Буњевачка презимена: Бенић – Бркић

Портал Порекло у више наставака објављује податке о буњевачким презименима, претходно објављене у суботичком недељнику “Дани”, који су преузети из књиге Јована Ердељановића “О пореклу Буњеваца”. Прилог послао Александар Маринковић

БЕНИЋИ – у Колуту у Бачкој, од 1715.год.; католици у Лици и у Подгорју; у Далмацији, јужно од Вргорца католици Бенићи, а било је католика Бенића и у Задру; католици у Млинима код Дубровника; у западној Херцеговини католички род Бено; у околини Високог католици старници од којих је било неколико одличних фрањеваца (у манастиру Сутисци 1737.-1785. фратар Бона Бенић); православни у западној Босни; католици у више села у Славонији 1702.год., заостали још из времена турске власти. У средњој Босни православно село и део вароши Вареша са тим именом.

БЕРЕТИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; у Сомбору, од 1715.год.; C.Beretić, католички свештеник у сплитској дијецези родом из Стариграда у северној Далмацији (мој додатак – данас више нема Беретића ни у Стариграду ни у околним селима под Велебитом); католици у дубровачкој Ријеци.

БЕШИРЕВИЋИ / БЕШИРОВИ / БЕШИРИ – у Бачкој, у Суботици од 1779.год. и Каћмару; католици у Лици, а у Босни православни и мухамеданци; у околини Сребренице православно – муслиманско село Беширевићи.

БЕШИЋИ – у Лици; мухамеданци у Босни. У разним деловима Босне десет села с именом Бешићи, већином католичка и муслиманска.

БЕШЛАГИНИ / БЕШЛАГИЋИ / ”БЕШЛАГА” – у Суботици од 1686.години. Биће од покрштених муслимана. У Босанској крајини, у Поуњу, има врло разгранати муслимански род Бешлагићи, а у околини Кулен-Вакуфа сеоце Бешлагино поље.

БЕШЛИЋИ – у Суботици и у Бајмаку (мој додатак – дан. Бајмок); католици у Потрављу код Сиња; Thomas Besliich, 1702.год., католик у селу Кућеву (мој додатак – можда Кутјево); у средњој Босни католици и мухамеданци непознатог порекла. Два католичка села тог имена у западној Херцеговини и три некатоличка у средњој и у источној Босни.

БИБИЋИ / БИБИНИ – у Суботици, од 1686.год.; православни у Лици; католици у далматниском Загорју; велики православни (?) род у селу Велушићу код Дрниша, старином из Мирловић-поља код Дрниша; православни у Дрнишу; негдашњи племићки род у краљевини Босни ”Bibich de Vacuovo apad Mideno Berdo in Zagoria”; православни у бањалучком крају и мухамеданци у Поуњу у западној Босни. У северној Далмацији католичко село Бибиње. Католичко или муслиманско село Бибић(и) у западној Босни.

БИЛИНОВИЋИ – у Баји, од 1715.год., у Суботици; католици Билени у Подгорју и Лици. У Далмацији код Сиња сеоце Билин, вероватно католичко.

БИЛИЋИ – у Суботици, вероватно од 1779.год.; можда истог порекла и ”Belics” у Сомбору, од 1715.год.; изумрли род Билићи у Лици; католици у Книну, а досељени тамо у другој половини 18.века из Херцеговине и били најпре православни; католици у Книнском пољу, а досељени у 17.веку из Херцеговине; католици у Врбнику код Книна, а досељени однекуд из Далмације; католици у Кричкама на југоистоку од Дрниша, а пореклом из Гламоча у Босни; католици у Имотском; католици у Главицама код Сиња и православни у Цивљанима код Врлике; католици у Крковићу код Скрадина; врло многобројни православни родови у западној Босни, а и по другим крајевима Босне. У народној песми ”Сужањство Билића Стипана” каже се да је кнез Стипан Билић био један од робова које су Турци одвели кад су Ливно поробили – дакле био је из Ливна или од Ливна у Босни. У западној Босни и у западној Херцеговини има по једно католичко село с именом Билићи; осим тога два села тог имена с разним верама у средњој Босни.

БИЛОГРИВИЋИ – у Суботици, од 1686.године.

БИОНДИЋИ – у Подгорју и у Лици; о њиховом пореклу и старини видети у тачки 2. претходног одељка (мој додатак – као што је већ речено, Ердељановић наводи да је неретвански властелин Гргур Владимировић звани Рукавина, имао седам синова од којих су настали разни буњевачки родови, па и Биондићи). Nicolaus Biondo помиње се још 1635.године.

БИСТИЈЕ – у Сомбору, од 1715.год.; у средњој Босни изумрли православни род Бестије.

БЛАЖАНИНИ – у Лици.

БЛАЖЕВИЋИ – у Подгорју и у Лици; о њиховом пореклу и старини видети у тачки 2. претходног одељка (мој додатак – навода да су потомци Гргура Владимировића, родоначелника Рукавина). Има католика Блажевића има и у Тијесном код Шибеника и у Маовицама код Врлике; Б.Блажевић, католички свештеник рођен у Шимићима у западној Босни. Пошто и сад има католика Блажевића у околини Шибеника, можемо веровати, да је од њих био и харамбаша ”Jucza Blaxivich”, чије је презиме (а можда и име), сигурно погрешно написано, а који се 1687.год. на једној молби петорице харамбаша или ”морлачких капетана” у шибеничком каноникату, упућеној католичком конгресу у Риму, и који је такође био католик (види о тој молби даље, код презимена Горетић).

БЛЕСИЋИ / БЛЕШИЋИ – у Бачкој: у Суботици, од 1686.год., у Колуту од 1715.год., у Каћмару од 1756.год.; православни Блешићи у Ливањском пољу у Босни и православни Блесићи у босанској Посавини.

БОБИЋИ – у Полачи код Бенковца; католици у задарском крају Далмације; православни у Лици; о њиховом пореклу и старини видети у тачки 2. претходног одељка (мој додатак – навода да су потомци Гргура Владимировића, родоначелника Рукавина); православни у Ливањском пољу; мухамеданци у Поуњу. За Бобиће у Драгодолу у Соколској нахији (западна Србија) каже Љуба Павловић: ”Знају да су из околине Сплита, да су били православни, да су се и тамо звали Бобићима, да их тамо има православних и католика, да су задржали презиме Бобић.”, а на другом месту: ”…знају да су из Буковице у Далмацији, да имају сродника око Сплита и да данас по неким селима око Книна мора бити Бобића…”. По његовим подацима, они су огроман род од око 130 кућа са славом Ђурђицем и били су још приликом досељења православне вере.

БОГЕТИЋИ – у Суботици, од 1724.год.; католици у Крушеву код Обровца; католици у Цавтату; А.Богетић, католички свештеник у Славонији. У Далмацији три села с именом Богетић: једно код Дрниша, друго код Обровца (по моме сазнању), оба католичка, а једно код Книна, поглавито католичко.

БОГЕШИЋИ / БОГИШИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; у Сомбору и у Баји, од 1715.год.; католици у Цавтату у јужној Далмацији; католици у Дубровнику. Мој додатак – од ових Богишића у Цавтату засигурно је и чувени Валтазар Богишић, аутор Имовинског закона за Црну Гору.

БОДИЋИ – у Суботици, од 1686.год.; православни у западној Босни.

БОЖИЋИ / БОЖИНИ – у Суботици, од 1743.год.; вероватно и у Сомбору од 1715.год.; католици у Лици од 1657.год.; католици Божићи-Анићи у Врпољу код Книна, а старином ”из Босне”; католици Божићи у Јесеницама код Обровца и другде по Далмацији; католици Божићи у Кијеву код Врлике и у Сињу; три католичка свештеника с презименом Божићи: један родом из Поточана, други из Тјешила, трећи из Д.Махале, све у Босни; врло многобројни православни родови по западној и осталој Босни. У Босни има 20 села с именом Божићи: од њих су четири католичка, три у средњој и источној Босни, а једно у Босанској Крајини, остала су сва православна или готово чисто православна.

БОЈЦИ, једн. БОЈАЦ / БОЈАКОВИЋИ (?) – у Сомбору, од 1715.године. У народним песмама опевани Бојчић Алија био је по народном предању са Читлука у Цетини. И у три песме Вукове збирке опева се ”Боичић Алија” и ”Боичић Алил” као знатна личност међу муслиманима наших западних крајева. У једној од тих песама он каже: ”отићи ћу на Босну поносну”, те се из тога види да није живео у Босни, него у њеном суседству, а како је ишао и похарао Котаре и ”неколико Млетка” иза њих, излази, да је понајпре морао живету у турском делу Далмације. У народној песми ”Превара сестре Рама Бојчића” , каже се да су двори Рама Бојчића били у Ливну и да му је из њих одведена сестра кад се он тамо није десио.

БОЈТАРИ – у Суботици, од 1732.године.

БОКЕРЕВИЋИ – у Сомбору, од 1715.године.

БОЛТАЏИЈЕ / БОЛТАЏИЋИ – у Суботици, од 1737. године.

БОНИЋИ – у Суботици, од 1737.год.; католици у Сињу. У западној Херцеговини католичко село Бонићи.

БОРЈАНИ / БОРЈАНОВИ – у Суботици, од 1715.год.; православни Борјани у Лици и њихови исељеници православни Борјани у Босанксој Крајини; православни Борјани у Уздољу код Книна, а старином ”из Босне”; православни Борјани у Кричкама југоисточно од Дрниша, а старином из Гламоча у Босни; православни Борјани у западној Босни; Ј. и П. Борјановић, православни учитељи у Бачкој. Два села с именом Борјаница код Фоче и једно код Вишеграда.

БОСАНЛИЋИ – у Суботици, од 1779.године. Без сумње пореклом из Босне.

БОШЊАЦИ (једн. БОШЊАК) / БОШЊАЧКИ – у Суботици, од 1686.год.; у Баји, од 1714.год.; у Аљмашу, од 1715.год.; у Сомбору, од 1770.год.; католици у Хрватцу код Сиња и у Неретви у Далмацији. Могли су бити у сваком од ових крајева посебно назвати по претку из Босне, а могли су бити сви или већина истог порекла са католичком родом Бошњацима у Лици и имати везе са католичким селом Бошњацима у имотском крају Далмације. Има и много православних с презименом Бошњаци (Бошњак) у западној Босни и у суседној босанској Посавини.

БРАЈИЧИЋИ – у Суботици, од 1737.год.; католик Simon Braicich у 17.веку у задарском крају.

БРКИЋИ – у Сомбору, од 1715.год.; у Суботици од 1779.год.; католици у Лици; католици у Крушеву код Обровца; католици у Отоку код Сиња. У северној Далмацији католичко село Бркић; врло бројни православни родови Бркићи у Босни, особито у западној. У Херцеговини, око Мостара, католичко насеље Бркића Махала, а у Босни шест села с именом Бркићи, ниједно католичко (три су у западној Босни).

ИЗВОР: Александар Маринковић