Порекло презимена Стојковић

142 коментара

1. 10. јун 2016. у 07:30

   Stojkovic

   Deda Ilija Stojkovic iz Lipovice ili Vlastice (Jedno selo od ta dva, ne mogu da se setim) , Gnjilane , Kosovo.. Slava Sveti Vraci

   Одговори

   • 15. септембар 2017. у 12:05

     Milica

     Moj tata, Djordje Stojkovic slavi Sv Vrace, on je rodjen u Beogradu 1962., njegov otac Dragoljub Stojkovic, rodjen je u Vrdniku 1920., pradeda i cukundeda Nestor i Nedeljko, takodje u Vrdniku, tamo su Stojkovici koji slave Sv Vrace oko 300-400 godina, pre njih dvojice nije siguran, ali misli da su u Vrdnik dosli iz Loznice. Po predanju se smatra da smo imali predstavnika na Kosovskom boju, Nenada Stojkovica, koji je poginuo. Ali je siguran da smo poreklom iz Gnjilana, tako da mislim da jesmo ista loza.

     Одговори

2. 14. август 2016. у 17:24

   NS

   Pozdrav, ima li mozda ovde neko od Stojkovica koji slave Djurdjevdan? Neuspesno godinama tragam za bilo kim ko je mozda iz iste familije kao ja, pocinjem da mislim da smo mozda jedini.

   Одговори

   • 1. фебруар 2017. у 20:08

     Milena

     Pozdrav 🙂 tek sad sam naisla na ovaj sajt. Moja majka je iz porodice Stojkovic, iz Gornjeg Matejevca, sela pored Nisa. Slavimo Djurdjevdan 🙂 citala sam sve ove komentare, svi su slavili neke druge svece, dok nisam naisla na tvoj komentar, mislila sam da smo mi jedini 🙂 odakle si?

     Одговори

     • 13. фебруар 2017. у 14:41

       NS

       Pozdrav Milena, iskreno nemam pojma odakle iz Srbije smo poreklom, ne mogu uci u trag. Sada zivimo kod Subotice, pre toga smo ziveli kod Osijeka, a pre toga, pre nekih 300-400 godina u sredisnjoj Madjarskoj, dalje od toga ne znam. Moze biti da imamo veze obzirom da je ova kombinacija prezimena i slave vrlo retka. Mozes li mi reci jos nesto o svojim bas dalekim precima? Ako znas 🙂

       Одговори

       • 26. фебруар 2018. у 22:06

         Бранко Тодоровић

         Можете ли рећи где сте тачно живели у Мађарској, тј. ваши преци где су живели? 🙂

         Одговори

         • 14. март 2018. у 11:47

           NS

           Da, u Székesfehérváru, Stoni Beograd. U usmenom porodicnom predanju je zvan kao Stoni Biograd, sto nalazim kao podatak na internetu da je to bio deo tog grada, poznat i kao Alba Regalis. Ne znam da li to znaci da je moja porodica iz bas tog dela grada ili je taj naziv bio odomacen i simpatican nekome od predaka, pa je tako prenoseno dalje.

           Одговори

           • 14. март 2018. у 11:57

             Бранко Тодоровић

             Вероватно да јесте, Нина. 🙂 Било би сјајно када би се неко од ваших теситрао у акцији коју ћемо имати крајем априла, а цена тестирања ће бити преполовљена на 6.500 динара. Наравно, није ни то мало, али у односу на 13.000 је ипак приступачније. Посебно би било занимљиво, зато што сте ви од тих Срба који су најсеверније отишли, а заправо не знамо са сигурношћу одакле сте дошли, што би Y-ДНК аналазиа могла да нам одгонетне. 😉

   • 26. јун 2020. у 10:48

     Danijela Zarić

     Pozdrav, moje devojačko prezime je Stojković. i slavimo sv.Georgija. Moj deda je došao 50-tih godina u Vojvodinu, opština Beočin i zaposlio se u fabrici cementa. Ali nam je pričao da su naši preci pobegli od Turaka iz okoline Loznice…. Čak je došlo i do promene prezimena… toliko znam…

     Одговори

   • 7. октобар 2021. у 15:59

     Saša

     Moji Stojkovići slave Đurđevdan, a živimo u Srpcu kod Banje Luke

     Одговори

3. 14. август 2016. у 22:53

   Miroslav B Mladenovic Mirac

   NAPOMENA:
   Kada budem imao vise vremena pisacu o poreklu prezimena STOJKOVIC sa prostora vlasinske oblasti,Crne Trave i Vlasotinca- a sada da odgovorim kratko na neke od onako BRZOCITAJUCE komnetare o STOJKOVICIMA.
   Ima naznaka da su bili POTURCIVANI, jer svi SRBI koji su zeleli da sacuvaju svoju HRISCANSKU VERU a bili poturceni, to su radili putem slave DJURDJEVDANA i preko obicaja i obreda koje su izvodile njihove zene, tako su sacuvali svoju veru i nacionalni identitet.
   Interesantno da sam u zapisima o selima na jugu Srbije iz svoga zavicaja nalazio do STOJKOVSKE MAHALE roda Stojkovc(na VLASINI)i sa slavom Sv. Nikola do Stojkovica raseljeni u crnotravsko-vlasotinačkom i Leskovackom kraju sa svih strana-Kosova, Crne Gore, Makedonije -Kratova, do cak i dobijanja ime roda prema osnivacu STOJKA, koji su doseljenici iz Rusije ili Ukrajine na Vlasini.To tek treba potpunije istražiti.
   To sam samo belezio od njihovih potomaka i tek treba da se iscrpno istrazuje rod i u crkvenim knjigama koje su do skora bile nedostupne svim isttrazivacima na jugu Srbije.
   Miroslav B Mladenovic Mirac, saradnik PORTALA POREKLO, lokalni etnolog, etnograf i istoricar Vlasotince, republika Srbija
   14,avgust 2016.g. Vlasotince, republika Srbija

   Одговори

   • 12. април 2017. у 12:58

     Suzana Stojanović-Joham

     Pozdrav Miroslave,
     ja sam sa majčine strane poreklom Stojkovića i živim u Austriju. Moji Stojkovići potiču od jedne mahale na Vlasinskom Jezeru i zove se Bogalije. Moj deda je bio poznati građevinac i posle drugog svetskog rata se preselio u Kačarevo u Vojvodini. Moj deda je pričao da se njegov otac nalazio u bekstvu pošto je ubio jednog turčina i da su se radi toga naselili u okolinu Vlasinskog Jezera i nazvali svoju mahalu Bogalije tako da ga nebi našli. Moj deda je pričao da je njegov otac nestao kada je bio mali. Moj deda se zvao Ratomir Stojković i bio je rođen 6.11.1912 u Bogalije. Smatram da je njegova majka, moja prababa, pričala njemu o okolnostima njegovog oca ali moj deda nama nije hteo ništa o tome da priča iy straha o osveti radi ubijenog turčina.
     Dali znate ili ste dočuli nešto o tome? Bila bi Vam zahvalna za svaku informaciju.
     Suzana Stojanović-Joham, Beč, Austrija

     Одговори

4. 16. август 2016. у 13:47

   NS

   Miroslave, hvala na namernom ili nenamernom odgovoru na moje pitanje vezano za Stojkovice koji slave Djurdjevdan. Napisala bih ukratko ono sto znam o mojoj familiji, mozda nekome bude korisno. Sada zivimo u Vojvodini, doselili smo se 1997.iz Darde, Baranja, Hrvatska. Prema popisima stanovnistva, Stojkovici u Dardi se prvi put javljaju 1767., i to 5 porodica (ne znamo koji od glava porodice je nas direktan predak), zakljucila sam da neki od njih verovatno jeste, jer znamo da je neki od nasih predaka bio darodavac kada se pravila crkva u Dardi 1777. Prema porodicnom predanju u Dardu smo dosi iz Stonog Beograda/Biograda, Szekesfehervar, u centralnoj Madjarskoj u koji smo dosli u seobi sa Carnojevicima, kada i odakle, ne znamo.

   Одговори

   • 16. август 2016. у 14:32

     Бранко Тодоровић

     Тако је НС, 1767. године у Дарди се помиње пет домова Sztojkovicsa, али занимљиво је предање да сте у Дарду дошли из Стоног Београда. 🙂

     Баш зато би било интересантно урадити ДНК анализу, која би између осталог дала и приближан одговор на питање одакле сте дошли горе, али о том по том.

     Узгред, кад поменусте сеобу под Чарнојевићем, тек да напоменем да је Срба у Стоном Београду било и раније, јер је Стони Београд био дуго година под Османлијама, а у саставу Будимског пашалука. Тада се звао İstolni Belgrad.

     Немам једну књигу при себи, али могуће да би се нешто могло наћи у њој, а реч је о делу Ивана Јакшића под називом Срби у Столном Београду.

     Одговори

     • 16. август 2016. у 16:27

       NS

       Hvala lepo na odgovoru. Napomenula bih jos jedan podatak, koji nije proveren i rec je o usmenom predanju, podloznom raznim promenama, a to je obicaj koji se odrzao kako kod nas, tako i kod gotovo svih mojih rodjaka ciji su preci takodje dosli sa prostora Madjarske, a susrela sam s

       Одговори

       • 16. август 2016. у 16:29

         NS

         Pardon, a susrela sam se sa tim i u Vojvodini, a to je da se za slavu ne pravi koljivo, bilo da je u pitanju zivi ili mrtvi svetac iz razloga sto je navodno vazilo pravilo da se svi obicaji odrze sem koljiva, koje nece praviti dok se ne vrate kuci, na Kosovo.

         Одговори

         • 17. август 2016. у 13:35

           Бранко Тодоровић

           Да, то је обичај код готово свих барањских стариначких породица, да не припремају кољиво и хлеб за славу, а наводно због тога што их је патријарх Арсеније III Чарнојевић заклео да ће славу тако славити док се не врате у Отаџбину, а то је била данашња Шумадија, Јужна Србија и Македонија. Да ли је истина, не зна се, можда и јесте. Тај податак помиње и Стеван Михалџић у књизи Барања од најстаријих времена до данас.

           Бејах јуче вољан да нађем још неки податак о вашим Стојковићима, али за сада без неког успеха, ако негде нађем поставићу свакако. 😉

           Одговори

           • 28. август 2016. у 12:40

             NS

             Evo jos nekih podataka do kojih sam dosla, moj deda Vasilije je bio 1926.godiste, najmladji sin Milosa, dobio ga je sa 40 godina, kazem to, jer dalje ne znam godista. Milosev otac je bio Savo, Savin otac Milos, koji je sluzio u vojsci u Bukuresti 10 god., a Milosev otac je bio Uros, postoje neka neslaganja da li se tako zvao sigurno, recimo da jeste. Zna se da je on ostao siroce nakon sto su mu roditelji umrli od malarije, pa su ga othranili stricevi, cija imena, kao ni imena njegovih roditelja ne znamo. Znamo jos samo da smo navodno od njega poceli imati porodicni nadimak Parčevi. Koliko ja znam, po muskoj liniji od ovog pretka nadalje, znamo sve rodjake, kojih nazalost nema mnogo, ako se neki zagubio, volela bih da se javi. 🙂

5. 28. август 2016. у 14:35

   Бранко Тодоровић

   Занимљиво је ово Парчеви, можда има неке везе са службовањем у Букурешту, јер познато ми је име Парчија које има извесних веза са тим простором које гравитира Бугурешту, тако да кажем. Било је мало речи о том на теми о Дабижама. Лепо је што толико знате у прошлост ваше породице. 😉

   Узгред, покушах да вам пошаљем мејл у вези једног предлога, али изгледа вам овај не ради? Ако хоћете, свратите на форум и региструјте се, па се можемо чути и преко приватних порука.

   Одговори

6. 16. септембар 2016. у 09:29

   Сава Попадић

   У више села крушевачког краја има фамилија Стојковић које славе различите славе што говори у прилог томе да нису истог порекла. Стојковићи из села Ржанице у Жупи потичу из села Трешњева код Андријевице. Тамо је почеткон 19. века живео кнез Јован Стојковић који је имао 9 синова. После косовског боја су се ту доселили са Косова. Када су Васојевићи масовно насељавали област Полимља, Стојковићи су одлучили да се преселе у Србију. У Трешњеву је остао само један од деветоро браће (Био је хрому десну ногу) а остали су се раселили у различитим правцима: Жупа, Љиг, Сремска Митровица , Лесковац, Пожаревац. Стојковићи из Трешњева тврде да је војвода Миленко Стојковић њихов рођак. Стојковићи у Ржаници славе Св. архангеле Михајла и Гаврила, што је слава свих Васојевића. Као што смо видели они нису Васојевићи али су дошли из области насељене претежно Васојевићима.

   Одговори

7. 3. октобар 2016. у 20:51

   Mирослав

   Поштовани,
   Молим да ми се јави неко са презименом Стојковић из Тополе,и из села и из варошице, у Шумадији.Заправо,ја интезивно ,а почео сам још пре 35 година, пишем Родослов свих фамилија у селу Кнежица код Ниша. Најбројнија фамилија која има више огранака и преко половине становника, потиче од Марка из Тополе, који се презивао Стојковић, а са мајком се доселио у Кнежици негде почетком 1800 и које године. По причи сада већ једног 70-то годишњака, његови дедови су 50-тих година прошлог века посећивали своје рођаке у Тополи. Зато,ако се неко из Тополе јави и зна нешто о томе, молим да ми се јави на мој Е-мејл. Унапред се захваљујем .

   Одговори

8. 3. јануар 2017. у 13:51

   Александар Стојковић

   Поздрав Стојковићи!
   Зовем се Александар Стојковић и живим у Панчеву. Славим крсну славу Светога Јована. Нажалост, један сам од оних који знају мало о своме пореклу. Мој прадеда Данило Стојковић рођен је 1887 год у селу Врачев Гај код Беле Цркве ( Јужни Банат ). Преминуо је у Старчеву код Панчева 1935 год где је службовао као свештеник ( пре Старчева био на служби у Банатском Брестовцу ). Мој деда Драгољуб Стојковић родио се у Банатском Брестовцу 1920 год и касније кренуо очевим стопама па је и он обукао свештеничку одору. Целу своју службу провео је у Старчеву као парох старчевачки. Преминуо у Панчеву 1999 год. Одласком на гробље у Врачев Гај, мој отац Борислав Стојковић установио је да се моја чукунбаба звала Софија ( мајка Данила Стојковића ) Стојковић ( девојачко презиме непознато ), И да је преминула 1922 год. Увидом у црквене књиге у Врачев Гају спомињу се још и имена Арон Стојковић, Дамјан Стојковић ( по годинама повезао сам да је он био мој чукундеда, и супруг Софије а ималу су и децу Агницу и Данила). Арон Стојковић је по мојим претпоставкама вероватно био Дамјанов отац. Такође, стоји да је Арон имао и кћер Људиту која је преминула у Старој Молдави на подручју Румуније и да је имала сина Живорада и кћер Милеву. Сви ови подаци из црквених књига су поприлично неповезани, јер су подаци стари и не постоји неки сигуран податак где би се све тачно видело. Иначе, због близине, можда имамо неке везе са Војводом Миленком Стојковићем ( који је такође у породици имао свештенике ) који је рођен у селу Кличевцу ( српска страна Дунава код села Рам ), а који је после сукоба са Карађорђем преко села Рам прешао на банатску страну Дунава, у околину Врачев Гаја и ту пре одласка у Русију провео неко време. Ето, толико од мене за сада. Ако неко може да ми помогне иевентуално повеже неке податке нека ми се слободно јави. Велики поздрав! Мејл: [email protected]

   Одговори

   • 29. јул 2022. у 22:23

     Djordje

     Djoka Stojkovic iz Vracevgaja ,pradeda
     Sahranjen u Banatskom Karlovcu gde je i ziveo
     Vidim da ti je poreklo iz Vracevgaja
     Znas li sta o tome?:)
     I ja jako malo znam o poreklu

     Одговори

9. 7. март 2017. у 00:19

   Андреја Стојковић

   Поздрав свима!
   Живим у Ваљеву. Моји воде порекло из села Мушутиште, Општина Сува Река. Славимо Светог Николу. Отац ми се звао Звонимир, деда Бранко, а име сам добио по прадеди, а он по његовом прадеди. По предањима и списима које је мој отац сакупљао, први за кога имам податке је Сава. Рођен је око 1750 године. Његов син је био Андреја и рођен је око 1780 године. За њих двојицу немам више података. Андрејин син је био Живан Андрејевић, рођен око 1810. Женио се два пута. Са првом женом Симоном, имао је синове Стојка и Јована (можда је било и још браће и сестара, али немам више података). Са другом женом којој не знам име, имао је сина Цветка ( по Цветку даље Цветковићи?). По Јовану Андрејевићу, његови синови Марко, Стеван и Дејан, понели су презиме Јовановић. Стојко Андрејевић је рођен око 1840 године и са његовом женом Аницом имао је синове Недељка (презивао се Стојковић али се касније помињу као Недељковићи???), Андреју (мој прадеда) и Ђорђа (син Гојко?). Мој прадеда Андреја (1885 – 1925), оженио се са Саветом (око 1885 – 1959; потиче из породице Радић из засеока Коваче) и добио синове Душана, Бранка (мој деда), Чедомира и кћери Драгицу (удата у Дворане у Оломајце) и Косару (удата у Поповљане). Овде у Ваљеву има нас око 20-ак, а има нас и у Београду, Сремчици, Лазаревцу, Младеновцу, Канади. Ако неко има неке податке или рецензије, или ми је неки далеки рођак нека их слободно подели овде или на мој е-маил [email protected].

   Хвала свима и пуно здравља!

   Одговори

   • 29. мај 2019. у 19:09

     Давид

     Поздрав,ја сам исто из Ваљева,моји Стојковићи су из Буковице,не знам само ког су порекла,ако нешто знаш ти реци🙌🏻

     Одговори

10. 7. март 2017. у 13:00

    Селаковић

    Андреја, имате доста података. Размислите и о ДНК тестирању мушке лозе преко портала Порекло, може се десити да откријете неке своје сроднике овим путем. Ви бисте могли припадати пореклом оном слоју Срба који су на Космету староседеоци, због чега ваша предања и евентуални ДНК тест имају одређеног значаја за наш народ у целини.

    Одговори