Крупањ и околна села

10. јуна 2012.

коментара: 43

Општина Крупањ:

Бањевац, Бела Црква, Богоштица, Брезовице, Брштица, Врбић, Дворска, Завлака, Костајник, Красава, Кржава, Крупањ, Ликодра, Липеновић, Мојковић, Планина, Равнаја, Ставе, Толисавац, Томањ, Цветуља, Церова и Шљивова.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (43)

Одговорите

43 коментара

  1. Порекло становништва села Равнаја, општина Крупањ – Мачвански округ. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.

    Положаја ма(ха)ла у селу.

    -Горњи и;
    -Доњи Вис су на присојној страни Јадра и на рипањској површи између Јадра и долине Равнајице.
    -Доња Мала је на присојној страни Равнајице.
    -Мркоњићи су на присојној страни долине Сеоске Воде.

    Воде.

    Извори са којих се пије вода су: Николића Вода у Горњем Вису, Матића Вода у Доњем Вису, Зариновац у Доњој Мали, Сеоска Вода и Јелића Бунар у Мркоњићима итд.

    Тип села, засеока (мала) са фамилијама које у њима живе:

    Мале у селу су:
    -Горњи Вис у којима су: Митровићи, Димићи, Николићи, Милутиновићи, Ђурићи, Маринковићи, Петковићи и Мијаиловићи.
    -Доњи Вис: Антонићи, Ковачевићи, Матићи, Андрићи, Крстићи, Остојићи, Бајићи, Перићи и Ерчићи.
    -Доња Мала: Бојићи, Јанковићи, Павловићи и Живановићи.
    -Мркоњићи: Мркоњићи и Јелићи.
    Доња Мала је растављена од Доњег Виса долином, Равнајицом, која је под њивама. У појединим малама куће су у шљивацима.
    У задрузи Павловића има 35 укућана, у задрузи Митровића 30 итд.

    Привреда и земље.

    Године 1903. кувао је један трговац из Шапца на Јадру пекмез и куповао шљиве у селу. Више сељака знају зидарски а шесторица њих и дрводељски занат.
    Њиве су највећим делом у Рађеву Пољу.
    Сеоске шуме и испаше нема.
    Девет сељака обрађује земљу у Лозничком и у Лешничком Пољу; тамо иду од пре двадесет година. Четворица мештана имају на својим имањима у Рађеву Пољу колибе, код којих борави зими, од Аранђеловдана до Ђурђевдана, по један од укућана и исхрањује стоку.

    Порекло становништва.

    Староседеоци су:
    -Антонићи (старо презиме Поповићи), славе Никољдан. Од њих има одсељених у Црниљеву (Павловићи).
    Стари досељеници непознатог порекла су:
    -Матићи и Андрићи. Њихов предак, који се први доселио звао се Милета, славе Михољдан.
    Досељени су:
    -Маринковићи, Петковићи и Живановићи су из Крушчице у ужичком округу одакле су се доселили у првој половини 18. века. Њихов чукундед је доведен уз мајку. Прадеде су им Васиљ – од кога су Маринковићи и Живановићи и Петко – од кога су Петковићи, славе Никољдан. Брат Васиљев и Петков Јован се одселио у тамнавску Свилеуву.
    -Ковачевићи и Бојићи су из Радаља, досељени у другој половини 18. века. Доселио се њихов чукундед Бојо од Ковачевића, славе Ђурђевдан.
    -Митровићи су из Грахова у Херцеговини одакле су се доселили у дргој половини 18. века. Њиховог чукундеда Видоја населио је бег, славе Ђурђевдан. Од њих има одсељених у Паљувима код Уба.
    -Остојићи, Бајићи, Перићи, Јанковићи и Павловићи су досељени из Јакља у ужичком округу у другој половини 18. века. Њихови прадеди Новак и Спасоје били су имућни и Турци у Јакљу су их често „претресали“. Они се због тога одселе и Равнају, славе Јовањдан. Од њих има одсељених у Муратовцу (Симеуновићи) и у Крнулама (Арнаутовићи).
    -Мркоњићи су из Босне одакле су се доселили у другој половини 18. века***.
    -Димићи, Николићи, Милутиновићи и Ђурићи (старо презиме Ристановићи) су из Горњих Кошаља одакле су дошли почетком 19. века. Доселио их њихов прадед Ђорђије Главоња, славе Јовањдан.
    -Јелићи су из Бастава, досељени и почетку 19. века. Доселио их њихов прадед Трифун***.
    -Мијаиловићи су из Комирића, дошли у другој половини 19. века. Доселио их њихов отац Мијајло, славе Јовањдан.
    -Крстићи (старо презиме Марковићи) су из Шљивове, дошли у дугој половини 19. века, славе Ђурђиц.
    -Ерчићи су из Беле Цркве, досељени у другој половини 19. века, славе Никољдан.

    Напомена:
    ***Не каже се коју славу славе.

  2. Порекло становништва села Планина, општина Крупањ – Мачвански округ. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Соколска нахија“.

    Положај села.

    -На запад од Јагодње и Кошућа Стопе, на југ од Црног Врха и Радаковца на Ботањи је врло пространо планинско поље, нагнуто на Доњу Тријешњицу и названо Планина. У Планину са својим закосима и ливадама улазе ова дрињска села: Селанац, Црнча, Вољевци, Цулине, Читлук, Доња Трешњица и Радаљ. Ова су имала летња станишта засебна и одвојена. На овим летњим стаништима деобама у селу постала су стална насеља. Међу ове сталне насељенике долазе куповинама до имања и сељаци из даљих села. На овај начин се полако на овом пољу почела стварати права насеља. Око села су: Од запада Криви Рт и Црни Врх, од севера Кошућа Стопа, од истока Велики Камен, Велико Брдо и Чавчић, од југа Доња Тријешњица. Брда се зову: Мраморице, Јечмиште, Равне Њиве, Тодоровац, Мијатовац, Дуге Њиве, Ужиналиште за које се прича да је долазио владика у Тријешњицу, осветио цркву и при повртаку одсео на овом брду и уживао, Дијелац и Коса.

    Воде.

    -Планина је на изворима Борањске Реке, десне притоке реке Трешњице, и она се једино низ ту реку спушта у подрињска села а преко Јагодње у рађевска и горња подрињска села. Ријека овог села припада Доњој Тријешњици. Воде су: Вир, Врело, Просечен Камен, Ђуков Кладенац, Студенац и Чесма.

    Тип села.

    -Село је планинско али равније од свих око себе. Планина нема шума, оне су око села а таму су испусти. У Планини су куће разбијене на целом простору на мање групе од две до три куће, највише. Махале су: Грујичићи, Грујићи, Ђукановићи, Радићи и Николићи.

    Постанак села и порекло становништва.

    -Указом од 1789. године Планина је одвојена од Доње Тријешњице у засебно село. Њени родови сзу раније дошли у ово село, али нема ниједног да је на овом месту од пре 100 година. Треба знати да је Планина у турско доба била у својини суседних муслимаских села поред Дрине, којих је било све до 1834. године.
    Данашњи родови после 1834. године и овим редом:
    -Грујучићи и Живановићи су род Смиљанићима из Вољеваца, дошли 1838. године, славе Ђурђевдан.
    -Ђукановићи и Грујичићи су од Ристића из Рујевца, има их данас одавде сишлих у Зворнику, Борини и Ковиљачи, славе Јовањдан.
    -Секулићи су из Својдруга од Ћеранића, има их у Ковиљачи и Зворнику, славе Јовањдан.
    -Лукићи су из Брштице, славе Јовањдан.
    -Николићи су старином Голубовићи, досељени из Шљивове, славе Јовањдан.
    -Радићи су из Радаља, славе Јовањдан.
    -Тодоровићи су из Доње Тријешњице, славе Лучиндан.
    У Планини има 7 родова у 57 домова.

    • Ниси поменуо Лазиће који живе у Равнаји. Поздрав

      Уложено доста труда и времена и у кратким цртама написано све што је потребно за информацију. Поздрав

  3. Radisic

    Postovani,mozete li mi dati detaljnije podatke o Radisicima iz Likodre? Unapred hvala

    • Небојша Новаковић

      Према подацима Боривоја Милојевића (Рађевина и Јадар), Радишићи из Ликодре су староседеоци. Спадају у старе досељенике непознатог порекла.

  4. Снежана

    Поштовани,можете ли ми дати детаљније податке о Матићима из Богоштице,славе Алимпијевдан ? Унапред хвала