   Старине у селу.

   -Крај Сињца, где је до скора била погранична караула, постоји Грчко Гробље у коме је дупке побијено камење са турским сликама и Црквина, стара црква коју су запалили Турци у време Првог Устанка.

   Порекло становништва и оснивање села.

   -Мунигузи су досељени пре 200 година из Матаруга код Пљеваља као велика задруга идући за стоком, који од пре 100 година имају споредна-нова презимена:
   -Чоловићи, Вићовићи, Рибовићи, Батаци, Писковићи, Поповићи, Јоцовићи, Петровићи, Шећеровићи, Марковићи и Милошевићи. Од њих су и Аничићи у Дебељи код Нове Вароши, Александровићи у Чајетини, Спасојевићи у Белој Реци, Љешевићи, Чоловићи и Удбинићи у Бурађи, Мраковићи у Сјеништима, Варнице у Доброселици, Росићи у Негбини, Вукићи у Чајетини и Ковачевићи (Мунићи) у Годовику. Славе Никољдан.
   Пре 200 година досељени су и:
   -Маслари (Гароњићи) су од Новог Пазара. Од њих су Луковићи у Крушчици, славе Никољдан.
   -Вуковићи (Алексићи, Томићи, Матовићи, Тановићи и Тимотијевићи) су из Пиве, славе Игњатијевдан.
   -Тошићи су из Штиткова где их још има као и у Трнави и Семегњеву, славе Никољдан.
   У 19. веку досељени су:
   -Роговићи су од Никшића, славе Лучиндан.
   -Чолани (Церовићи) су из Трудова где их још има, славе Стевањдан.
   -Шуњеварићи су из Радојне (има их у Бурађи)***.
   -Лисице (Стевановићи) су из Мочиоца, дошли као уљези у Тановиће, њиховом славим Игњатијевдан заменили своју бившу славу Ђурђиц.
   -Пантовићи су из Вранеша, славе Ђурђевдан.
   Пре 40-60 година досељени су:
   -Марјановићи су из Кровог Дола код Нове Вароши, славе Ђурђевдан.
   -Бјекићи су из Мочиоца, славе Никољдан.

   Напомена:
   ***Не каже се коју славу славе.

   Одговори

5. 21. март 2014. у 19:56

   Милодан

   Порекло становништва села Бурађа, општина Нова Варош – Златиборски округ. Из књиге „Златибор – антропогеографска испитивања“ од Љубомира Ж. Мићића, прво издање 1906. године.

   Положај села.

   -Бурађа је западно од Ојковице а јужно од Кућана. У горњем делу је блажија док се у доњем стрменито спушта у Увац. Кроз Бурађу јe од старине излазио друм Ужице – Нова Варош. Испод села прелазио јеУвац на Кокином Броду где је до скора била царинарница а петком пазар за обе стране. Сада је ту механа.

   Воде.

   Северним крајем села тече Марића Река и одваја га од Кућана и Негбине а низ село теку у Увац: Дубоки Поток испод Виса и Шаков Поток испод Торине Стене. Јачи извори су: Богићевића Врело, Медњак, Аврша и Чесмица.

   Земље и шуме.

   -Земљишта се зову: Копривна, Долина, Јагодњак, Јагњило, Луке, Базов Брод и Округла Лука а шуме: Велика Долина, Губин Брег, Паљевина, Крчевина и Љетњи Пут.

   Старине у селу.

   Више Нешковића врела постоји старо Грчко Гробље а на гробовима су пободене велике камене плоче висине и до два метра.

   Порекло становништва и оснивање села.

   У првој половини 18. века досељенису:
   -Шуњеварићи (Зарићи,Ћоровићи, Митровићи, Вакири и Радовановићи). Одавде их има одсељених у нововарошким Амзићима, Ојковици, Дренови (Крејовићи) и ужичкој Злакуси, славе Ђурђевдан.
   -Удбинићи (Брковићи) Љешовићи и Чоловићи су из Ојковице од Мунигуза***.
   -Кокићи* су из Тушине у Дробњаку, досељени у другој половини 18. века, има их одсељених око љубићске Прељине, славе Лучиндан.
   *Њихово прадеду Тодора отровали су Турци у Новој Вароши а сина Ђунисија су убили на Увцу код Кокиног Брода.
   Пре 100 година досељени су:
   -Богићевићи (Жућковићи) су из Колашина, славе Стевањдан.
   -Грбићи су из Кућана***.
   -Милошевићи су из Коморана, славе Ђурђиц.
   -Синџири су из Амзића где их још има, славе Ђурђиц.
   -Мандићи су досељени 1876. године из Амзића, има их у Радојни и одсељених у Расници и Кривој Реци, славе Ђурђевдан.
   Напомена: ***Не каже се коју славу славе мада се то може утврдити прегледом других, околних,села.

   Одговори

6. 21. март 2014. у 20:27

   Милодан

   Порекло становништва села Негбина, општина Нова Варош – Златиборски округ. Из књиге „Златибор – антропогеографска испитивања“ од Љубомира Ж. Мићића, прво издање 1906. године.

   Положај села.

   -Негбина се испод Муртенице спушта у Увац. Село је заталасано и без кршева. Понајравнији делови су: Чукир, Голо Брдо и Караулштина. На једној равни више Увца је школа, црква, судница и механа. До Увца је заселак Волујак у коме су Ћоровићи, Бошњаци и Росићи, затим Ђенићи у којима су Ђенићи, Недићи у којима су Недићи и Цвијановићи и Срђевац у којима су Пауновићи, Илићи, Браловићи, Кузељи, Перишићи и Радовановићи.

   Воде.

   -Низ село теку у Увац: Ђенића Поток (из Бунара у Керешевини), Ђурдића Поток, Грлић и Перишића Поток. Од извора су важнији: Бјелан, Ђенића Бунар и Врело у Прлима.

   Земље.

   -Земљиште је кршевито(?) и зове се и зове се: Ниш, Чачак, Невидијон и Гомиле. Шуме се зову: Борје, Гајеви, Блатина и Рекача.

   Порекло становништва и оснивање села.

   -Браловићи* су најстарија породица, има их у Дренови, пожешким Рогама и таковским Прањанима, славе Цвети.
   *Названи су Браловићи по неком претку који је замахнуо сабљом да посече Турчина а овај му довикнуо: „Немој, брале“!
   У 18. веку досељени су:
   -Ћировићи (Ћурдићи и Ивковићи) су из Куча, има их у Чајетини, славе Ђурђевдан.
   -Ђенићи, славе Никољдан.
   -Илићи и Перишићи су из Дробњака, нису у сродству, славе Ђурђевдан.
   -Кузељи (Марковићи) су из Божетића код Нове Вароши, има их у Доброселици, Љубишу и Јасенови, славе Јовањдан.
   -Пауновићи и Недићи су из Гоња код Сјенице, славе Јовањдан.
   У 19. веку досељени су:
   -Радовановићи (Питићи) су из Божетића, славе Никољдан.
   -Бошњаци су из Правешева, славе Стевањдан.
   -Росићи су из Бурађе од Љешевића***.
   -Цвијовићи (Цвијановићи) су из Колашина***.

   Напомена:
   ***Не каже се коју славу славе.

   Одговори

7. 22. март 2014. у 20:21

   Милодан

   Порекло становништва села Сеништа (по књизи Сјеништа), општина Нова Варош – Златиборски округ. Из књиге „Златибор – антропогеографска испитивања“ од Љубомира Ж. Мићића, прво издање 1906. године.

   Положај села.

   -Сеништа се протежу поред Увца и у њима су најузвишенија брда: Голо Брдо, Растова Главица, Стражица и Омарић. Кроз средину села протеже се Сјеничко Поље а паралелно са њим један брег са кога се стрменито спушта у Увац засеок Клак. Село је више кршевито.
   У засеоку Клаку су: Гојковићи, Минићи, Јовановићи, Коруповићи, Млађеновићи, Чорбићи и Мрвићи.
   Јужно поред Увца су: Синђелићи, Мраковићи, Варагићи, Јовановићи и Гојковићи.
   У Чистом Долу су Стојаковићи, под Мијаљевицом су Марковићи, изнад Клака су Жунићи, под Црквином Љубојевићи у Селишту су Мутавџићи, под Црним Врхом су Маринковићи, у Пољу Мраковићи, Јелићи, Вуковићи, Клисарићи и Мосури, у Селачкој Долини, Пољу и Селачком Црном Врху су Селаковићи.

   Воде.

   -Извори су: Змајевац, Јанково Врело, Маринковића Врело, Дурџића Чесма, Чесма код Црквине, Мраковића Стублина и Мосурско Врело.

   Земље и шуме.

   -Земљишта се називају: Љубојевића Пећина, Рикавац, Лука, Павлова Стјена, Витанова Главица и Брда. Шуме има нарочито у Дучића Забрану.

   Клима.

   -Село је између брда, заклоњено је од ветрова те му је клима блажа у односу на околна села и доста добро успева пшеница и кукуруз.

   Име селу.

   -Стока првих досељеника није могла преко лета да попасе сву траву, колико је била бујна, већ је кроз снег у пролеће проницало „као сјено“ те се тако назвало село Сениште-Сјениште.

   Старине у селу.

   -На средини села код садашњег гробља је Црквина, где су цркву Турци запалили. У Селишту су живели Кнежевићи одсељени у драгачевске Зеоке. Код Увца је „Град Проклете Јерине“ и Манастирина од „грчког манастира“ а на Увцу наспрам Радојне био је велики мост, кога су Турци запалили и разрушили.

   Порекло становништва и оснивање села.

   -Шеврљуге су у Клаку била стара породица.
   -Селаковићи су овде досељени од Косовске Битке, има их одсељених и Зеокама код Драгачева*** и:
   -Гојковићи (Минићи и Јовановићи) су из Васојевића, славе Аранђеловдан.. Ове две породице имају и сад „унакрсно кумство“.
   Око половина 18. века досељени су:
   -Мутавџићи (Маринковићи) из Чоловине – засеока Радојне, славе Стевањдан.
   -Јовановићи (Коруповићи и Млађеновићи) су из Бистрице, славе Лучиндан.
   У почетку 19. века досељени су:
   -Љубојевићи из Кратова код Прибоја, има их у Кривеој Реци и Севојну, славе Јовањдан.
   -Чорбићи (Лучићи) су од Лима, славе Стевањдан.
   -Мрвићи (Елдићи) су од Сјенице, славе Стевањдан.
   -Марковићи (Мемиши) су из Дробњака, славе Ђуређевдаан.
   -Варагићи су од Лима, има их Белој Реци, Драглици, пожешким Душковцима и Тометином Пољу, славе Савиндан.
   -Стојковићи (Обрадовићћи) су од Пљеваља, славе Никољдан.
   -Вуковићи су из Ојковице***.
   -Мраковићи из од Удбинића из Бурађе, прадед им био црн и звали га „Мрако“***.
   -Мјаиловићи (Дурџићи) су из Тикве код Нове Вароши, славе Никољдан.
   -Мосуровићи су из Врбова код Пљеваља, има их у Чајетини***.
   За време ратова 1876. године досељени су од Нове Вароши:
   -Жунићи из Амзића, славе Ђурђевдан.
   -Јовановићи из Злошнице, славе Васиљевдан (Св. Василије – Нова Година).
   -Синђелићи су из Рутоши, славе Ђурђиц.
   -Клисарићи су из Раснице***.

   Напомена:
   ***Не каже се коју славу славе.

   Одговори

8. 16. новембар 2015. у 22:22

   goran saponjic

   U selu jasenovo saponjici slave djurdjevdan.tu je dosao neki milos saponja iz komarana kod nove varosi prebegao na zlatibor pa se udomio kod jedne udovice od nedovica koja je slavila ocevu slavu djurdjevdan a bila je udata za nekog smiljanica koji je mlad umro.ovaj je milos saponja prihvatio njenu slavu djurdjevdan kao prizet.ostali saponjici slave sv.arhidjak.stefana.njegove sinove u selu su zvali i grkovici sto je stari pradedovski predimak u saponjama.

   Одговори

9. 16. новембар 2015. у 22:33

   видоје

   С(Ш)апоњићу, када ћеш прећи на ћирилицу?

   Одговори

10. 12. мај 2017. у 13:19

    vojislav ananić

    НОВА ВАРОШ, варош у Јужној Србији, у ужичкој области, у изворном крају Бистрице, десном притоку Лима, ниже Пријепоља. Лежи на апсолутној висини преко 1,000 м, у дивном црногоричном предјелу, између планине Златара на југу, према Лиму, и планине Тикве на сјеверу. према Увцу. Има 511 кућа, са 2.358 становника. Н. В. је једно од повиших варошких средишта. Спомиње се први пут тек у 16. вијеку, под именоим Скендер-пашина Варошица или Паланка. Постала је као и друге турске паланке (утврђено коначиште) на важном друму којим се у турско доба кретао жив каравански саобраћај између Босне, преко старе Рашке, до Повардарја и Цариграда. Са босанско-македонским или босанско – цариградским друмом, који је кроз Н. В. водио између Прибоја и Сјенице, овдје се крижао стари брдски пут за Ужице на коме је, на Увен под Муртеницом важан пријелаз Кокин Брод. Н.В. добила је дефинитивно данашње име у 17. вијеку. Тада је имала око 2.900 кућа, и била је лијеп и напредан град. У 18. вијеку било је у Н. В. црногорских досељеника из Цуца, који су ту створили мало средиште за ширење српске црквене књижевности.
    На главној метанастазичкој стази динарске струје, која се стално кретала према Шмнадији и Поморављу. Н. В. је од турске паланке и касабе у 18. вијеку постала јаче кршћанско средиште. Султан Абдул Хамид додијелио је (1776) Н. В. новопазарској митрополији. У 19. вијеку Н. В. се развијала као важан сточни трг. Трговало се са Сарајевом и Скопљем, а преко Кокиног Брода са Србијом. За вријеме устанка у Шумадији, овдашње српско становништво стајало је у вези са Карађорђем, чија је војска 1809. продрла до Н.В. На брдима изнад Н. В. има још трагова од Карађорђових шанчева. У околини Н. В. у селу Радојњи, код Кокиног Брода, домаћи су усташе за вријеме невесињске буне водили борбу с Турцима. Средином 19 вијека у Н. В. било је око 309 кућа од којих двије трећине православних Срба. Турци су се све више повлачили. У вријеме ослобођења (1912) било је у Н. В. оку 450 кућа са 2.000 становника. Православни Срби били су тада скоро у подједнаком броју са муслимаманима, који су јачали досељивањем босанских мухаџира (1878, 1110). 1920 било је у Н. В. 2.400 становника, од којих већина Срба муслимана (1.400), затим православних (911), а поред тога нешто Цигана муслимана (168), и један Турчин, посљедњи представник некадање турске паланке.
    Према вјерској подјели становништва, Н. В. се дијели на посебне крајеве, српски и турски. У овим одвојеним крајевима води се и привредни живот по вјерској подјели. Српски крај, незгоднијег положаја, на западној страни вароши, дијели се на махале: Зебиновце, Ново и Старо Поље, Обала и Страна. Турски крај, састављен из махала Цигански Вигњеви и Браношевац, има више ширине за развитак вароши. Срби православни већином су трговци и занатлије. Муслимани су већином читлук-сахибије над Србима, сељацима околних села. Има и муслимана трговаца и занатлија у турском дијелу вароши. Трговина је иначе највише у рукама православним. Од сточних производа највише се извози пршут, сир и кајмак. У Н. В. су: поглавар нововарошког среза, мјешовита четвероразредна гимназија, поштанско-телеграфска и телефонска станица.

    Литература: К. Костић, Наши нови градови на Југу (1922); К. Костић, Трговински центри и друмови у српској земљљи (1900): Ј. Дедијер, Нова Србија (1913); Л Косанчић, Новопазарски Санџак (1912); Петар Марковић, Средње Полимље и Потарје (Насеља, I, 1902).

    В. Итадовановић

    ИЗВОР: проф. Ст. Станојевић, НАРОДНА ЕНЦИКЛОПЕДИЈА СРПСКО-ХРВАТСКО-СЛОВЕНАЧКА, III КЊИГА , Н—Р, ИЗДАВАЧ: БИБЛИОГРАФСКИ ЗАВОД Д. Д. ЗАГРЕБ, ГУНДУЛИЋЕВА 29 ЗАСТУПА DR- ERIK MOSCHE, МИХАНОВИЋЕВА УЛИЦА 1, 1928.

    Одговори