Шта значи Жежељ, Кустурица, Паспаљ, Ребрача…

20. мај 2012.

коментара: 11

Презимена (надимци) изведена од назива оруђа, оружја, одеће и других предмета материјалне културе

Арежина (арежина – дебео покривач од вуне или кострети)

Балта, Балтић (балта, турцизам – врста секире)

Балвановић (балван)

Балчаковић (балчак, турцизам – дршка од сабље)

Батина, Батинић (батина, мотка, штап)

Бритвић (бритва – врста ножа)

Бубањ (бубањ, добош)

Будак, Будаковић (будак)

Верига, Веригић (вериге – ланац)

Вигњевић (Вигањ, старо лично име – ковачко огињиште)

Вуруна (вуруна<фуруна – пећ, пекара)

Гајтановић, Гајтовић (гајтан, турцизам – памучна или свилена врпца)

Гаће, Гаћеша, Гаћешић (гаће, у значењу панталоне)

Гобелић, Гобељић (гобеља – дрвени лук на точку, наплатак)

Греда, Гредић (греда – обрађени део дрвета)

Губерина, Губеринић (губер – вунени покривач)

Дечермић (дечерма<гечерма, турцизам – врста дугачког прслука)

Долама, Доламић (долама, турцизам – капут љубичасте, зелене или црвене боје)

Дрљача, Дрљачић (дрљача – пољопривредна алатка за равнање земље)

Дрнда, Дрндић (дрнда – справа за обраду вуне)

Дудук, Дудуковић (дудук, турцизам – свирала без писка)

Жежељ (жежељ – подугачак и подебео штап чији се један крај веже псу за огрлицу, а други за колац)

Жица (жица)

Јапунџа, Јапунџић (јапунџа, турцизам – дугачка вунена кабаница)

Кабанац, Кабаница (кабаница – део одеће)

Кантар, Кантаревић (кантар, турцизам – справа за мерење тежине)

Караула, Караулац (караула, туцизам – стражарница)

Кесер, Кесеровић (кесер – врста тесарске секире)

Кесић (кеса, турцизам – врећа, торба)

Клашнић, Клашња (клашња – врста чарапа, доколенице)

Клинац, Клинић, Клинчевић (клинац<мали клин, ексер)

Кораћ (кораћ – чекић за поткивање коња)

Кордић (корда, турцизам – мач)

Коруновић (коруна – круна)

Котур, Котуровић (котур – обруч, круг)

Крачун, Крачуновић (крачун – катанац)

Кубура, Кубуровић (кубура, турцизам – пиштољ, мала пушка)

Куршумовић (куршум, турцизам – пушчано зрно, метак)

Кустура, Кустурица (кустура – врста ножа)

Лојаница, Лојаничић (лојаница – врста свеће од лоја)

Лопар (лопар – дрвена лопата за вађење хлеба из фуруне)

Лубарда, Лубардић (лубарда – врста топа)

Мамузовић (мамуза, турцизам – оструга)

Меденица (меденица – звоно на овну; мед, меда (мушки род) – продукат пчела; мед, меди (мјед, мједи) – женски род – бакар; у свим словенским језицима мед, меди – значи бакар. Бакар је турска реч. Кд нас је турска реч потиснула словенску реч Мед (мјед) има друго значење – месинг)

Миндаревић (миндер, турцизам – душек, мадрац, сламарица)

Мосуровић (мосур – дрвена цев за намотавање пређе – калем; у пренесеном значењу – слина између усне и носа, леденица са крова)

Мотика (мотика – алатка за копање земље)

Мутаповић (мутап, турцизам – покривач за коње, изграђен од кострети)

Опанковић, Опанчић (опанак – врста обуће)

Паламар, Паламаровић (паламар, турцизам – грубо тесана даска за ограде и кровове)

Паспаљ (паспаљ – воденичка прашина)

Пиштољчић (пиштољ)

Плазинић, Плазнић (плазина – бронза на којој стоји воденички камен – коло)

Поздер, Поздерац (поздер – дрвенасти отпаци од конопље или лана при њиховој обради)

Полуга, Полугић (полуга – гвоздена мотка, штангла)

Поњавић, Поњевић (поњава – 1) подна простирка од старих крпа; 2) покривач, јорган, постељина)

Праћа (праћа – конопац с обе стране самара, којим се везује товар, а кад нема товара служи као узенгија)

Ребрача (ребрача – жалузина, дрвени шалон направљен од дашчица (ребара). Упреди: ребро чоколаде, ребро радијатора)

Розга (розга – рачвасти дрвени колац, који служи за сушење пасуља, вуне, сена)

Сабља, Сабљић (сабља)

Сантрач (сантрач – дрвена ограда око бунара)

Саџак, Саџаковић (саџак – троножац на који се ставља казан)

Скенџић (скенџа, турцизам – стега, коларске менгеле)

Совиљ (совиља – чунак на разбоју)

Сорајић (сораја – млатило за жито)

Стоженић, Стожинић (стожина, стожер – 1. дрво у средини гумна за које се везују коњи, 2. дирек око кога се садева сено у пласт)

Столица (столица – део намештаја)

Столповић (столп>ступ>стуб)

Стрелић, Стрелица (стрела)

Тараба, Тарабановић, Тарабић (тараба, турцизам – ограда)

Тегелтија (тегелтија, турцизам – меко ћебе испод седла)

Тесла (тесла – врста тесарске секире)

Тестеровић (тестера – пила, шега)

Тојага, Тојагић (тојага, турцизам – батина, дебели штап)

Топузовић (топуз, турцизам – буздован)

Тумбас, Тумбасевић (тумбас, турцизам – понтон, врста чамца)

Ћордић (ћорда, турцизам – сабља; види Кордић)

Узелац (узел, узао – чвор)

Уларић, Уларчић (улар – део воловске или коњске опреме)

Ункашевић (ункаш – део седла)

Фуруновић (фуруна, турцизам – пећ, земљана пекара)

Хасура (хасура>асура – простирка од трске)

Чарапа, Чарапић (чарапа, турцизам – немамо српску реч за чарапу. Обојак је замена за чарапу. То је крпа у коју се увија нога пре обувања опанака. Постоји изрека: „ком опанци, ком обојци“. То значи поделити мегдан, победник добија „опанке“, а побеђени „обојке“, крпе)

Чворо, Чворић, Чворовић (чвор)

Чизмић (чизма)

Чекић (чекић, турцизам – наша реч је млат, бат, маљ)

Чулина (чулина – даскама каптиран извор воде)

Шипка, Шипчић (шипка, метална мотка)

Шкара, Шкарић, Шкарица (шкаре – маказе; српска реч је ножице)

Шубара, Шубаревић (шубара – капа од крзна)

Ако ми имамо Столицу, Французи имају Волтер (Voltaire, voltaire – наслоњача са високим наслоном). Немачко презиме Драјфус (Dreifuss) одговарало би нашем Саџак, Саџаковић.

ИЗВОР: Презимена су чувари нашег језика, Загорка Вавић Грос (стр. 199-203, Прометеј, 2011.)

 

Коментари (11)

Одговорите

11 коментара

  1. Jovan

    Prezime Šorak znaci sreca,ako naprimer izvlavis sibicu i ko je izvuce za njega se kaze šorak.Tako sam cuo neznam da li je to tacno.

  2. Мита

    Kо каже да немамо реч за чарапе. Имамо стопалице, а осим тога имамо и бечве, за коју нисам сто посто сигуран да је српска, али нисам нашао ни да је из другог језика, тако да верујем да јесте.

  3. Dragana Borovac

    Poreklo prezimena Borovac, jedino znam da mi je deda rođen u selu Korman opština Aleksinac, i pradeda je živeo tamo, zvali su ga Dina, verovatno se zvao Dimitrije, ali kako mi je tata usvojen, puno o poreklu njegove porodice ne znam. U Kormanu imam familiju, koja i ne zna ništa o tome. Uglavnom je u Hrvatskoj ovo prezime češće, pa me interesuje sa kojih prostora su Borovci mogli da se nasele u aleksinački kraj?

  4. Pomozite da pronadjem porelo Pantica iz Izbenice.Prica je da je u Izbenicu dosao iz Makrsane kod Krusevca.Mojdeda Steva potice iz Izbenice i da je rodjen oko 1750-60.Steva je dosao u Drenovac kod Paracina i onda je se vratio Izbenicu,a ostavio sina Mata koji je izrodio tri sina.Milovan,Miloje i Stanoje i mi smo njihovi potomci.Rodoslov je ispunjen sa direktnim potomcima,skoro preko 400 imena muska i zenska.Hvla.

  5. niša petronijević

    У СврлишкоЗаплањском дијалекту који је најближи Српском СредњеВековном говору многе Српске речи нису замењене Турцизмима. Па се тако КАШИКА каже ЛОЖИЦА, МАКАЗЕ – НОЖИЦЕ а ЧАРАПЕ – ШОШОНЕ. Зашто баш Шошоне.? Зато што то долази од основе ШО ( код Енглеза Германа је то ШУ-Обућа, ШУСТЕР-Обућар ).

  6. Dacha

    U Slavoniji izmedju Novske i Okucana nalazi se selo Borovac, pre rata je bilo naseljeno Srbima. Ali neznam da se neko tamo preziva Borovac.

  7. Dacha

    Zna li ko sta o prijeklu prezimena Hasura ili Asura, isto je na ovoj listi. Prezime je bilo prisutno u Rajicima u Zapadnoj Slavoniji. Slicno prezime Andasura postojalo je i na Kordunu.

  8. Milovan Cicvaric

    Podna prostirka se zove krpara ! A ponjava je pokrivac na krevetu .

  9. Aleksandar

    Zanimljiva su prezimena Đilas, Čolak, Čolaković, Šormaz, Šerbez, Domazet, Ćorluka, Rkman, Sanader itd. Ima dosta koja nisu navedena, a nepoznato je njihovo značenje. Jedino znam za Čolak da je turcizam- sakat (čovek bez jedne ruke). Eto baš bih voleo da imate nastavak. Ovo je svakako veoma zanimljivo.

  10. Драго Локовић

    Презиме Џудовић (огранак Булатовића из Мораче) потиче од назива војничке блузе – зване џуда, и старословенског је порекла.