Коцељева и околна села

10. јуна 2012.

коментара: 28

Општина Коцељева:

Баталаге, Брдарица, Бресница, Галовић, Голочело, Градојевић, Доње Црниљево (до 1947. године Црниљево Тамнавско), Драгиње, Дружетић, Зукве, Каменица, Коцељева (до 1979. Коцељево), Љутице, Мали Бошњак, Свилеува, Суботица и Ћуковине (по новом ЗОТОРС из 2007. године нови званични назив је Ђуковине).

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (28)

Одговорите

28 коментара

  1. Порекло фамилија-презимена села Љутице:
    Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:

    -Антонићи и Чолићи. Видети Чолићи и Антонићи.
    -Бабићи, друга половина 18. века, Костајник, Св. Великомученик Артемије.
    -Бекрићи, друга половина 18. века, Плужац у Подгорини, Никољдан.
    -Бранковићи и Пиштељићи. Видети Пиштељићи и Бранковићи.
    -Живковићи-1 и Илићи. Видети Илићи и Живковићи.
    -Живковићи-2, после 1827. године, Дивци у Колубари, Никољдан, доводац уз матер.
    -Ивановићи, после 1827. године, Остружањ у Подгорини, Аранђеловдан, уљези у Бановиће-Пантелиће.
    -Илићи и Живковићи-1, друга половина 18. века, Врагочаница у Подгорини, Никољдан.
    -Марковићи, друга половина 18. века, Осладић у Подгорини, Ђурђевдан.
    -Милошевићи, друга половина 18. века, Осат, Јовањдан.
    -Морићи*, прва половина 18. века, Пива, Никољдан.
    *Морићима се зову по некаквом претку попу, кога је село звало Мором. Поп Мора, по причању сељака, био је необично лењ. Лети пред кућом на љуљашци, обешеној о шљиви, спавао би по цео дан, а зими у кући. Кад би га ко позвао у парохију каквим послом, имао је обичај увек рећи: “Мора на вас наишла, не дате ми да се одморим”.
    -Пиштељићи и Бранковићи*, прва половина 18. века, Босна, Аранђеловдан.
    *Бранковићи и Пиштељићи су од дружетићских Станојловића, пореклом из сарајевске околине.
    -Спасојевићи, друга половина 18. века, Плужац у Подгорини, Митровдан.
    -Станојчићи, после 1827. године, Бељин у Посавској Тамнави, Ђурђевдан, доводци.
    -Танасковићи, после 1827. године, Козарица, Јовањдан, уљези у Стевановиће.
    -Тимотићи, друга половина 18. века, Лопатањ у Подгорини, Ђурђиц.
    -Томићи, после 1827. године, Оглађеновац у Подгорини, Никољдан.
    -Чолићи и Антонићи, друга половина 18. века, Бастав у Рађевини, Ђурђевдан.
    -Шумеровићи, друга половина 18. века, Осладић у Подгорини, Стевањдан.

  2. Села општине Коцељева, Мали Бошњак. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, прво издање 1912. године, последње издање 2011. године, Едиција „Корени“ у издању ЈП Службени гласник Србије и САНУ.

    Посебни положаји села:

    Бошњак Мали је у горњем току Тамнаве, више брдско село, неравно и са брдима врло страновитим. Кроз средину села тече повећа тамнавска притока Борина и сеоске куће су по странма брегова и брда, које се спуштају и силазе у саму тамнавску равницу. Мали Бошњак је раселоца Великог Бошњака (Драгиња) и нема мала.

    Имена села српског порекла.

    Српска имена села, која су постала од презимена разрођених породица или мушких и женских имена и надимака је, између осталих, и село Мали Бошњак.

    Порекло фамилија-презимена села Мали Бошњак:
    Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:

    -Боринци, друга половина 18. века, Борина у Рађевини, Јовањдан.
    -Гајићи, после 1827. године, Врбић у Рађевини, Ђурђевдан, доселио се као занатлија.
    -Јанковићи, друга половина 18. века, Леовић у Азбуковици, Михољдан, уљези у Ћосиће.
    -Јевтићи, друга половина 18. века, Красава у Рађевини, Стевањдан.
    -Јеленићи, после 1827. године, Свилеува у области, Св. Стефан Дечански.
    -Марковићи, после 1827. године, Зворник, Срђевдан.
    -Мијаиловићи, после 1827. године, Лопатањ у Подгорини, Ђурђевдан.
    -Мијатовићи, после 1827. године, Гуњаци у Азбуковици, Ђурђевдан.
    -Милићевићи*, прва половина 18. века, Ликодра у Рађевини, Св. Аврамије.
    *Предак Милић је из Ликодре и његова породица старином је из Босне. Потомци зову још са два презимена (не каже се која).
    -Нешићи, друга половина 18. века, Драгијевица у Подгорини, Лазаревдан.
    -Петрушићи, друга половина 18. века, Грачаница у Азбуковици, Ђурђевдан.
    -Ранковићи, друга половина 18. века, Гуњаци у Азбуковици, Св. Стефан Дечански.

  3. Села општине Коцељева, Свилеуха (сада Свилеува). Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, прво издање 1912. године, последње издање 2011. године, Едиција „Корени“ у издању ЈП Службени гласник Србије и САНУ.

    Географски положај Тамнаве.

    Име Посавотамнава је из оног доба, кад се Београдски Пашалук поделио ма кнежине. Посавотамнава из тог доба била је кнежина Ранка Лазаревића из Свилеуве. Ово се име мењало према томе, како су се тамнавска и посавска села подринњског округа распоређивала. У народу се ни до данас није одржало ово сложено име, већ су код њега у употреби оба имена Посавина и Тамнава.

    Историја области.

    Према Свиштовском Миру и оној незнатној аутономији, коју признаваше уговор овластима Београдског Пашалука, Тамнава се подели на две кнежине, на шабачку и ваљевску Тамнаву; у њима се поставише народни кнежеви, којим би стављано у задатак да бране Пашалук од насртаја бесних јаничара и дугих тирских пустолова, који би под видом тражње неких својих ранијих, тада изгубљених права, беху опасност по утврђени ред у Пашалуку. Народни кнежеви из тога доба били су: Алекса Ненадовић из Бранковине и Ранко Лазаревић из Свилеуве, који обојица због велике љубави према свом народу и његовој слободи и због пријатељства с представником највише турске власти у пашалуку, бегоше и прве жртве јаничарске обести. Кнез Ранко погибе усред града Шапца 2. марта 1800 године, а кнез Алекса 23. јануара 1804. године. Крв ове двојице невино погинулих народних кнежева и љубимаца подигла је јопш већу мржњу у народу против Турака и мало је требало, па да дође до правог устанка.
    Кад месеца фебруара 1804. године устаде Шумадија противу Турака, тада Ваљевци бише међу првима, који под воћством Јакова Ненадовића, његовог знаменитог синовца синовца Проте Матеје и осталих кнежева, придружише се устанку. Па ни Тамнавци не изосташе од својих суседа, него полетише одмах под заставу Јаковљеву или се отпочеше орикупљати под заставу другог знаменитог Тамнавца попа Луке Лазаревића из Свилеуве. Уз Луку сакупио се и шабачки део Тамнаве, а уз Јакова ваљевски и оба удружени имадоше одмах првих дана, да опробају своју ратну срећу на Дугим Њивама у Свилеуви, противу зворничког паше Али-бега Видајића. Ратна срећа би на страни удружених Тамнаваца и бег Видајић мораде се вратити натраг откуда је и дошао.
    Па не само у Свилеуви, него и на Бељину, Чучугама, Братачићу, Буковици, Мишару, Лозници, Лешници Тамнавци осветлаше образ и себи и својим потомцима и доказаше, да се у њима није угасила љубав према слободи и витештву. Много је Тамнаваца крвљу својим и костима залило свако бојно поље у данашњој Србији. Прота Матеја и поп Лука имали су и честитих својих сарадника, Тамнаваца, чија су имена вредна помена: Исаило Лазић из Кртинске, Петар Ерић из Звечке, поп Леонтије Марковић из Уроваца, Живан Петровић из Каленића, Васиљ Павловић из Бајевца, Ђура Костић из Црвене Јабуке, Игуман Јеремија из Грабовца, Милован Зујаловић из Тулара, Живко Дабић из Голе Главе, Јован Томић-Белов из Доњег Црниљева, Михаило Глувац из Каменице, Раде Радосављевић из Голочела и др.

    Воде (Извори, реке, језера и Баре)
    Реке:

    У селу Свилеуви, под Гомилицама, су извори пограничне речице Вукодражи, савске приточице. Вукодражи је у почетку правца источног и по дну села Свилеува скреће на североисток и тако иде до свог ушћа. Извори ове речице су у области, а иначе је она целом својом дужином погранична речица. Букодраж је пресушна речица, уже долине од тамнавских притока, стрмих обала и земљиштта савим друге природе.

    Насеља.
    Положај насеља.

    Тамнавска села су на уздигнутој тамнавској равници, великог пространства, већег него код брдских села. Куће су растурене на све могуће стране, увек по равници, а никад у долинама река него још и на појединим терасама. Ова села немају џемата; ни три сродничке куће нису једна уз другу, а није никакво чудо ако се једна иста породица налази растурена по целом селу. Кућа и сва имања је једно до другога, где потеса може имати само у долинама река ако нису насељене. Путеви се зракасто растурају на све стране, никад немају центра одакле полазе или коме се приближавају; нестални су, мењају се по вољи појединаца, мењају правце због чега су кривудави и одбијени преко најружнијих и најнезгоднијих места. Села немају шума око кућа него по крајевима њива и по долинама река. Суднице, школе, цркве механе нису у средини села, чији назив носе, него на путу и средишту, које служи за више оближњих села. Таква су села: Свилеува, Врело, Радљево, Тулари, Бргуле, Непричава, Јабучје итд…

    Сеоске заједнице:

    Села Свилеува, Црниљево, Градојевићи, Галовићи и Букор изделили су своје заједнице пре 30 година по малама, а свака мала, опет, указала је сваком свом члану подједнак део.

    Џематске заједнице:

    Џематске заједнице су ређи облик својине у овој области, али се ипак дају запамтити. Мале свих брдских села и издвојени крајеви тамнавских равнијих села имају своје заједнице од пола хектара у простору, ограђене и необрађиване, на којима мале и крајеви држе своја бденија и молитве. Сређ у Бањанима има своју заједницу од 5 ари и даје под закуп, Старо Врело у Врелу, Ратковић у Свилеуви, Кривајица у Љутицама, Шумарице у Каменици, Барич у Суботици, Дивич у Букору, Дело у Доњем Црниљеву имају своје мале заједнице, које не доносе никаквих прихода ни селу ни малама.

    Породичне заједнице:

    Ове заједнице су понајређи облик својине у области. Код понеких брдских села поједине породице имају својих заједница у испустима, које заједнички уживају. Ове заједнице су око кућа, слабе вредности, јер и оне нису скоро ни од чега другога до од голог камена, понеког кржљавог дрвета и ретке траве.
    Од веће вредноси су заједнице у воденицама и каманоломима у Букору, Свилеуви, Ђуковинама и др..
    У селима тамнавске равнице нема потеса, јер развоју потеса смета растуреност села и уз то нарочито везан распоред имања. Тамнавска села, пошто у долинама река немају кућа, имају у долинама истих река имања у потесима, али она нису општа и општих назива, већ пошто су ливадска и пашњаци, обично су затворена и ограђена, као у Брезовици, Новацима, Звиздару, Докмиру, Свилеуви, Коцељеви, Суботици итд.

    Посебан положај села.

    Свилеува је на север од Коцељеве, са леве стране Тамнаве, врло пространо и неравно село, чији северни део Гомилице дају селу брдовити изглед. Куће су по малама, где су мале великог пространства са растуреним кућама. Ммале су: Гробљани до Јазовика, Гуњачани до Баталага, Лазићи до Брдарице и Гомилица, Ристивојечевица или Чолићи (Чолићка Мала) око цркве и на југ до ње, Маленићи на запад од цркве до Брдарице и Ратковац уз истоимени поток, до Коцељеве и по доскорашњој сеоској утрини Лесци.
    У Тамнави имамо неколико врста земаља: пескуше, кречуше, црнице, смолнице, благуше, мртвуше и полојске земље.
    Мртвуша је црвена, тврда и хладна водоодржива глина, тешка за рад и водом оскудна. На њој успевају и саме расту шуме, а извесних година могу и стрмни усеви, а ништа друго не може. Најлепши примери мртвуше: Дубрава у Орашцу и Љубинићу, Дубрава у Јабучју, затим, безводни делови села: Тулара, Бањана, Баталага, Свилеуве, Трлића и др.

    Занимање становништва.

    Тамнавцима је најглавније занимање земљорадња, а сва друга споредна. Они се поред земљорадњом занимају још и: воћарством, сточарством, виноградарством, пчеларством, свиларством, риболовом, занатима, трговино, рабаџијањем, вађењем камена, жежењем ћумура и аргаштином.
    Пчеларство је споредно занимање више од једне половине домова у области, нарочито задружних домова. Гајење пчела је примитивно, а има и трагова рационалнијег пчеларења у Букору, Свилеуви и Забрежју.
    У Свилеуви је одомаћено резање камена. Копање, резање, глачање и потписивање белог једрог кречњака у Гомилицама овог села одавно је главно занимање многих свилеушких породица. Од камена се израђују и потписују надгробни споменици и продају у селу и околини или израђено камење износи на ваљевски и шабачки трг и тамо продаје. Од трошака истог камена жеже се креч и продаје у селу и околини.

    Тип села.

    Нека села на тамнавској равници имају мала и џемата, али су разбијеног типа. Окућнице су велике, са кућама и зградама у средини воћњака и са нарочитим путевима. Мале су на равници, породице по њима растурене и међу друге увучене и тиме и малама дају разбијен тип. Код ових села јаче повећавање мала допринеће збијању или сашоравању села. Оваква су села: Свулеува, Јабучје, Непричава, Бргуле, Паљуви, Радљево итд.

    Тип села:

    Код тамнавских брдских села, који једним делом залазе у брдовите крајеве, а другим у равније, примећује се две врсте мала. Брдске мале су као и код правих брдских села, а друге су разбијеног типа, али не и растуреног и на више места су спојене. И оваква су села старовлашког типа, јер су окућнице, распореди и кућа и зграда истоветни. Оваква су села: Каменица, Голочело, Љутице, Суботице, Бајевац, Радуша и др.
    У Вуковим харачким тефтерима помињу се као засеоци: Корен у Дружетићу и Јаутина у Голој Глави, али нису били засеоци ни онда, па ни данас, јер их нико тим именом од њихових сељака не зове. Врхови у Скели, Старо Врело у Врелу, Пљоштара у Дрену, Грачица у Новацима, Ратковац у Свилеуви и Криваја у Љутицама јесу веће мале, које би се, кад би се њихова имања издвојила од осталог села, могле назвати засеоцима а временом и селима.

    Старине:
    Селишта.

    Селишта има свако село, само се различито зове. На сваком селишту очувани су трагови живота или се могу наћи, па било насаљене или ненасељено. Особна имена селиштима су: Селиште, Старо Село, Кућерине, Старе Куће, Кућишта, Стара Воћа и Паланка.
    У Коцељеви и Свилеуви по једна сеоска мала носи опште име села, чиме се представља већа старина истих делова од осталих, а да је овако не би новији насељеници звали ове сеоске крајеве или Старо Село, или Стара Коцељева или Стара Свилеува.
    Крајем 18. века постојала је у Докмиру, при тадашњем (и данашњем) манастиру, каменорезачка и сликарска школа, чији су ђаци пред писмености резању и изради икона, малању, изради и потписивању споменика. И данас се зна да су неки од: Молеровића-Поповића из Бајевца, Матиће-Пурешевића из Кршне Главе, Поповића-Балачана и Дабића из Голе Главе, Милошевића из Свилеухе, Глишића из Докмира, Николајевића из Бабине Луке, Ненадовића из Бранковине, Ђикића из Совљака итд, били ђаци исте школе, што и сам Прота Матеја помиње у својим „Мемоарима“, када је учио врлетни буквар код попа Станоја из Кршне Главе.
    Стари путеви:
    Други стари пут из јадранске долине пео се на Влашић и његовом косом спуштао се Коњском Гробу, одакле је развођем Раснице и Бреснице силазио у Суботицу и у Коцељеви прелазио Тамнаву на старом порушеном мосту, чије се зидине још распознају. Одатле је преко Свилеуве улазио у Баталаге и развођем Вукодражи и левих тамнавских притока спуштао се у Орашац, где се спајао са ваљевским путем и даље ишао.
    Стари шанчеви:
    Старих шанчева или шарампова има очуваних у области или у особним именима или у неким остацима ровова. Шанчева има у Црниљеву, Чучугама, Свилеуви, Непричави, Уровцима, Рватима и Забрежју.
    Стара села, која би по народном предању постојала пре 300 (сада 400 ) година је, између осталих, и Свилеува.
    Досељеници у област.
    Маленићи у Свилеуви, Веселиновићи у Новацима и други њихови сродници, пореклом су из Колашина, за које свилеушани држе, да су по црнопурастој боји, општем спољнем изгледу, по малом расту, тешкој окретности, приличној тупавости, циганског порекла, мада нико не уме да потврди по чему закључују. Лако може бити да су Маленићи Кричкови, који се уопште тешко прилагођавају околини, те се отуда и код њихових суседа створило такво мишљење о њима.
    Наставиће се.

  4. Порекло фамилија-презимена села Свилеуха (сада Свилеува):
    Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:

    -Андрићи, посл 1827. године, Драгијевица у Подгорини, Ђурђиц.
    -Арсеновићи, после 1827. године, Остружањ у Подгорини, Аранђеловдан.
    -Белићи и Матићи. Видети Матићи и Белићи.
    -Бранковићи и Павловићи. Видети Павловићи и Бранковићи.
    -Васићи 1 и Тешићи. Видети Тешићи и Васићи.
    -Васићи 2, после 1827. године, Красава у Рађевини, Стевањдан.
    -Даниловићи, после 1827. године, Никшићка Жупа, Лучиндан.
    -Ђокићи, прва половина 18. века, Рудник, Зачеће Св. Јована Претече.
    -Живановићи* (Гујићи), после 1827. године, Осладић у Подгорини, Лазаревдан.
    *Живановићи су дошли на имање старог Лазе Тодоровића – Ћате, капућехаје из 1841. године, купили га од његових наследника, где Лазиних потомака ни тада ни данас није бло у селу.
    -Ивановићи 1 и Бранковићи, друга половина 18. века, Плужањ у Подгорини, Никољдан.
    -Ивановићи 2, после 1827. године, Остружањ у Подгорини, Јовањдан.
    -Исаиловићи и Ранковићи. Видети Ранковићи и Исаиловићи.
    -Исићи, после 1827. године, Осладић у Подгорини, Стевањдан.
    -Јанчићи, друга половина 18. века, Лопатањ у Подгорини, Јовањдан, иста породица и у Врелу.
    -Јевстратићи и Марковићи. Видети Марковићи и Јевстратићи.
    -Јевтићи 1, друга половина 18. века, Стара Река у Подгорини, Јовањдан.
    -Јовановићи 1, друга половина 18. века, Врело у области, Аранђеловдан, данашња свештеничка породица.
    -Јовановићи 2, после 1827. године, Стара Река у Подгорини, Никољдан.
    -Лазаревићи*, прва половина 18. века, Бирач, Јовањдан.
    *Лазаревићи у Свилеуви су потомци Лазара, једног од тројице браће, досељених из Бирча у ово село. У селу се зову још: Бајићи и Станојчићи и увек су се истицали богатством, видним политичким радњама и умешношћу у управи народним пословима. Ова породица је дала селу и Српству доста свештеника, кнезова и других угледних личности. Из ње је кнез Ранко Лазаревић, војвода Лука Лазаревић и многе друге личности.
    -Лазићи*, стара породица, Ђурђевдан.
    *Лазићи из Кртинске су кумови куће Лазаревића у Свилеуви и као њихови сродници увек су се истицали у народним пословима. Из ове породице је Исаило Лазић прва жртва идеје за народно ослобођење, пао у боју на Бељину 28. фебруара 1804. године, сахрањен на сеоском гробљу у Кртинској.
    -Лукићи и Ружичићи. Видети Ружичићи и Лукићи.
    -Маленићи*, прва половина 18. века, Херцеговина, Аврамијевдан.
    *Маленићи су из брдских крајева Новопазарског Санџака, насељени у западном делу села. Сељаци мисле да су влашког или циганског порекла и да су се такви доселили. Њима су сродни Веселиновићи из Новака.
    -Марковићи 1 и Јевстратићи, прва половина 18. века, Гуњаци у Азбуковици, Св. Стефан Дечански.
    -Марковићи 2, друга половина 18. века, Грабовац у Срему, Никољдан, уљези у Пуретиће.
    -Марковићи 3, после 1827. године, Осечина у Подгорини, Никољдан.
    -Миловановићи 1, друга половина 18. века, Врачевић у Колубари, Ђурђиц.
    -Миловновићи 2, после 1827. године, Врагочаница у Подгорини, Јовањдан.
    -Митрићи, друга половина 18. века, Зајача у Јадру, Никољдан.
    -Митровићи, друга половина 18. века, Братачић у Подгорини, Јовањдан.
    -Мићићи, после 1827. године, Врбић у Рађевини, Ђурђевдан, занатлијска породица.
    -Момировићи и Чолићи. Видети Чолићи и Момировићи.
    -Мусићи*, прва половина 18. века, Невесиње, Ђурђевдан.
    *Мусићи су стара и доскорашња свештеничка породица, која је имала доста угледних и веђених својих представника у селу и ближој околини. У селу се зову још и: Протићи и Перићи.
    -Нешковци, друга половина 18. века, Лопатањ у Подгорини, Ђурђиц.
    -Петровићи, после 1827. године, Осечина у Подгорини, Јовањдан.
    -Пуретићи, стара породица, Никољдан.
    -Ранковићи* 1, стара породица, Јовањдан.
    *Ранковићи 1 су у Ратковцу, мисли се, да су прво били у Свилеуви, па се померили на запад.
    -Ранковићи 2 и Исаиловићи, друга половина 18. века, Равнаја у Рађевини, Никољдан.
    -Ранковићи 3, после 1827. године, Лопатањ у Подгорини, Јовањдан.
    -Ристивојевићи*, прва половина 18. века, Херцеговина, Ђурђиц.
    *Ристивојци, како сами себе зову, су најстарији насељеници Свилеуве и само знају да су из Херцеговине. Из њихове је средине шурак Проте Матеје по првој жени, Која Ивановић члан Правителствујушчег Совета за округ шабачки.
    -Робајски, друга половина 18. века, Робаје у Колубари, Ђурђевдан.
    -Ружичићи и Лукићи, друга половина 18. века, Царина у Азбуковици, Јовањдан.
    -Станимировићи, друга половина 18. века, Комирић у Рађевини, Никољдан.
    -Стојчићи, после 1827. године, Баталаге у суседству, Никољдан, уљези.
    -Тешићи и Васићи, прва половина 18. века, Тодисавац у Рађевини, Митровдан.
    -Чолићи и Момировићи, прва половина 18. века, Милина у Јадру, Ђурђевдан.

  5. Села општине Коцељева, Суботица. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, прво издање 1912. године, последње издање 2011. године, Едиција „Корени“ у издању ЈП Службени гласник Србије и САНУ.

    Воде (Извори, Реке, Језера, Баре)
    Извори:

    Најбогатија села су с изворима на додирној зони тамнавских пескова и секундарних слојева и најјачи извори су у пругама које служе као међа песковима и брдском делу области. Извори овог дела су стални, богати водом и сваки понаособ гради по један стални поточић или речицу. Већина ових извора избија из кречњачких прслина и личе на врела, али их народ не зове тим именима, почем су слаби водом. Таква мала врела су: Црквена Чесма у Степању, Бајевац у Бајевцу, Црквенац у Докмиру, Црквенац у Коцељеви, Водице у Суботици, Змајевац у Каменици, Лисник у Голочелу и Турска Вода у Букору.

    У области се данас налазе ови облици својине: црквене, општиннске. сеоске, џематске и породичне заједнице.

    Џематске заједнице:

    Џематске заједнице су ређи облик својине у овој области, али се ипак дају запамтити. Мале свих брдских села и издвојени крајеви тамнавских равнијих села имају своје заједнице од пола хектара у простору, ограђене и необрађиване, на којима мале и крајеви држе своја бденија и молитве. Сређ У Бањанима има своју заједницу од 5 а и даје под закуп, Старо Врело у Врелу, Ратковић у Свилеуви, Кривајица у Љутицама, Шумарице у Каменици, Барич у Суботици, Дивич у Букору, Дело у Доњем Црниљеву имају своје мале заједнице, које не доносе никаквих прихода ни селу ни малама.

    Посебни положај села.

    Суботица је са обе стране Тамнаве, западно од Коцељеве, неравно, али не и брдовито село, са кућама по џематима. Џематске куће су збијене под странама појединих брда. Главни џемати су: Брђани на десној страни Тамнаве, Барич у тамнавској равници и Лукићи испод Малог Бошњака.

    Тип села.

    Код тамнавских брдских села, који једним делом залазе у брдовите крајеве, а другим у равније, примећује се две врсте мала. Брдске мале су као и код правих брдских села, а друге су разбијеног типа, али не и растуреног и на више места су спојене. И оваква су села старовлашког типа, јер су окућнице, распореди и кућа и зграда истоветни. Оваква су села: Каменица, Голочело, Љутице, Суботица, Бајевац, Радуша и др.

    Имена села српског порекла.

    Српска имена, која су постала од презимена разрођених породица или од мушких и женских имена и надимака је, између осталих, и Суботица.

    Старине.
    Селишта.

    Селиште има свако село, само се различито зове. На сваком селишту очувани су трагови живота или се могу наћи, па било насељени или ненасељено. Особна имена селишта су: Селиште, Старо Село, Кућерине, Старе Куће, Кућишта, Стара Воћа и Паланка. Старе Куће, Кућерине, Кућишта и Стара Воћа имају у : Бањаницма, Суботици, Црниљеву, Кртинској, Козарици и др.

    Стара гробља и споменици:

    У Суботици, у Лукића Крају, на главном сеоском путу налази се велики пирамидални белег са натписом (превео са старословенског Милодан): “Стојан Лончарић уби га Турчин 1792. године”. Стојан је био Пироћанац од Бабушнице, насељеник овог села, погинуо што се мислило, да је радио на подизању устанка у то доба.

    Кулине.

    У Суботици, са леве стране Тамнаве, у Баричу, налазе се данас развалине некакве куле, коју народ приписује зимској кули Љутице Богдана, а која би би пре била кула за чување старог пута, који је силазио са Коњског Гроба и пролазио кроз ово село.

    Стари путеви.

    Други стари пут из јадранске долине пео се на Влашић и његовом косом спуштао се Коњском Гробу, одакле је развођем Раснице и Бреснице силазио у Суботицу и у Коцељеви прелазио Тамнаву на старом порушеном мосту, чије се зидине још распознају. Одатле је преко Свилеуве улазио у Баталаге и развођем Вукодражи и левих тамнавских притока спуштао се у Орашац, где се спајао са ваљевским путем и даље ишао.

    Постанак и старина данашњих села.

    Села, која су постала као засеоци од других села пре 200 година, била би: Бело Поље од Звечке, Рафљево од бргула, Шарбане од Бргула, Јошева о Љубинића, Кожуар од Вуконе, Брезовица од Врела, Калиновци од Бањана, Суботица од Коцељеве и др.

    Наставиће се…

  6. Порекло фамилија-презимена села Суботица:
    Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:

    -Ђаковићи*, друга половина 18. века, Нови Сад, Никољдан.
    *Ђаковићи из Бреснице, Суботице и Коцељеве су једна иста породица, досељена из околине Новог Сада, прво у Кожуар, па тек после у Бресницу и Суботицу. Ђаковићи држе да су од исте породице, од које је био стари митрополит Исаија Ђаковић.
    -Ђукићи, друга половина 18. века, Доња Трешњица у Рађевини, Никољдан.
    -Илинчићи и Матићи. Видети Матићи и Илинчићи.
    -Јеремићи, после 1827. године, Осат, Томиндан, уљези у Теодоровиће.
    -Јовићи, после 1827. године, Коцељева, Митровдан, прешао на имање.
    -Лукићи 1, прва половина 18. века, Братоножићи, Никољдан.
    -Лукићи 2, после 1827. године, Ситарице у Подгорини, Стевањдан.
    -Маринковићи, друга половина 18. века, Оглађеновац у Подгорини, Никољдан, уљез у Пекиће.
    -Матићи и Илинчићи, стара породица, Никољдан.
    -Миљковићи, прва половина 18. века, Осат, Никољдан.
    -Михаиловићи, друга половина 18. века, Бела Црква у Рађевини, Митровдан.
    -Пантелићи, друга половина 18. века, Врагочаница у Подгорини, Никољдан.
    -Пекићи, друга половина 18. века, Врагочаница у Подгорини, Никољдан.
    -Радивојевићи, друга половина 18. века, Братачић у Подгорини, Јовањдан.
    -Ранковићи, после 1827. године, Бачевци у Колубари, Јовањдан, повећа задруга.
    -Стојановићи*, прва половина 18. века, Стари Влах, Јовањдан.
    *Стојановићи су потомци Стојана Старовлаха, који је крајем 18. века и у почетку 19. века био најбогатији, највиђенији и најотреситији сељак овог села а потомци му данас спали на једну врло сиромашну кућу.
    -Теодоровићи*, прва половина 18. века, Колашин, Томиндан.
    *Теодоровићи су одавно насељени у Брђанима поред Илинчића и зову се још и: Иванковићи, Рафаиловићи, Димитријевићи и Ковачевићи.
    -Црногорци, друга половина 18. века, Морача, Митровдан.

  7. Села општине Коцељева, Ћуковине (сада Ђуковине). Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, прво издање 1912. године, последње издање 2011. године, Едиција „Корени“ у издању ЈП Службени гласник Србије и САНУ.

    Воде (Извори, Реке, Језера и Баре)
    Извори:

    Брдска села имају доста извора. Извори су подземне издани, слаби, ретко да не пресушују, те су поједини домови морају још и да служе бунарском водом. Бунари су ретко поред кућа већ закопани у странама појединих брда или ископани у долинама потока и јаруга. Нека брдска села: Каменица, Козарица, Голочело и Ђуковине и немају могућности да копају бунаре, због чега се служе преко целе године изворским водама.

    Насеља.
    Положај насеља.

    Тамнавска села су на уздигнутој тамнавској равници, великог пространства, већег него код брдских села. Куће су растурене на све могуће стране, увек по равници, а никад у долинама река него још и на појединим терасама. Ова села немају џемата; ни три сродничке куће нису једна уз другу, а није никакво чудо ако се једна иста породица налази растурена по целом селу. Кућа и сва имања је једно до другога, где потеса може имати само у долинама река ако нису насељене. Путеви се зракасто растурају на све стране, никад немају центра одакле полазе или коме се приближавају; нестални су, мењају се по вољи појединаца, мењају правце због чега су кривудави и одбијени преко најружнијих и најнезгоднијих места. Села немају шума око кућа него по крајевима њива и по долинама река. Суднице, школе, цркве механе нису у средини села, чији назив носе, него на путу и средишту, које служи за више оближњих села. Таква су села: Свилеува, Врело, Радљево, Тулари, Бргуле, Непричава, Јабучје итд…
    Породичне заједнице су понајређи облик својине у области. Код понеких брдских села поједине породице имају своје заједице око кућа, слабе вредности, јер и оне нису скоро ни од чега другога до од голог камена, понеког кржљавог дрвета и ретке траве.
    У веће вредности су заједнице у воденицама и каменоломима у Букору, Свилеуви, Ђуковинама и др.

    Посебни положај села.

    Ђуковине су брдско село на левој обали Тамнаве, у њеном горњем току. Сеоске су куће са обе стране сеоске непресушне речице Марића (Марићевке) и по џематима.

    Тип села.

    Кад се са неке узвишеније тачке у средишту села или изван села посматра село, куће сеоске су поређане елиптично (Коцељева), кружно (Гола Глава), параболично (Ђуковине) и скоро кружно (Градојевићи). Пође ли се из мале у малу, види се одмах излазак новијих породица и спајање мала, као и утрпаност кућа на местима, где су биле првобитно мале.

    Имена села српског порекла:

    Имена дата по пластичним особинама земљишта су: Каменица, Уровци, Кртинска, Забрежје, бело Поље, Врховине, Кршна Глава, Трстеница, Слатина (по белој глини коју сељаци зову тим именом), Слатиница, Гола Глава, Лисо Поље, Белутак (Црниљево) Кључка (Забрежје), Роваче (Тулари, Дубрава, Прослоп (Ђуковине), Јазовик (Докмир) Голошело, Гомилице (Свилеува) итд..

    Постанак и старина данашњих села:

    Међу рукописима Народне Библиотеке у Београду сачувани су војнички тефтери тамнавског буљубаше из 1807. године Раде Радосављевића, које је М. Ђ. Милићевић издао на свет (објавио). Ови тефтери су списак ондашњих војника из горњих посаво-тамнавских села: Каменице, Голочела, Ђуковина, Галовића, Градојевића и Црниљева.

    Порекло фамилија-презимена села Ћуковине (сада Ђуковине):
    Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:

    -Антонићи, друга половина 18. века, Шљивова у Рађевини, Никољдан.
    -Димитрићи и Јанковићи. Видети Јанковићи и Димитрићи.
    -Јанковићи и Димитрићи, прва половина 18. века, Бобова у Подгорини, Никољдан.
    -Јовановићи, друга половина 18. века, Цикоте у Јадру, Мала Госпојина.
    -Кокоравци*, друга половина 18. века, Остружањ у Подгорини, Аранђеловдан.
    *Кокоравци су име по месту досељења, иначе се зову још и: Глигорићи и Станићи.
    -Крсмановићи, стара породица, Никољдан.
    -Марковићи, после 1827. године, Букор, Аврамијевдан.
    -Миловановићи, после 1827. године, Лопатањ у Подгорини, Јоваењдан и Аранђеловдан, уљези у Кокоравце.
    -Младеновићи, после 1827. године, Осечина у Подгорини, Јовањдан.
    -Поповићи*, прва половина 18. века, Годљево-округ ужички, Лучиндан.
    *Поповићи су доскорашња свештеничка породица, као таква и досељена а у селу се зову још и: Саватићи и Гавриловићи.
    -Савићи, друга половина 18. века, Осечина у Подгорини, Никољдан, повећа и имућна задруга.
    -Сенићи, прва половина 18. века, Рабас у Подгорини, Ђурђевдан.
    -Ћирићи, друга половина 18. века, Ликодра у Рађевини, Ђурђевдан.

  8. prodan

    postovani urednice: moj deda Dragomir Todorovic ili Nikolic rodjen 1867 u selu Batalage ziveo 45 god pri kraju zivota postoje indicije da je ziveo u kalinovcu sa suprugom Jelica rodj 1867 nista neznamo ni o prezimenu imao je dvoje dece sin( Svetislav Todorovic rodj-1904 i cerka katarina rodj 1905 god dali Batalage ili Kalinovac moj otac svetislav slavio je slavu Lucindan).