Ово је село на подножју планине Пљешевице (1.125 м) и испод Плавањских брда, у котлини, која се пружа од Стрмице до Жагровића, у дуљини, по прилици 8 км. Кроз котлину силазе Кркине притоке: Бутижница, од северне стране, а Дошница, од западне стране. Кроз котлину иде железничка пруга из Босне са Дрвара, а одатле, преко Стрмице и Голубића, кроз Книнско поље, за Книн. Пруга Голубићу и Стрмици даје особити живот. И у Голубићу је њена станица, а овуда је и пут за Босну, куда од незапамћених времена, силази трговина из Босне у Далмацију. Кроз Голубић је и опћински пут за Плавно. Ово је најпитомије село книнске општине, а једно од најбогатијих у Далмацији.
О постанку имена Голубића народ приповеда: Био један богати краљ, имао дворове у Косову Пољу и две сестре красне, као сјајне данице; једној било име Даница, другој Голубица. Голубици за прћију даде краљ најлепши крај у Книнском Пољу, који она обрати у прави перивој и ту дворе сагради, те по њезином имену двори бијаху назвати Голубићи; тако касније сво се село назва Голубић.
Голубић има 2.020 душа (1.091 мушкараца, 929 жена; 1.801 православних, а римокатолика 211). Сви су српске народности.
Породице су:
Шимић, (17), дошли из Босне у XVI вијеку, некад били православни, и славили Ђурђевдан, а данас римокатолици;
Арула, (7), дошли из Босне у XVI в., славе Св. Василија;
Рончевић, (4), дошли у XVIII в. из Гатачке површи, славе Св. Василија;
Боровић, (11), дошли из Боројевића (Херцеговина) у XVI в., славе Св. Архангела Михајла;
Глогиња, (4), дошли из Босне у XVII в., славе Св. Архангела Михајла;
Момић, (1), дошли из Босне у XVII в., славе Св. Архангела Михајла;
Урош, (1), дошли из Босне у XVII в., славе Св. Архангела Михајла;
Марић, (15), дошли у XVII в., од болести из Котара. Један се усталио у Книнском Пољу и остао ту, те од њега потичу книнскопољски Марићи, а други се населио у Голубић, те прешао у православље и од њега су све горње куће.
Бубоња, (8), дошли из Босне у XVII в., славе Никољдан;
Вундук, (3), дошли из Босне у XVII в., славе Никољдан;
Курдулук, (1), дошли из Босне у XVIII в., славе Никољдан;
Миламин, (1), дошли из Босне у XVII в., славе Никољдан;
Рељан, (7), дошли из Кистања у XVIII в., славе Никољдан;
Радиновић, (61), потичу од неког Рада Херцеговца који се населио овде у XVI веку, славе Никољдан. Деле се на Васић (1), Ољача (2), Иванковић (3), Цвијетић (1), Капураловић (5), Панић (6), Лукић (17), Протић (17), Лончина (6) и Савић (4);
Букарица, (1), дошли из Босне у XVII в., славе Јовањдан;
Војиновић, (5), дошли из Босне у XVII в., славе Јовањдан;
Вуковић, (10), дошли из Босне у XVII в., славе Јовањдан;
Дамјановић, (8), дошли из Змијања (Босна) крајем XVII в., славе Јовањдан;
Драгаш, (6), дошли из Босне у XVI в., славе Јовањдан;
Каблар, (7), дошли из Босне у XVI в., славе Јовањдан;
Новковић, (1), дошли из Босне у XVIII в., славе Јовањдан;
Тањга, (3), дошли из Босне у XVIII в., славе Јовањдан;
Торлак, (6), дошли из Босне у XVI в., славе Јовањдан;
Чолак, (7), дошли из Босне у XVII в., славе Јовањдан;
Џепина, (1), дошли из Босне у XVIII в., славе Јовањдан;
Ђеверица, (1), дошли из Босне у XИX в., славе Јовањдан;
Злојутро, (1), дошли из Босне у XVIII в., истрачили се; славе Св. Матију;
Грубић, (4), славе Св. Матију;
Клицов, (2), славе Св. Матију;
Дробац, (1), дошли из Босне у XVII в., славе Ђурђевдан;
Зеленбаба, (5), дошли из Жагровића у XVIII в., славе Ђурђевдан;
Кеса, (4), дошли из Босне у XVII в., славе Ђурђевдан;
Кесић, (7), дошли из Босне у XVII в., славе Ђурђевдан;
Клинац, (2), дошли из Босне у XVII в., славе Ђурђевдан;
Плавшић, (10), дошли из Босне у XVII в., славе Ђурђевдан;
Чучак, (8), дошли из Босне у XVII в., славе Ђурђевдан;
Багуд, дошли из Босне у XVII в., истрачили се има 50 година;
Јерковић, (12), дошли из Змијања (Босна) у XVI в., славе Св. Алимпија Столипника;
Станчевић, (8), дошли из Змијања (Босна) у XVI в., славе Св. Алимпија Столипника;
Шљивар, (3), дошли из Змијања (Босна) у XVI в., славе Св. Алимпија Столипника;
Љубишић, (1), дошли из Босне у XVI .в, славе Стевањдан;
Опачић, (15), дошли из Босне у XVI в., славе Лучиндан;
Плавша, (15), дошли из Босне у XVI в., славе Томиндан;
Понош, (4), дошли из Жегара код Обровца у XVIII в., славе Св. Лазара праведног;
Тица, (5), дошли из Босне у XVI в., славе Св. Стевана Дечанског;
Свега је у Голубићу 642 куће, породица 310, а племена 48, од којих је из Босне досељено 41, из Херцеговине 3 и из Далмације 4. Из Босне их највише досељено у XVI и XVII в. Говоре, да су до 1690. живели са Турцима. На много места познају се темељи турских кула, чардака итд. Тако код племена Торлак виде се темељи једног турског чардака. То се место зове »градина«. Где данас кућа пок. попа Лише Радуловића, ту је био чардак бега Пакларевића. Кад је владика босански утекао од пизме (освете), народ вели да се склонио у овом чардаку, и у њему становао 38 година, те да је сахрањен у цркви Стевањдан и да се његова плоча и данас види на дверима цркве и на њој штака урезана. Вода испод куће Рончевића зове се »Владиковац«, по владици који се у њој купао. Село има своје три млинице: Боровићи, Симићи и Зелембабе.
ИЗВОР: “Книнска крајина” (стр. 34-36), прота Саво Накићеновић. Приредио Војислав Ананић
18. јул 2012. у 12:55
Radinovic
U linku poreklo prezimena-selo Golubic kod Knina,netacno je navedeno prezime PONOS.
Stoji prezime Punos a treba Ponos.Uostalom bivsi Nacelnik Generalstaba Zdravko Ponos,je iz Golubica.
Takodje umesto Rancevic treba Roncevic,a umesto Grubnic treba Grubic.
Neke porodice vise ne postoje,odnosno u Golubicu ne postoje vise{naravno misli se na
period pre 1995,odnosno zloglasne Oluje},a to su:Uros,Milamin,Tanjga,Djeverica i
Zlojutro.Takodje pogresno je uneto prezime Klicov,pogresno stoji Klicovic.
S postovanjem,
Radinovic Lukic Dragan
18. март 2014. у 23:00
zora lekovic
Dragane,
Vidim da dobro poznajete prezimena u Golubicu.
Moja porodica je vjerovatno pocetkom 19. vijeka napustila Golubic. Tamo su se prezivali Klincov (ne Klicov) Slave Evangelista Matiju, 29. XI. Zanima me da li neko u Golubicu jos ima istu slavu i da li porodica Klicov slavi Sv. Matiju?
Srdacan pozdrav, Zora Lekovic
24. март 2014. у 05:23
Marko
Postovani Zorane,
Mletackim popisom posjeda naselja kotara Zadar: središnji dio (Contado Medi di Zara), koji je za potrebe katastra 1709. godine izradio Cosmo Farentini, izvrsen je i za mjesto Vukšić (Vuxich) gdje ima 24 familije i 198 dusa.
Medju njima je i prezime Radmilo Clizou q:m Vucasin – Radmilo KLICOV pok.
Vukasina.
Prezime Radmilo (bila jedna porodica) i danas ima svoje imanje te stalno slavi Slavu Evangelista Mateja /29.11./ .
Srdacan pozdrav,
Marko Radmilo
11. март 2015. у 11:12
klicov
postovana gospodjo Lekovic prezime Klicov jos traje a slve i dalje evangelistu Mateje a ne znam za KLincove ako imate kakvih tragova i zapisa o tome da su ziveli u Golubicu bio bih jako zahvalan ako biste to podelili sa mnom unapred hvala
23. април 2016. у 19:58
ojdana
Postoje porodica Klicov I slave sv.jevangelistaMatiju
7. новембар 2020. у 17:24
Dejan Klincov
Poštovana Zoro i naša slava je Evanđelista Mateja 29 XI iz Draksenića Srbi.
Klincovi u Hrvatskoj velikom su većinom Hrvati (s otoka Lošinja), a nešto manje i Srbi. U prošlom stoljeću relativno najviše hrvatskih stanovnika s ovim prezimenom rođeno je u Gradu Rijeci i na otoku Lošinju. U Drakseniću u Bosanskoj Krajini svaki deveti stanovnik prezivao se Klincov.
Rasprostranjenost
U Hrvatskoj danas živi oko 40 Klincova u 20 domaćinstava. Sredinom prošlog stoljeća bilo ih je približno 10, pa se njihov broj višestruko povećao.
Prisutni su u četiri hrvatske županije, u pet gradova i četiri manja naselja, najviše u Rijeci (20), Zagrebu (<10), Ćunskima na otoku Lošinju (<10), Jasenovcu u okolici Novske (<10), te u Malom Lošinju na otoku Lošinju (<5).
Izvan Hrvatske
Prezime Klincov prisutno je u 17 država na dva kontinenta.
Pozdrav Veliki
Dejan Klincov
27. април 2021. у 13:57
Boško Grubić
Pozdrav, i Grubići slave istu slavu udaljeni su od Klicova oko kilometar
10. октобар 2014. у 02:42
Aleksandar
U gore navedenom tekstu izostavljeno prezime Djurica. Svima je poznato da su kuće Djurica poviše Buka, na glavnoj cesti od Knina prema Bosanskom Grafovu pa na dalje. Bez obzira sto su zapaljene posle “Oluje” 1996god. Potomstvo Djurica ( a Bogu hvala imanja dosta ) ne odričemo se svojih korena. Šta vise jedan od najstarijih Branko Djurica, i pored svojih poodmaklih godina obilazi rodni kuću, a i svake subote se skupljaju kod naših kuća Golubicanci i bacaju na BALOTE. Vjerujem da je greška ne namjerna. Srdačan pozdrav Aleksandar S. Djurica, Kragujevac
11. март 2015. у 11:08
klicov
Postovana gospodjo ZORA LEKOVIC prezime klicov postoji i dalje i takodje slave evangelistu Mateja ja licno nisam cuo za postojanje prezimena klincov pa ako vam nije tesko da mi date jos neke informacije naravno ako imate o svom plemenu koje se i kada odselilo iz Golubica
2. август 2015. у 07:32
Marko
Postovani Gospodine Klicov bilo bi mi drago da mi se javite da malo vise saznamo o porjeklu Klicov, posto su moji preci (kako sam gore pisao) prezivali KLICOV ( te i danas mi slavimo Sv. Ev. Mateja ) po mom pismenom saznanju Kicov Vukasin se doselio u selo Vuksic opstina Benkovac (Dalmacija) negdje u drugoj polovini 17 vjeka ali nema pismeni trag okud.
Lijep pozdrav
Marko Radmilo
15. фебруар 2024. у 14:10
Aleksandar
Poštovani Marko, ukratko bavim se istraživanjem određenih rodova i bratstava, interesuje me Vaš izvor za Klicove koji su doseljeni u naselje Vukšić, molio bi da mi se javite na moj mejl.
Hvala i L.P.
Aleksandar.
15. децембар 2015. у 18:34
aleksandar
cao svima, ja sam Aleksandar Zelenbaba iz Golubica kod Knina. ne znam ko vodi ovaj sajt ali bih voleo da skrenem paznju na svoje prezime i da pise ZeleMbaba umesto ZeleNbaba. voleo bih da se to promeni ako je to moguce. pozdrav svima!!
24. децембар 2015. у 18:46
ЗелеН/Мбаба
Зависно како како је ко уписан тако му је остало у документима. Мени је ЗелеНбаба, а стари имају ЗелеМбаба. Ако је презиме потекло од Зеленовића онда би било логично Зеленбаба. Поздрав
30. децембар 2015. у 12:28
Stolic
Znam da smo na kraj sela, ali kud nas da obmanete
15. фебруар 2016. у 05:24
Stole
Iz inata nece da nas ubace.
Prezime STOLIC, 5 kuca
Hocemo i mi da budemo na listi
15. фебруар 2024. у 08:49
Aleksandar
Poštovani Stole, bez brige, radimo na novom projektu gde će Stolići zauzeti svoje počasno mesto!
Živ bio Stole,
L.P. Aleksandar.
15. децембар 2020. у 16:43
Maric Biljana
Molim za informaciju prezime Maric selo Orlic Knin, koju slavu slave, koliko ih ima po popisu poslednjem. Hvala unapred. Veliki pozdrav
18. децембар 2020. у 22:43
Nemanja
Da se prijavi jedan potomak Savića od Lujića strane. Prve komšije, povrh sela, na brdu, su nam bile Vunduci i Bjelinići.
7. јун 2021. у 13:33
Vunduk
Pozdrav, komsija! Mozete li malo vise da mi kazete o Vasim prvim komsijama?