Крупањ и околна села

10. јун 2012.

коментара: 45

Завичај - села и градови

Општина Крупањ:

Бањевац, Бела Црква, Богоштица, Брезовице, Брштица, Врбић, Дворска, Завлака, Костајник, Красава, Кржава, Крупањ, Ликодра, Липеновић, Мојковић, Планина, Равнаја, Ставе, Толисавац, Томањ, Цветуља, Церова и Шљивова.

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (45)

Одговорите

45 коментара

  1. 18. април 2014. у 20:58

    Милодан

    Порекло становништва села Завлака, општина Крупањ – Мачвански округ. Из књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника.

    Положај села.

    -Село Завлака је у области Рађевине, округ подрињски, срез рађевски, општина завлачка.
    Село лежи на малим брежуљцима и косама које раздвајају мали поточићи, који не преве кућама никакве штете.

    Воде.

    -Кроз село протиче река Завлачица и то по средини села. Она, ипак, прави штету људима, јер када надође излива се из корита и засипа камењем имања сељацима по дну села, утиче у реку Церницу.
    У селу се пије изворска вода, бунара (ђермова) нема. Најглавнији извори у селу су: Секулина вода а зову је и Точак, Јездимировића Точак – који је поред пута Шабац – Крупањ, километар далеко од кафане на Јадру. Код тог извора-чесме-точка је раскрсница путева Шабац-Крупањ и Ваљево-Лозница. Још су главнији извори Златна вода или Златиновац. У овом селу има доста извора а да није тих извора село не би могло опстати, јер су куће веома раштркане по брдима и косама, па у том случају не би имало воде, пресушила би речица Завлачица а село је удаљено од реке Цернице и главне реке Јадра. Минералних вода у селу нема. Сеоске куће нису прикупљене у групе око извора, јер скоро свака кућа има свој извор.
    Клима.

    -Клима је у овом селу као и у околним селима. Кишу им доноси Дрињак или Доњак.

    Земље ишуме.

    -Село има доста земље за обрађивање, која је у селу и око села, јер је село раштркано. Имају мало земље и око Јадра.
    Најглавнија места где су њиве зову се: Орловац, Рељића брдо, Влашић, Марјановића брдо, Марића брдо, Златиновац – где је и Златина вода и Мићиновац.
    Заједничке шуме имају на планини Влашићу а тако и заједничке испаше. Половина је под шумом док половина служи за напасање стоке. За испашу ништа не плаћају. Заједничка шума и утрина (испаша) је око 50 хектара. Заједничка је још од турског времена а село на њу плаћа државни порез.
    Земља у Завлаци није таквог квалитета као у селима Јадра, због тога скоро сви сељаци Рађевине иду у Лозничко поље (Дринско поље) и тамо раде земљу, коју им издају поједини имаоци земље „на пола“. Већина Рађеваца купује по један комад земље у Дринском пољу и ту начини себи колибу, па после мало-помало купују још земље око своје њиве. После тога, када се породица издели у Рађевини, онда један или више чланова се стално настањује у Лозничком пољу на своје имање. Тако су се многи Рађевци и Азбуковчани населили у селима Шору, Стражи, Руњанима, Грнчари, Козјаку, Клупцима и Новом Селу а и данас у Дринском Пољу има доста колиба (трла) рађевских. У овим колибама по један члан породице задржава се преко целе године док остали долазе када су радови око орања, окопавања кукуруза, брања и жетве летине.
    Чим наступи време орању и сетви кукуруза и других пољопривредних култура виде се путем, који води у Лозницу кроз Јаребичко поље, обично недељеом или празником, велике групе људи (60-80), жена и деце где иду у Дринско поље а за њима, на одстојању од један километар, наилази понова таква група – и тако цео дан пролазе Рађевци, Азбуковчани па и Подгорци-Ваљевци, да у Дрињском пољу сеју кукуруз и остале културе.
    Земље једној породици у овом селу потребно је 20 плуга да би, према овдашњим приликама, могли осредње живети.

    Тип села.

    -Село Завлака је, као и сва села у Јадру, изузев Шора и Новог Села, и Рађевини је разбијеног типа и подељено је на ма(ха)ле, Горњу и Доњу малу. Те мале се зову Горња и Доња Завлака, али нису два засебна села, већ две мале.
    Када се задруга у овом селу дели, онда одељени чланови махом граде кућу близу старе окућнице. У Доњој Завлаци има и једна породична мала – која се зове Мијатовића мала.
    Растојање појединих кућа, као и мала је исто као и у Јадру. У селу Завлаци има више презимена и то, по малама:
    У Горњој Завлаци: Ђермановићи, Брајићи, Марјановићи, Рељићи, Божићи, Перишићи, Џагићи (Андрићи и Ђукановићи), Матићи, Крстићи, Марковићи (Гуњачани), Грујићи, Пуљезовићи, Љубичићи, Кесеровићи, Марковићи, Јанковићи, Јаковљевићи, Мијаиловићи, Богићевићи и Јовићи, укупно 79 кућа.
    У Доњој Завлаци: Перићи, Крстићи, Лукићи, Гајићи, Симићи (Љубинковићи) и Петровићи, свега 28 кућа.
    У Доњу малу или Доњу Завлаку долази и мала породична мала – Мијатовићи у којој живе ове фамилије: Јездимировићи (Мијатовићи), Станимировићи, Јевтићи, Гргуровићи, Симићи, Илићи и Андрићи.
    У целом селу има 107 кућа.

    Име селу.

    Прича којом се тумачи име селу Завлака написана је у опису села Сипуље и Великог Села.

    Порекло становништва и оснивање села.

    -Џагићи, Перишићи, Симићи и Гајићи: Мисли се да је најстарија породица Џагића и Перишића у Горњој мали и Симића и Гајића у Доњој мали. За време Турака ова задруга је била велика, јер је седморица браће било ожењено у њиховој кући. Једнога дана дође 12 Турака њиховој кући да поубијају одрасле људе а жене и децу поробе. Један Турчин им то каже и саветова им да беже од куће. Један од седморице укућана Џагића, знајући за то, испонапија Турке а остала шесторица опале из пушака те свих 12 Турака на месту убију, због тога цела фамилија пребегне у Срем да би се након неколико година вратили и саграде куће где су им данашње а прва-пређашња им је била близу механе у Јадру. Прича се да се и данас познаје место где је прва кућа била.
    Дакле, постоји веровање да је ова фамилија у овом селу од пре 200 година. Неки од ове фамилије кажу да су из Срема због тога што су у Срему живели некоолико година. Славе Аранђеловдан.
    -Мијатовићи (Јездимировићи, Станимировићи, Јевтићи, Гргуровићи и Симићи) у Доњој мали и;
    -Љубичићи у Горњој мали су, као и Џагићи, старе породице, не зна се одакле су им преци досељени али знају да су у Завлаци преко 200 година, славе Ђурђевдан.
    Већина осталих становника села Завлака доселили су се из Царине и царинске општине (Гуњака и Драгодола), тако су:
    -Ђермановићи су из Скадра (махала села Царина –Азбуковица), славе Јовањдан.
    -Брајићи у Горњиој мали и;
    -Крстићи, Лукићи и Перишићи у Доњој мали су из су из Царине. Род су Брајићима у Штитару и они су од једне фамилије, које има и данас у Царини, славе Степањдан-Стевањдан.
    Судећи, како су запамтили, „Катанску буну“, све су, горе поменуте породице, досељене из царинске општине почетком Првог Устанка или неколико година раније а може бити и читавих 50 година раније.
    -Пуљезевићи су из Царине, дошли када и горе поменути, славе Алимпијевдан.
    -Грујићи, Крстићи и Марковићи (Гуњачани) доселили су се из Гуњака, славе Алимпијецдан.
    -Марјановићи кажу да су из Јакља – округ ужички али нису сигурни, само тврде да су досељеници, славе Јовањдан.
    -Кесеровићи су из округа ужичког, од Бајине Баште. Кажу да су била три брата, те је један остао у Бајиној Башти, други се досели у Завлаку а трећи у Пироман у Тамнави, мисли се да су се раселили због сиромаштине. Уколико су тамо трпели сиротињу – утолико овде боље живе од осталих сељака, славе Јовањдан*.
    Будући да познајем фамилију Кесеровић у Пироману, из које је породице Драгутин Кесеровић, четнички командант, ни ова фамилија више није сиромашна, с’том разликом што ова породица слави Ђурђиц, оп. Милодан.
    -Рељићи и Божићи славе Јовањдан.
    -Мијаиловићи, Марковићи, Јанковићи и Јаковљевићи у Горњој мали не знају за своје порекло, славе Никољдан.
    -Богићевићи, такође не знају за своје порекло, славе Лучиндан.
    -Андрићи у Доњој мали су из Корените (Јадар), славе Ђурђевдан.
    -Илићи су из Церове – Рађевина, славе Ђурђевдан.
    -Перовићи су из Криваје-Поцерина, славе Ђурђевдан.
    -Јовићи, предак је уљез из Јаребица, славе Срђевдан.

    Остали подаци о селу.

    -У овом селу не познају се нигде стара селишта а исто тако у близини нема никаквих развалина.
    Маџарско гробље постоји на брду званом Јездимировића камен.
    У Селу Завлаци земља, која се спушта од Мијатовића ка Јадру, на два места је веома стрма и завршавају се са стеном. Једна таква стена зове се Лисина а друга Мијатовића или Курјачка стена. Прича се да је пре 25 година курјак-вук нагнао козу на ту стену и да је коза скочила Јадру те да је остала жива, курјак је скачући за њом на месту страдао па од тог времена ово место се зове Курјачка стена а она је наспрам завлачке општине и моста, који је преко Јадра.
    Руда у селу има у изобиљу. Наша држава експлоатисала је један мајдан 1885-1886. године, који се налазио у Џагићима – Горња Завлака где је вађено олово, цинк и бакар.
    Такву исту врсту руда вадило је „Француско друштво“ године 1888-1889. у Грујићчима – Горња Завлака. Таквих руда има и на другим местима у овом селу.
    Када су рудници радили онда су околни сељаци долазили и у рудницима радили, пошто рудници више не раде они не иду на друга места да раде као рудари.
    Када су рудници радили, прича се, дневница је била добра, просечно 1,60 динара дневно.
    Калдрме од старих путева нема.

    18. децембар 1903. године, Драгинац.
    Описао Љуб. М. Шопаловић, учитељ.

    Одговори

  2. 18. април 2014. у 21:11

    Милодан

    saki

    Mozete li ovako opsirno napisati i za selo Ravnaja u Radjevini.?
    _______________________________________
    Немам на диску село Равнаје, могуће је да набавим оригинал књигу -диск “Јадар и Рађевина”, где сигурно то село постоји.

    Одговори

  3. 23. април 2014. у 20:54

    Милодан

    Порекло становништва варошу Крупањ, општина Крупањ – Мчавански округ. Из књиге Видосаве Николић-Стојанчевић „Рађевина и Јадар“ у необјављеним рукописима Цвијићевих сарадника.

    Положај насеља.

    Варошица Крупањ постоји у срезу рађевском, одкругу подрињском и сачињава општину под именом „крупањска општина“, са саставним селима Кржавом, Бањевцем и засеоцима Богоштицом и Дробњацима, први припада селу Бањевцу а други Кржави.
    Варошица Крупањ простире се у подножју ових висова: На северној страни испод виса Прљева-Прљуше, западно испод Чађевачког виса, југо-западно под висом Вакупом и јужно испод висова Ђулине и Лазарице. На источној страни у дужино од 4 километра а међу висовима Прљевима и Ђулином простире се крупањска раван – звана Нис-поље, које се сучељава са висом званим Калдрма. Сви поменути висови су пошумљени брезовом, буковом и церовм гором.

    Воде.

    -Горњи део варошице опкољавају четири планинске речице под именима:
    Брштичка речица, која тече са северозапада а извире у општини Костајничкој, изнад села Брштице. Чађевица са извором у планини Борањи тече са западне стране а са горњом се састаје више Крупња, па под именом Чађевице протиче подножјем виса Прљуше до „турске махале“ камо се улива у речицу Кржаву која извире испод Кошутње стопе, највишим висом планине Борање – и тече у правцу југозапада поред села Кржаве, примајући успут многе планинске поточиће и изворе, међу којима и извор звани Сигуље, који извире један километар западно од Крупња са леве стране речице Кржаве и пада са висине од пет метара у речно корито, мешајући хладне и бистро-кристалне капљице – ипак „сатанског дејства“, јер по веровању овдашњих Евиних наследница „ко год окуси хлађане сигуљске водице нарасте му гуша без-мало као зобница“.
    Због ове гатке сигуљски кладенац, у дебелој ораховој хладовини беспрекорно монотоно жубори и своје сребрнасте капљице несташно убацује у планинске таласиће Кржавске речице, упрскос свих бацајућих мргодних погледа крупљанских шетајућих дама. Па, ипак, и поред оволике строге опрезности, нигде нема више кретена до у варошици Крупњу, такода се с’правом може рећи, „ни мањег места ни више кретена“!
    Призната је истина да кретенству доприносе нездраве воде, месне околности и прилике а извор име је у фамилијарној нездравствености!
    И поред тоге што не идеалишем „гушанлијама“ иако кретене жалим као пасторчад природе, упркос скрупулозног веровања о сипуљској води, безброј пута, враћајући се са разних полицијских увиђаја, одмарах се у хладовини сипуљских ораха а напитком хлађане сипуљске водице, расхлађивах се од јаких сунчаних жега и усијаних ваздушних честица. Тада помишљах о неблагородним шетачима, о њиховом незнању потребе за напитком водице са планинских извора. Колика би корист и каква благодет била од овог изворца у већим градовима?
    Последња речица је Богоштица, која извире на југозападној страни Крупња, испод планинског венца – званог Горице и протиче питомом долиницом, познато под именом Богоштичко поље. Поље је добило назив по речици Богоштици, а ова је названа по имену засеока Богоштице, саставног дела села Бањевца. Богоштица је насељена на левој страни поменуте речице, у збијеном типу на околцима планине Јагодње.
    Ова речица, у самој варошици Крупњу, а на 15 до 20 метара испред главног моста, утиче у речицу Кржаву, па са њоме протиче под именом Кржаве до Турске махале и, пошто прими уточицу речицу Чађевицу, окреће се из северног правца ка истоку под именом Река, а кад допре до виса Калдрма, односно до вештачки просеченог пута Крупањ- Завлака, скреће у правцу североистока и протиче поред села Ликодре под именом Ликодра.
    Река Ликодра прима ове уточице:
    Са леве стране Језаву, Врело, Тресовачки поток, поток Отавицу, Живановића поток, Буљевачки поток, речиоце Церовицу и Красавицу.
    Са десне стране утичи потоци Томисавачки – звани и Оровац и Радишића поток а, близу своје утоке у реку Јадар, прима Мојковачку речицу.
    При јаким кишама ова река нагло надолази али не и да плави, при провалама облака, или дуготрајним кишама, Ликодра плави безмало сво Ликодранско поље, али без штете, јер наноси муља више доноси користи.
    Док је овако са Ликодранским пољем, дотле Турска махала у варошици Крупњу од поплаве поред страха доживаљавају и омање штете. Општинска управа на ово не обараћа пажњу из простог разлога што овај крај насељен „турским Циганима“, који нит’ се крсте, нити се клањају а циљ им је да их се бар на овај начин опросте. Међу насељеницима ове махале најугледнији су чланови „крупањског оркестра“, али ни увесељавајући звуци Почеделихегеда (?!), ни звучни Секули Баким-члана горње дружине – не могу да одобровоље припадајући круг полицијско-месне управе на побољшање услове живота насељеника ове махале, ради осигурања од поплаве.
    У варошици Крупњу свака кућа има свој бунар у виду ђерма ила на точку. Сем ових, у близини варошице налазе се ови извори, са изврсном брдском водом: Вакуп – под висом Вакупом, Црквена вода, вода на Брду, вода у Вароши и кладенац код Лукине куће.
    У атару Крупња нема топлих-лековитих нити минералних вода.

    Тип насеља.

    -Крупањ је стара варошица, без будућности, јер је удаљена од саобраћајница (железница и путева) и развијених трговачких пијаца.
    У Крупњу има 204 домова распоређених овим улицама:
    -Турска чаршија – испод виса Прљева, по некима Прљуша. Ова улица се простире од подножја горњег виса до састава река Кржаве и Чађевице.
    -Марићева улица, названа у част првог управника Подрињских рудника, почившег Манојла Марића, врло популарне и омиљене личности.
    -Горња улица, због вештачки просеченог пута, пружа се од Турске чаршије до пијаце – трга
    -Радојковићева улица, почев од трга до Крупањског поља, у правцу ка Топионици. Ово је најдужа и најправилнија улица, названа у част почившег Петра Радојковића, капетана рађевског, за чијег времена и капетановања исељен град Соко. Очевици причају да је Радојковић одредио вучу да што пре исели Турке и њихов пртљаг ван границе, бојећи се другим ферманом и даље не задрже Турци, те чим су Турци из града измакли, капетан Радојковић је наредио да се лагумира и потпали. При експлозији сва је градска унутрашњост порушена: вела да су Турци, сагледвши рушевине града и својих домова горко уздахнули и вртећи главама рекли: „ Валах бива, и да нас Падишах повртаи натраг, немамо се где склонити, нити рашта у Соко враћати“.
    -Цркевна улица, која почиње од трга до канцеларије среза рађевског, у чијој је огради до скора била турска богомоља – џамија, коју је Антоније Ивановић, срески начелник и правник порушио и од њеног камена саградио среске ‘апсане за „вредне“ Рађевчане.
    Крупањ има 1103 стновника са 253 пореских плаћајућих глава.

    Настиће се…..

    Одговори

  4. 24. април 2014. у 20:31

    Милодан

    Крупањ, наставак…….

    Клима.

    -Клима је у Крупњу као и у срезу је променљива. Околни висови унеколико блаже температуре закљањајући варошицу од силине ветрова. Познати су ветрови: Устока – од којег се време ведри, Западни ветар – Бороњац од којег настаје рђаво време, лети кише, зими мећаве; Северац – је најхладнији ветар, зими доноси снег, лети град и Југ – овек топао.
    Снег почиње о Митровдану, изузетно о Срђевдану, копни половином марта. А понекада га има и у мају по околним планинским висовима.

    Земље и шуме.

    -Грађани варошице Крупња, поред својих заната и продавница, обрађују и земљиште. Обрађујуће им се земље налазе у овим синорима: Јеладовишћу, Чађевици, Ђулину, Брезицама, Кржави, Камењачи, Крупањском пољу, Белаковини, Старој вароши, Прљевима, Шарампову – где су били бојеви за време устанака, Мишаковцу, Лазарици, Цикотама, Оровачи, Мартиновачи, Кадрића брду и у Виноградима. Сва земљишта су у близини, сем Мишаковца – који је удаљен 3-4 километра. На горњим земљиштима сеју стрвољину и кукуруз.
    Заједничких испаша немају.
    Круупањ има своју сопстеву шуму, која се простире од Чеђевичког виса до планине подрињских рудника. Планина је удаљена око 5 километара.
    Грађани варошице Крупањ имају свог купљеног земљишта за војне потребе. Оно се налази у Крупањском пољу познато под називима Мала и Велика Белаковина и Мала и Велика Тешмановача. Ово је земљиште од 70-80 хектара у простору и општина је даје под закуп – аренду.
    Земљиште је доброг квалитета, увршћена су у прву, другу и четврту категорију зиратног земљишта.

    Тип насеља.

    -Варошица Крупањ раније се делила на горњи, доњи шор и Турску чаршију. Доцније, подељена је на Црквену, Радојловићеву и Марићеву улицу док је Турска чаршија задржала свој стари назив.
    Засеока нема.
    Одсељених породица на груписана имања ван Крупња – нема.
    Свака породица има своје презиме.
    У Крупњу има 204 домова.
    Највећа задруга је г. Михаила Р. Пантића, трговца, старином из Босне и г. Настаса Тодоровића, трговца, из Свилајнца, од по 10 укућана.

    Старине, легенде и тумачења о имену места.

    -Пре варошиоце Крупња постојала је старија насеобина, позната под називом Стара Варош, удаљена за два километра на јужној страни од садашњее варошице. На горе поменутом месту и данас се налазе подземне зидине, као остаци негдашњих скровишта Староварошана. Данас на том месту Крупањци сахрањују своје мртве и поседују зиратне земље, подесне за обраду. О постању Старе вароши предање није очувано.
    Постанак Крупња народно предање овако описује:
    Пре 800 година једна група ловаца из Босанске Крупе беше кренула у лов са послугом на звериње. Лов је био богат. Занешени ловци јурили су на помамним хатовима за зверињем, па кад наиђоше на честе – куда се коњима није могло проћи, неки окретоше натраг а њих тројица сјашу са својих коња које предаду слугама својим и сами пешице кренуше кроз честар за зверкама. Након извесног времена до послуге је допирао глас ловачких рогова, али са заласком сунца губио се и последњи шум. Послуга је целу ноћ престајала испред честара чекајући своје господаре, али чим се зора указала, двоје-троје момака крену у шуму, но након кратког времена врате се натраг, саопштивши друговима да је сваки траг снегом покривен и са овом вешћи оду у Крупу.
    Ловци, пошто су зашли у честар, одржавали су међусобно заједнички одстојање помоћи својих ловачких рогова, а када их је ноћ и густа магла обавила у непрозирну копрену, потражили су склониште у рачвама високих горуна. Обноћ је велики снег навејао и све је трагове прекрио. Сутрадан су се састала сва тројица и продужили лов са намером да ловећи допру до своје послуге. Али, једно је срце а друго судбина жели – у другодневном лову још више зађу у непроходне планице камо их и друга ноћ затече и која им свако самопоуздање одузе.
    Сванућем трећег дана глад и умор довели су их у очајање; напусте лов и главни им задатак беше да пронађу начин за повратака својим кућама. Никаква трага, никаквог правца а губитком присуства духа срљаше све више у дубине непознатих предела, да често пута, сем мразом опаљених дебала и њихових рачвастих грана, не видеше ништа друго. Ходом изнурени, глађу исцрпљени и бригом опрхвани, допру до данашњег Крупња, на коме месту испусте своје – можда осионе- ал’ ипак напаћене душе.
    Место на коме су ловци помрли названо је „код Крупањских гробова“ а подигнута насеобина на том месту названа је Крупањ.

    Наставиће се….

    Одговори

  5. 25. април 2014. у 20:16

    Милодан

    Крупањ, наставак…..

    О првим насељеницима Крупња предање није очувано. Зна се да је Рађевина од давнина била позната по рудном богатству и да је намамљивала разне народе да то богатство приграбе за себе.
    У Време Саса и Дубровчана постојали су многи рудници из које су црпли подземно богатство још и данас богате Рађевине. Између многих места и у самој варошици Крупњу, на данашњем плацу Михаила Р. Пантића, трговца, има развалина и слојева брежуљака слојева-згуре. И дан-данас протиче огромни водени слап који су спушта чађевичким висом за Пантићеву воденицу*.
    *Због оштећеног текста моја слободна интерпретација, оп Милодан.
    По почившем Карићу, овај јаз у старо време служио је за окретање витлова фабричке машинерије. Тако исто, по поменутом покојнику, тврди се да су се на тим местима налазили остаци-развалине од мајданских зграда и једне цркве.

    Порекло становништва

    -Ценећи остатке планинских висова која окружују Крупањ, ова равница на месту данашње варошице је била пошумљена, коју су први насељеници искрчили да би себи несеље подигли. Потомака првих насељеника нема, нити било каква успомена на њих па није ни било каквим споменицима обележен успомена на њих.
    -Јефтићи су данадшња најстарија породице, даншње браће Петра и Симеуна, трговаца, чији су преци досељени по оцу из Црнче, срез азбуковачки док су по мајци пореклом из Босне. Ов фамилија је овде од пре 150 година, славе Никољдан.
    -Пантићи**, преци браће Михаила и Цветка Пантића, трговаца досељени су из Сакара*, славе Митровдан.
    *Оштећен текст.
    -Петровићи–Крајинићи, преци браће Ђоке и Милана су се доселили из босанске Крајине, славе Аранђеловдан.
    -Станимировићи, преци браће Ђоке и Цветка – трговаца доселили су се из Ликодре, села овог среза, славе Срђевдан.
    -Васиљевићи**, Влајкови преци су досељени из Босне, славе Јовањдан.
    **Преци Пантића и Васиљевића су увреме Маџарске буне учествовали у рату.
    Осим поменутих старијих породица остали су скорашњи досељеници, углавном из околних села и срезова, као што су:
    -Секулићи, Сима – трговац је из Црнче – Азбуковица, славе Никољдан.
    -Гошићи, Станко – трговац је из Липеновића, славе Аранђеловдан.
    -Марковићи – Миле – трговац је из Липеновића, славе Аранђеловдан.
    -Сим…*, Станко – механџија је од Ужица, славе Стевањдан.
    -Јелићи, Јован – механџија је од Ужица, славе Ђурђевдан.
    -Тодоровићи, Настас је досељен из Свилајнца, славе Ђурђиц.
    -Пановићи, Мита – трговац је досељен из Љубовића, славе Ђурђевдан.
    -Димитријевићи, Никола -т рговац, досељен из Липановића, славе Аранђеловдан.
    -Вушетићи, Коста – трговац је досељен Липановића, славе Аранђеловдан.
    -Милановићи, Ненад – трговац и економ је досељен из Гуњака – Азбуковица, славе Никољдан.
    Сви остали, као и чиновништво, је скорашње је, славе разна крсне славе.
    Цигани-Роми су досељени из, мање њих из Малог Зворника – већина је из Лознице.
    Преслава – заветина је Спасовдан.
    Напомена: Село Липеновић се у једном (поседњем) случају помиње као Лепеновић. Могуће је да су то два различита села.

    Крај!

    Одговори

  6. 4. мај 2014. у 19:56

    Милодан

    Порекло становништва села Брштица, општина Крупањ – Мачвански округ. Према књизи Боривоја Милојевића “Рађевина и Јадар”.

    Положај села.

    -Горња Мала је на обема странама долине Чичовца; куће Матића у овој мали леже на једној високој тераси.
    -Доња Мала је на обема странама једне долине.
    -Средојевића Мала је на присојној страни Брштичке Реке, на високој површи између ове долине и Дурисавца и на обема странама последње долине.

    Воде.

    -Извори са којих се пије вода су: Бабин Точак у Горњој Мали и Селиште у Доњој мали.

    Тип села.

    Мале у селу су:
    Горња Мала у којој живе породице: Јовичићи, Матићи, Марковићи, Станићи, Гајићи и Петровићи.
    Доња Мала: Вићентићи, Чупићи, Симеуновићи, Стојановићи и Вучићевићи.
    Средојевића мала: Станићи, Марковићи, Средојевићи, Костићи, Теофановићи, Ивановићи, Петровићи и Живановићи.
    У Горњој Мали куће Јовичића су одвојене од осталих дубоком долином Чичовцем. У Средојевића Мали Теофановићиа и Ивановићи су растављени дубоком долином Дурисавцем У свим малама су издвојене групе кућа са истим презименом.
    Највећа задруга је Средојевића са 20 укућана.

    Привреда.

    -До 30 сељака раде у рудницима у Козјој Стени, Зајачи и у Липеновићу а 10 у топионици. Надница им износи од 1,20 до 1,60 динара. Неколико сељака секу у државној шуми дрва за ћумур и превозе ћумур из планине у топионицу.

    Земље и шуме.

    -Земља за обрађивање је у селу између Горње и Доње Мале, затим, у Великом Вису, Малом Вису, Кашиновцу, Мартиновачи, Медљану, Брду итд.
    Сеоска шума је у Стиковцу, Мијајловачи, Капетановој Води, Козјој Стени итд, и у њој има и приватних имања. Око 10 сељака обрађује земљу „на пола“ у Лозничком Пољу.

    Порекло становништва и оснивање села.

    -У селу се помиње породица Крњића (Крњино Гробље), која се давно иселила у Мачву.
    Стари досељеници непознатог порекла су:
    -Петровићи славе, славе Михољдан.
    -Вићентићи, Чупићи, Симеуновићи и Стојановићи: Њихови преци Вићентије и Стојан поделили су се пре 100 година, славе Јовањдан.
    Досељени су:
    -Марковићи и Средојевићи су досељени из Гвосца (Гвоздац) у Херцеговини почетком 18. века. Њихов предак Милија побегао је због турског насиља. Милијин син Крсман имао је Михаила – од кога су Марковићи, Јована – од кога се Средојевићи и Николу. Николини потомци су одсељени у Јошеву у Тамнави, славе Ђурђевдан.
    -Јовичићи, Матићи, Марковићи и Станићи су из Херцеговине, досељени почетком 18. века. Њихови преци су побегли од турског насиља, најпре су живели у Средојевића Мали. Доцније је Јанко – од кога су Јовичићи, Матија – од кога су Матићи и Марко – од кога су Марковићи су прешли у данашњу Горњу Малу, славе Лучиндан.
    -Вучићевићи су из Шљивове у Старој Србији, досељени почетком 19. века, не каже се коју славу славе;
    -Гајићи су из Толисавца од Јовића, досељени почетком 19. века, славе Никољдан;
    -Ивановићи су из Липеновића, досељени почетком 19. века, Аранђеловавдан; и:
    -Костићи, Теофановићи, Петровићи и Живановићи су из Липеновића, досељени у другој половини 19. века. Њихови очеви су се стално настанили у колибама, које су има биле крај „свињева“ (свињаца), славе Аранђеловдан.

    Одговори

  7. 5. мај 2014. у 19:59

    Милодан

    Порекло становништва села Кржава, општина Крупањ – Мачвански округ. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.

    Положај села.

    -Заселак Дробњаци је највћим делом на присојној страни долине Голубовца и на једном рту између ове и долине Дробњака. Заселак Кржава је на подовима, на обема странама долине Кржаве.

    Воде.

    -Извори са којих се вода пије су: Бисер-Вода и Бјело-Вода у Дробњацима, Демировац у Кржави итд.

    Тип села.

    Засеоци у селу и фамилије које у њима живе:
    -Дробњаци: Остојићи, Ракићи, Радовановићи, Марковићи, Ђокићи, Илићи, Петровићи, Маринковићи, Васиљевићи, Ђурићи, Павловићи, Манојловићи, Матићи, Митровићи, Пајићи, Ранковићи, Матићи, Митровићи, Пајићи други, Ранковићи, Матићи други, Ијовљевићи и Мићићи.
    -У Кржави су: Радукићи, Дивљаковићи, Митровићи, Ђурђевићи, Миладиновићи, Милосаављевићи, Јевтићи, Матићи, Мијуновићи, Лазаревићи, Терзићи, Јовичићи, Јовићи и Пејићи.
    У Дробњацима су издвојене групе кућа са истим презименима. У Кржави су куће Дивљаковића су растављене од Јовића кућа Кржавом.

    Привреда.

    -Око десет сељака раде у рудницима и топионици. Половина сељака превози руду, грађу за поткопе итд. До осам сељака пеку креч. Десет сељака знају зидарски а тројица качарски занат.

    Земље и шуме.

    -Сеоска шума и испаша су у Јасицима, Чкрнатановцу (тако пише), Бјељевинама, Мајданчинама, Вуколовцима, Ннешином Брду итд. Дробњацу су имали заједничку испашу Шанац, коју су били купили од неког Мијуна, када је он сишао у Кржаву. Ту испашу скоро изделили и сада је обрађују. До пре 10-15 година половина сељака ишла је у Лозничко Поље и обрађивала земљу „на пола“, престали су ићи од како су се задруге изделиле. Тројица сељака изгоне стоку преко лета у планину на своја имања. Остали изгоне стоку обданицом у сеоску испашу.

    Порекло становништва.

    Стари досељеници непознатог порекла су:
    -Мићићи и Радукићи су род са Добошаревићима и Томњу, славе Јовањдан.
    -Матићи и Митровићи, славе Никољдан.
    Досељени су:
    -Дивљаковићи су из Пиве, досељени половином 18. века. Њихов предак Дивљак најпре је из Пиве дошао у Буковицу у Подгорини, па се због стоке повратио и настанио у Оштриковцу. Када је после сишао на место данашњих Дивљаковића остала му је станара на Оштриковцу где лети изгони стоку, славе Аранђеловдан.
    -Остојићи, Ракићи, Радовановићи, Марковићи, Ђокићи, Ћевићи, Петровићи, Маринковићи, Васиљевићи, Ђурићи, Павловићи и Манојловићи су из Дробњака одакле се се доселила два или три њихова претка половином 18. века, славе Лазаревдан.
    -Јовичићи и Јовићи су из Дробњака одакле су се доселили у првој половини 18. века. Њихови преци су најпре били застали у Црнчи (у засеоку Коларици) па су потом дошли у Кржаву, славе Никољдан.
    -Митровићи су из Мачванске Митровице, досељени почетком 19. века. Њихов прадед Марко побегао је због турског зулума, славе Ђурђевдан.
    -Пајићи, Ранковићи, Матићи и Ијовљевићи (старо презиме Стојићи) су се доселили из Велике Ријеке почетком 19. века, славе Ђурђевдан.
    -Ђурђевићи су се доселили из Гвосца (Гвоздац у Босни) почетком 19. века. Њихов прадед Марко Милосављевић био је најпре слуга у Зворнику а потом абаџија у Крупњу. Петров син Ђурађ (отуда презиме Ђурђевићи) живео је прво у Бањевцу па је затим прешао у Кржаву, славе Аранђеловдан.
    -Миладиновићи, Милосављевићи, Јевтићи, Матићи, Мијуновићи и Лазаревићи су са Јагодње одакле су сишли у првој половини 19. века. Њихов дед Мијун сишао је у село са својим синовима и синовцима и добио имање од Суље Кржаве, славе Лазаревдан.
    -Терзићи су такође са Јагодње са које су сишли у првој половини 19. века када су се Турци иселили из ових крајева, не каже се коју славу славе.
    -Пејићи (Хаџићи) су из Пиве, досељени у првој половини 19. века, славе Јовањдан.

    Одговори

  8. 6. мај 2014. у 20:11

    Милодан

    Порекло становништва села Липеновић, општина Крупањ – Мачвански округ. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.

    Положај села по ма(ха)лама.

    -Стојковићи су на једном поду на присојној страни долине Ликодре.
    -Гошићи су на присојној а
    -Митровићи на осојној страни Селичког Потока Липеновца.
    -Теофановићи су на обема странама Вујичиног Гаја.
    -Ђурђевићи су на обема странама једне долине.
    -Плавањ на страни долинској у извору Селичког Потока.

    Воде.

    -Извори су; Баре, Извор, Јанковића Бара, Селиште итд.

    Тип села.

    Мале су у селу у којима живе породице:
    -Стојковићи: Андрићи, Вилотићи, Крстићи и Лукићи.
    -Гошићи: Гошићи, Митровићи, Арсеновићи, Тешићи, Вучетићи, Петровићи и Цијући.
    -Теофановићи: Теофановићи, Костићи и Гавриловићи.
    -Ђурђевићи: Петровићи, Матићи, Јовановићи, Ђукићи, Живановићи и Војиновићи.
    -Плавањ: Теофановићи, Којићи и Јанковићи.
    Стојковићи су растављени од Гошића делом високе површи – Доковским Брдом а Гошићи од Митровића Селичким Потоком.
    У малама су куће опкољене шљивацима.
    Пре 70 година у Гошићима су биле две куће а у Митровићима и Плавњу по четири.

    Привреда.

    -Око 30 мештана се баве рударством радећи у топионици, у рудницима или на превозу руде.

    Земље и шуме.

    -Сеоска и општинска шума су у Борањи, где појединци имају и приватних имања, које су њихови преци искрчили. Скоро сви сељаци имају у Борањи њиве, ливаде и колибе, где бораве преко лета за време тежачких послова. Петнаест мештана истерује стоку почетком маја у планину и тамо остају до краја јула. За то време, из задружних кућа код стоке су пет до шест укућана.

    Порекло становништва.
    Досељени су:
    -Андрићи, Вилотићи, Крстићи и Лукићи – у Стојаковићима;
    -Тешићи, Вучетићи, Петровићи и Цијићи – у Гошићима
    -Теофановићи, Костићи и Гавриловићи – у Теофановићима
    -Матићи, Јовановићи, Ђукићи, Живановићи и Војиновићи – У Ђурђевићима и;
    -Којићи и Јаковићи – у Плавњу су досељени из Липеновића у Босни у почетку 18. века. Њихови преци су побегли због турског насиља, славе Аранђеловдан.
    -Арсеновићи су из непознатог места досељени у првој половини 19. века. Одлазећи из Крупња, њиховом претку Арсену је продао земљу Турчин, славе Св. Козма и Дамњан.

    Одговори

  9. 7. мај 2014. у 21:01

    Милодан

    Порекло становништва села Ликодра, општина Крупањ – Мачвански округ. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.

    Положај села и ма(ха)ла.

    -Јевтићска и Зарићска Мала су на високим подовима, на присојној страни Ликодре. Брђанска Мала је на једној преседли између долина Церовице и Мађупца. Живановићска Мала је на присојној страни Мађупца. Калдрмићи и Радишићи су на осојној страни Ликодре.

    Воде.

    -Извори са којих се пије вода су Водице у Брђанској Мали итд.

    Тип села.

    Мале у селу и породице које живе у њима:
    -Јавтићска: Маринковићи и Дојићи.
    -Зарићска: Деспићи, Зарићи и Ненадовићи.
    -Брђанска: Марковићи, Митровићи и Катићи.
    -Живановићска: Чајићи, Ђокићи, Нешковићи, Гајићи, Живановићи, Павловићи и Ђокоћи.
    Изван ових мала су Калдрмићи и Радишићи.
    Јевтићска и Зарићска Мала су раздвојене дубоком долином – Оровцем; Радишићи и Калдрмићи су одвојени од осталог села Ликодром. У Зарићској Мали куће Деспића и Зарића су растављене једном долином; у Јевтићској Мали у Радишићима и у Калдрмићима куће су у шљивацима.

    Привреда.

    Неколико сељака ради на надицу у руднику, у долини Мађупца.

    Земље и шуме.

    -Сеоска шума је Планина (на осојној страни Мађупца) и Плавањ (на осојној страни Церовице). Прву шуму сељаци су купили од једног аге приликом исељавања муслимана из ових крајева. Око 40 сељака иде у Лозничко Поље од пре 30 година и обрађују земљу „на пола“; преко лета иду шест пута. До седам сељака имају у својим њивама у Ликодри колибе, код којих се баве зими – исхрањују стоку.

    Порекло становништва.
    Староседеоци су:
    -Маринковићи, славе Аранђеловдан.
    Стари досељеници непознатог порекла су:
    -Дојићи и Калдрмићи. Дојићи су се преселили са осојне на присојну страну Ликодре. Са њима су у сродству Ђуричићи у Толисавцу и Васиљевићи у Белој Цркви, славе Ђурђиц*.
    *За Калдрмиће се то експлицитно не тврди.
    -Деспићи и Зарићи;
    -Чајићи, Ђокићи, Нешковићи, Гајићи, Живановићи и Павловићи (старо презиме Колџићи), славе Аврамијевдан*.
    *Из овога се закључује да Деспићи и зарићи славе ову славу.
    -Радишићи, славе Никољдан.
    Досељени су:
    -Марковићи и Митровићи су од Грахова у Херцеговини, досељени крајем 18. века. Њихови прадедови Стојан (од кога су Марковићи) и Митар (од кога су Митровићи) побегли су отуда због турског насиља. Има их одсељених у Лозници (Антонићи) иу Слепчевићу (Антонићи);
    -Ненадовићи су од Љубовије, досељени почетком 19. века, славе Игњатијевдан*.
    *Претопставља се да и Марковићи и Митровићи славе ову славу.
    -Катићи су из Леовића, досељени почетком 19. века, славе Ђурђевдан.
    -Ђокићи су из Белотића, дошли почетком 19. века. Њихов дед је доведен уз мајку, славе Никољдан.

    Напомена: Закључци-претпоставке о славама појединих породица су моје, Милодан.

    Одговори

  10. 8. мај 2014. у 22:14

    Милодан

    Порекло становништва села Красава, општина Крупањ – Мачвански округ. Према књизи Боривоја Милојевића „Рађевина и Јадар“.

    Положај села.

    -Сеоске куће су на страни долине Мађупца, окренуте југу; на обема странама долине Красавице; на високој површи између ове долине и Буљевца и на присојној страни последње долине.

    Тип села.

    Ма(ха)ле у селу са фамилијама у њима су:
    -Рељићи: Јосиповићи, Јоковљевићи, Рељићи, Ђукићи, Мирчићи, Перићи и Милоновићи.
    -Ковачевићи: Ковачевићи.
    -Мијаиловићи: Мијаиловићи, Томићи, Андрићи, Филиповићи, Алексићи, Пантићи, Јовановићи и Стевановићи.
    -Васиљевићи: Васиљевићи.
    -Божићи: Божићи.
    -Јеринићи:: Јеринићи.
    -Прокопићи: Прокопићи.
    -Богдановићи: Перишићи и Богдановићи.
    -Савићи: Стевановићи, Марковићи, Аврамовићи, Матићи, Деспотовићи, Росићи, Марићи, Теодоровићи, Павловићи, Јовићи и Андрићи.
    -Доња Мала: Мијићи, Поповићи, Кулићи и Миличићи.

    Земље и шуме:

    -Сеоска шума је у Ћелијама, Изворима, Рту итд. При одласку муслимани су продавали шуме и купцима издавали тапије; како српске власти нису признавале ове куповине и тапије, то је шума одузета и „усеошћена“.
    Око тридесет сељака обрађује земљу „на пола“ у Лозничком Пољу. Седам сељака имају на њивама, у долини Ликодре, колибе на којима бораве зими исхрањујући стоку.

    Порекло становништва:

    Староседеоци су:
    -Јосиповићи, Јаковљевићи, Мирчићи, Ковачевићи, Васиљевичи (старо презиме Нешковићи), Стевановићи, Марковићи, Аврамовићи, Матићи, Деспотовићи, Росићи, Марићи; Теодоровићи, Павловићи; Јовићи, Андрићи, Мијићи, Поповићи, Кулићи и Миличићи;
    -Рељићи (старо презиме Манојловићи), Перићи, Милановићи, Мијаиловићи и Прокопићи;
    -Ђукићи (старо презиме Манојловићи) и Божићи (старо презиме Јевтићи);
    -Андрићи, Филиповићи, Алексићи и Пантићи;
    -Јовановићи, Стевановићи и Јеринићи; и
    -Перишићи и Богдановићи.
    Све побројане породице старином су род и држе да су заједничког порекла. Од Рељића има одсељених у Лозници, Шапцу и Остружници код Београда; од Андрића има одсељених у Симином Брду (Николићи)
    Све побројане породице славе Стевањдан.

    Одговори
1 2 3 4