Порекло становништва села Равнаја, општина Крупањ – Мачвански округ. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.
Положаја ма(ха)ла у селу.
-Горњи и;
-Доњи Вис су на присојној страни Јадра и на рипањској површи између Јадра и долине Равнајице.
-Доња Мала је на присојној страни Равнајице.
-Мркоњићи су на присојној страни долине Сеоске Воде.
Воде.
Извори са којих се пије вода су: Николића Вода у Горњем Вису, Матића Вода у Доњем Вису, Зариновац у Доњој Мали, Сеоска Вода и Јелића Бунар у Мркоњићима итд.
Тип села, засеока (мала) са фамилијама које у њима живе:
Мале у селу су:
-Горњи Вис у којима су: Митровићи, Димићи, Николићи, Милутиновићи, Ђурићи, Маринковићи, Петковићи и Мијаиловићи.
-Доњи Вис: Антонићи, Ковачевићи, Матићи, Андрићи, Крстићи, Остојићи, Бајићи, Перићи и Ерчићи.
-Доња Мала: Бојићи, Јанковићи, Павловићи и Живановићи.
-Мркоњићи: Мркоњићи и Јелићи.
Доња Мала је растављена од Доњег Виса долином, Равнајицом, која је под њивама. У појединим малама куће су у шљивацима.
У задрузи Павловића има 35 укућана, у задрузи Митровића 30 итд.
Привреда и земље.
Године 1903. кувао је један трговац из Шапца на Јадру пекмез и куповао шљиве у селу. Више сељака знају зидарски а шесторица њих и дрводељски занат.
Њиве су највећим делом у Рађеву Пољу.
Сеоске шуме и испаше нема.
Девет сељака обрађује земљу у Лозничком и у Лешничком Пољу; тамо иду од пре двадесет година. Четворица мештана имају на својим имањима у Рађеву Пољу колибе, код којих борави зими, од Аранђеловдана до Ђурђевдана, по један од укућана и исхрањује стоку.
Порекло становништва.
Староседеоци су:
-Антонићи (старо презиме Поповићи), славе Никољдан. Од њих има одсељених у Црниљеву (Павловићи).
Стари досељеници непознатог порекла су:
-Матићи и Андрићи. Њихов предак, који се први доселио звао се Милета, славе Михољдан.
Досељени су:
-Маринковићи, Петковићи и Живановићи су из Крушчице у ужичком округу одакле су се доселили у првој половини 18. века. Њихов чукундед је доведен уз мајку. Прадеде су им Васиљ – од кога су Маринковићи и Живановићи и Петко – од кога су Петковићи, славе Никољдан. Брат Васиљев и Петков Јован се одселио у тамнавску Свилеуву.
-Ковачевићи и Бојићи су из Радаља, досељени у другој половини 18. века. Доселио се њихов чукундед Бојо од Ковачевића, славе Ђурђевдан.
-Митровићи су из Грахова у Херцеговини одакле су се доселили у дргој половини 18. века. Њиховог чукундеда Видоја населио је бег, славе Ђурђевдан. Од њих има одсељених у Паљувима код Уба.
-Остојићи, Бајићи, Перићи, Јанковићи и Павловићи су досељени из Јакља у ужичком округу у другој половини 18. века. Њихови прадеди Новак и Спасоје били су имућни и Турци у Јакљу су их често „претресали“. Они се због тога одселе и Равнају, славе Јовањдан. Од њих има одсељених у Муратовцу (Симеуновићи) и у Крнулама (Арнаутовићи).
-Мркоњићи су из Босне одакле су се доселили у другој половини 18. века***.
-Димићи, Николићи, Милутиновићи и Ђурићи (старо презиме Ристановићи) су из Горњих Кошаља одакле су дошли почетком 19. века. Доселио их њихов прадед Ђорђије Главоња, славе Јовањдан.
-Јелићи су из Бастава, досељени и почетку 19. века. Доселио их њихов прадед Трифун***.
-Мијаиловићи су из Комирића, дошли у другој половини 19. века. Доселио их њихов отац Мијајло, славе Јовањдан.
-Крстићи (старо презиме Марковићи) су из Шљивове, дошли у дугој половини 19. века, славе Ђурђиц.
-Ерчићи су из Беле Цркве, досељени у другој половини 19. века, славе Никољдан.
Порекло становништва села Планина, општина Крупањ – Мачвански округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Соколска нахија“.
Положај села.
-На запад од Јагодње и Кошућа Стопе, на југ од Црног Врха и Радаковца на Ботањи је врло пространо планинско поље, нагнуто на Доњу Тријешњицу и названо Планина. У Планину са својим закосима и ливадама улазе ова дрињска села: Селанац, Црнча, Вољевци, Цулине, Читлук, Доња Трешњица и Радаљ. Ова су имала летња станишта засебна и одвојена. На овим летњим стаништима деобама у селу постала су стална насеља. Међу ове сталне насељенике долазе куповинама до имања и сељаци из даљих села. На овај начин се полако на овом пољу почела стварати права насеља. Око села су: Од запада Криви Рт и Црни Врх, од севера Кошућа Стопа, од истока Велики Камен, Велико Брдо и Чавчић, од југа Доња Тријешњица. Брда се зову: Мраморице, Јечмиште, Равне Њиве, Тодоровац, Мијатовац, Дуге Њиве, Ужиналиште за које се прича да је долазио владика у Тријешњицу, осветио цркву и при повртаку одсео на овом брду и уживао, Дијелац и Коса.
Воде.
-Планина је на изворима Борањске Реке, десне притоке реке Трешњице, и она се једино низ ту реку спушта у подрињска села а преко Јагодње у рађевска и горња подрињска села. Ријека овог села припада Доњој Тријешњици. Воде су: Вир, Врело, Просечен Камен, Ђуков Кладенац, Студенац и Чесма.
Тип села.
-Село је планинско али равније од свих око себе. Планина нема шума, оне су око села а таму су испусти. У Планини су куће разбијене на целом простору на мање групе од две до три куће, највише. Махале су: Грујичићи, Грујићи, Ђукановићи, Радићи и Николићи.
Постанак села и порекло становништва.
-Указом од 1789. године Планина је одвојена од Доње Тријешњице у засебно село. Њени родови сзу раније дошли у ово село, али нема ниједног да је на овом месту од пре 100 година. Треба знати да је Планина у турско доба била у својини суседних муслимаских села поред Дрине, којих је било све до 1834. године.
Данашњи родови после 1834. године и овим редом:
-Грујучићи и Живановићи су род Смиљанићима из Вољеваца, дошли 1838. године, славе Ђурђевдан.
-Ђукановићи и Грујичићи су од Ристића из Рујевца, има их данас одавде сишлих у Зворнику, Борини и Ковиљачи, славе Јовањдан.
-Секулићи су из Својдруга од Ћеранића, има их у Ковиљачи и Зворнику, славе Јовањдан.
-Лукићи су из Брштице, славе Јовањдан.
-Николићи су старином Голубовићи, досељени из Шљивове, славе Јовањдан.
-Радићи су из Радаља, славе Јовањдан.
-Тодоровићи су из Доње Тријешњице, славе Лучиндан.
У Планини има 7 родова у 57 домова.
Radišići iz Likodre su 1725 došli iz Dubrovačke gruže, slavili su Nikoljdan, sa sobom su poneli i ikonu koja je sačuvana do današnjih dana. Naslednici sada žive u Loznici.
У наставку можете погледати инструкције на који начин можете да извршите уплате, а ми обећавамо да ће прикупљена средства бити кориштена на најцелисходнији могући начин. Хвала вам!
Донација платним картицама и PayPal-om
УПЛАТЕ У ЕВРИМА (из земаља Европске уније)
INSTRUCTION FOR PAYMENT ORDERS IN FAVOR OF LEGAL ENTITIES IN EUR
Intermediary Bank / Correspondent Bank
SWIFT – BIC: DEUTDEFF
Name: DEUTSCHE BANK AG
City, Country: FRANKFURT AM MAIN, GERMANY
Account with institution / Beneficiary’s Bank
SWIFT – BIC: KOBBRSBG
Name: KOMERCIJALNA BANKA AD BEOGRAD
Street: Svetog Save 14
City, Country: 11000 Belgrade, Republic of Serbia
Beneficiary
IBAN/ Account Number: RS35205007080003869161
Company name: DRUŠTVO SRPSKIH RODOSLOVACA“ POREKLO“
Street: LJUBA VUCKOVICA 11/2
City, Country: Beograd (Voždovac), REPUBLIC OF SERBIA
УПЛАТЕ У АМЕРИЧКИМ ДОЛАРИМА
INSTRUCTION FOR PAYMENT ORDERS IN FAVOR OF LEGAL ENTITIES IN USD
Intermediary Bank / Correspondent Bank
SWIFT – BIC: SCBLUS33
Fed Wire ABA: 026002561
Name: STANDARD CHARTERED BANK
City, Country: NEW YORK,NY, UNITED STATES
Account with institution / Beneficiary’s Bank
SWIFT – BIC: KOBBRSBG
Name: KOMERCIJALNA BANKA AD BEOGRAD
Street: Svetog Save 14
City, Country: 11000 Belgrade, Republic of Serbia
Beneficiary
IBAN/ Account Number: RS35205007080003869161
Company name: DRUŠTVO SRPSKIH RODOSLOVACA“ POREKLO“
Street: LJUBA VUCKOVICA 11/2
City, Country: Beograd (Voždovac), REPUBLIC OF SERBIA
Портал Порекло користи колачиће и друге технологије за прилагођавање вашег искуства и разумевање начина на који ви и остали посетиоци користите наше садржаје.РазумемПолитика приватности
19. јун 2014. у 18:50
Милодан
Порекло становништва села Равнаја, општина Крупањ – Мачвански округ. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.
Положаја ма(ха)ла у селу.
-Горњи и;
-Доњи Вис су на присојној страни Јадра и на рипањској површи између Јадра и долине Равнајице.
-Доња Мала је на присојној страни Равнајице.
-Мркоњићи су на присојној страни долине Сеоске Воде.
Воде.
Извори са којих се пије вода су: Николића Вода у Горњем Вису, Матића Вода у Доњем Вису, Зариновац у Доњој Мали, Сеоска Вода и Јелића Бунар у Мркоњићима итд.
Тип села, засеока (мала) са фамилијама које у њима живе:
Мале у селу су:
-Горњи Вис у којима су: Митровићи, Димићи, Николићи, Милутиновићи, Ђурићи, Маринковићи, Петковићи и Мијаиловићи.
-Доњи Вис: Антонићи, Ковачевићи, Матићи, Андрићи, Крстићи, Остојићи, Бајићи, Перићи и Ерчићи.
-Доња Мала: Бојићи, Јанковићи, Павловићи и Живановићи.
-Мркоњићи: Мркоњићи и Јелићи.
Доња Мала је растављена од Доњег Виса долином, Равнајицом, која је под њивама. У појединим малама куће су у шљивацима.
У задрузи Павловића има 35 укућана, у задрузи Митровића 30 итд.
Привреда и земље.
Године 1903. кувао је један трговац из Шапца на Јадру пекмез и куповао шљиве у селу. Више сељака знају зидарски а шесторица њих и дрводељски занат.
Њиве су највећим делом у Рађеву Пољу.
Сеоске шуме и испаше нема.
Девет сељака обрађује земљу у Лозничком и у Лешничком Пољу; тамо иду од пре двадесет година. Четворица мештана имају на својим имањима у Рађеву Пољу колибе, код којих борави зими, од Аранђеловдана до Ђурђевдана, по један од укућана и исхрањује стоку.
Порекло становништва.
Староседеоци су:
-Антонићи (старо презиме Поповићи), славе Никољдан. Од њих има одсељених у Црниљеву (Павловићи).
Стари досељеници непознатог порекла су:
-Матићи и Андрићи. Њихов предак, који се први доселио звао се Милета, славе Михољдан.
Досељени су:
-Маринковићи, Петковићи и Живановићи су из Крушчице у ужичком округу одакле су се доселили у првој половини 18. века. Њихов чукундед је доведен уз мајку. Прадеде су им Васиљ – од кога су Маринковићи и Живановићи и Петко – од кога су Петковићи, славе Никољдан. Брат Васиљев и Петков Јован се одселио у тамнавску Свилеуву.
-Ковачевићи и Бојићи су из Радаља, досељени у другој половини 18. века. Доселио се њихов чукундед Бојо од Ковачевића, славе Ђурђевдан.
-Митровићи су из Грахова у Херцеговини одакле су се доселили у дргој половини 18. века. Њиховог чукундеда Видоја населио је бег, славе Ђурђевдан. Од њих има одсељених у Паљувима код Уба.
-Остојићи, Бајићи, Перићи, Јанковићи и Павловићи су досељени из Јакља у ужичком округу у другој половини 18. века. Њихови прадеди Новак и Спасоје били су имућни и Турци у Јакљу су их често „претресали“. Они се због тога одселе и Равнају, славе Јовањдан. Од њих има одсељених у Муратовцу (Симеуновићи) и у Крнулама (Арнаутовићи).
-Мркоњићи су из Босне одакле су се доселили у другој половини 18. века***.
-Димићи, Николићи, Милутиновићи и Ђурићи (старо презиме Ристановићи) су из Горњих Кошаља одакле су дошли почетком 19. века. Доселио их њихов прадед Ђорђије Главоња, славе Јовањдан.
-Јелићи су из Бастава, досељени и почетку 19. века. Доселио их њихов прадед Трифун***.
-Мијаиловићи су из Комирића, дошли у другој половини 19. века. Доселио их њихов отац Мијајло, славе Јовањдан.
-Крстићи (старо презиме Марковићи) су из Шљивове, дошли у дугој половини 19. века, славе Ђурђиц.
-Ерчићи су из Беле Цркве, досељени у другој половини 19. века, славе Никољдан.
Напомена:
***Не каже се коју славу славе.
20. јун 2014. у 19:21
Милодан
Порекло становништва села Планина, општина Крупањ – Мачвански округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Соколска нахија“.
Положај села.
-На запад од Јагодње и Кошућа Стопе, на југ од Црног Врха и Радаковца на Ботањи је врло пространо планинско поље, нагнуто на Доњу Тријешњицу и названо Планина. У Планину са својим закосима и ливадама улазе ова дрињска села: Селанац, Црнча, Вољевци, Цулине, Читлук, Доња Трешњица и Радаљ. Ова су имала летња станишта засебна и одвојена. На овим летњим стаништима деобама у селу постала су стална насеља. Међу ове сталне насељенике долазе куповинама до имања и сељаци из даљих села. На овај начин се полако на овом пољу почела стварати права насеља. Око села су: Од запада Криви Рт и Црни Врх, од севера Кошућа Стопа, од истока Велики Камен, Велико Брдо и Чавчић, од југа Доња Тријешњица. Брда се зову: Мраморице, Јечмиште, Равне Њиве, Тодоровац, Мијатовац, Дуге Њиве, Ужиналиште за које се прича да је долазио владика у Тријешњицу, осветио цркву и при повртаку одсео на овом брду и уживао, Дијелац и Коса.
Воде.
-Планина је на изворима Борањске Реке, десне притоке реке Трешњице, и она се једино низ ту реку спушта у подрињска села а преко Јагодње у рађевска и горња подрињска села. Ријека овог села припада Доњој Тријешњици. Воде су: Вир, Врело, Просечен Камен, Ђуков Кладенац, Студенац и Чесма.
Тип села.
-Село је планинско али равније од свих око себе. Планина нема шума, оне су око села а таму су испусти. У Планини су куће разбијене на целом простору на мање групе од две до три куће, највише. Махале су: Грујичићи, Грујићи, Ђукановићи, Радићи и Николићи.
Постанак села и порекло становништва.
-Указом од 1789. године Планина је одвојена од Доње Тријешњице у засебно село. Њени родови сзу раније дошли у ово село, али нема ниједног да је на овом месту од пре 100 година. Треба знати да је Планина у турско доба била у својини суседних муслимаских села поред Дрине, којих је било све до 1834. године.
Данашњи родови после 1834. године и овим редом:
-Грујучићи и Живановићи су род Смиљанићима из Вољеваца, дошли 1838. године, славе Ђурђевдан.
-Ђукановићи и Грујичићи су од Ристића из Рујевца, има их данас одавде сишлих у Зворнику, Борини и Ковиљачи, славе Јовањдан.
-Секулићи су из Својдруга од Ћеранића, има их у Ковиљачи и Зворнику, славе Јовањдан.
-Лукићи су из Брштице, славе Јовањдан.
-Николићи су старином Голубовићи, досељени из Шљивове, славе Јовањдан.
-Радићи су из Радаља, славе Јовањдан.
-Тодоровићи су из Доње Тријешњице, славе Лучиндан.
У Планини има 7 родова у 57 домова.
10. јул 2016. у 12:22
Ниси поменуо Лазиће који живе у Равнаји. Поздрав
Уложено доста труда и времена и у кратким цртама написано све што је потребно за информацију. Поздрав
31. јануар 2015. у 19:52
Radisic
Postovani,mozete li mi dati detaljnije podatke o Radisicima iz Likodre? Unapred hvala
31. јануар 2015. у 20:13
Небојша Новаковић
Према подацима Боривоја Милојевића (Рађевина и Јадар), Радишићи из Ликодре су староседеоци. Спадају у старе досељенике непознатог порекла.
3. септембар 2022. у 14:06
Branka
Radišići iz Likodre su 1725 došli iz Dubrovačke gruže, slavili su Nikoljdan, sa sobom su poneli i ikonu koja je sačuvana do današnjih dana. Naslednici sada žive u Loznici.
24. новембар 2015. у 13:49
Снежана
Поштовани,можете ли ми дати детаљније податке о Матићима из Богоштице,славе Алимпијевдан ? Унапред хвала