Ovo je selo na podnožju planine Plješevice (1.125 m) i ispod Plavanjskih brda, u kotlini, koja se pruža od Strmice do Žagrovića, u duljini, po prilici 8 km. Kroz kotlinu silaze Krkine pritoke: Butižnica, od severne strane, a Došnica, od zapadne strane. Kroz kotlinu ide železnička pruga iz Bosne sa Drvara, a odatle, preko Strmice i Golubića, kroz Kninsko polje, za Knin. Pruga Golubiću i Strmici daje osobiti život. I u Golubiću je njena stanica, a ovuda je i put za Bosnu, kuda od nezapamćenih vremena, silazi trgovina iz Bosne u Dalmaciju. Kroz Golubić je i općinski put za Plavno. Ovo je najpitomije selo kninske opštine, a jedno od najbogatijih u Dalmaciji.
O postanku imena Golubića narod pripoveda: Bio jedan bogati kralj, imao dvorove u Kosovu Polju i dve sestre krasne, kao sjajne danice; jednoj bilo ime Danica, drugoj Golubica. Golubici za prćiju dade kralj najlepši kraj u Kninskom Polju, koji ona obrati u pravi perivoj i tu dvore sagradi, te po njezinom imenu dvori bijahu nazvati Golubići; tako kasnije svo se selo nazva Golubić.
Golubić ima 2.020 duša (1.091 muškaraca, 929 žena; 1.801 pravoslavnih, a rimokatolika 211). Svi su srpske narodnosti.
Porodice su:
Šimić, (17), došli iz Bosne u XVI vijeku, nekad bili pravoslavni, i slavili Đurđevdan, a danas rimokatolici;
Arula, (7), došli iz Bosne u XVI v., slave Sv. Vasilija;
Rončević, (4), došli u XVIII v. iz Gatačke površi, slave Sv. Vasilija;
Borović, (11), došli iz Borojevića (Hercegovina) u XVI v., slave Sv. Arhangela Mihajla;
Gloginja, (4), došli iz Bosne u XVII v., slave Sv. Arhangela Mihajla;
Momić, (1), došli iz Bosne u XVII v., slave Sv. Arhangela Mihajla;
Uroš, (1), došli iz Bosne u XVII v., slave Sv. Arhangela Mihajla;
Marić, (15), došli u XVII v., od bolesti iz Kotara. Jedan se ustalio u Kninskom Polju i ostao tu, te od njega potiču kninskopoljski Marići, a drugi se naselio u Golubić, te prešao u pravoslavlje i od njega su sve gornje kuće.
Bubonja, (8), došli iz Bosne u XVII v., slave Nikoljdan;
Vunduk, (3), došli iz Bosne u XVII v., slave Nikoljdan;
Kurduluk, (1), došli iz Bosne u XVIII v., slave Nikoljdan;
Milamin, (1), došli iz Bosne u XVII v., slave Nikoljdan;
Reljan, (7), došli iz Kistanja u XVIII v., slave Nikoljdan;
Radinović, (61), potiču od nekog Rada Hercegovca koji se naselio ovde u XVI veku, slave Nikoljdan. Dele se na Vasić (1), Oljača (2), Ivanković (3), Cvijetić (1), Kapuralović (5), Panić (6), Lukić (17), Protić (17), Lončina (6) i Savić (4);
Bukarica, (1), došli iz Bosne u XVII v., slave Jovanjdan;
Vojinović, (5), došli iz Bosne u XVII v., slave Jovanjdan;
Vuković, (10), došli iz Bosne u XVII v., slave Jovanjdan;
Damjanović, (8), došli iz Zmijanja (Bosna) krajem XVII v., slave Jovanjdan;
Dragaš, (6), došli iz Bosne u XVI v., slave Jovanjdan;
Kablar, (7), došli iz Bosne u XVI v., slave Jovanjdan;
Novković, (1), došli iz Bosne u XVIII v., slave Jovanjdan;
Tanjga, (3), došli iz Bosne u XVIII v., slave Jovanjdan;
Torlak, (6), došli iz Bosne u XVI v., slave Jovanjdan;
Čolak, (7), došli iz Bosne u XVII v., slave Jovanjdan;
Džepina, (1), došli iz Bosne u XVIII v., slave Jovanjdan;
Đeverica, (1), došli iz Bosne u XIX v., slave Jovanjdan;
Zlojutro, (1), došli iz Bosne u XVIII v., istračili se; slave Sv. Matiju;
Grubić, (4), slave Sv. Matiju;
Klicov, (2), slave Sv. Matiju;
Drobac, (1), došli iz Bosne u XVII v., slave Đurđevdan;
Zelenbaba, (5), došli iz Žagrovića u XVIII v., slave Đurđevdan;
Kesa, (4), došli iz Bosne u XVII v., slave Đurđevdan;
Kesić, (7), došli iz Bosne u XVII v., slave Đurđevdan;
Klinac, (2), došli iz Bosne u XVII v., slave Đurđevdan;
Plavšić, (10), došli iz Bosne u XVII v., slave Đurđevdan;
Čučak, (8), došli iz Bosne u XVII v., slave Đurđevdan;
Bagud, došli iz Bosne u XVII v., istračili se ima 50 godina;
Jerković, (12), došli iz Zmijanja (Bosna) u XVI v., slave Sv. Alimpija Stolipnika;
Stančević, (8), došli iz Zmijanja (Bosna) u XVI v., slave Sv. Alimpija Stolipnika;
Šljivar, (3), došli iz Zmijanja (Bosna) u XVI v., slave Sv. Alimpija Stolipnika;
Ljubišić, (1), došli iz Bosne u XVI .v, slave Stevanjdan;
Opačić, (15), došli iz Bosne u XVI v., slave Lučindan;
Plavša, (15), došli iz Bosne u XVI v., slave Tomindan;
Ponoš, (4), došli iz Žegara kod Obrovca u XVIII v., slave Sv. Lazara pravednog;
Tica, (5), došli iz Bosne u XVI v., slave Sv. Stevana Dečanskog;
Svega je u Golubiću 642 kuće, porodica 310, a plemena 48, od kojih je iz Bosne doseljeno 41, iz Hercegovine 3 i iz Dalmacije 4. Iz Bosne ih najviše doseljeno u XVI i XVII v. Govore, da su do 1690. živeli sa Turcima. Na mnogo mesta poznaju se temelji turskih kula, čardaka itd. Tako kod plemena Torlak vide se temelji jednog turskog čardaka. To se mesto zove »gradina«. Gde danas kuća pok. popa Liše Radulovića, tu je bio čardak bega Paklarevića. Kad je vladika bosanski utekao od pizme (osvete), narod veli da se sklonio u ovom čardaku, i u njemu stanovao 38 godina, te da je sahranjen u crkvi Stevanjdan i da se njegova ploča i danas vidi na dverima crkve i na njoj štaka urezana. Voda ispod kuće Rončevića zove se »Vladikovac«, po vladici koji se u njoj kupao. Selo ima svoje tri mlinice: Borovići, Simići i Zelembabe.
IZVOR: “Kninska krajina” (str. 34-36), prota Savo Nakićenović. Priredio Vojislav Ananić
18. jul 2012. u 12:55
Radinovic
U linku poreklo prezimena-selo Golubic kod Knina,netacno je navedeno prezime PONOS.
Stoji prezime Punos a treba Ponos.Uostalom bivsi Nacelnik Generalstaba Zdravko Ponos,je iz Golubica.
Takodje umesto Rancevic treba Roncevic,a umesto Grubnic treba Grubic.
Neke porodice vise ne postoje,odnosno u Golubicu ne postoje vise{naravno misli se na
period pre 1995,odnosno zloglasne Oluje},a to su:Uros,Milamin,Tanjga,Djeverica i
Zlojutro.Takodje pogresno je uneto prezime Klicov,pogresno stoji Klicovic.
S postovanjem,
Radinovic Lukic Dragan
18. mart 2014. u 23:00
zora lekovic
Dragane,
Vidim da dobro poznajete prezimena u Golubicu.
Moja porodica je vjerovatno pocetkom 19. vijeka napustila Golubic. Tamo su se prezivali Klincov (ne Klicov) Slave Evangelista Matiju, 29. XI. Zanima me da li neko u Golubicu jos ima istu slavu i da li porodica Klicov slavi Sv. Matiju?
Srdacan pozdrav, Zora Lekovic
24. mart 2014. u 05:23
Marko
Postovani Zorane,
Mletackim popisom posjeda naselja kotara Zadar: središnji dio (Contado Medi di Zara), koji je za potrebe katastra 1709. godine izradio Cosmo Farentini, izvrsen je i za mjesto Vukšić (Vuxich) gdje ima 24 familije i 198 dusa.
Medju njima je i prezime Radmilo Clizou q:m Vucasin – Radmilo KLICOV pok.
Vukasina.
Prezime Radmilo (bila jedna porodica) i danas ima svoje imanje te stalno slavi Slavu Evangelista Mateja /29.11./ .
Srdacan pozdrav,
Marko Radmilo
11. mart 2015. u 11:12
klicov
postovana gospodjo Lekovic prezime Klicov jos traje a slve i dalje evangelistu Mateje a ne znam za KLincove ako imate kakvih tragova i zapisa o tome da su ziveli u Golubicu bio bih jako zahvalan ako biste to podelili sa mnom unapred hvala
23. april 2016. u 19:58
ojdana
Postoje porodica Klicov I slave sv.jevangelistaMatiju
7. novembar 2020. u 17:24
Dejan Klincov
Poštovana Zoro i naša slava je Evanđelista Mateja 29 XI iz Draksenića Srbi.
Klincovi u Hrvatskoj velikom su većinom Hrvati (s otoka Lošinja), a nešto manje i Srbi. U prošlom stoljeću relativno najviše hrvatskih stanovnika s ovim prezimenom rođeno je u Gradu Rijeci i na otoku Lošinju. U Drakseniću u Bosanskoj Krajini svaki deveti stanovnik prezivao se Klincov.
Rasprostranjenost
U Hrvatskoj danas živi oko 40 Klincova u 20 domaćinstava. Sredinom prošlog stoljeća bilo ih je približno 10, pa se njihov broj višestruko povećao.
Prisutni su u četiri hrvatske županije, u pet gradova i četiri manja naselja, najviše u Rijeci (20), Zagrebu (<10), Ćunskima na otoku Lošinju (<10), Jasenovcu u okolici Novske (<10), te u Malom Lošinju na otoku Lošinju (<5).
Izvan Hrvatske
Prezime Klincov prisutno je u 17 država na dva kontinenta.
Pozdrav Veliki
Dejan Klincov
27. april 2021. u 13:57
Boško Grubić
Pozdrav, i Grubići slave istu slavu udaljeni su od Klicova oko kilometar
10. oktobar 2014. u 02:42
Aleksandar
U gore navedenom tekstu izostavljeno prezime Djurica. Svima je poznato da su kuće Djurica poviše Buka, na glavnoj cesti od Knina prema Bosanskom Grafovu pa na dalje. Bez obzira sto su zapaljene posle “Oluje” 1996god. Potomstvo Djurica ( a Bogu hvala imanja dosta ) ne odričemo se svojih korena. Šta vise jedan od najstarijih Branko Djurica, i pored svojih poodmaklih godina obilazi rodni kuću, a i svake subote se skupljaju kod naših kuća Golubicanci i bacaju na BALOTE. Vjerujem da je greška ne namjerna. Srdačan pozdrav Aleksandar S. Djurica, Kragujevac
11. mart 2015. u 11:08
klicov
Postovana gospodjo ZORA LEKOVIC prezime klicov postoji i dalje i takodje slave evangelistu Mateja ja licno nisam cuo za postojanje prezimena klincov pa ako vam nije tesko da mi date jos neke informacije naravno ako imate o svom plemenu koje se i kada odselilo iz Golubica
2. avgust 2015. u 07:32
Marko
Postovani Gospodine Klicov bilo bi mi drago da mi se javite da malo vise saznamo o porjeklu Klicov, posto su moji preci (kako sam gore pisao) prezivali KLICOV ( te i danas mi slavimo Sv. Ev. Mateja ) po mom pismenom saznanju Kicov Vukasin se doselio u selo Vuksic opstina Benkovac (Dalmacija) negdje u drugoj polovini 17 vjeka ali nema pismeni trag okud.
Lijep pozdrav
Marko Radmilo
15. februar 2024. u 14:10
Aleksandar
Poštovani Marko, ukratko bavim se istraživanjem određenih rodova i bratstava, interesuje me Vaš izvor za Klicove koji su doseljeni u naselje Vukšić, molio bi da mi se javite na moj mejl.
Hvala i L.P.
Aleksandar.
15. decembar 2015. u 18:34
aleksandar
cao svima, ja sam Aleksandar Zelenbaba iz Golubica kod Knina. ne znam ko vodi ovaj sajt ali bih voleo da skrenem paznju na svoje prezime i da pise ZeleMbaba umesto ZeleNbaba. voleo bih da se to promeni ako je to moguce. pozdrav svima!!
24. decembar 2015. u 18:46
ZeleN/Mbaba
Zavisno kako kako je ko upisan tako mu je ostalo u dokumentima. Meni je ZeleNbaba, a stari imaju ZeleMbaba. Ako je prezime poteklo od Zelenovića onda bi bilo logično Zelenbaba. Pozdrav
30. decembar 2015. u 12:28
Stolic
Znam da smo na kraj sela, ali kud nas da obmanete
15. februar 2016. u 05:24
Stole
Iz inata nece da nas ubace.
Prezime STOLIC, 5 kuca
Hocemo i mi da budemo na listi
15. februar 2024. u 08:49
Aleksandar
Poštovani Stole, bez brige, radimo na novom projektu gde će Stolići zauzeti svoje počasno mesto!
Živ bio Stole,
L.P. Aleksandar.
15. decembar 2020. u 16:43
Maric Biljana
Molim za informaciju prezime Maric selo Orlic Knin, koju slavu slave, koliko ih ima po popisu poslednjem. Hvala unapred. Veliki pozdrav
18. decembar 2020. u 22:43
Nemanja
Da se prijavi jedan potomak Savića od Lujića strane. Prve komšije, povrh sela, na brdu, su nam bile Vunduci i Bjelinići.
7. jun 2021. u 13:33
Vunduk
Pozdrav, komsija! Mozete li malo vise da mi kazete o Vasim prvim komsijama?