Поштовани,
позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
14. октобра 2015. у 13:50
Stojanov Merima
Postovana redakcijo moje je ime Merima Stoianov, iz Rumunjie, Temisvara, poreklom smo Srbi, slavimo Djurdzic, i htela bih nesto vise da sasznam o poreklu naseg imena ako mozete da mi pognete.Sa postovanjem vas pozdravljam, Merima Stojanov
18. октобра 2015. у 20:46
Бранко Тодоровић
Поштована Мерима,
Тражих на брзину међу пописима Краљевине Угарске евентуалне помене презимена Стојанов у Темишвару (1715, 1720), али конкретно у Темишвару их бар тих година није било.
Најближе што сам нашао су два помена презимена Стојановић у Чанаду и Кањижи, оба помена из 1720. године, када су забележени Gyurisa Sztojanovics и Iszák Sztojanovics.
Можда неки од ових Стојановића имају везе са вашима, јер познато је да су презимена у том делу Угарске такође скраћивана, али касније и поново враћана на старе облике.
С обзиром да је реч о Србима у Банату, највероватније су даљим пореклом негде са простора јужно од Дунава и Саве, јер су ти простори највећим делом насељавани са тог простора. Али с обзиром да је било и неких вештачких сеоба, могуће да су дошли и од негде другде, бивајући ту намештени по службеној дужности.
Потражићу још и у другим пописима, али најбољи начин да се сазна нешто више о даљем пореклу, било би генетичко тестирање мушке лозе Стојанових. Тада би се добили доста прецизни подаци о даљем пореклу породице, а то је нарочито случај са нашим пречанским породицама, које су те просторе населиле углавном са јужних српских етничких простора, највећим делом за време османске експанзије у 16. веку и хришћанске офанзиве против османске државе у 17. и 18. веку.
24. октобра 2016. у 15:15
Драган Стојановић
Поштовани,
Интересује ме порекло породице Стојанов. Наиме генерација пре моје у оквиру фамилије је носила презиме Стојанов а након рата им је у књигама додато ић. Иначе су се 1926 из Мађарске ( околина Сегедина – Сириг и Уј Сентиван ) населили у околину Бачке Тополе село Његошево. По причама старијих које и нису лако проверљиве су старином из Призрена. А као војници су били и у Русији. Крсна слава је преподобна мати Параскева ( 27.10.) . Хвала унапред.
4. марта 2017. у 05:18
Ivan
Prezime Stojanov je kraljevsko prezime..pravo poreklo stojanov potice..iz rusije..a ne makedonije ili bugarske..tamo su se krili i ostali njihovi potomci..najtacnije o prrzimenu stojanov..ima ih svuda po celom svetu..najvise makedoniji bugarskoj i rusiji..
18. јануара 2020. у 11:51
Ivan
Tako je Stojanov je Kraljevsko prezime
24. октобра 2017. у 22:09
damir
Dobar dan zelim zanima me poreklo prezimena Deak neki tvrde da je iz hrvatske a drugi tvrde da je madjarsko prezime, moji preci su svi dobili madjarska imena sa srpskim zmacenjima naseljeni su 1700 i neke na prostoru banata, ako neko zna nesto vise bio bih zahvalan 🙂 po nekim pretpostavkama to cak nije ni madjarsko prezime vec latinsko pa me zanima sta je istina i odakle vucem korene 🙂 a prezime stojanov je po prici moga djeda iz crne gore su se doaelili kad je bila velika seoba srba veliki deo plemena i nastanili u podrucju vojvodine, tako da to sa rusima i bugarima ne pije vodu…
26. фебруара 2018. у 22:04
Бранко Тодоровић
Деак је вероватно, дијак, или ђак… а значи писара. Било би добро да ово поновите на форуму Порекла, сигурно бисмо нашли неке занимљиве чињенице, јер презиме је вероватно доста старо као такво.
7. фебруара 2019. у 00:31
Саша Панчевачки
Породица Стојанов-Качаров из Црепаје слави светог Луку. Најстарији познат предак је Јанко Стојановић (1767-1831), а за њих се не зна одакле су пореклом. У Црепаји је постојао и други огранак који слави Ђурђиц..пошто се у матичним књигама умрлих Црепаје у периоду Првог и Другог српског устанка наводе Стојановићи који су у Црепају дошли из Смедерева али и Кресбинца у Србији, претпоставка је да је то порекло другог огранка Стојанова који су славили Ђурђиц.