Буњевачка презимена: Бркљачи – Влатковићи

3. маја 2012.

коментара: 1

Портал Порекло у више наставака објављује податке о буњевачким презименима, претходно објављене у суботичком недељнику “Дани”, који су преузети из књиге Јована Ердељановића “О пореклу Буњеваца”. Прилог послао Александар Маринковић

БРКЉАЧИ – у Подгорју и Лици; по Р.Лопашићу, ови су ”Бркљачићи” пореклом ”из северне Далмације”; православни у горњо-карловачкој дијецези; православни у Растелићу код Бенковца: многи православни у западној Босни. У западној Босни православна села: два с именом Бркљачи и једно с именом Бркљачке Долине.

БРНИЋИ (и БРНИЋИ – МИЛОДАНОВИЋИ) – у Суботици, од 1686.год.; у Лици (вере ?); Брнићи, католици у северној Далмацији и католици у Земунику источно од Задра; православни Брнићи у западној Босни.

БРЊАКОВИЋИ – у Бачкој, старином Грубишићи (види под Грубишићи и код Ферменџина, 491 и 500), а пореклом из Олова у Босни: у једној се листини из 1653.год. истиче као особито заслужан за католичку веру ”nobilis vir dominus Andreas Berniacovich Olovensis genere”, такође фратар Mattheaus Брњаковић, који је 1679.год. умро у Риму, био је ”origine Plumbensis”, дакле из Олова. Синови поменутог Андреје Брњаковића, врло угледни сарајевски трговци, Јаков и Филип Брњаковић, који су се око 1674.год. и доцније особито старали око фрањевачког самостана у Олову, добили су папину препоруку 1686.год. од цара Леополда ”њемачко државно и угарско барунство”, а 1697.год. и они се са војском Евгенија Савојског иселе и смјесте ”негде у Угарској”, без сумње у Бачкој. У изасланству бачкога племства 1790.год. на крунисању цара Јосифа II у Будиму био је учесник и ”барун Антун Брњаковић” (који је после своје име помађарио у Бернатфи). Као негдашњи племићки род у краљевини Босни именују се ”com. (ites)… Berniakovich…ex territorio Saraj”. У славонском селу Зарилцу помиње се 1702.год. Sztipan Bernyakovich, католик и досељеник након изгнања Турака.

БРЧИЋИ (на туђим језицима Bercsics и сл.) – у Суботици, од 1687.год.; у Сењу (вере ?); католици у Гали и Отоку код Сиња; православни, досељеници у Задру. У северној Далмацији сеоце Брчић, свакако католичко (део је скоро чисто католичке општине).

БУДАНОВИЋИ – у Бачкој: у Суботици, од 1686.год.; у Бајмаку. У Сењу се 1551.год. помиње као војник Стипан Будановић, а 1644.год. Будановићи, Иван и Лука. У северној Далмацији има католичко село Буданови.

БУДАЦИ (једн. БУДАК) – у Подгорју и у Лици, од 1683.год.; католици у Подлугу код Бенковца и на острву Пагу. У северној Далмацији католичко село Будак. У источној Босни православно-муслиманска села Будаци и Будак. Мој додатак – према родослову породице Будисављевић из Лике, Будаци лички и далматински, су њихов огранак.

БУДИМЧЕВИЋИ / БУДИМЦИ / БУДИНЧЕВИЋИ – у Суботици, од 1686.године. Очиевидно назвати по прецима досељеним из Будима.

БУДИСАВЉЕВИЋИ – католици и православни у Лици, православни прешли у католичанство вероватно око 1700.год.; католици у Потрављу код Сиња.

БУДИЋИ – у Суботици, од 1715.год.; католици у Потрављу код Сиња; католици у Биограду на мору; православни у западној Босни. У западној Херцеговини код Дувна католичко село тог имена, а у источној Босни сеоце Будићи, део муслиманско-католичког села.

БУКВИЋИ / БУКВА – у Суботици, од 1686.год.; у Бајмаку у Бачкој; православни Буквићи у Лици и Буквићи у загорској Далмацији (вере ?); католици Буквићи у средњој и јужној Далмацији; православни Буквићи у Полачи и у Турићу код Книна, а старином ”из Босне”; у источној и западној Херцеговини има или је било православних Буквића, а у јужној муслимана истог презимена; православни Буква у Сарајеву 1740.год., а пореклом из Горњег Подриња; у Босни је 1768.год. умро фрањевац ”Laurentius Bukva a Drinovzi”, дакле из католичког села Дриновци у западној Херцеговини; у средњој Босни старинци муслимани Букве; у западној Босни православни Буквићи и у суседној босанској Посавини православни Букве.

БУЉОВЧИЋИ / БУЉОВШИЋИ (Буљошићи) – у Суботици, од 1724.године. Мој додатак – православни род Буљ у Равним Котарима, узели презиме Јовановић.

БУНДИЋИ – у Бачкој: у Бордошу и Јанковцу, од 1715.год.; у Суботици од 1779.год.; у Дубровнику се још од 12.века помиње властеоски род Бундићи. У Херцеговнии, у гатачком крају, има муслиманско сеоце Бундићи.

БУРНАЋИ – у Бачкој: у Суботици, од 1686.год.; у Чонопљи; православни род Бурнаћи у горњо-карловачкој дијецези; у западној Херцеговини католици ”Бураћи” (? можда погрешно место Бурнаћи), који су били православне вере.

БУТКОВИЋИ – у Подгорју и у Лици, од око 1686.год.; католици у Врпољу код Книна, а старином ”из Босне”; Ј.Бутковић, католички свештеник у сплитској дијецези родом из Врбника у северној или средњој Далмацији. У јужној Далмацији има католичко село Бутковине. У Херцеговини, у околини Фоче, три села муслиманска и православна с именом Бутковићи и једно с именом Бутковина, а једно код Коњица опет Бутковина; у источној Босни једно православно-муслимаснко село Бутковићи, а једно код Коњица опет Бутковина.

БУТОРЦИ / БУТУРЦИ – у Подгорју и у Лици, од 1702.године. У јужној Далмацији католичко сеоце Бутор, од чијег је имена могло постати презиме Буторци. У средњој Босни Бутуровићи, део православно-католичког села.

ВАЛИЦЕ / ВАЛИЧАНИ – у Суботици, од 1737.год.; у Лици православне Валиџије. У западној Босни муслиманско сеоце Валице.

ВЕЛИЋИ – у Звјеринцу код Книна, а досељени недавно из неког места у Далмацији; католици у Книнском Пољу, а досељени ”негде 18.веку из Босне”; католици у Макарској; православни Србин, жумберачки ускок, Новак Велић 1653.год., а досељеник са босанско-далматинско-личке тромеђе; православни Велићи у западној Босни; мухамеданци у средњој Босни; Ђ.Велић, православни свештеник, Ј.Велићева, српска православна забавиља, Д.Велићева, српска православна учитељица, сви у Војводини. У разиним деловима Босне пет села с именом Велићи: три су делови муслиманских, а два делови муслимаско-православних насеља.

ВЕСЕЛИНОВИ – у Суботици, од 1737.год.; Веселиновићи у Сомбору (Буњевци ?), од 1715.год.; православни Веселиновићи у Зеленграду и у Голубићу код Обровца.

ВИДАКОВИЋИ – у Бачкој: у Суботици, од 1686.год.; у Аљмашу, Баји, Бајмаку, Бајши и Чавољу, од 1690.год., а деле се на многе гране; католици у Подгорју и у Лици; католици (?) у загорској Далмацији; католици у Медвиђој код Обровца; Видаци, католици у Кричкама на југоистоку од Дрниша, а пореклом од Гламоча у Босни; Л.Видаковић, католички свештеник у Босни, родом из Горице у Босни или у Херцеговини (јер их има неколико са католичким становништвом). Предак бачких буњевачких племића Видаковића, Ђуро Видаковић, био је православне вере и добио племство од цара Леополда 1690.године. Знамо за православне Видаковиће штокавско-икавског говора, пресељене 1632.год. из Босне у Мркопаљ у Хрватској. По деловима Босне има и сад много православних Видаковића.

ВИДИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; у Лици (вере ?); католици у Сињу и православни у Карину код Бенковца; католици у Каракашици и у Лучанима код Книна; 1702.год. ”fra Giovanni Vidich” из босанског католичког манастира у Олову; православни у разним деловима Босне. У северној Босни село Видићи део православно-католичке општине.

ВИДОВИЋИ – у Суботици, од 1687.год.; католици у Полачи и у Бискупији код Книна, а старином ”из Босне”; католици у Стрмици код Книна, а досељени из Котара; католици у средњој Далмацији; католици у Примоштену и у Рогозници код Шибеника, у Сплиту и на Пагу; католици у Биском код Сиња; А.Видовић, католички свештеник у Босни, родом из Видоша код Ливна; Ј.Видовић католички епископ сплитски 1716.год. родом Шибенчанин; католици у Ливну и у Ускопљу у Босни; православни Срби у Жумберку, Петар и Радојица Видовићи 1556. и 1626., а досељени босанско-далматинско-личке тромеђе; врло много православних по западној Босни, а и по другим деловима Босне. У разним деловима Босне 15 села с именима Видовићи, Видовац, Видовице и Видовиште, нека од њих католичка (као нпр. Видовићи код Дувна).

ВИЛОВИ (једн. Вилов) / ВИЛЕ – у Суботици, од 1757.год.; у Баји, од 18.века; католици Виле у Врбнику код Книна, а досељени однекуд из Далмације; Виловићи, католици на острву Корчули; Виле, католици у Олову; М.Вилић, католички свештеник у Босни, родом из босанске Посавине; негдашњи племићски род у краљевини Босни ”Vilich ad Gorni Vacup, vulgo Scopie”; ”Vilics Miho” у Печују, од 1698.год.: ”Hic incola ab annis 13 hanc civitatem inhabitat fidei Romano catholicae”; Виловићи, муслимански род у Тузли; православни Вилићи у западној Босни и суседној Посавини; мухамеданци Вилићи у средњој Босни; село Вилови код Нове Вароши.

ВИНКОВИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; католици у Лици; Иван и Мирослав Винковић, чиновници у средњој Босни.

ВИТЛАЈИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; у Далмацији, католици Витле, пореклом из Срхиња у Босни. У средњој Босни муслиманско-католичко село Витлаци.

ВИТОВИЋИ – у Суботици, од 1686.године.

ВЛАКОВИЋИ (?) – у Суботици, од 1686.године.

ВЛАОВИЋИ / ВЛАХОВИЋИ – у Суботици, од 1686.године; у Лици и у Подгорју вероватно већ од 1551.год. (вере ?); католици у Новиграду у северној Далмацији; католици у Стариграду; М.Влаховић, католички свештеник у Босни, родом из Поља у Босни или у Херцеговини; Знамо за православне Влаховиће штокавско-икавског говора, пресељене 1632.год. из Босне у Мркопаљ у Хрватској. У Босни има 12 села с именом Влаховићи, нека од њих вероватно католичка; у Ричици код Високог у средњој Босни било је некад село Влаовићи.

ВЛАТКОВИЋИ – у Лици, од око 1686.год.; од њих је вероватно био капетан Иван Влатковић, ускочки капетан и лички старешина 1596.год. и даље; негдашњи католици у Новиграду у северној Далмацији који се помињу у 17.веку, а били су досељени сењски ускоци. У средњој Босни православно село Влатковићи.

 ИЗВОР: Александар Маринковић

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Djole

    Srboljub Kris Brkljac, muz Stane Katic. Oboje imaju srpske korene iz Dalmacije

    “Kris reportedly hails from Australia and is also of Serb descent.”

    http://ca.hellomagazine.com/brides/02015042715643/canadian-castle-star-stana-katic-marries-kris-brkljac/

    “- His name is Kris Srboljub Brkljac

    – He’s half serbian and half australian

    – He has two brothers: Milan is a chiropractic, and Dragoljub a cop

    – His family live in Australia

    – His father was/is a serbian politician”

    http://katherinehcastle.tumblr.com/post/89590426313/valenate-gramato7-ha-detto-hi-i-see-lots-of

    “- Stana’s grandmother obituary: Kris is mentioned after Stana’s name, between parentheses. In serbian culture when a name is approached, in this way, to another name, indicate the husband/wife or longtime companion (09.25.2009)”

    http://www.lifenews.ca/announcement/1900952-katic-manda