Порекло презимена, село Голубић (Книн)

Ово је село на подножју планине Пљешевице (1.125 м) и испод Плавањских брда, у котлини, која се пружа од Стрмице до Жагровића, у дуљини, по прилици 8 км. Кроз котлину силазе Кркине притоке:  Бутижница, од северне стране, а Дошница, од западне стране. Кроз котлину иде железничка пруга из Босне са Дрвара, а одатле, преко Стрмице и Голубића, кроз Книнско поље, за Книн. Пруга Голубићу и Стрмици даје особити живот. И у Голубићу је њена станица, а овуда је и пут за Босну, куда од незапамћених времена, силази трговина из Босне у Далмацију. Кроз Голубић је и опћински пут за Плавно. Ово је најпитомије село книнске општине, а једно од најбогатијих у Далмацији.

О постанку имена Голубића народ приповеда: Био један богати краљ, имао дворове у Косову Пољу и две сестре красне, као сјајне данице; једној било име Даница, другој Голубица. Голубици за прћију даде краљ најлепши крај у Книнском Пољу, који она обрати у прави перивој и ту дворе сагради, те по њезином имену двори бијаху назвати Голубићи; тако касније сво се село назва Голубић.

Голубић има 2.020 душа (1.091 мушкараца, 929 жена; 1.801 православних, а римокатолика 211). Сви су српске народности.

Породице су:

Шимић, (17), дошли из Босне у XVI вијеку, некад били православни, и славили Ђурђевдан, а данас римокатолици;

Арула, (7), дошли из Босне у XVI в., славе Св. Василија;

Рончевић, (4), дошли у XVIII в. из Гатачке површи, славе Св. Василија;

Боровић, (11), дошли из Боројевића (Херцеговина) у XVI в., славе Св. Архангела Михајла;

Глогиња, (4), дошли из Босне у XVII в., славе Св. Архангела Михајла;

Момић, (1), дошли из Босне у XVII в., славе Св. Архангела Михајла;

Урош, (1), дошли из Босне у XVII в., славе Св. Архангела Михајла;

Марић, (15), дошли у XVII в., од болести из Котара. Један се усталио у Книнском Пољу и остао ту, те од њега потичу книнскопољски Марићи, а други се населио у Голубић, те прешао у православље и од њега су све горње куће.

Бубоња, (8), дошли из Босне у XVII в., славе Никољдан;

Вундук, (3), дошли из Босне у XVII в., славе Никољдан;

Курдулук, (1), дошли из Босне у XVIII в., славе Никољдан;

Миламин, (1), дошли из Босне у XVII в., славе Никољдан;

Рељан, (7), дошли из Кистања у XVIII в., славе Никољдан;

Радиновић, (61), потичу од неког Рада Херцеговца који се населио овде у XVI веку, славе Никољдан. Деле се на Васић (1), Ољача (2), Иванковић (3), Цвијетић (1), Капураловић (5), Панић (6), Лукић (17), Протић (17), Лончина (6) и Савић (4);

Букарица, (1), дошли из Босне у XVII в., славе Јовањдан;

Војиновић, (5), дошли из Босне у XVII в., славе Јовањдан;

Вуковић, (10), дошли из Босне у XVII в., славе Јовањдан;

Дамјановић, (8), дошли из Змијања (Босна) крајем XVII в., славе Јовањдан;

Драгаш, (6), дошли из Босне у XVI в., славе Јовањдан;

Каблар, (7), дошли из Босне у XVI в., славе Јовањдан;

Новковић, (1), дошли из Босне у XVIII в., славе Јовањдан;

Тањга, (3), дошли из Босне у XVIII в., славе Јовањдан;

Торлак, (6), дошли из Босне у XVI в., славе Јовањдан;

Чолак, (7), дошли из Босне у XVII в., славе Јовањдан;

Џепина, (1), дошли из Босне у XVIII в., славе Јовањдан;

Ђеверица, (1), дошли из Босне у XИX в., славе Јовањдан;

Злојутро, (1), дошли из Босне у XVIII в., истрачили се; славе Св. Матију;

Грубић, (4), славе Св. Матију;

Клицов, (2), славе Св. Матију;

Дробац, (1), дошли из Босне у XVII в., славе Ђурђевдан;

Зеленбаба, (5), дошли из Жагровића у XVIII в., славе Ђурђевдан;

Кеса, (4), дошли из Босне у XVII в., славе Ђурђевдан;

Кесић, (7), дошли из Босне у XVII в., славе Ђурђевдан;

Клинац, (2), дошли из Босне у XVII в., славе Ђурђевдан;

Плавшић, (10), дошли из Босне у XVII в., славе Ђурђевдан;

Чучак, (8), дошли из Босне у XVII в., славе Ђурђевдан;

Багуд, дошли из Босне у XVII в., истрачили се има 50 година;

Јерковић, (12), дошли из Змијања (Босна) у XVI в., славе Св. Алимпија Столипника;

Станчевић, (8), дошли из Змијања (Босна) у XVI в., славе Св. Алимпија Столипника;

Шљивар, (3), дошли из Змијања (Босна) у XVI в., славе Св. Алимпија Столипника;

Љубишић, (1), дошли из Босне у XVI .в, славе Стевањдан;

Опачић, (15), дошли из Босне у XVI в., славе Лучиндан;

Плавша, (15), дошли из Босне у XVI в., славе Томиндан;

Понош, (4), дошли из Жегара код Обровца у XVIII в., славе Св. Лазара праведног;

Тица, (5), дошли из Босне у XVI в., славе Св. Стевана Дечанског;

Свега је у Голубићу 642 куће, породица 310, а племена 48, од којих је из Босне досељено 41, из Херцеговине 3 и из Далмације 4. Из Босне их највише досељено у XVI и XVII в. Говоре, да су до 1690. живели са Турцима. На много места познају се темељи турских кула, чардака итд. Тако код племена Торлак виде се темељи једног турског чардака. То се место зове »градина«. Где данас кућа пок. попа Лише Радуловића, ту је био чардак бега Пакларевића. Кад је владика босански утекао од пизме (освете), народ вели да се склонио у овом чардаку, и у њему становао 38 година, те да је сахрањен у цркви Стевањдан и да се његова плоча и данас види на дверима цркве и на њој штака урезана. Вода испод куће Рончевића зове се »Владиковац«, по владици који се у њој купао. Село има своје три млинице: Боровићи, Симићи и Зелембабе.

ИЗВОР: “Книнска крајина” (стр. 34-36), прота Саво Накићеновић. Приредио Војислав Ананић