Порекло становништва, села око Параћина

6. маја 2012.

коментара: 0

Порекло становништва села општине Параћин

Бошњане:

– славе св. Димитрија, св. Николу, св. Арханђела и др. Становништво је староседелачко и досељено у 19. веку из околине Пирота и Јужног Поморавља.

Бусиловац:

– славе св. Јована, св. Ђорђа и др. Становништво је староседелачко и досељено са Косова и Метохије и Јужног Поморавља.

Буљане:

– славе св. Арханђела, св. Николу и Срђевдан: Становништво је староседелачко и досељено у 19. веку из Браничева и околине Неготина.

Главица:

– славе св. Ђорђа, св. Арханђела, св. Николу и др. Становништво је староседелачко и досељено углавном у 19. веку из Црне Горе, источне Србије и са Косова.

Голубовац:

– славе св. Николу, св. Ђорђа, св. Јована и др. Становништво је староседелачко и досељено после Првог и Другог српског устанка са Косова и Метохије и из Јужног Поморавља.

Горња Мутница:

– славе св. Симун, Ђурђиц и др. Становништво је староседелачко и досељено углавном у 19. веку из источне Србије.

Горње Видово:

– славе св. Арханђела, св. Николу, св. Јована и др, староседелачко и досељено у 18 и 19. веку са Косова и из Јужног Поморавља.

Давидовац:

– славе св. Јована, св. Арханђела, св. Николу и др. Становништво је староседелачко и досељено у 18 и 19. веку са Косова и Метохије и из Црне Горе.

Доња Мутница:

– славе св. Илију, св. Петку и др. Становништво је староседелачко и досељено већином у 18. веку са Косова и Метохије и из Црне Горе.

Доње Видово:

– славе св. Јована, св. Арханђела, Ђурђиц, св. Николу и др. Становништво је староседелачко и досељено после Првог и Другог српског устанка са Косова и Метохије, из Топлице и Македоније.

Дреновац:

– славе св. Тому, св. Јована, св. Николу и др. Становништво је староседелачко и досељено после Првог и Другог српског устанка са Косова и Метохије и из Јужног Поморавља. У селу је рођен генерал Илија Гојковић, војни министар Краљевине Србије, учесник српско-турских ратова, српског-бугарских, Балканских ратова и Првог светског рата.

Забрега:

– славе св. Димитрија, св. Арханђела, св. Николу и др. Становништво је староседелачко и досељено у 18. и 19. веку из Јужног Поморавља , источне Србије и са Косова и Метохије.

Извор:

– славе св. Трифуна, св. Јована и др. Становништво је староседелачко и досељено у 18 и 19. веку са Косова и Метохије и из Јужног Поморавља. У селу је рођен Илија Барјакмаревић, учесник Првог српског устанка и старешина Параћинске нахије.

Клачевица:

– славе св. Јована, св. Ђорђа, св. Николу, св. Арханђела и др. Становништво је староседелачко и досељено после Првог и Другог српског устанка из источне Србије и са Косова и Метохије.

 Крежбинац:

– славе св. Стефана, св. Арханђела, св. Николу и др. Становништво је староседелачко и досељено после Првог и Другог српског устанка са Косова и Метохије, из околине Пирота и Прокупља.

Лебина:

– славе св. Арханђел, св. Николу и др. Становништво је староседелачко и досељено у 18. и 19. веку са Косова и Метохије и из околине Сокобање.

Лешје:

– славе св. Петку и др. Становништво је староседелачко и досељено у 19. веку са Косова и Метохије.

Мириловац:

– славе св. Врачи, св. Димитрија, св. Николу и др. Становништво је староседелачко и досељено у 18. и 19. веку са Косова и Метохије и из Јужног Поморавља.

Плана:

– славе св. Димитрија, св. Јована, св. Николу и др. Становништво је староседелачко и досељено после Првог и Другог српског устанка из Јужног Поморавља, Македоније и са Косова. У селу је рођен хајдук Милан, познати српски јунак из Првог српског устанка.

Поповац:

– славе св. Јована, св. Димитрија, св. Арханђела, св. Николу и др. Становништво је староседелачко и досељено у 18. и 19. веку са Косова и Метохије и Црне Горе.

Поточац:

– славе св. Николу, св. Арханђела, Ђурђиц и др. Становништво је староседелачко и досељено после Првог и Сругог српског устанка са Косова из врањског краја, околине Ниша и Топлице.

Ратаре:

– славе св. Јована, св. Петку, св. Арханђела и др. Становништво је углавном пореклом из Јужног Поморавља и из Метохије.

Рашевица:

– славе св. Димитрија, св. Николу, Ђурђевдан, Ђурђиц и др. Становништво је 80 одсто са Косова, из Топлице и околних села.

Својново:

– славе св. Јована, св. Димитрија, св. Арханђела, св. Николу и др. Становништво је староседелачко и досељено у првој половини 19. века из Врањског и Лесковачког краја, Македоније и са Косова.

Сикирица:

– славе св. Јована, св. Арханђела, св. Николу и др. Становништво је староседелачко и досељено у 18. и 19. веку из Јужног Поморавља, источне Србије и са Косова и Метохије. У селу је рођен Милосав Обрадовић, кнез Смедеревске нахије и учесник Првог и Другог српског устанка.

Сињи Вир:

– славе св. Димитрија, св. Арханђела, св. Николу и др. Становништво је староседелачко и досељено у првој половини 19. века из околине Ниша, Пирота и Власотинца.

Стрижа:

– славе св. Јована, св. Димитрија, св. Николу и др. Становништво је досељено у 18. и 19. веку из околине Ниша, источне Србије и са Косова и Метохије.

Стубица:

– славе св. Петку, св. Арханђела, св. Николу и др. Становништво је староседелачко и досељено у 18. и 19. веку из Јужног Поморавља, источне Србије и са Косова и Метохије.

Текија:

– славе св. Ђорђа, св. Арханђела, св. Николу и др. Становништво је староседелачко и досељено после Првог и Другог српског устанка са Косова и Метохије из околине Црне Траве и Црне Горе.

Трешњевица:

– славе св. Ивањдан, св. Јована, св, Арханђела, св. Николу и др. Становништво је староседелачко и досељено после Првог и Другог српског устанка из Јужног Поморавља и са Косова и Метохије. У селу је рођен Кара Стефан, истакнути српски устаник у боју код Варварина 1810. године.

Чепуре:

– славе: св. Арханђела, св. Николу и др. Становништво је досељено у 18. и 19. веку из Јужног Поморавља, Црне Горе и са Косова и Метохије.

Шавац:

– славе св. Ђорђа, св. Арханђела, св. Николу и др. Становништво је староседелачко и досељено у 18. и 19. веку из Јужног Поморавља, источне Србије, Старог Влаха и са Косова и Метохије.

Шалудовац:

– славе св. Ђорђа, св. Арханђела, св. Николу и др. Становништво је староседелачко и досељено у 18. и 19. веку са Косова и Метохије из околине Куманова/Македоније и Бугарске.

 ИЗВОР: Приредио Александар Аксић Шарко

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.