Порекло Драгана Ђиласа

8. априла 2012.

коментара: 18

РОЂЕН: 22. фебруара 1967. у Земуну

РОДИТЕЉИ: Отац Душан, рођен у селу Очигрије, на сред пута између Дрвара и Бихаћа. Мајка Јованка (девојачко Грбић), рођена у Бачком Брестовцу, пореклом из Лике са Плитвичких језера. Обоје родитеља медицински радници. Отац завршио вишу медицинску школу, мајка била лаборант.

КРСНА СЛАВА: Свети Никола (Ђиласи)

О ПРЕЦИМА: Деда по оцу је Драган, по којем сам ја и добио име, а баба је Ђука. Деда по мајци је Војин, а баба Анка. Мајчина фамилија је у колонизацији после Другог светског рата насељена у Бачку.

ПОРЕКЛО ПРЕЗИМЕНА: По тврдњама старих, Ђиласи су у Босну дошли из Истре, да би у неком тренутку део њих отишао у Црну Гору. Занимљиво је да се место у Црној Гори, где су живели Ђиласи, зове Подбишће, а тако се зове и део око Бихаћа. Наравно, црногорски Ђиласи тврде да су сви Ђиласи потекли од њих, али сам сигуран да то није тачно. Ђиласа је било мало и на Косову, али их тамо одавно нема.

ПОРОДИЦА: Ожењен Ивом са којом има ћерку Ану и сина Вука. Из брака са Милицом Делевић има ћерке Софију и Јовану.

БИОГРАФИЈА: До 12 године живео у Земуну где је похађао основну школу “Петар Кочић”, а онда прешао на Нови Београд у ОШ “Владимир Илич Лењин”. Прве две године средње школе завршио у Земунској гимназији, а онда прешао у 9. београдску, математички смер. Диплому авиоинжењера стекао на Машинском факултету, а за време студија остао упамћен као један од студентских вођа који се супроставио Слободану Милошевићу.

Као авиоинжењер није никад радио већ се посветио новинарству на популарном Радију Б92, где је био уредник у информативној редакцији. По окончању новинарске каријере ушао је у маркетиншке воде, као медија директор у агенцији “Saatchi & Saatchi”. Потом одлази у Праг (Чешка) и тамо са неколицином пријатеља отвара фирму. У Београду започиње бизнис 1. јануара 1998., а “Мултиком груп” (Multicom group), у којем је сувласник, данас је једна од водећих маркетиншких фирми у региону. У политику је ушао 2004. када постаје члан Демократске странке, у којој је данас потпредседник и заменик председника. За градоначелника Београда је изабран 19. августа 2008. године.

 

ИЗВОР: Драган Ђилас, за портал Порекло

 

 

Коментари (18)

Одговорите

18 коментара

  1. Prof. dr Ljubica Rosić

    Moja baba po majci je iz porodice Đilas. njeno tumačenje prezimena čini mi se najbliže istini.
    Po njoj, Đilasi su živeli u okolini Višegrada (prezivali su se Kojići). Za vreme turske vladavine najstarili od petorice braće Stevan ženio se. Da bi izbegao tzv. pravo prve bračne noći, da ne bi dozvolio da njegova buduća supruga prespava najpre s Turčinom, dogovorio se sa braćom da imanje prodaju susedima i pobegnu u razne krajeve (moj čukundeda Aćin naselio se u Velikom Polju kod Obrenovc). Da bi ostali u vezi za novo prezime izabrali su Đilas (od “đilasnuti” pokr.- pobeći, jurnuti, poleteti, vid.Rečnik srpskohrvatskog književnog i narodnog jezika SANU). Izgleda da je Milovan Đilas znao za svoje daleke rođake, pa je jednome od njih pomogao da završi studije. O OVOME DOSAD NISAM PISALA NEMA SMISLA DA ME U TO UVERAVATE

  2. jovan

    Istarski srbin.

    dosta istrijanaca dolazi u boku i taj dio crne gore blizak bokeljima više nego turcima. znači nikšić, dio cetinja…

    ne pričam na pamet. on je potomak ovih doseljenika na istru sa cetine i velebiti koje su pokušali romanizovat morovlasi, pa su oni morovlahe protjerali u italiju u velikom broju. dio tih dalmatinskih migranata ćićevaca danas istrijanaca, nazivaju ćiribiri jer su doveli sa sobom i neke romanske pastire na planinu ćićariju da rade za njih. sutinski njihovo pravo porijeklo vodi iz grada ćićevca u srbiju odakle tokom bugarske invazije na srbiju prije nemanjiča, migriraju dijelom u okolna sela višegrada, cetinu i velebit, pa na istru kad bježe od turaka i morovlaha o čemu postoje hronike cijele. tek tada oni izlaze iz sastava stare nemanjićke srbije koja se prostirala na dalmaciju i cetinu.

    ćićevac na zvaničnom sajtu svoje opštine, u odeljak istorija navodi da je etimologija imena, po ćićevcima koji su tu živjeli i migrirali u doba bugara što imamo dokumentovano negdje u stare knjige iz doba vizantije. u srebrenicu je ostalo jedno naselje ćićevci danas. i takođe u istru imamo ćićariju planinu koju su cijelu posjedovali, iz te planine ide rijeka rasa u raški zaliv grada pule. ćićevci taj zaliv nazivaju raški po spomenu na prapostojbinu.

    Istra je dugo bila okupirana venecije, italije pa austrije, danas su hrvati većinom kao i dalmatinci, vrlo mali dio je pravoslavan jer nije bilo sveštnika pravoslavnih. jedini region hrvatske gdje tuđman i hrvatska desnica nikada nisu osvojili vlast na izbore. i smatra se da ima vrlo malo pravih hrvata na istru do dolaska tuđmana na vlast jer on vrši neka preseljenja ratnih veterana tamo…

    ja u crnoj gori nalazim dosta prezimena koja su porijeklom iz istre, dalmatinskih ostrva i svi se smatraju srbima, ili crnogorcima zbog ustava teritorije gdje žive a koji ih određuje na neki način i pravno nacionalno.

    • jovan

      pomutio me jedan komentar. nema u višegrad naselja ćićevaca, već u srebrenicu je to ostalo. ali to naselje u srebrenicu treba ispitati dal je prije ili poslije uništenja srebrenice tokom pohare od strane vlada tepeša. jer on nije ostavio nikoga preživjelog u gradu. zato nisam tačno siguran na koji način su povezani.

      ali ćićevci su isto što i bunjevci, migriraju sa velebiti i cetine na kraju u više smjerova od krdžalija, harambaša, osmanlija, morovlaha koji su imali neki poseban status…