Poreklo prezimena, selo Golubić (Knin)

Ovo je selo na podnožju planine Plješevice (1.125 m) i ispod Plavanjskih brda, u kotlini, koja se pruža od Strmice do Žagrovića, u duljini, po prilici 8 km. Kroz kotlinu silaze Krkine pritoke:  Butižnica, od severne strane, a Došnica, od zapadne strane. Kroz kotlinu ide železnička pruga iz Bosne sa Drvara, a odatle, preko Strmice i Golubića, kroz Kninsko polje, za Knin. Pruga Golubiću i Strmici daje osobiti život. I u Golubiću je njena stanica, a ovuda je i put za Bosnu, kuda od nezapamćenih vremena, silazi trgovina iz Bosne u Dalmaciju. Kroz Golubić je i općinski put za Plavno. Ovo je najpitomije selo kninske opštine, a jedno od najbogatijih u Dalmaciji.

O postanku imena Golubića narod pripoveda: Bio jedan bogati kralj, imao dvorove u Kosovu Polju i dve sestre krasne, kao sjajne danice; jednoj bilo ime Danica, drugoj Golubica. Golubici za prćiju dade kralj najlepši kraj u Kninskom Polju, koji ona obrati u pravi perivoj i tu dvore sagradi, te po njezinom imenu dvori bijahu nazvati Golubići; tako kasnije svo se selo nazva Golubić.

Golubić ima 2.020 duša (1.091 muškaraca, 929 žena; 1.801 pravoslavnih, a rimokatolika 211). Svi su srpske narodnosti.

Porodice su:

Šimić, (17), došli iz Bosne u XVI vijeku, nekad bili pravoslavni, i slavili Đurđevdan, a danas rimokatolici;

Arula, (7), došli iz Bosne u XVI v., slave Sv. Vasilija;

Rončević, (4), došli u XVIII v. iz Gatačke površi, slave Sv. Vasilija;

Borović, (11), došli iz Borojevića (Hercegovina) u XVI v., slave Sv. Arhangela Mihajla;

Gloginja, (4), došli iz Bosne u XVII v., slave Sv. Arhangela Mihajla;

Momić, (1), došli iz Bosne u XVII v., slave Sv. Arhangela Mihajla;

Uroš, (1), došli iz Bosne u XVII v., slave Sv. Arhangela Mihajla;

Marić, (15), došli u XVII v., od bolesti iz Kotara. Jedan se ustalio u Kninskom Polju i ostao tu, te od njega potiču kninskopoljski Marići, a drugi se naselio u Golubić, te prešao u pravoslavlje i od njega su sve gornje kuće.

Bubonja, (8), došli iz Bosne u XVII v., slave Nikoljdan;

Vunduk, (3), došli iz Bosne u XVII v., slave Nikoljdan;

Kurduluk, (1), došli iz Bosne u XVIII v., slave Nikoljdan;

Milamin, (1), došli iz Bosne u XVII v., slave Nikoljdan;

Reljan, (7), došli iz Kistanja u XVIII v., slave Nikoljdan;

Radinović, (61), potiču od nekog Rada Hercegovca koji se naselio ovde u XVI veku, slave Nikoljdan. Dele se na Vasić (1), Oljača (2), Ivanković (3), Cvijetić (1), Kapuralović (5), Panić (6), Lukić (17), Protić (17), Lončina (6) i Savić (4);

Bukarica, (1), došli iz Bosne u XVII v., slave Jovanjdan;

Vojinović, (5), došli iz Bosne u XVII v., slave Jovanjdan;

Vuković, (10), došli iz Bosne u XVII v., slave Jovanjdan;

Damjanović, (8), došli iz Zmijanja (Bosna) krajem XVII v., slave Jovanjdan;

Dragaš, (6), došli iz Bosne u XVI v., slave Jovanjdan;

Kablar, (7), došli iz Bosne u XVI v., slave Jovanjdan;

Novković, (1), došli iz Bosne u XVIII v., slave Jovanjdan;

Tanjga, (3), došli iz Bosne u XVIII v., slave Jovanjdan;

Torlak, (6), došli iz Bosne u XVI v., slave Jovanjdan;

Čolak, (7), došli iz Bosne u XVII v., slave Jovanjdan;

Džepina, (1), došli iz Bosne u XVIII v., slave Jovanjdan;

Đeverica, (1), došli iz Bosne u XIX v., slave Jovanjdan;

Zlojutro, (1), došli iz Bosne u XVIII v., istračili se; slave Sv. Matiju;

Grubić, (4), slave Sv. Matiju;

Klicov, (2), slave Sv. Matiju;

Drobac, (1), došli iz Bosne u XVII v., slave Đurđevdan;

Zelenbaba, (5), došli iz Žagrovića u XVIII v., slave Đurđevdan;

Kesa, (4), došli iz Bosne u XVII v., slave Đurđevdan;

Kesić, (7), došli iz Bosne u XVII v., slave Đurđevdan;

Klinac, (2), došli iz Bosne u XVII v., slave Đurđevdan;

Plavšić, (10), došli iz Bosne u XVII v., slave Đurđevdan;

Čučak, (8), došli iz Bosne u XVII v., slave Đurđevdan;

Bagud, došli iz Bosne u XVII v., istračili se ima 50 godina;

Jerković, (12), došli iz Zmijanja (Bosna) u XVI v., slave Sv. Alimpija Stolipnika;

Stančević, (8), došli iz Zmijanja (Bosna) u XVI v., slave Sv. Alimpija Stolipnika;

Šljivar, (3), došli iz Zmijanja (Bosna) u XVI v., slave Sv. Alimpija Stolipnika;

Ljubišić, (1), došli iz Bosne u XVI .v, slave Stevanjdan;

Opačić, (15), došli iz Bosne u XVI v., slave Lučindan;

Plavša, (15), došli iz Bosne u XVI v., slave Tomindan;

Ponoš, (4), došli iz Žegara kod Obrovca u XVIII v., slave Sv. Lazara pravednog;

Tica, (5), došli iz Bosne u XVI v., slave Sv. Stevana Dečanskog;

Svega je u Golubiću 642 kuće, porodica 310, a plemena 48, od kojih je iz Bosne doseljeno 41, iz Hercegovine 3 i iz Dalmacije 4. Iz Bosne ih najviše doseljeno u XVI i XVII v. Govore, da su do 1690. živeli sa Turcima. Na mnogo mesta poznaju se temelji turskih kula, čardaka itd. Tako kod plemena Torlak vide se temelji jednog turskog čardaka. To se mesto zove »gradina«. Gde danas kuća pok. popa Liše Radulovića, tu je bio čardak bega Paklarevića. Kad je vladika bosanski utekao od pizme (osvete), narod veli da se sklonio u ovom čardaku, i u njemu stanovao 38 godina, te da je sahranjen u crkvi Stevanjdan i da se njegova ploča i danas vidi na dverima crkve i na njoj štaka urezana. Voda ispod kuće Rončevića zove se »Vladikovac«, po vladici koji se u njoj kupao. Selo ima svoje tri mlinice: Borovići, Simići i Zelembabe.

IZVOR: “Kninska krajina” (str. 34-36), prota Savo Nakićenović. Priredio Vojislav Ananić