Презимена (надимци) изведена од назива оруђа, оружја, одеће и других предмета материјалне културе
Арежина (арежина – дебео покривач од вуне или кострети)
Балта, Балтић (балта, турцизам – врста секире)
Балвановић (балван)
Балчаковић (балчак, турцизам – дршка од сабље)
Батина, Батинић (батина, мотка, штап)
Бритвић (бритва – врста ножа)
Бубањ (бубањ, добош)
Будак, Будаковић (будак)
Верига, Веригић (вериге – ланац)
Вигњевић (Вигањ, старо лично име – ковачко огињиште)
Вуруна (вуруна<фуруна – пећ, пекара)
Гајтановић, Гајтовић (гајтан, турцизам – памучна или свилена врпца)
Гаће, Гаћеша, Гаћешић (гаће, у значењу панталоне)
Гобелић, Гобељић (гобеља – дрвени лук на точку, наплатак)
Греда, Гредић (греда – обрађени део дрвета)
Губерина, Губеринић (губер – вунени покривач)
Дечермић (дечерма<гечерма, турцизам – врста дугачког прслука)
Долама, Доламић (долама, турцизам – капут љубичасте, зелене или црвене боје)
Дрљача, Дрљачић (дрљача – пољопривредна алатка за равнање земље)
Дрнда, Дрндић (дрнда – справа за обраду вуне)
Дудук, Дудуковић (дудук, турцизам – свирала без писка)
Жежељ (жежељ – подугачак и подебео штап чији се један крај веже псу за огрлицу, а други за колац)
Жица (жица)
Јапунџа, Јапунџић (јапунџа, турцизам – дугачка вунена кабаница)
Кабанац, Кабаница (кабаница – део одеће)
Кантар, Кантаревић (кантар, турцизам – справа за мерење тежине)
Караула, Караулац (караула, туцизам – стражарница)
Кесер, Кесеровић (кесер – врста тесарске секире)
Кесић (кеса, турцизам – врећа, торба)
Клашнић, Клашња (клашња – врста чарапа, доколенице)
Клинац, Клинић, Клинчевић (клинац<мали клин, ексер)
Кораћ (кораћ – чекић за поткивање коња)
Кордић (корда, турцизам – мач)
Коруновић (коруна – круна)
Котур, Котуровић (котур – обруч, круг)
Крачун, Крачуновић (крачун – катанац)
Кубура, Кубуровић (кубура, турцизам – пиштољ, мала пушка)
Куршумовић (куршум, турцизам – пушчано зрно, метак)
Кустура, Кустурица (кустура – врста ножа)
Лојаница, Лојаничић (лојаница – врста свеће од лоја)
Лопар (лопар – дрвена лопата за вађење хлеба из фуруне)
Лубарда, Лубардић (лубарда – врста топа)
Мамузовић (мамуза, турцизам – оструга)
Меденица (меденица – звоно на овну; мед, меда (мушки род) – продукат пчела; мед, меди (мјед, мједи) – женски род – бакар; у свим словенским језицима мед, меди – значи бакар. Бакар је турска реч. Кд нас је турска реч потиснула словенску реч Мед (мјед) има друго значење – месинг)
Миндаревић (миндер, турцизам – душек, мадрац, сламарица)
Мосуровић (мосур – дрвена цев за намотавање пређе – калем; у пренесеном значењу – слина између усне и носа, леденица са крова)
Мотика (мотика – алатка за копање земље)
Мутаповић (мутап, турцизам – покривач за коње, изграђен од кострети)
Опанковић, Опанчић (опанак – врста обуће)
Паламар, Паламаровић (паламар, турцизам – грубо тесана даска за ограде и кровове)
Паспаљ (паспаљ – воденичка прашина)
Пиштољчић (пиштољ)
Плазинић, Плазнић (плазина – бронза на којој стоји воденички камен – коло)
Поздер, Поздерац (поздер – дрвенасти отпаци од конопље или лана при њиховој обради)
Полуга, Полугић (полуга – гвоздена мотка, штангла)
Поњавић, Поњевић (поњава – 1) подна простирка од старих крпа; 2) покривач, јорган, постељина)
Праћа (праћа – конопац с обе стране самара, којим се везује товар, а кад нема товара служи као узенгија)
Ребрача (ребрача – жалузина, дрвени шалон направљен од дашчица (ребара). Упреди: ребро чоколаде, ребро радијатора)
Розга (розга – рачвасти дрвени колац, који служи за сушење пасуља, вуне, сена)
Сабља, Сабљић (сабља)
Сантрач (сантрач – дрвена ограда око бунара)
Саџак, Саџаковић (саџак – троножац на који се ставља казан)
Скенџић (скенџа, турцизам – стега, коларске менгеле)
Совиљ (совиља – чунак на разбоју)
Сорајић (сораја – млатило за жито)
Стоженић, Стожинић (стожина, стожер – 1. дрво у средини гумна за које се везују коњи, 2. дирек око кога се садева сено у пласт)
Столица (столица – део намештаја)
Столповић (столп>ступ>стуб)
Стрелић, Стрелица (стрела)
Тараба, Тарабановић, Тарабић (тараба, турцизам – ограда)
Тегелтија (тегелтија, турцизам – меко ћебе испод седла)
Тесла (тесла – врста тесарске секире)
Тестеровић (тестера – пила, шега)
Тојага, Тојагић (тојага, турцизам – батина, дебели штап)
Топузовић (топуз, турцизам – буздован)
Тумбас, Тумбасевић (тумбас, турцизам – понтон, врста чамца)
Ћордић (ћорда, турцизам – сабља; види Кордић)
Узелац (узел, узао – чвор)
Уларић, Уларчић (улар – део воловске или коњске опреме)
Ункашевић (ункаш – део седла)
Фуруновић (фуруна, турцизам – пећ, земљана пекара)
Хасура (хасура>асура – простирка од трске)
Чарапа, Чарапић (чарапа, турцизам – немамо српску реч за чарапу. Обојак је замена за чарапу. То је крпа у коју се увија нога пре обувања опанака. Постоји изрека: „ком опанци, ком обојци“. То значи поделити мегдан, победник добија „опанке“, а побеђени „обојке“, крпе)
Чворо, Чворић, Чворовић (чвор)
Чизмић (чизма)
Чекић (чекић, турцизам – наша реч је млат, бат, маљ)
Чулина (чулина – даскама каптиран извор воде)
Шипка, Шипчић (шипка, метална мотка)
Шкара, Шкарић, Шкарица (шкаре – маказе; српска реч је ножице)
Шубара, Шубаревић (шубара – капа од крзна)
Ако ми имамо Столицу, Французи имају Волтер (Voltaire, voltaire – наслоњача са високим наслоном). Немачко презиме Драјфус (Dreifuss) одговарало би нашем Саџак, Саџаковић.
ИЗВОР: Презимена су чувари нашег језика, Загорка Вавић Грос (стр. 199-203, Прометеј, 2011.)
30. јун 2012. у 09:38
Jovan
Prezime Šorak znaci sreca,ako naprimer izvlavis sibicu i ko je izvuce za njega se kaze šorak.Tako sam cuo neznam da li je to tacno.
4. септембар 2012. у 22:00
Мита
Kо каже да немамо реч за чарапе. Имамо стопалице, а осим тога имамо и бечве, за коју нисам сто посто сигуран да је српска, али нисам нашао ни да је из другог језика, тако да верујем да јесте.
1. децембар 2012. у 09:14
Dragana Borovac
Poreklo prezimena Borovac, jedino znam da mi je deda rođen u selu Korman opština Aleksinac, i pradeda je živeo tamo, zvali su ga Dina, verovatno se zvao Dimitrije, ali kako mi je tata usvojen, puno o poreklu njegove porodice ne znam. U Kormanu imam familiju, koja i ne zna ništa o tome. Uglavnom je u Hrvatskoj ovo prezime češće, pa me interesuje sa kojih prostora su Borovci mogli da se nasele u aleksinački kraj?
19. мај 2013. у 23:41
Mata Milovanovic
Pomozite da pronadjem porelo Pantica iz Izbenice.Prica je da je u Izbenicu dosao iz Makrsane kod Krusevca.Mojdeda Steva potice iz Izbenice i da je rodjen oko 1750-60.Steva je dosao u Drenovac kod Paracina i onda je se vratio Izbenicu,a ostavio sina Mata koji je izrodio tri sina.Milovan,Miloje i Stanoje i mi smo njihovi potomci.Rodoslov je ispunjen sa direktnim potomcima,skoro preko 400 imena muska i zenska.Hvla.
18. јул 2013. у 14:17
niša petronijević
У СврлишкоЗаплањском дијалекту који је најближи Српском СредњеВековном говору многе Српске речи нису замењене Турцизмима. Па се тако КАШИКА каже ЛОЖИЦА, МАКАЗЕ – НОЖИЦЕ а ЧАРАПЕ – ШОШОНЕ. Зашто баш Шошоне.? Зато што то долази од основе ШО ( код Енглеза Германа је то ШУ-Обућа, ШУСТЕР-Обућар ).
26. април 2014. у 03:43
Dacha
U Slavoniji izmedju Novske i Okucana nalazi se selo Borovac, pre rata je bilo naseljeno Srbima. Ali neznam da se neko tamo preziva Borovac.
26. април 2014. у 03:54
Dacha
Zna li ko sta o prijeklu prezimena Hasura ili Asura, isto je na ovoj listi. Prezime je bilo prisutno u Rajicima u Zapadnoj Slavoniji. Slicno prezime Andasura postojalo je i na Kordunu.
2. јануар 2015. у 22:01
Milovan Cicvaric
Podna prostirka se zove krpara ! A ponjava je pokrivac na krevetu .
21. јун 2015. у 23:38
Aleksandar
Zanimljiva su prezimena Đilas, Čolak, Čolaković, Šormaz, Šerbez, Domazet, Ćorluka, Rkman, Sanader itd. Ima dosta koja nisu navedena, a nepoznato je njihovo značenje. Jedino znam za Čolak da je turcizam- sakat (čovek bez jedne ruke). Eto baš bih voleo da imate nastavak. Ovo je svakako veoma zanimljivo.
16. мај 2016. у 16:29
Драго Локовић
Презиме Џудовић (огранак Булатовића из Мораче) потиче од назива војничке блузе – зване џуда, и старословенског је порекла.