Презимена, село Кораћица (Младеновац)

Село Кораћица, општина Младеновац, стање из 1930. године.

Предање вели да су најстарији родови дошли од Сјенице и Пештери. Најстарији је досељеник пошао са браћом и са њома се споразумео, да сваки остане онде, где му певац запева. Једном је певац запевао у Трешњевици, другоме у Липовићу, трећем у Тополи, четвртом у Ковачевцу, а петом у Кораћици.

Потомци су тијх најстаријих досељеника од Сјенице и Пештери: Чулићи (Марковићи, Лазаревићи) укупно 9 кућа. Ђурчићи (Живојиновићи, Јанковићи, Кузмићи, Стејићи, Дакићи) укупно 31 кућа. Петковићи (Павловићи, Петровићи, Ћеримовићи, Ивановићи, Џуџићи, Миленићи, Ђурићи, Бранковићи, Радосављевићи, Сердаровићи, Бакаловићи, Цокићи, Живановићи, Миланчевићи, Милошићићи укупно 46 кућа, сви славе св. Ђурђиц. Досељени у 17. веку.

Од Петровића је био Вићентије Петровић, кнез и једна од важних личности Првог Устанка. Године 1815. био је обер кнез горчанске нахије са влашћу “да може ударати са по педесет батина”.

Јовићани (Мирјанићи, Миличићи, Радојевићи, Нешићи, Милићевићи, Живојиновићи, Ђурковићи, Милошевићи, Станкићи) укупно (55 кућа., славе св. Ђурђиц). И они се рачунају у најстарије досељенике. Њихови су стари дошли из околине Ђаковице у Метохији.

Симеуновићи (Миловановићи, Милојевићи, Радојичићи, Радојковићи) укупно (21 к., св. Ђурђиц). Заједничког су порекла са Јовићанима и старина као код Јовићана.

Давидовићи (13 к., св. Ђурђиц). Старином из Ђаковице, рођаци су им Јовићани и Симеуновићи.

Стари досељеници непознатог порекла:

Макетићи (Ђушићи, Максимовићи, Радојевићи, Илићи, Бајићи, Милованчевићи) укупно (18 к., св. Вртоломеј).

Вилиманци (Стаменићи, Дабићи, Зарковићи, Лукичићи, Ђорђевићи, Робовићи, Јанићи, Поповићи, Живковићи, Аврамовићи, Ивановићи, Бркићи, Симићи, Чкаљићи, Војинчевићи, укупно (50 к., св. Никола). Робовићи су потомци роб Ђорђа, који је за време Устанка као дечко био заробљен у збегу у Кљештевици, и у ропству у Азији провео 19 година. Када се вратио, мати га није хтела примити (јер није веровала да је то њен син) све дотле док није показао где су били закопали и сакрили ствари од Турака.

Млађи су досељеници:

Кајачари (Лукићи, Живковићи, Стевановићи, Милојевићи, Радојковићи, Гојковићи, Милетићи, Радојкићи) укупно (29 к., св. Стефан). Њихови су стари дошли из Рајковца (општина Младеновац), а старином су од Високих Дечана у Метохији. У Међулужје (општина Младеновац) су им рођаци Блажићи.

Нешићи (Црњчићи, Ивановићи, Ивковићи) (укупно 15 к., св. Јован), доселили се из Баната.

Милошевићи (Степанчевићи, Марковићи, Николићи, Спасојевићи, Милановићи) укупно (37 к., славе Ђурђевдан). Њихов је предак дошао из ужичког краја.

Мијатовићи (Милојкићи, Милојевићи, Ниџићи, Бутонићи, Антонијевићи, Шкодрићи) укупно (11 к., св. Јован). Њихова су претка Мијата, као свог сродника, довели Ћулићи од Сјенице-Пештер.

Еричевићи (Михајловићи, Шајиновићи, Фишеклини) (6 к., св. Јован), Дошли су из Сибнице (општина Сопот).

Жујовићи (4 к., св. Арханђео). Род су са Жујовићима у Неменикућама (општина Сопот). Старином су из Корита – Црна Гора.

Зубњаковићи (Лазићи 4 к., св. Никола). Из Црквине (општина Младеновац).

До 1912. године у селу су живели Јозићи (1 кућа). Прича се да су њихови стари примали на конак Белог Спахију, чија је била данашња Мала Врбица (раније Мала Азија). Кад Бели Спахија дође у Кораћицу да купи десетак, одседао је код Јозића. Ако неко није имао да плати, Јозића га је терао да обилази око његове куће и да лаје, па је онда он за њега плаћао. Данас од Јозића нема потомака у овом селу.

 ИЗВОР: Приредио Александар Аксић Шарко