Порекло презимена, село Врбовац (Смедерево)

25. август 2014.

коментара: 0

Порекло становништва села Врбовац, град Смедерево – Подунавски округ. Према књизи Боривоја Дробњаковића „Смедеревско Подунавље и Јасеница“. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Црква у селу Врбовац
Црква у селу Врбовац

Положај села.

Село се налази на странама брежуљака који су раздвојени јаругама. Има кућа и у долинама јаруга. Један део села је на пиносавској а други на београдској површи. Ова последња прелази у алувијалну раван реке Раље и ту нема кућа.

Воде.

Употребљава се вода са извора од којих су главни: Спахински Бунар, Кленовац, Ђермови, Слатина, Чекерац, Засеок и Калуђерица.

Земље и шуме.

Имања су махом у долини Раље. Шума је у Шешковцу. Општина има око 60 хектара свога земљишта под шумом и утрином.

Тип села.

Село је шумадијски разређено и подељено на: Горњи (Брђански) и Доњи (Рупљански) Крај. У говору се обично каже „Брђани“ и „Рупљани“.

Старине у селу.

Старо насеље је било у Селишту, код данашњег гробља; ту су биле породице: Смољановићи, Петковићи и Николићи. Пре Устанка све се породице преместе из Селишта најпре у Доњи а доцније и Горњи Крај. Једино се Кандићи одселе и настане у Михајловцу. И данас се у врбовачко гробље, у Селишту, сахрањују Кандићи.

По предању, у Чекерцу је постојала стара црква. У долини Раље ископавани су ћупови, кости, тугле, новац и делови оружја.

 

Порекло становништва.

У селу су ове породице:

Смољановићи (Аћимовићи, Радивојевићи, Величковићи, Костићи, Кнежевићи, Миладиновићи, Ђорђевићи, Ивановићи, Маричићи и Јанковићи), славе Ђурђиц. Старином су од Сјенице. Били су у Селишту неколико година, одакле се преселе у Доњи Крај. Од њих су Кандићи из Михајловца.

Петковићи, славе Аранђеловдан. И они су били у Селишту. Старином су из Крајине.

Николићи (Стојадиновићи), славе Ђурђиц. Стара породица непознатог порекла.

Николићи, славе Аранђеловдан. Њихови преци су из Старе Србије. Имају рођаке и Мокром Лугу.

Симићи, славе Јовањдан. Од Рајевића из Дола – Катунска Нахија – 1846. године крене више породица и дођу до Ужица, где се задрже десетак дана. Из Ужица пођу даље и ови Симићи оду у Мироч, где проведу око годину дана па се врате и настане у овом селу.

Павићевићи, славе Малу Госпојину. Дошли кад’ и Симићи из истог села.

Мишићи (Пауновићи), славе Никољдан. Доселили се из Мале Крсне пре 80 година.

Јанковићи, славе Јовањдан. Отац дошао из Петке – пожаревачки округ – где имају рођаке.

Јевтићи, славе Јовањдан. Пре 70 година се доселили из Баваништа.

Лазићи (Живићи), славе Јовањдан. Њихов отац је дошао жени у кући из Михајловца, од Живића.

Петровићи (Савићи), славе Св. Петку. Цигани-Роми, доселили се из околине.

Милошевићи, славе Ђурђиц. Доселили се 1860. године из Црне Горе, од Мартиновића.

Веселиновићи, славе Ђурђиц. Доселили се из Раље (од Рељића) пре 50 година.

Стевановићи, славе Ђурђиц. Доселили се из Крњева.

Костићи, славе Никољдан. Доселили се из Црне Горе.

Радивојевићи (Стојковићи), славе Аранђеловдан. Стара породица непознатог порекла. Има их одсељених у Овче Поље и у Раљи, Раљићи.

Панташевићи, славе Никољдан. Ово је стара породица. Турци су их гонили и они се сељакали у Коларе, па чак и у Нишку Бању. По повратку из Нишке Бање настане се у Горњи Крај. Тек после њих почеле су се насељавати остале породице у Горњи Крај.

Ђурђевићи, славе Аранђеловдан. Деда се доселио из Алексинца.

Станићи, славе Јовањдан. Најстарија породица у селу. Некада била много већа, сада у изумирању.

Младеновићи (Марићи), славе Алимпијевдан. Доселили се „из јужних крајева“, зову их „Бугарима“.

Петровићи, славе Ђурђиц. Преци им се доселили из Ресаве.

Цветановићи (Тасићи), славе Митровдан. Прадед им се доселио из Лесковца.

Ђорђевићи (Илићи), славе Аранђеловдан. Пре 70 година доселили се из Суводола од Крстића, који су старином од Прокупља.

Микићи, славе Никољдан. Доселили се пре 80 година из Голобока.

Малетићи, славе Никољдан. Доселили се из Опова пре 50 година.

Дамњановићи (Костићи), славе Никољдан. Отац им се доселио пре 40 година из Јеленца, крагујевачка јасеница.

Милојевићи, славе Аранђелован. Доселили се пе 30 година из Вранова.

Радивојевићи, славе Никољдан. Доселили се из Ратара у Јасеници пре 60 година.

Антићи (Милошевићи), славе Аранђеловдан. Деда им се доселио из Лесковца.

Баба Јанићи (Илићи), славе Никољдан. Човеку од 50 година доеслио се прадед из Смедерева.

Стевановићи, славе Ђурђиц. Доселили се пре 60 година из Липа.

Ђурићи су из Аустро-Угарске***.

Павловићи су из Смедерева***.

Марјановићи су из Лугавчине***.

Здравковићи су из Велике Крсне***.

Ђорђевићи су из Михајловца***.

Николићи су из Русце – пчињски, врањски округ***.

Танчићи су из Трна у Бугарској***.

Микићи из Коритнице – белопаланачки, пиротски округ***.

Пауновићи су из села Трновче – смедеревски округ***.

Адамовићи су из Тићевца – пожаревачки округ***.

Младеновићи су из Копиновца у Бугарској***.

Пауновићи су из Дубоке, пожаревачки округ***.

Матићи, славе Алимпијевдан. Деда им се доселио из Милошевца.

Марковићи, славе Ђурђевдан. Мати им довела оца из Јездина –трнавски, руднички округ.

Милутиновићи су из Скобаља***.

Новаковићи су из Вранова, од Пантића***.

 

Напомена:

*** Nе каже се коју славу славе.

 

ИЗВОР: Боривоје Дробњаковић – Смедеревско Подунавље и Јасеница. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.