Смедерево и околна села

10. јун 2012.

коментара: 22

Град Смедерево:

Бадљевица, Биновац, Брестовик, Водањ, Враново, Врбовац, Вучак, Добри До, Друговац, Колари, Ландол, Липе, Лугавчина, Луњевац, Мала Крсна, Мало Орашје, Михајловац, Осипаоница, Петријево, Радинац, Раља, Сараорци, Сеоне, Скобаљ, Смедерево, Суводол, Удовице и Шалинац (одухвата и Кулич који је био самостално насеље до 1959. године, од 2007. године поново самостално насеље).

Претходни чланак:

Коментари (22)

Одговорите

22 коментара

  1. Шарко

    Порекло становништва, село Осипаоница (Смедерево)

    Порекло становништва, села Осипаоница, општина Смедерево. Према књизи Боривоја М. Дробњаковића, издање из 1925. године. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.

    Топографске прилике.

    Село лежи у моравској долини, а између Језаве и пруге за Смедерево.

    Земљиште.

    Зиратне земље и ливаде су у Ливадама, Брдњаку, Адици, Збегу и Страви, затим њива има нарочито у Кошутару, Дрењу и Градини. Виногради су у Добродолу и Парлозима. Приватних забрана има свуда по сеоском атару.

    Тип села.

    Осипаоница је друмско насеље збијеног типа са ушореним кућама поред Цариградског Друма и друма за Пожаревац. Дели се ма Влашку и Ерску Малу и Цигански Крај.

    Порекло породица и старине.

    Осипаоница није од увек била на данашњем месту. Раније је била источно од Језаве, између Језаве и Мораве, на месту, које се зове Старо Село. Због поплава које су шкодиле селу кнез Милош их преселина леву обалу Језаве, на данашње место.

    У селу су ове породице.

    Радошевићи (34 к., Петровдан). Стара породица; стари су им дошли из Старе Србије (село Нерадош?) – (мој додатак: можда је у питању село Неродимље код Урошевца).

    Грабчићи (Петровићи 10 к.,). Старином су из Грабовца (добрички, топлички).

    Јовшићи (Јаковљевићи, Митрашиновићи, Рајчићи, Марјановићи 86 к., Св. Ђорђе Алимпије). Старином су са Косова; у Лугавчини имају рођаке (Рудаковићи).

    Живојиновићи (12 к., Св. Никола). Прадед човеку од 60 г. дошао од Куманова (Македонија).

    Јовановићи (Кривокуће 4 к., Св. Арханђел). Доселио се деда Стојко Кривокућа од Крушевца.

    Клапићи (Бранковићи 25 к., Св. Јован). Стара породица; њихови стари дошли из Баната.

    Вигњаши (50 к., Св. Ђурђиц). Старином су из Црне Горе. Најпре дошли у Селевац, из Селевца у Скобаљ, где један део остане (Вигњаши), а ови дођу у Осипаоницу.

    Божиловићи (4 к., Св. Арханђел)- Доселио се деда из Сенеграда (Бугарска).

    Штерићи – Цинцари (4 к., Св. Арханђел). Старином су из Писадора.

    Вељковићи (2 к., Митровдан), из Драгижева (Бугарска).

    Дакићи 4 к. Отац дошао из Поповца (пожаревачки).

    Крајинчићи (4 к., Митровдан), из Крајине – ист. Србија.

    Крајинчићи (Живковићи 7 к., Св. Јован). Стари су им дошли из Крајине.

    Ђурићи (Јерчићи 23 к., Св. Ђурђиц). Деда дошао из Буковца (ресавски, моравски).

    Марјановићи (6 к., Велика Госпојина). Деда дошао из Ресаве.

    Младеновићи (2 к., Св. Ђурђиц); из Прокупља.

    Шошићи (30 к., Св. Ђурђиц). Деда дошао из Лучице (пожаревачки).

    Петканчићи (20 к., Св. Ђурђиц). Стари су им дошли са Косова. Били неко време у Курјачама (рамски, пожаревачки) одакле дошли у Осипаоницу.

    Белчићи (23 к., Св. Трифун). Њихови су стари дошли из Беле Цркве (Банат).

    Милошевићи (6 к., Св. Тома). Стари су им дошли из Мрчајевца (љубићски, руднички). У Лзгавчини имају фамилију (Ерчићи).

    Цигани (Васићи, Андрејићи, Јовановићи, Тодоровићи, Митровићи око 90 к., Славе Св. Арханђела и Св. Петку. Станују у Циганском Крају. Мајстори, трговци, земљорадници. Раде корита, корпе. Путују и продају своје израђевине.

    Маринковић 1 к. из Бугарске.
    Бојковић 1 к. из Куманова.
    Јовановић 1 к. из Ниша.
    Алексић 1 к. из Лугавчине.
    Радивојевић 1 к. из Лугавчине.
    Костадиновић 1 к. из Лозовика.
    Стојичевић 1 к. из Пожаревца.
    Јешковић 1 к. из Скобаља.
    Ђурић 1 к. из Херцеговине.
    Младеновић 1 к. из “прека”.
    Петровић 1 к. из Крепољина.
    Ћелијар 1 к. из Лучице (пожаревачки).
    Стевановић 1 к. из Старчева (млавски, пожаревачки).
    Павловић 1 к. из Рановца (млавски, пожаревачки).
    Михаиловић 1 к. из Лугавчине.
    Андрејић 1 к. из Лугавчине.
    Симић 1 к. из Друговца.
    Радуловић 1 к. из Сараораца.
    Николић 1 к. из Раље.
    Станојевић 1 к. из Старе Србије.
    Гојковић 1 к. из Сараораца.
    Стевановићи 2 к. из Лозовика.
    Јовановић 1 к. из Грчке.
    Јовановић 1 к. из Лугавчине.
    Вељковић 1 к. из Пожаревца.
    Пантић 1 к. из Сараораца.
    Михаиловићи 1 к. из Црне Горе.
    Бранковић 1 к. из Смедерева.
    Радошевић 1 к. из Жабара (пожаревачки).
    Живковић 1 к. из Пожаревца.
    Митровић 1 к. из Пожаревца.
    Велимировић 1 к. из Лугавчине.
    Младеновић 1 к. из Липе.
    Станојевић 1 к. из Рановца (млавски, пожаревачки).
    Матковић 1 к. из Лозовика.
    Јовановић 1 к. из Раље.
    Ненадовић 1 к. из Лугавчине.
    Пауновић 1 к. из Влашке.
    Радивојевић 1 к. из Скобаља.
    Марковић 1 к. из Чачка.
    Крстић 1 к. из Старе Србије.
    Бојковић 1 к. из Старе Србије.

    Имају једно гробље које било заједничко са Скобаљ и Осипаоницу. Скобаљ сада има своје гробље.

    Северно од Осипаонице је место које се зове Збег. Ту био густ честар, и за време Турака крили се.

    Црква је стара, под шиндром. Зову је “Лалићска Црква”, по Лалићком Извору, који сматрају за лековит (у њему купају децу која пате од грознице).

    ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, “Смедеревско Подунавље и Јасеница”. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.

  2. Порекло становништва села Михајловац, општина Смедерево – Град Смедерево. Из књиге „Околина Београда“ Ристе Т. Николића – НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА (књига 2) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига V), Београд 1903.

    Положај села, земље, воде и шуме.

    -Село је на једној коси благога нагиба. Куће су на земљи црници. Вода се у селу пије из бунара (дубока од 15 до 30 метара), који лети често пресуше, те се народ и стока злопате. Око села нема скоро никакве шуме. Од скора су сељаци почели садити багрем, али понајвише као ограду око њива.

    Тип села.

    -Село је подељено на ове мале: Ерску, Бугар-Малу, Лукићевску, Ракића, Живића, Стевановића, Кондића, Карлића Малу и др. Мале су једна уз другу. Куће су збијене, те су око њих врло мали дворови. Поређане су без икаквог реда. Само су дуж друма, који води од Смедерева за Паланку, куће поређане тако, да личе на шор. Ту има неколико дућана, затим, механа, школа и црква. Већи део становника једне мале носи исто презиме и славе исту славу. Овоме селу припада заселак Добри До, који има свог кмета.

    Име селу.

    -Прича се, да је најстарије име овог села Таринац а потом је добило име Коњска. О постанку имена Коњска прича се ово: Једном, када су овуда пролазили царски коњи и камиле из Цариграда, наиђу на речицу, која је близу села (притока Језавина) у којој се коњи подаве а камиле испливају. Због тога, веле, цар нареди, да се речица назове Коњском а по њој је и село добило име Коњска. Доцнија, 1859. године село је променило име у Михајловац.

    Старине у селу.

    -У околини овога села има неколико селишта. Најстарије је, веле, Доброница, на југ од села. Ту су сада сеоске њиве и утрина и на том простору налазе се стари остаци – комади цигала, лонаца, црепуља, кућни темељи, ситни сребрни и бакарни новиц и др. Како је нестало то насеље не зна се. Једно место на северноисточној страни Добронице зове се Варошево. Селиште Јаблановаца је на југозападу од села. И ту се налазе комади цигала, лонаца, ситан новац и др. Како је нестало то насеље не зна се. Било је близу друма, те су га Турци често нападали и пљачкали. Зна се да су се Недељковићи са тога места доселили, а прича се, да је Станоје Главаш долазио у Јаблановац и узимао од сељака стоку, али се не зна, да ли је тада Јаблановац био село или не. Кућиште је на истоку од Михајловца. И ту има истих остатака старина као и на претходним селиштима. Не зна се, како се то насеље звало и како је нестало. Помињу се неке породице, које су се одатле доселиле у Михајловац. Изгледа да су та насеља расељена због Турско зулума.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Недељковићи су најстарија породица у селу. Прича се да су се доселили из Јаблановца, који је (селиште) на пола сата хода на југозапад од Михајловца, Св. Врачеви.
    -Лукићи (Ђорђевићи – Црњаци), су се доселили са данашњег места Кућишта, које је на пола сата хода источно од Михајловца, Стевањдан.
    -Ракићи су, такође по причању, дошли из Кућишта, Ђурђевдан.
    -Стевановићи воде порекло од неког Стевана из Матејевца код Ниша. Он је у Матејевцу убио неког Турчина, па побегао овамо и окућио се. Доста велика породица, Никољдан.
    -Тарићи и Кондићи су старином из Старе Србије, Аранђеловдан.
    -Вигићи су из Врбовца у Смедеревском срезу***.
    -Јеремићи су доста велика породица, воде порекло од неког Цинцарина, који се окућио у овом селу, Ђурђиц.
    -Васићи (Аранђеловдан) и Сретеновићи (Спасовдан): Прича се да је Васо Книћанин са неким Сретеном из Рудничког округа дочекивао и убијао Турке на Цариградском Друму код места Тургајевца, северозападно од Михајловца. По наредби кнеза Милоша они буду приморани да се настане у Коњској (садашњем Михајловцу). Од Васе су Васићи а од Сретена Сретеновићи.
    -Живићи и Нешићи чине Бугар-Махалу, доселили су се из Старе Србије, Јовањдан.
    -Нешовићи су из округа крагујевачког, Николљдан.
    -Радовановићи или Брдарци су потомци Петра чији су, опет, преци дошли из Тамника – Руднички округ***.
    Остале породице воде порекло од појединаца, који су сами заснивали своју кућу или су зостали у селу као доводци. У новије доба има доста досељеника из српских земаља преко Саве и Дунава.

    ***Не каже се коју славу славе.

  3. Порекло становништва села Биновац, Град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.

    Положај села.

    -Биновац лежи на коси која се благо спушта у долину Биновачког Потока. Куће су распорађене дуж сеоског пута, који је паралелан са овим потоком.

    Воде.

    -Готово цело село се служи водом са „Чесме“. Има и ђермова али се мање употребљавају. Најважнији ђерам је у Драјинцу.

    Земље и шуме.

    -Имања су око села. Најбоље њиве и ливаде су у долини Раље. Приватних забрана има у Зелен Глави, Грабу и Дрењаку.

    Тип села.

    -Село је подељено на Грњи и Доњи Крај. Пре 40 година одселило се десетак кућа у Драјинац, на имања.

    Старине у селу.

    -Северозападно од села је место „Манастириште“ где је, по предању, био некада манастир. Било је трагова од зидина. Одатле је ношен камен за изградњу цркве у Коларима.

    Порекло становништва.

    У Биновцу ове породице.
    -Дели Јокићи (Јанковићи, Мијаиловићи, Зарићи, Танасковићи, Гајићи, Ранковићи и Павловићи), славе Аранђеловдан. Ово су најстарији досељеници овог села, чије порекло није познато.
    -Суботићи, славе Лучиндан. Данас се презивају:
    -Матејићи;
    -Николићи;
    -Лукићи и;
    -Павловићи. Њихов прадед Стеван је доша са Косова у Рајковац, космајски, потом овде. У Рајковцу имају рођаке, Живковиће и Радосављевиће.
    -Војиновићи, славе Стевањдан. Имају разна презимена. Њихов прадед се доселио из Рашке.
    -Антићи (Симићи), славе Никољдан. Пре 100 и више година доселили су се њихови стари из Накучана – таковски, руднички округ. Анта је дошао овде а његова два брата у Водањ, Вељовићи.
    -Марковићи (Степановићи), славе Аранђеловдан. Они су од Мартиновића у Црној Гори. Славили су Илиндан па су морали да промене славу, јер су их због убиства гонили Турци.
    -Срећковићи, славе Аранђеловдан. Преци су им досељени из Светлића – лепенички, крагујевачки округ – где имају рођаке.
    -Марковићи (Црногорчићи), славе Никољдан. Крајем прве половине 19. века доселили су се из Доброг Села (Ријечка Нахија) Имају рођаке – Маркишиће – у Јеленцу, Јасеница.
    -Калајџићи (Стевановићи, Илићи и Живковићи), славе Никољдан. Старином су из Старог Влаха.
    -Варничићи (Јовановићи и Николићи), славе Никољдан. Деда се доселио из Груже.
    -Илићи, славе Ђурђиц. Доселили се пре 40 година из Друговца.
    -Гроздановићи, славе Митровдан. Деда као слуга дошао 1884. године из Појшева код Битоља.
    -Младеновићи (Гајићи), славе Ђурђиц. Предак доша жени у кућу из Вранова.
    -Стојановићи (Цигани-Роми), славе Св. Петку су се доселили из околине. Баве се земљорадњом.
    Село има једно гробље.

  4. Порекло становништва села Водањ, Град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.

    Положај села.

    -Село се налази на пиносавској површи, са обе стране потока Водња, чије је извориште Томићев Бунар.

    Воде.

    -Цело село се служи водом са бунара-ђермова. Главни извор је „Сува Чесма“.

    Земље.

    -Испаше су у долини Раље и око Суве Чесме. Зиратне земље има највише на местима: Бањој Јарузи, Старнику, Крњем Долу, Барама, Прологу и Вршинама. Најбољи виногради су у Бабиној Јарузи.

    Тип села.

    -Село је збијеног типа.

    Име селу.

    -Село је добило име по називу потока Водња, који протиче кроз село.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Водањ је насеље новијег порекла. Основано је после Првог Устанка. Ту су раније били забрани и алија са појиштима села Ландола. Због згодног земљишта и питомнине почињу се досељавати поједине породице из разних крајева. Ландолци су их терали неколико пута и палили им колибе, због чега су се морали склањати по околним селима. Најзад оду на жалбу кнезу Милошу и он нареди Ландолцима да им дозволе да се настане. Тако је постало ово село.
    У Водњу су ове породице:
    -Ћосићи, славе Аранђеловдан. Непознатог су порекла.
    -Ђорђевићи, славе Ђурђевдан. Деда Василије из Мајдана – таковски-руднички округ – дошао је у Винчу у Јасеници, где имају рођаке Василијевиће. Потом се доселио овде.
    -Вељовићи (Лазаревићи, Младеновићи и Николићи), славе Никољдан. Стрином су Сјеничани. Овде су дошли из Накучана – таковски округ – где имају рођаке, Зариће. У Биновцу су им род Антићи.
    -Марковићи, славе Никољдан. Пре 70 година се доселили из Загорице – јасенички, крагујевачки округ.
    -Чоловићи (Митровићи), славе Стевањдан. Дошли су из Доњег Црнућа (Гружа) где имају рођаке, Сариће.
    -Тимићи, славе Лучиндан. Пре 60-70 година дошли су из Стојника – јасенички, крагујевачки округ, где имају рођаке.
    -Вујовићи, славе Ђурђиц. Отац се доселио из Грабовице – таковски, руднички округ.
    -Главоњци (Ђорђевићи), славе Никољдан. Доселили су се из Горачића у Драгачеву.
    -Радојевићи (Предовићи), славе Никољдан. Пре 70 година се доселили из Клоке – јасенички, крагујевачки округ.
    -Стојановићи, славе Св. Спиридона. Они су се доселили из Власотинаца.
    -Николићи, славе Никољдан. Род су Главоњцима.
    -Трајиловићи, славе Велику Госпојину. Деда се доселио пре 50 година из Долова у Банату.
    -Милосављевићи, славе Никољдан. Деда се доселио из Виче и Драгачеву где имају рођаке, Ћосиће.
    -Алексијевићи (Милорадовићи), славе Аранђеловдан. Доселили се из Врбаве – таковски, руднички округ.
    -Вујичићи, славе Аранђеловдан. Доселили се пре 60 година из Губеравца у Драгачеву.
    -Јовичићи, славе Јовањдан. Деда човеку од 60 година се доселио из Сивчине – моравички, чачански округ. Одржавају старо кумство са Јовановићима у Гучи, Драгачево.
    -Милошевићи, славе Св. Ћирила и Методија. Отац дошао из Рајца – трнавски, руднички округ.
    -Настасијевићи, славе Никољдан. Доселили су се из Дорјана.
    -Борисављевићи, славе Св. Јелесија. Доселили су се из Вукосаваца, Јасеница, крагујевачкка. Род су им Ивковићи у Бадљевици.
    -Илићи, славе Игњатијевдан. Доселили су се из Живице у Драгачеву.
    -Стефановићи, славе Никољдан. Доселили су се из Вршца, најпре у Смедерево па у Водањ.
    -Обрадовићи, славе Ђурђиц. Деда дошао из Лисе у Драгачеву где имају рођаке, Јовановиће.
    -Милићевићи, славе Никољдан. Они су из Горачића у Драгачеву.
    -Јанковићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Губеревца у Драгачеву.
    -Марковићи, славе Митровдан. Доселили су се из Радаљева – моравички, ужички округ, где имају рођаке, Тотовиће.
    -Милановићи, славе Никољдан. Предак дошао жени у кућу из Клоке у Јасеници.
    -Богдановићи, славе Аранђеловдан. Они су дошли из Ораха у Црној Гори, најпре у Петријево, где један од њих остане (Ђурићи) а остали се преселе у Водањ.
    -Ружићи, славе Никољдан. Доселили се из Загорице – крагујевачка Јасеница.
    -Ђорђевићи, славе Лучиндан. Доселили се пре 80 година из Криве Реке у Качеру.
    -Глишовоћи, славе Стевањдан. Доселили су се из Накучана у Качеру.
    -Вучковићи, славе Стевањдан. Старином су из Дрекаловића (Кучи). Најпре били у Сјеници, одакле дођу у Рудник (Качер) где имају рођаке, Чивовиће. Пре 100 година из Рудника су дошли овде.
    -Стевановићи, славе Никољдан. Они су из Лепојевића – левачки округ, где имају рођаке, Балтиће.
    -Гајићи, славе Алимпијевдан. Отац је абаџија и доселио се пре 20 година из Кусатка.
    -Илићи, славе Св. Петку. Они су из Црне Горе.
    -Гавриловићи, славе Аранђеловдан. Доселили су се из Ивањице.
    -Станковићи, славе Никољдан. Доселили су се из Дадинаца – власотиначки, пиротски округ.
    -Радовановићи, славе Никољдан. Они су из Бусињаца – Трн у Бугарској.
    -Новаковићи, славе Јовањдан. Пореклом су из Црне Горе.
    -Миливојевићи, славе Ђурђевдан. Пореклом су из Црне Горе од Васојевића.
    Сеоско гробље је у „ландолским њивама“.

  5. Порекло становништва села Враново. Град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковић „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.

    Положај села.

    -Враново се налази у пространој долини Мораве а између река Раље и Језаве.

    Воде.

    -Извора нема. Пије се и употребљава вода са бунара и шмркова.

    Земље и шуме.

    -Сеоска имања – њиве, ливаде и шуме – су „у Морави“, виногради у Сегди и Јелендолу.

    Тип села.

    -Село је збијеног типа. Куће су груписане и ушорене дуж сеоских путева и простиру се од Језаве па до Цариградског Друма. Само неколико породица станује поред самог ЦарградскогДрума а преко Језаве има само две куће. Село се дели на три мале: Горњу, Доњу и Влашку. Преко Језаве има колиба.

    Порекло становништва.

    У селу су ове породице:
    -Пантићска фамилија (Ђорђевићи, Пантићи и Томићи), славе Никољдан. Деда човеку од 60 година дошао из Крушевца. Бежали су 1813. године „преко“.
    -Голубовићи (Рашићи и Рајковићи), славе Св. Враче. Прадед се доселио из Зајечара..
    -Милојковићи (Радојевићи и Јовановићи), славе Аранђеловдан. Доселили су се „од Косова“.
    -Стојковићи, славе Лазаревдан. Њиховог прадеду донели су у бисагама из Бугарске.
    -Ракићи (Пантићи и Живковићи), славе Ђурђиц. Стара породица, непознатог порекла.
    -Јањићи, славе Јовањдан. Прадед дошао из Јањине (Грчка, оп. Милодан). Био кафеџија.
    -Гајићи (Станојковићи), славе Никољдан. Старином су из Вражогрнаца – црноречки, зајечарски округ.
    -Нешићи (Антонијевићи), славе Аранђеловдан. Деда им се доселио из околине Параћина.
    -Младеновићи, славе Никољдан. Доселили се из Крајине.
    -Јоксимовићи, славе Никољдан. Непознатог су порекла.
    Цигани-Роми:
    -Ракићи, Тодоровићи, Станићи, Васићи и Драгомировићи, славе Св. Петку и Аранђеловдан. Ковачи су, раде и корита а баве се и земљорадњом.
    -Васићи („Карабаши“), славе Стевањдан. Дошли су из Хомоља. Њихови су свирали карабе, по чему су и добили име.
    -Митровићи, славе Аранђеловдан. „Власи“.
    -Траиловићи, славе Никољдан. Они су Власи и данас говоре влашки.
    -Миленковићи (Бралићи), славе Ђурђиц. Непознатог су порекла.
    -Чолићи, славе Аранђеловдан. Старином су са Косова.
    -Будимировићи, славе Никољдан. Њихов деда дошао из Манастирице – млавски, пожаревачки округ.
    -Пауновићи, славе Никољдан. „Власи“.
    -Ивковићи, славе Никољдан. Непознатог су порекла.
    -Стокићи, славе Никољдан. Доселили се пре 40 година из Крњева.
    -Радосављевићи, славе Никољдан. Старином су од Ниша.
    -Вукашиновићи, славе Никољдан. Доселили се из Липа.
    -Јанковићи, славе Никољдан. „Власи“.
    -Јанковићи, славе Никољдан. Отац дошао из Скобаља.
    -Миленковићи (Бојићи), славе Никољдан. Доселили се оз Бадљевице.
    -Новаковићи, славе Јовањдан. Доселили се „од преко Мораве“.
    -Андрејићи (Глуваћи), славе Андријевдан. Стара породица непознатог порекла. У овој породици им по неког ко је глув.
    -Голубовићи, славе Никољдан. Мати довела њиховог оца из Липа, преудавши се у ово село.
    -Игњатовићи (Ратковићи), славе Аранђеловдан. Први су се населили у Враново. Мисле да им је прадед дошао из Ратковића, левачки округ.
    -Петроваши (Миловановићи, Петровићи, Симићи и Николићи), славе Пантелијевдан. Старином су од Крушева.
    -Милошевићи (Костићи), славе Св. Сергија, 7 октобра по старом календару. Прадед Стојадин дошао из Зајечара.
    Село има једно гробље.

  6. Порекло становништва села Врбовац, Град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.

    Положај села.

    -Село се налази на странама брежуљака који су раздвојени јаругама. Има кућа и у долинама јаруга. Један део села је на пиносавској а други на београдској површи. Ова последња прелази у алувијалну раван реке Раље и ту нема кућа.

    Воде.

    -Употребљава се вода са извора од којих су главни: Спахински Бунар, Кленовац, Ђермови, Слатина, Чекерац, Засеок и Калуђерица.

    Земље и шуме.

    -Имања су махом у долини Раље. Шума је у Шешковцу. Општина има око 60 хектара свога земљишта под шумом и утрином

    Тип села.

    -Село је шумадијски разређено и подељено на: Горњи (Брђански) и Доњи (Рупљански) Крај. У говору се обично каже „Брђани“ и „Рупљани“.

    Старине у селу.

    -Старо насеље је било у Селишту, код данашњег гробља; ту су биле породице: Смољановићи, Петковићи и Николићи. Пре Устанка све се породице преместе из Селишта најпре у Доњи а доцније и Горњи Крај. Једино се Кандићи одселе и настане у Михајловцу. И данас се у врбовачко гробље, у Селишту, сахрањују Кандићи.
    По предању, у Чекерцу је постојала стара црква. У долини Раље ископавани су ћупови, кости, тугле, новац и делови оружја.

    Порекло становништва.

    У селу су ове породице:
    -Смољановићи (Аћимовићи, Радивојевићи, Величковићи, Костићи, Кнежевићи, Миладиновићи, Ђорђевићи, Ивановићи, Маричићи и Јанковићи), славе Ђурђиц. Старином су од Сјенице. Били су у Селишту неколико година, одакле се преселе у Доњи Крај. Од њих су Кандићи из Михајловца.
    -Петковићи, славе Аранђеловдан. И они су били у Селишту. Старином су из Крајине.
    -Николићи (Стојадиновићи), славе Ђурђиц. Стара породица непознатог порекла.
    -Николићи, славе Аранђеловдан. Њихови преци су из Старе Србије. Имају рођаке и Мокром Лугу.
    -Симићи, славе Јовањдан. Од Рајевића из Дола – Катунска Нахија – 1846. године крене више породица и дођу до Ужица, где се задрже десетак дана. Из Ужица пођу даље и ови Симићи оду у Мироч, где проведу око годину дана па се врате и настане у овом селу.
    -Павићевићи, славе Малу Госпојину. Дошли кад’ и Симићи из истог села.
    -Мишићи (Пауновићи), славе Никољдан. Доселили се из Мале Крсне пре 80 година.
    -Јанковићи, славе Јовањдан. Отац дошао из Петке – пожаревачки округ – где имају рођаке.
    -Јевтићи, славе Јовањдан. Пре 70 година се доселили из Баваништа.
    -Лазићи (Живићи), славе Јовањдан. Њихов отац је дошао жени у кући из Михајловца, од Живића.
    -Петровићи (Савићи), славе Св. Петку. Цигани-Роми, доселили се из околине.
    -Милошевићи, славе Ђурђиц. Доселили се 1860. године из Црне Горе, од Мартиновића.
    -Веселиновићи, славе Ђурђиц. Доселили се из Раље (од Рељића) пре 50 година.
    -Стевановићи, славе Ђурђиц. Доселили се из Крњева.
    -Костићи, славе Никољдан. Доселили се из Црне Горе.
    -Радивојевићи (Стојковићи), славе Аранђеловдан. Стара породица непознатог порекла. Има их одсељених у Овче Поље и у Раљи, Раљићи.
    -Панташевићи, славе Никољдан. Ово је стара породица. Турци су их гонили и они се сељакали у Коларе, па чак и у Нишку Бању. По повратку из Нишке Бање настане се у Горњи Крај. Тек после њих почеле су се насељавати остале породице у Горњи Крај.
    -Ђурђевићи, славе Аранђеловдан. Деда се доселио из Алексинца.
    -Станићи, славе Јовањдан. Најстарија породица у селу. Некада била много већа, сада у изумирању.
    -Младеновићи (Марићи), славе Алимпијевдан. Доселили се „из јужних крајева“, зову их „Бугарима“.
    -Петровићи, славе Ђурђиц. Преци им се доселили из Ресаве.
    -Цветановићи (Тасићи), славе Митровдан. Прадед им се доселио из Лесковца.
    -Ђорђевићи (Илићи), славе Аранђеловдан. Пре 70 година доселили се из Суводола од Крстића, који су старином од Прокупља.
    -Микићи, славе Никољдан. Доселили се пре 80 година из Голобока.
    -Малетићи, славе Никољдан. Доселили се из Опова пре 50 година.
    -Дамњановићи (Костићи), славе Никољдан. Отац им се доселио пре 40 година из Јеленца, крагујевачка јасеница.
    -Милојевићи, славе Аранђелован. Доселили се пе 30 година из Вранова.
    -Радивојевићи, славе Никољдан. Доселили се из Ратара у Јасеници пре 60 година.
    -Антићи (Милошевићи), славе Аранђеловдан. Деда им се доселио из Лесковца.
    -Баба Јанићи (Илићи), славе Никољдан. Човеку од 50 година доеслио се прадед из Смедерева.
    -Стевановићи, славе Ђурђиц. Доселили се пре 60 година из Липа.
    -Ђурићи су из Аустро-Угарске***.
    -Павловићи су из Смедерева***.
    -Марјановићи су из Лугавчине***.
    -Здравковићи су из Велике Крсне***.
    -Ђорђевићи су из Михајловца***.
    -Николићи су из Русце – пчињски, врањски округ***.
    -Танчићи су из Трна у Бугарској***.
    -Микићи из Коритнице – белопаланачки, пиротски округ***.
    -Пауновићи су из села Трновче – смедеревски округ***.
    -Адмовићи су из Тићевца – пожаревачки округ***.
    -Младеновићи су из Копиновца у Бугарској***.
    -Пауновићи су из Дубоке, пожаревачки округ***.
    -Матићи, славе Алимпијевдан. Деда им се доселио из Милошевца.
    -Марковићи, славе Ђурђевдан. Мати им довела оца из Јездина –трнавски, руднички округ.
    -Милутиновићи су из Скобаља***.
    -Новаковићи су из Вранова, од Пантића***.

    Напомена:
    *** Nе каже се коју славу славе.

  7. Порекло становништва села Вучак, Град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дрбњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.

    Положај села.

    -Село Вучак лежи у долини Вучачког Потока чије је извориште у Злобари. Куће су на обема странама овог потока.

    Воде.

    -Цело село се служи извором Грчицом а употребљава се и вода са ђермова.

    Земље и шуме.

    -Општина има заједничку утрину и забран. Виногради су на Виноградском Брду, зиратна земља је на Великим Локвама, Гранићи – где има и забрана – и Алугама.

    Тип села.

    -Вучак је насеље збијеног типа, са кућама груписаним дуж сеоских путева. Не дели се на крајеве.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Вучак је старије насеље; помиње га Лангер у свом делу. Године 1818. имао је 29 кућа, 1822. године имао је 27 а 1846. године 37 кућа. Данас има око 100 кућа.
    У селу су ове породице:
    -Шестићи, славе Никољдан. Старинска породица непознатог порекла.
    -Цветковићи, славе Јовањдан. Старинска породица непознатог порекла.
    -Павковићи (Марковићи и Јанковићи), славе Пантелијевдан. Старо им је презиме Милошевићи. Прадед се доселио из „Ерске“. Бежали су „преко“. Имају фамилију у Баваништу.
    -Милићевићи, славе Никољдан. Стари су им се доселили са Рудника. У Сеони имају рођаке (Васићи) а имају рођаке и у Болечу. Бежали су „преко“.
    -Николићи („Власи“), славе Св. Петку. Преци су им се доселили са Хомоља, не знају место.
    -Стевановићи, славе Никољдан. Отац им се доселио из околине Ристовца за време Првог Турског Рата.
    -Дрманићи. Предак дошао као слуга из села Самаила – жички, руднички округ. Не каже се коју славу славе.
    -Шљивићи, славе Лазаревдан. Пре 40 година се доселили из Крњева.
    -Јоцићи, славе Ђурђиц. Стара породица. Бежали су „преко“. Отац човеку од 60 година се родио у Баваништу.
    -Јовановићи, славе Ђурђиц. Пре 60 година доселили се из Придворице у крагујевачкој Јасеници од Илића. Илићи су старином од Лесковца.
    -Живојиновићи, славе Пантелијевдан. Стари су им дошли из Придворице, крагујевачка Јасеница од Илића – Босућана, који су пореклом из Херцеговине.
    -Стевановићи славе Св. Пророк Наум – 14. децембра. Пре 70 година доселили се из Дубља – ресавски, моравски округ.
    -Мијаиловићи, славе Аранђеловдан. Деда им се доселио из Параћина.
    -Панчићи, славе Никољдан. Доселили се пре 50 година из Видина у Бугарској.
    -Вучковићи, славе Никољдан. Браћа Ђорђе и Петар доселили се из врањског округа. Неко време живели у Батовцу, пожаревачки округ а 1874. године се доселе у Вучак.
    -Ђорђевићи (Петровићи и Миловановићи), славе Митровдан. Непознато порекло.
    -Арсићи, славе Томиндан. Деда дошао пре 80 година из Левча.
    -Стојановићи (Васићи), славе Спасовдан. Прадед Стојан се доселио из Крајине.
    Село има једно гробље.

  8. Порекло становништва села Добри До (по књизи Добродо-Дубраве), Град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.

    Положај села.

    -Село се налази на странама потока који су испресецали пиносавску језерску површ.

    Воде.

    -Употребљава се изворска и бунарска вода. Извори су: Орашје, Дојник, Локва, Јаблановац, Водице, Караула, Велика и Мала Добрава итд. Има доста бунара; готова дда их има свака кућа.

    Земље и шуме.

    -Зиратно земљиште је у Локви, изван села, затим у Кариној Бари и Нишанској Јарузи. Има га и између крајева-мала. Ливаде, виногради и забрани растурени су између крајева у селу и око села.

    Тип села.

    -Добри До је насеље разбијеног типа. Узрок разбијености је насељавање појединаца на имања; свако је долазио на своје имање и ту подизао кућу. Из суседних села Селевца, Голобока и Михајловца и сада се овде пресељавају. Село се дели на Прњавосрски (Стругарски), Бељићски, Гитарићски и Милутински Крај. Крајеви су обично раздвојени потоцима, јаругама и комплексима имања. У појединим крајевима (Милутински) куће су груписане поред сеоских путева.

    Постанак села и порекло становништва.

    -У Добром Долу је била шума (дубрава) и имања са трлима суседних села. Ту је и Кнез Милош имао своју алију, где је жирио свиње. Пошто су имања била далеко, то су се појединци почели насељавати.
    -Гитарићи, славе Св. Климентија. Први се населио пре 60-70 година Гитара, предак Гитарића, који се доселио из Селевца. Од њега данас има 15 кућа.
    За Гитарићима су дошли:
    -Милутиновићи, славе Аранђеловдан. Они су дошли из Селевца.
    -Белићи, славе Лазаревдан. Доселили се на своје имање из Михајловца.
    -Чаировићи, славе Лучиндан. Они су из Голобока а у Голобок су се доселили из Борче у Гружи.
    -Глишићи, славе Јовањдан. Они су из Селевца.
    -Митрићи (Михаиловићи), славе Никољдан. Дошли из Голобока.
    -Милосављевићи, славе Алимпијевдан. Доселили су се из Жупањевца, левачки округ.
    -Лукићи, славе Срђевддан. Доселили су се из Прњавора, Крагујевац.
    -Стојановићи (Костићи), славе Никољдан. Њихови стари су дошли из околине Битоља као стругари. Радили овде, допало им се, умоле кнеза Милоша и он им додели мало земље.
    -Маричићи, славе Јовањдан. Они су из Селевца.
    -Ђорђевићи, славе Јовањдан. Пореклом су из Беле Паланке.
    -Миленковићи, славе Аранђеловдан. Доселили се из Трговишта, заглавски-тимочки округ.
    -Тасићи, славе Никољдан. Дошли су из околине Врања.
    -Стошићи, славе Никољдан. Пореклом су из околине Куманова.
    -Живановићи, славе Ђурђевдан. Дошли из Селевца.
    -Радивојевићи, славе Ђурђевдан. Дошли из Селевца.
    -Настићи, славе Јовањдан. Дошли из Селевца.
    -Вукосављевићи, славе Ђурђевдан. Доселили се пре 50 година из Радаљева, моравички-ужички округ.
    -Николићи, славе Никољдан. Дошли из Селевца.
    -Савићи, славе Никољдан. Дошли из Голобока.
    -Арсенијевићи, славе Аранђеловдан. Дошли из Михајловца.
    Из Селевца су дошли:
    -Бајкићи, славе Ђурђиц.
    -Урошевићи, славе Митровдан.
    -Марковићи, славе Ђурђевдан.
    -Марковићи други, славе Св. Петку, зову их „Власима“.
    Из Михајловца су се овде доселили на своја имања:
    -Гајићи, славе Ђурђевдан.
    -Борисављевићи, славе Ђурђиц.
    -Мишковићи, славе Ђурђиц.
    -Радосављевићи, славе Стевањдан.
    -Илићи, славе Стевањдан.
    -Станојловићи, славе Стевањдан.
    -Милошевићи, славе Аранђеловдан.
    -Станимировићи, славе Никољдан.
    -Мишковићи други, славе Никољдан.
    -Марковићи, славе Јовањдан. Доселио се из Будрига, гњилански округ.
    -Стојковићи, славе Никољдан. За време Турског Рата доселили се из Будрига, гњилански округ.
    -Јовановићи, славе Малу Госпојину. Отац им се доселио из Црне Горе.
    -Грујићи, славе Ђурђевдан. Доселио се из Прилика, моравички-ужички округ.
    -Тошићи, славе Никољдан. Отац им се доселио из Врања.
    -Стаменковићи, славе Ђурђевдан. Доселио се из Нагоричана у Македонији.
    -Живојиновићи, славе Никољдан. Доселили се из Сараораца.
    -Николићи, славе Аранђеловдан. Отац се доселио из Црвеног Брега, белопаланачки-пиротски округ.
    Између Селевца и Доброг Дола је засеок Ћиће. Половина кућа овог засеока припада Селевцу а друга половина Добром Долу.
    Добром Долу припадају ове фамилије и сви су се доселили из Селевца на своја имања:
    -Јовичићи – Јовањдан.
    -Вујичићи – Ђурђиц.
    -Маркићевићи – Јовањдан.
    -Павловићи – Јовањдан.
    -Скерлићи (Марковићи) – Ђурђевдан.
    Село има три гробља; једно је код школе, друго звано „Доброница“ у атару Михајловца и треће у Борку.

  9. Порекло становништва варошице Колари, Град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.

    Положај села.

    -Колари се налазе на левој обали Раље, у њеној пространој алувијалној равни, којом иде друм и железничка пруга за Малу Крсну.

    Воде.

    -Варошица се служи водом са чесме која је остала још од доба Римљана, а налази се на средини варошице. У Коларишту, североисточно од Колара налази се још једна чесма.

    Земље и шуме.

    -Зиратно земљиште је око варошице а ливаде у долини Раље. Виногради су у Парлозима. Шуме је било у Шешковцу и Јелендолу, сада је нема.

    Тип насеља.

    -Колари су мала паланка, друмско насеље збијеног типа. Центар варошице је код мезулане. Главни део варошице „Чаршија“ је дуж друма који је паралелан са реком Раљом; овде су груписане куће, неколико кафана и дућана. Јужно од овог друма нема кућа, док је северно од њега много више, овај део је насељенији и један његов крај зове се „Мала“.

    Старине у насељу.

    -Трагови од старина и старих насеља налазе се у Дивичу и код „Вићине воденице“. При трасирању пруге налазили су ситан сребрни новац, гробнице, цигле, стакло, челенке од гвожђа и др.

    Постанак насеља и порекло становништва.

    -Колари су старије насеље; помињу се већ у 16. веку. Путници тог доба помињу Коларе како кукавно село, у коме станују сами Турци, или као малу варошицу насељену Србима и Турцима. Почетком 18. века у Коларима је било 28 кућа, помињу се као „шанац Колари“ и имају своју цркву и свог попа. Изгледа да је у ово доба и доцније ово насеље почело да напредује, и да је било нарочито напредно поседњих година 18. и почетком 19. века. Од тада оно стално опада, многе његове фамилије иселиле су се и населиле у суседна села Суводол и Ландол. Сада су Колари мала, незнатна варошица са око сто кућа.
    У варошици су ове породице:
    -Палојци (Пауновићи, Николићи и Стаменковићи), славе Алимпијевдан. Њихов прадед се доселио пре Првог Устанка из Палојца, власотиначки-пиротски округ.
    -Миљковићи (Нешковићи), славе Никољдан. Стара породица непознатог порекла.
    -Пајкићи, славе Лазаревдан. Стара породица непознатог порекла.
    -Гогићи (Ђорђевићи), славе Св. Танасија. Деда Мита се доселио из Голеша.
    -Поповићи, славе Никољдан. Чукундеда Стојан био прота у Нишу, где је 1822. године обешен. Његов син дошао у Смедерево, затим у Коларе. Старином су из Градишта, добрички-топлички округ.
    -Торбаревићи (Стефановићи), славе Аранђеловдан. Прадед се доселио из Старе Србије. По околини је торбарио и продавао ситнице, па се стално настанио у Коларима.
    -Грујући, славе Јовањдан. Стара породица. Они су потомци Вула Илића – Коларца. Од њих је и Сава Грујић, ђенерал. Непознатог су порекла.
    -Урошевићи, славе Никољдан. Род су Маринковићима (Живановићима) у Ландолу.
    -Ђорђевићи, славе Симеундан. Прадед се доселио из Јагодине у Смедерево, па овде. Имају фамилију у Младеновцу.
    -Савићи, славе Ђурђиц. Деда Танасије дошао од Ниша, купио имање од Турака и овде се настанио.
    -Младеновићи, славе Аранђеловдан. Старином су из Власотинаца.
    -Марковићи, славе Андријевдан. Доселили се из околине Ниша.
    -Танасковићи су род Ђорђевићи, славе, као и они, Симеундан.
    -Вујадиновићи, славе Стевањдан. Стара породица непознатог порекла.
    -Ђурићи, славе Јовањдан. Доселио се из Беле Цркве, кафеџија.
    -Радојковићи, славе Митровдан. Доселили се из Селевца, од Радојковића, опанчар.
    -Трикићи, славе Св. Петку. Доселили се из Лозовика, опанчар.
    -Антићи, славе Никољдан. Доселио се из Биновца, од Антића, трговац.
    -Живановићи, славе Никољдан. Доселили се из Селевца, ћурчија.
    -Гроздановићи, славе Мратиндан. Доселили се из Битоља.
    -Радисављевићи, славе Никољдан. Доселили се из Друговца.
    -Маринковићи (Дошљаци), славе Никољдан. Деда Јован се доселио из Свилајнца.
    -Костићи, славе Томиндан. Доселили се из Липа.
    -Станисављевићи, славе Аранђеловдан. Отац човеку од 40 година се доселио из Старе Србије.
    -Здравковићи (Рекалије), славе Никољдан. Доселили се из Старе Србије.
    -Илићи, славе Аранђеловдан. Трговац, доселио се пре 40 година из Баничине.
    -Милојковићи, славе Петровдан. Доселили се из Азање.
    -Илићи, славе Малу Госпојину. Доселили се 1847. године из Ђиновића – Ријечка Нахија у Јеленац, затим пређу у Биновац па у Коларе.
    -Стефановићи, славе Никољдан. Доселили се пре 50 година из Коњевића, љубићски-руднички округ.
    -Ерчићи (Павловићи), славе Стевањдан. Пореклом су из Старог Влаха.
    -Николићи, славе Св. Петку. Отац се доселио од Куманова.
    -Анђелковићи, славе Митровдан. Пореклом су из Македоније.
    -Стевовићи, славе Никољдан. Опанчар, доселили се 1873. године из Дружетића, пожешки-ужички округ.
    -Јевтићи, славе Митровдан. Доселили се из Селевца.
    -Милићи, славе Ђурђевдан, доселили се из Друговца.
    -Мирковићи, славе Никољдан, доселили се из Друговца.
    -Аћимовићи, славе Ђурђиц, доселили се из Михајловца.
    -Нешићи, славе Никољдан, доселили се из Шалинаца.
    -Даниловићи, славе Никољдан – из Београда.
    -Петровићи, славе Никољљдан – из Бугарске.
    -Јанковићи, славе Никољдан – из Сараораца.
    -Стевановићи, славе Аранђеловдан – из Аустро-Угарске.
    -Сивковићи, славе Мратиндан – из Аустро–Уграске.
    -Радосављевићи, славе Ђурђиц – из Друговца.
    -Радивојевићи, славе Ђурђиц – из Селевца.
    -Милановићи, славе Никољдан – из Гроцке.
    -Николићи, славе Ђурђиц – из Гроцке.
    -Ранисављевићи, славе Ђурђиц – из Аустрије.
    -Миленковићи, славе Ђурђиц – из Багрдана.
    -Станисављевићи, славе Ђурђиц – из Смедеревске Паланке.
    -Стојановићи, славе Никољдан – из Ратаја, врањски округ.
    -Милошевићи, славе Аранђеловдан, деда се доселио из Власотинаца.
    -Обрадовић, славе Никољдан – из Ратаја, врањски округ.
    -Милошевићи, славе Аранђеловдан – из Друговца (нејасно-нечитко).
    -Јанковићи, славе Ваведење – од Прилепа.
    -Путниковићи, славе Ваведење – из Дубравице.
    Севено од варошице је гробље. У њему се сахрањују Ландолци.

    Напомена. Све су фамилије приказане у множини, јер се претпоставља да их има више и домаћинству. Занимање је приказано у „једнини“, јер се подразумева да се тиме бави „глава“ породице.

  10. Порекло становништва насеља Мала Крсна, Град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“.

    Положај насеља.

    -Мала Крсна је друмско насеље у долини Мораве. Куће су груписане поред друма за Пожаревац а између Језаве и Цариградског Друма.

    Воде.

    -Село нема извора, становници овог насеља се служе водом са бунара-ђермова.

    Земље у шуме.

    -Шуме има мало. Зиратно земљиште и ливаде су изван насељеног дела овог места.

    Тип насеља.

    -Мала Крсна је друмско насеље са кућама груписаним – ушореним – поред друма за Пожаревац. Дели се на Крајинску и Пироћанску Малу.

    Порекло становништва.

    У насељу су ове породице.
    -Димитријевићи (Петковићи и Цветковићи), славе Никољдан. Станују у Крајинској Мали. Ћоковина (порекло) им је у Великом Извору, зајечарски-црноречки округ. Имају родбину у Грљану и Петки, пожаревачкој.
    -Ристићи, славе Аранђеловдан. Старином су из Зајечара.
    -Мијаиловићи (Петровићи и Миловановићи), славе Аранђеловдан. Њихови преци су дошли међу првима из Крајине. По њима је и цела мала добила име, Крајинска Мала.
    -Станисављевићи, славе Ђурђиц. И њихови стари су из Крајине.
    -Стојадиновићи, славе Ђурђиц. Станују у Пироћанском Крају. „Староседеоци“ су, непознато им је порекло.
    -Лазићи, славе Ђурђиц. Предак дошао жени у кући из Живице, пожаревачке.
    -Тренићи, славе Никољдан. Станују у Пироћанској Мали. Мати им се овде преудала и довела их из Ратара, Јасеница – крагујевачка.
    -Смиљковићи, славе Св. Петку. Станују у Крајинској Мали. Бежећи од Турака овде су дошли из Лукова, срвљишки-тимочки округ.
    -Вучковићи (Ивановићи и Николићи), славе Јовањдан. Куће су им у обе Мале. Доселили се из Крајине.
    -Станковићи, славе Св. Агатоник. Доселили се из Ораовице, лесковачки-врањски округ.
    -Стојановићи (Дошљаци), слев Св. Петку. Доселили се из Мале Бреснице, рамски-пожаревачки округ.
    -Станисављевићи, славе Св. Петку. Непознатог су порекла.
    -Игњатовићи, славе Стевањдан. Доселили се из Биновца.
    -Стевановићи – Аранђеловдан – Доселили се из Аустро-Угарске.
    -Милошевићи – Никољдан – Из Скобаља.
    -Бранковићи – Никољдан – Од Пирота.
    -Алексићи – Никољдан – Из Старе Србије.
    -Становићи – Никољдан – Из Трна (Бугарска).
    -Стоиљковићи (Аксентијевићи), славе Св. Враче. Њихов отац дошао жени у кућу из Малог Орашја.
    Богдановићи – С. Јевостатије – Из Крајине.
    -Брдари (Живковићи и Стоиљковићи), славе Никољдан. Њихови стари су од Травника у Босни. Продавали по околини брда* и овде се настанили.
    *Брда су, колико се сећам, примитивне справе за производњу предива, оп. Милодан.
    -Пауновићи, славе Никољдан. Деда дошао жени у кући из Крајине.
    -Станковићи, славе Ђурђиц. Станују у Пироћаснкој Мали. Њихови преци су дошли из „новоослобођених крајева“.
    -Брамићи (Милетићи), славе Ђурђиц, не каже се ништа за порекло.
    -Миладиновићи, славе Никољдан. Деда се доселио из Чепура, параћински-моравски округ.
    -Ђурићи, славе Ђурђиц. Отац се доселио из Шапина, Пожаревац.
    -Пауновићи, славе Никољдан. Доселили се из Мељнице (Мелнице), млавски-пожаревачки округ.
    -Јанковићи – Никољдан – Из Крајине.
    -Јеленићи (Марковићи) – Ђурђиц, „староседеоци“.
    -Стокићи – Аранђеловдан, „староседеоци“.
    -Димитријевићи – Никољдан – Из Македоније.
    -Атанацковићи – Св. Петка – Из Вранова.
    -Симићи – Аранђеловдан – Из Скобаља.
    -Симићи – Стевањдан – „Власи“.
    -Марјановићи – Св. Петка, „староседеоци“.
    -Станојловићи – Ав. Ћирило и Методије – Из Друговца.
    -Смиљковићи – Никољдан – Из околине Врања.
    -Живановићи (Миленчићевићи) – Никољдан – Непознато порекло.
    -Јовановићи – Аранђеловдан – Из Македоније.
    -Мијаиловићи – Никољдан – из села Зрзе*? (Македонија).
    Знак питања је оправдан, село Зрзе је на Косову и Метохији, оп. Милодан.
    -Ракићи, славе Игњатијевдан. Доселили су се из Великог Гаја у Банату.
    У овом месту има око 20 кућа Цигана-Рома са разним презименима. Баве се земљорадњом и занатима. Станују у обе мале, говоре српски и изјашњавају се Србима.

    Напомена. Термин “Крајина” је овде помало недоречен. Скромно мислим да се ради о Тимочкој Крајини. Милодан.