Poreklo prezimena Stojković

142 komentara

1. 10. jun 2016. u 07:30

   Stojkovic

   Deda Ilija Stojkovic iz Lipovice ili Vlastice (Jedno selo od ta dva, ne mogu da se setim) , Gnjilane , Kosovo.. Slava Sveti Vraci

   Odgovori

   • 15. septembar 2017. u 12:05

     Milica

     Moj tata, Djordje Stojkovic slavi Sv Vrace, on je rodjen u Beogradu 1962., njegov otac Dragoljub Stojkovic, rodjen je u Vrdniku 1920., pradeda i cukundeda Nestor i Nedeljko, takodje u Vrdniku, tamo su Stojkovici koji slave Sv Vrace oko 300-400 godina, pre njih dvojice nije siguran, ali misli da su u Vrdnik dosli iz Loznice. Po predanju se smatra da smo imali predstavnika na Kosovskom boju, Nenada Stojkovica, koji je poginuo. Ali je siguran da smo poreklom iz Gnjilana, tako da mislim da jesmo ista loza.

     Odgovori

2. 14. avgust 2016. u 17:24

   NS

   Pozdrav, ima li mozda ovde neko od Stojkovica koji slave Djurdjevdan? Neuspesno godinama tragam za bilo kim ko je mozda iz iste familije kao ja, pocinjem da mislim da smo mozda jedini.

   Odgovori

   • 1. februar 2017. u 20:08

     Milena

     Pozdrav 🙂 tek sad sam naisla na ovaj sajt. Moja majka je iz porodice Stojkovic, iz Gornjeg Matejevca, sela pored Nisa. Slavimo Djurdjevdan 🙂 citala sam sve ove komentare, svi su slavili neke druge svece, dok nisam naisla na tvoj komentar, mislila sam da smo mi jedini 🙂 odakle si?

     Odgovori

     • 13. februar 2017. u 14:41

       NS

       Pozdrav Milena, iskreno nemam pojma odakle iz Srbije smo poreklom, ne mogu uci u trag. Sada zivimo kod Subotice, pre toga smo ziveli kod Osijeka, a pre toga, pre nekih 300-400 godina u sredisnjoj Madjarskoj, dalje od toga ne znam. Moze biti da imamo veze obzirom da je ova kombinacija prezimena i slave vrlo retka. Mozes li mi reci jos nesto o svojim bas dalekim precima? Ako znas 🙂

       Odgovori

       • 26. februar 2018. u 22:06

         Branko Todorović

         Možete li reći gde ste tačno živeli u Mađarskoj, tj. vaši preci gde su živeli? 🙂

         Odgovori

         • 14. mart 2018. u 11:47

           NS

           Da, u Székesfehérváru, Stoni Beograd. U usmenom porodicnom predanju je zvan kao Stoni Biograd, sto nalazim kao podatak na internetu da je to bio deo tog grada, poznat i kao Alba Regalis. Ne znam da li to znaci da je moja porodica iz bas tog dela grada ili je taj naziv bio odomacen i simpatican nekome od predaka, pa je tako prenoseno dalje.

           Odgovori

           • 14. mart 2018. u 11:57

             Branko Todorović

             Verovatno da jeste, Nina. 🙂 Bilo bi sjajno kada bi se neko od vaših tesitrao u akciji koju ćemo imati krajem aprila, a cena testiranja će biti prepolovljena na 6.500 dinara. Naravno, nije ni to malo, ali u odnosu na 13.000 je ipak pristupačnije. Posebno bi bilo zanimljivo, zato što ste vi od tih Srba koji su najsevernije otišli, a zapravo ne znamo sa sigurnošću odakle ste došli, što bi Y-DNK analazia mogla da nam odgonetne. 😉

   • 26. jun 2020. u 10:48

     Danijela Zarić

     Pozdrav, moje devojačko prezime je Stojković. i slavimo sv.Georgija. Moj deda je došao 50-tih godina u Vojvodinu, opština Beočin i zaposlio se u fabrici cementa. Ali nam je pričao da su naši preci pobegli od Turaka iz okoline Loznice…. Čak je došlo i do promene prezimena… toliko znam…

     Odgovori

   • 7. oktobar 2021. u 15:59

     Saša

     Moji Stojkovići slave Đurđevdan, a živimo u Srpcu kod Banje Luke

     Odgovori

3. 14. avgust 2016. u 22:53

   Miroslav B Mladenovic Mirac

   NAPOMENA:
   Kada budem imao vise vremena pisacu o poreklu prezimena STOJKOVIC sa prostora vlasinske oblasti,Crne Trave i Vlasotinca- a sada da odgovorim kratko na neke od onako BRZOCITAJUCE komnetare o STOJKOVICIMA.
   Ima naznaka da su bili POTURCIVANI, jer svi SRBI koji su zeleli da sacuvaju svoju HRISCANSKU VERU a bili poturceni, to su radili putem slave DJURDJEVDANA i preko obicaja i obreda koje su izvodile njihove zene, tako su sacuvali svoju veru i nacionalni identitet.
   Interesantno da sam u zapisima o selima na jugu Srbije iz svoga zavicaja nalazio do STOJKOVSKE MAHALE roda Stojkovc(na VLASINI)i sa slavom Sv. Nikola do Stojkovica raseljeni u crnotravsko-vlasotinačkom i Leskovackom kraju sa svih strana-Kosova, Crne Gore, Makedonije -Kratova, do cak i dobijanja ime roda prema osnivacu STOJKA, koji su doseljenici iz Rusije ili Ukrajine na Vlasini.To tek treba potpunije istražiti.
   To sam samo belezio od njihovih potomaka i tek treba da se iscrpno istrazuje rod i u crkvenim knjigama koje su do skora bile nedostupne svim isttrazivacima na jugu Srbije.
   Miroslav B Mladenovic Mirac, saradnik PORTALA POREKLO, lokalni etnolog, etnograf i istoricar Vlasotince, republika Srbija
   14,avgust 2016.g. Vlasotince, republika Srbija

   Odgovori

   • 12. april 2017. u 12:58

     Suzana Stojanović-Joham

     Pozdrav Miroslave,
     ja sam sa majčine strane poreklom Stojkovića i živim u Austriju. Moji Stojkovići potiču od jedne mahale na Vlasinskom Jezeru i zove se Bogalije. Moj deda je bio poznati građevinac i posle drugog svetskog rata se preselio u Kačarevo u Vojvodini. Moj deda je pričao da se njegov otac nalazio u bekstvu pošto je ubio jednog turčina i da su se radi toga naselili u okolinu Vlasinskog Jezera i nazvali svoju mahalu Bogalije tako da ga nebi našli. Moj deda je pričao da je njegov otac nestao kada je bio mali. Moj deda se zvao Ratomir Stojković i bio je rođen 6.11.1912 u Bogalije. Smatram da je njegova majka, moja prababa, pričala njemu o okolnostima njegovog oca ali moj deda nama nije hteo ništa o tome da priča iy straha o osveti radi ubijenog turčina.
     Dali znate ili ste dočuli nešto o tome? Bila bi Vam zahvalna za svaku informaciju.
     Suzana Stojanović-Joham, Beč, Austrija

     Odgovori

4. 16. avgust 2016. u 13:47

   NS

   Miroslave, hvala na namernom ili nenamernom odgovoru na moje pitanje vezano za Stojkovice koji slave Djurdjevdan. Napisala bih ukratko ono sto znam o mojoj familiji, mozda nekome bude korisno. Sada zivimo u Vojvodini, doselili smo se 1997.iz Darde, Baranja, Hrvatska. Prema popisima stanovnistva, Stojkovici u Dardi se prvi put javljaju 1767., i to 5 porodica (ne znamo koji od glava porodice je nas direktan predak), zakljucila sam da neki od njih verovatno jeste, jer znamo da je neki od nasih predaka bio darodavac kada se pravila crkva u Dardi 1777. Prema porodicnom predanju u Dardu smo dosi iz Stonog Beograda/Biograda, Szekesfehervar, u centralnoj Madjarskoj u koji smo dosli u seobi sa Carnojevicima, kada i odakle, ne znamo.

   Odgovori

   • 16. avgust 2016. u 14:32

     Branko Todorović

     Tako je NS, 1767. godine u Dardi se pominje pet domova Sztojkovicsa, ali zanimljivo je predanje da ste u Dardu došli iz Stonog Beograda. 🙂

     Baš zato bi bilo interesantno uraditi DNK analizu, koja bi između ostalog dala i približan odgovor na pitanje odakle ste došli gore, ali o tom po tom.

     Uzgred, kad pomenuste seobu pod Čarnojevićem, tek da napomenem da je Srba u Stonom Beogradu bilo i ranije, jer je Stoni Beograd bio dugo godina pod Osmanlijama, a u sastavu Budimskog pašaluka. Tada se zvao İstolni Belgrad.

     Nemam jednu knjigu pri sebi, ali moguće da bi se nešto moglo naći u njoj, a reč je o delu Ivana Jakšića pod nazivom Srbi u Stolnom Beogradu.

     Odgovori

     • 16. avgust 2016. u 16:27

       NS

       Hvala lepo na odgovoru. Napomenula bih jos jedan podatak, koji nije proveren i rec je o usmenom predanju, podloznom raznim promenama, a to je obicaj koji se odrzao kako kod nas, tako i kod gotovo svih mojih rodjaka ciji su preci takodje dosli sa prostora Madjarske, a susrela sam s

       Odgovori

       • 16. avgust 2016. u 16:29

         NS

         Pardon, a susrela sam se sa tim i u Vojvodini, a to je da se za slavu ne pravi koljivo, bilo da je u pitanju zivi ili mrtvi svetac iz razloga sto je navodno vazilo pravilo da se svi obicaji odrze sem koljiva, koje nece praviti dok se ne vrate kuci, na Kosovo.

         Odgovori

         • 17. avgust 2016. u 13:35

           Branko Todorović

           Da, to je običaj kod gotovo svih baranjskih starinačkih porodica, da ne pripremaju koljivo i hleb za slavu, a navodno zbog toga što ih je patrijarh Arsenije III Čarnojević zakleo da će slavu tako slaviti dok se ne vrate u Otadžbinu, a to je bila današnja Šumadija, Južna Srbija i Makedonija. Da li je istina, ne zna se, možda i jeste. Taj podatak pominje i Stevan Mihaldžić u knjizi Baranja od najstarijih vremena do danas.

           Bejah juče voljan da nađem još neki podatak o vašim Stojkovićima, ali za sada bez nekog uspeha, ako negde nađem postaviću svakako. 😉

           Odgovori

           • 28. avgust 2016. u 12:40

             NS

             Evo jos nekih podataka do kojih sam dosla, moj deda Vasilije je bio 1926.godiste, najmladji sin Milosa, dobio ga je sa 40 godina, kazem to, jer dalje ne znam godista. Milosev otac je bio Savo, Savin otac Milos, koji je sluzio u vojsci u Bukuresti 10 god., a Milosev otac je bio Uros, postoje neka neslaganja da li se tako zvao sigurno, recimo da jeste. Zna se da je on ostao siroce nakon sto su mu roditelji umrli od malarije, pa su ga othranili stricevi, cija imena, kao ni imena njegovih roditelja ne znamo. Znamo jos samo da smo navodno od njega poceli imati porodicni nadimak Parčevi. Koliko ja znam, po muskoj liniji od ovog pretka nadalje, znamo sve rodjake, kojih nazalost nema mnogo, ako se neki zagubio, volela bih da se javi. 🙂

5. 28. avgust 2016. u 14:35

   Branko Todorović

   Zanimljivo je ovo Parčevi, možda ima neke veze sa službovanjem u Bukureštu, jer poznato mi je ime Parčija koje ima izvesnih veza sa tim prostorom koje gravitira Bugureštu, tako da kažem. Bilo je malo reči o tom na temi o Dabižama. Lepo je što toliko znate u prošlost vaše porodice. 😉

   Uzgred, pokušah da vam pošaljem mejl u vezi jednog predloga, ali izgleda vam ovaj ne radi? Ako hoćete, svratite na forum i registrujte se, pa se možemo čuti i preko privatnih poruka.

   Odgovori

6. 16. septembar 2016. u 09:29

   Sava Popadić

   U više sela kruševačkog kraja ima familija Stojković koje slave različite slave što govori u prilog tome da nisu istog porekla. Stojkovići iz sela Ržanice u Župi potiču iz sela Trešnjeva kod Andrijevice. Tamo je početkon 19. veka živeo knez Jovan Stojković koji je imao 9 sinova. Posle kosovskog boja su se tu doselili sa Kosova. Kada su Vasojevići masovno naseljavali oblast Polimlja, Stojkovići su odlučili da se presele u Srbiju. U Trešnjevu je ostao samo jedan od devetoro braće (Bio je hromu desnu nogu) a ostali su se raselili u različitim pravcima: Župa, Ljig, Sremska Mitrovica , Leskovac, Požarevac. Stojkovići iz Trešnjeva tvrde da je vojvoda Milenko Stojković njihov rođak. Stojkovići u Ržanici slave Sv. arhangele Mihajla i Gavrila, što je slava svih Vasojevića. Kao što smo videli oni nisu Vasojevići ali su došli iz oblasti naseljene pretežno Vasojevićima.

   Odgovori

7. 3. oktobar 2016. u 20:51

   Miroslav

   Poštovani,
   Molim da mi se javi neko sa prezimenom Stojković iz Topole,i iz sela i iz varošice, u Šumadiji.Zapravo,ja intezivno ,a počeo sam još pre 35 godina, pišem Rodoslov svih familija u selu Knežica kod Niša. Najbrojnija familija koja ima više ogranaka i preko polovine stanovnika, potiče od Marka iz Topole, koji se prezivao Stojković, a sa majkom se doselio u Knežici negde početkom 1800 i koje godine. Po priči sada već jednog 70-to godišnjaka, njegovi dedovi su 50-tih godina prošlog veka posećivali svoje rođake u Topoli. Zato,ako se neko iz Topole javi i zna nešto o tome, molim da mi se javi na moj E-mejl. Unapred se zahvaljujem .

   Odgovori

8. 3. januar 2017. u 13:51

   Aleksandar Stojković

   Pozdrav Stojkovići!
   Zovem se Aleksandar Stojković i živim u Pančevu. Slavim krsnu slavu Svetoga Jovana. Nažalost, jedan sam od onih koji znaju malo o svome poreklu. Moj pradeda Danilo Stojković rođen je 1887 god u selu Vračev Gaj kod Bele Crkve ( Južni Banat ). Preminuo je u Starčevu kod Pančeva 1935 god gde je službovao kao sveštenik ( pre Starčeva bio na službi u Banatskom Brestovcu ). Moj deda Dragoljub Stojković rodio se u Banatskom Brestovcu 1920 god i kasnije krenuo očevim stopama pa je i on obukao svešteničku odoru. Celu svoju službu proveo je u Starčevu kao paroh starčevački. Preminuo u Pančevu 1999 god. Odlaskom na groblje u Vračev Gaj, moj otac Borislav Stojković ustanovio je da se moja čukunbaba zvala Sofija ( majka Danila Stojkovića ) Stojković ( devojačko prezime nepoznato ), I da je preminula 1922 god. Uvidom u crkvene knjige u Vračev Gaju spominju se još i imena Aron Stojković, Damjan Stojković ( po godinama povezao sam da je on bio moj čukundeda, i suprug Sofije a imalu su i decu Agnicu i Danila). Aron Stojković je po mojim pretpostavkama verovatno bio Damjanov otac. Takođe, stoji da je Aron imao i kćer Ljuditu koja je preminula u Staroj Moldavi na području Rumunije i da je imala sina Živorada i kćer Milevu. Svi ovi podaci iz crkvenih knjiga su poprilično nepovezani, jer su podaci stari i ne postoji neki siguran podatak gde bi se sve tačno videlo. Inače, zbog blizine, možda imamo neke veze sa Vojvodom Milenkom Stojkovićem ( koji je takođe u porodici imao sveštenike ) koji je rođen u selu Kličevcu ( srpska strana Dunava kod sela Ram ), a koji je posle sukoba sa Karađorđem preko sela Ram prešao na banatsku stranu Dunava, u okolinu Vračev Gaja i tu pre odlaska u Rusiju proveo neko vreme. Eto, toliko od mene za sada. Ako neko može da mi pomogne ieventualno poveže neke podatke neka mi se slobodno javi. Veliki pozdrav! Mejl: [email protected]

   Odgovori

   • 29. jul 2022. u 22:23

     Djordje

     Djoka Stojkovic iz Vracevgaja ,pradeda
     Sahranjen u Banatskom Karlovcu gde je i ziveo
     Vidim da ti je poreklo iz Vracevgaja
     Znas li sta o tome?:)
     I ja jako malo znam o poreklu

     Odgovori

9. 7. mart 2017. u 00:19

   Andreja Stojković

   Pozdrav svima!
   Živim u Valjevu. Moji vode poreklo iz sela Mušutište, Opština Suva Reka. Slavimo Svetog Nikolu. Otac mi se zvao Zvonimir, deda Branko, a ime sam dobio po pradedi, a on po njegovom pradedi. Po predanjima i spisima koje je moj otac sakupljao, prvi za koga imam podatke je Sava. Rođen je oko 1750 godine. Njegov sin je bio Andreja i rođen je oko 1780 godine. Za njih dvojicu nemam više podataka. Andrejin sin je bio Živan Andrejević, rođen oko 1810. Ženio se dva puta. Sa prvom ženom Simonom, imao je sinove Stojka i Jovana (možda je bilo i još braće i sestara, ali nemam više podataka). Sa drugom ženom kojoj ne znam ime, imao je sina Cvetka ( po Cvetku dalje Cvetkovići?). Po Jovanu Andrejeviću, njegovi sinovi Marko, Stevan i Dejan, poneli su prezime Jovanović. Stojko Andrejević je rođen oko 1840 godine i sa njegovom ženom Anicom imao je sinove Nedeljka (prezivao se Stojković ali se kasnije pominju kao Nedeljkovići???), Andreju (moj pradeda) i Đorđa (sin Gojko?). Moj pradeda Andreja (1885 – 1925), oženio se sa Savetom (oko 1885 – 1959; potiče iz porodice Radić iz zaseoka Kovače) i dobio sinove Dušana, Branka (moj deda), Čedomira i kćeri Dragicu (udata u Dvorane u Olomajce) i Kosaru (udata u Popovljane). Ovde u Valjevu ima nas oko 20-ak, a ima nas i u Beogradu, Sremčici, Lazarevcu, Mladenovcu, Kanadi. Ako neko ima neke podatke ili recenzije, ili mi je neki daleki rođak neka ih slobodno podeli ovde ili na moj e-mail [email protected].

   Hvala svima i puno zdravlja!

   Odgovori

   • 29. maj 2019. u 19:09

     David

     Pozdrav,ja sam isto iz Valjeva,moji Stojkovići su iz Bukovice,ne znam samo kog su porekla,ako nešto znaš ti reci🙌🏻

     Odgovori

10. 7. mart 2017. u 13:00

    Selaković

    Andreja, imate dosta podataka. Razmislite i o DNK testiranju muške loze preko portala Poreklo, može se desiti da otkrijete neke svoje srodnike ovim putem. Vi biste mogli pripadati poreklom onom sloju Srba koji su na Kosmetu starosedeoci, zbog čega vaša predanja i eventualni DNK test imaju određenog značaja za naš narod u celini.

    Odgovori