Живковић
Хаплогрупа: E1b род А
Порекло: Александровац, Србија
Крсна слава:
Контакт:
_________________________
Живковић
Хаплогрупа: I2a DS
Порекло: Александровац, Србија
Крсна слава:
Контакт:
_________________________
Живковић Колџић
Хаплогрупа: R1a Z280 L1280 род А
Порекло: Ликодра, Крупањ, Србија / старије презиме Колџић
Крсна слава: Аврамијевдан
Контакт:
_________________________
Живковић
Хаплогрупа: I1 род Дробњака
Порекло: Бранчић, Љиг Србија
Крсна слава: Ђурђевдан
Контакт:
_________________________
Живковић
Хаплогрупа: Ј2а род П
Порекло: Крагујевац, раније Прилеп, Македонија
Крсна слава: Јовањдан
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
ЖИВКОВИЋИ
(у Крњој Јели)
Поријеклом су од Раичевића из Љешкопоља, а даљња старина им је од Косова, одакле су се, бјежећи пред Турцима, населили у Херцеговини у мјесту Чарађе код Гацка. Из Чарађа због убиства неких турских насилника средином 16. вијека побјегну у Бањане, гдје се кратко задрже и одатле пређу у Цуце у мјесто Липу, одакле се браћа Неноје, Раич и Радоња одселе у Бајице крај Цетиња. Од Неноја су сви Мартиновићи у Бајицама, а од Радоњиних синова Вука и Секула су сви Бандићи. Шта је било са трећим братом Раичем , не зна се.
Породична традиција Раичевића из Љешкопоља казује да су они од попа Ивана Мартиновића који је имао три сина. Један Иванов син у свађи уби Ераковића са Његуша. Бојећи се освете, поп Иван са синовима побјеже у Спуж код Турака под. њихову заштиту. У Спужу Иван умре и један му син, чија жена остане у другом стању и роди посмртно мушко дијете, коме су дали име Раич, вјероватно поновивши име Ненојева брата Раича коме се изгубио сваки траг.
Други Иванов син, вјероватно убица Ераковића, потурчи се и од њега се заснова братство Пиринић из Ботуна, које касније пређе у Подгорицу и Скадар.
Трећи Иванов син Рајко, након смрти оца и брата и преласка другог брата у ислам, нашао се у незавидној ситуацији. Одлучио се да бјежи даље. Заваравајући траг и кријући се од освете, насељава се у Зети у селу Српска. Ту се жени од Дрекаловића из Куча и добија два сина Петра и Илију. И у овој новој средини Рајко се осјећао несигурним бојећи се стално освете, те одлучи да поново бјежи са породицом. Крене према Морачи тражећи већу сигурност. Доласком у Морачу, пресретну га турске харачлије из Колашина у мјесту званом Лопате, гдје Рајко у сукобу са њима погине, а они му заробе малољетне синове и поведу пут Колашина. Њихова мајка поче да кука и нариче за погинулим мужем Рајком и отетим синовима Петром и Илијом. Предање казује да се била толико уморила кукајући и наричући да је почела да јекће, да јеца због чега су је касније назвали „Јекна“. Њено кукање и дозивање у помоћ чули су Горњоморачани који су се налазили у близини мјеста отмице и погибије, дају се у потјеру за Турцима, поставе им засједу, Турке поубијају, а Рајкове малољетне синове ослободе и врате мајци. Мајка се са синовима настани у Горњој Морачи и након неког времена, кад јој синови поодрасту, уда се и добије трећег сина коме да име Вучко кога по мајци Јекни назваше Јекнић. Његови потомци узеше то презиме као своје,
Од Рајковог сина Петра који је имао надимак Чогура настаде братство Чогурићи, а од другог Рајковог сина Илије братство Живковићи у Крњој Јели.
Илија Рајков је имао синове Станка и Милована од кога није остало порода. Станко је имао сина Живка, а овај Нику, Николу и још двојицу којима не знају имена и оба су одселили негдје у Србију. Никини и Николини потомци узеше презиме по оцу Живку Живковићи. Живковића има у Свракама, Крњој Јели, Липову, Морачи и Колашину, у Војводини, Словенији и у другим мјестима.
Живковићи су се истицали у свим бојевима као храбри ратници од којих треба поменути Марка и Павића, Арсенијеве синове, затим Илију Алексина, Стојана и Саву, Миркове синове који су погинули на Мојковцу 1916. године, те Живка Неђељкова који је погинуо код Алића Долине 1917. године. Браћа Миливоје и Милош Окичини су умрли 1916/17 године у Нађмеђеру у Мађарској, а са њима је тамновао и Богдан Николин. У НОР-у 1941-1945. године истакао се Љубо Миланов као учесник пљеваљске битке 1. 12. 1941. године и крваве битке на Вилића Гувну 1943. године, гдје је и оставио своје кости.
Славе Шћепандан, а прислужују Светог Илију.
____________________
ЖИВКОВИЋИ
Живковићи у Пиви воде поријекло од Живка Церовића, који се, почетком 19. вијека, одселио из Тушиње у Пиву.
____________________
ЖИВКОВИЋИ
(на Слатини)
Живковићи су поријеклом од братства Булатовића из Роваца, одакле је њихов предак, због крви, ускочио у село Стричину код Колашина и ту се населио. Потомак му Живко Булатовић, са синовима Радованом, Добрицом и Новицом, ускочи 1862. године из Стричине у Дробњак и касели се на Слатини, гдје му се потомци прозваше Живковићи.
Савик-Гиле Максимов је истакнути борац НОР-а од првих устаничких дана; био је један од најхрабријих бораца у Петом батаљону Четврте црногорске бригаде, у чијим је редовима и погинуо као командир чете јуна 1943. године код Миљевине.
Славе Лучиндан.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
29. април 2014. у 22:16
Милодан
Фамилије-презимена Живковић по местима живљења. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Соколска нахија“.
-Дрлаче
-Горња Љубовиђа
-Горње Кошље
-Бесеровина
17. децембар 2014. у 12:01
milorad
Mozete mi reci,poreklo Zivkovica iz Gornjih Kosalja,slave Arandjelovdan…
5. август 2015. у 12:36
milorad
Molim da mi odgovorite na pitanje..hvala
8. мај 2014. у 16:57
Goran Saponjic
Postovana Svetlana i ja sam od Saponjica kao i vi od Saponjica iz sela komarani kod nove varosi moj pradeda se zvao ilija a njegov otac milovan u vasem selu radijevici svi saponjici su braca i rodjaci sa mojim saponjicima iz komarana i vasi svi poticu iz sela komarana svi su braca od mog cukundede milovana molio bih vas da mi pomognete da utvrdimo poreklo saponja u komaranima jer niko nikad nije pominjao prezime gavrilovic u mom selu znaju samo da smo dosli iz crne gore ali neznaju koje je bilo ranije prezime inace svima nam je slava sveti arhidjakon stefan i svi koji su otisli u dragacevo i dalje su iz saponja iz komarana i radijevica ali neznam kako su se ranije prezivali jeste li sigurni za prezime gavrilovic inace tog prezimena nigde nema u koritima niti se tamo kod bjelog polja igde pominju saponjici nase prezime se pominje samo u okolini nove varosi molio bih ako mi mozete reci dali imamo bilo kakve veze sa saponjama iz dalmacije iz sela saponje kod benkovca ili su oni posebna familija oni slave sv vasilija velikog cuo sam da je i otac mog cukundede ziveo u komaranima ispred sadasnje brane na sjenickom jezeru i svi njegovi potomci svima slava sv stefan pomozite mi da saznam odakle su tu dosli i koje je zaista bilo prezime nekada
9. мај 2014. у 17:56
Goran Saponjic
P.S.Licno mislim da mi Saponjici vodimo poreklo od familije Lazovic koja zivi u istoimenom selu vrlo blizu brda saponje u koritima kod bjelog polja i da su neki od njih verovatno ziveli na brdu saponja pa im je to postao nadimak a kasnije im ostalo kao prezime .Inace Lazovici iz korita kod Bjelog Polja slave sv arhidjakona Stefana .U Novoj Varosi inace ima mnogo Lazovica i mnogi slave istu slavu kao i Saponje iz radijevica .Molim za komentar i misljenje .
11. мај 2014. у 19:53
Goran Saponjic
Javili su mi se neki rodjaci iz dragaceva kazu da su i oni culi od svojih dedova da su prvi Saponjici njih tri brata desetak godina pre karadjordja i ustanka dosli iz crne gore negde od bjelog polja iz sela lazovica i da je vrlo moguce da je staro prezime bilo lazovic.oni su predeo kod nove varosi gde su se nastanili prozvali saponje kao uspomenu na predeo tj brda gde su ziveli .Tako su i njih prvo zvali saponje i to im je i ostalo kao prezime .Ostali Lazovici iz Korita i bjelog polja odlazili su takodje u stari vlah i na zlatibor nisu menjali prezime a slava je ostala sv stefan 09.01.Kazu da su Lazovici daljim poreklom iz plemena Kuca i da su uzeli slavu sv stefana kad su prebegli u korita da ih seca na Kuce.Iz sela Lazovica su bili i poznati slikari ikonopisci lazar i simeun lazovici rodjeni u Novoj Varosi.Molio bih ljubitelje ovog portala koji znaju jos neke podatke o familiji lazovic iz bjelog polja i korita da napisu sve sto znaju o njima i njihovim seobama
27. јун 2014. у 12:25
aleksandar šaponjić
Ja sam iz Vojvodine moj otac zvao se Drago Šaponjić i poreklom je iz Radijevića,deda koga nisam ni poznavao umro je za vreme drugog svetskog rata zvao se Radosav i imao je brata Dika.To je sve što znam o svom poreklu i poreklu porodice Šaponjić.
Pročitao sam jedan podatak vezan je za knjige prof.Božidara Kljajevića koje su prošle godine izašle u štmpu,, Stare srpske plemićke porodice, i ,,Veliki srpski rodovi u Hercegovini” gde napominjući staru vlastelinsku porodicu PREDOJEVIĆ između ostalih prezimena koje su iz nje proistekle pominje i Šaponjiće(Radmilovići,Jokanovići,Bajevići…Šaponjići).u mestu u kome ja živim kolonizovana je iz Hercegovine između ostalih i porodica Jokanović koja slavi slavu Sv, STEFNA)!!
6. јун 2014. у 14:14
Vladimir Zivkovic
Pozdrav ja sam Zivkovic iz Beograda, pradeda Ilija mi je iz Krusevca a njegov otac moj cukundeda Hristifor Zivkovic je iz Jagodine. Krsna slava nam je Sveti Andrej . Voleo bih da saznam svoje korene. Unapred zahvalan.
29. јун 2014. у 17:21
GORAN SAPONJIC
Postovani Aleksandre jako mi je drago da se na portalu poreklo javio jos neki moj prezimenjak Saponjic.Molio bih da mi kazes iz kog si ti mesta .Ja sam rodom iz sela komarana a svi moji stari i pradedovi su iz tog sela i iz tvog radijevica inace veoma velika familija.Ja sam nesto cuo od mojih dedova a i sam sam nesto zakljucio da nasi Saponjici poticu ili imaju neke srodnicke veze sa familijom lazovic koja potice iz sela lazovici i sela korita kod bjelog polja u kome se nalazi predeo saponje pa mi je vrlo realno da su neki lazovici ziveli u tom predelu saponje pa tako dobili prezime.Njihova je slava Sveti arhidj.Stefan.I Lazovicima u rozanstvu ista je slava.Iznenadio sam se kada sam video tvoj podatak da se nase prezime pominje medju familijama koje poticu od stare hercegovacke familije predojevic.Medju tim familijama su i Jokanovici koji poticu iz bilece ali su ziveli i u plemenu kuci.Jokanovici slave sv.Stefana a svi ostali predojevici slave sv .nikolu.Uhercegovackim i crnogorskim prezimenima nase prezime se nigde nepominje .Ni drugi etnolozi koji su pisali o predojevicima nepominju nigde Saponjice I ovaj podatak da poticemo od predojevica prvi put vidim i nerazumem predojevici neslave sv stefana .Jedino ako smo mi potomci Jokanovica al ni to se nigde nepominje iako je ista slava mozda al nemam potvrde .Jedino mi je povezanost sa lazovicima i selo korita logicno .Ako smo od predojevica od kojih i iz kog sela nije mi jasno i molim te ako mozes da mi pomognes i ti i ostali Saponjici da pronadjemo prave podatke istinu Od kojih smo iz koje familije plemena lazovici ili predojevici odakle su saponjici dosli u stari vlah i kada .Veliki pozdrav RODJACE ,pisi sve sto saznas
18. јул 2014. у 10:53
miroslav
moj pradeda se zvao nenad zivkovic i ziveo je u selu bapska kod iloka krsna slava mu je bila sveta petka,ako zna neko nesta vise neka napise
19. јул 2014. у 17:49
goran
Molio bih ako neko moze da napise neke podatke o daljem poreklu familija iz donjeg dragaceva Milovanovici Milivojevici Vasilijevici svi slave sv stefana.Poticu iz Saponja kod Nove varosi tj od saponjica koje je dalje poreklo ovih familija.
19. јул 2014. у 18:15
Александар Маринковић
Па сами сте дали одговор на своје питање. 🙂
6. август 2014. у 12:48
Radovan
Postovani,
Zanima me dublje poreklo familije Živkovic iz gornjeg Gajtana,opstina Medvedja(gornja jablanica). Slavimo svetog Luku. Znam da smo doseljeni iz Crne Gore,da je prethodno prezime bilo Bulatovic…. Voleo bih da saznam iz kog mesta je poreklo,razlog raseljavanja,neke zanimljive dogadjaje vezane za familiju itd…
Unapred hvala
6. август 2014. у 14:30
Небојша Новаковић
О овоме је писао Радош Требјешанин – “Насељавање црногорског становништва у Јабланици и Топлици од 1880. до 1906. године”
После прогласа независности у Црној Гори расте незадовољство личним режимом кнеза Николе. Замерено му је да је ослобођену земљу дао својим сродницима више но ратницима и без земљашима. Од 1880. године почињу политичке емиграције из Црне Горе.
Кнез Никола плаинира да побије црногорске емигранте у Србији. Он је и раније био у добрим односима са ужичким хајдуцима, којима је „и новчану помоћ слао”. Мећу њима био је убијен са женом и двоје деце Марко Бацковић, учитељ и писац једне брошуре против кнеза Николе. Том приликом је чувени ужички хајдук Јелисавчић нашао „при- бежиште код сердара Николе Церовића” у Црној Гори.
Читаве 1886. године су вршени прогони црногорског живља у Србији. На границама је владало „право ратно стање”. Ужички окружни начелник Мато Радовић пише министру унуграшњих послова: „Ја прогоним Црногорце из овога округа и не дам ниједноме од њих да пређе у Србију.”
У Србији убрзо долази до замене напредњачке владе са владом радикалског првака Саве Грујића, познатог русофила. Влада Саве Грујића брзо нормализује дипломатске односе са Русијом и Црном Гором. Границе Србије према Црној Гори су отворене. Услови за пресељавање Црногораца у Србији постали су такорећи преко ноћи сасвим повољни.
Број досељеног црногорског становништва у топлички округ од 1878. до 1889. године тешко је утврдити. Извештаји окружних начелника из Прокупља и Врања 1898. године саопштавају да је до 1889. досељено у Топлицу 396, а у јабланички срез 139 црногорских фамилија. Извештаји нису апсолутно тачни, нарочито у бележењу година досељавања и броју фамилија које су долазиле.
Црногорски досељеници су до 1889. године долазили у топлички округ „на своју руку”, а то ће рећи без званичних одобрења и за исељавање из домовине и за усељавање у Србију.
Стоји и чињеница да су црногорски исељеници полазили у Србију из шпекулантских разлога. Своја имања у Црној Гори су продавали или задуживали, док су у топличком округу добијали само бесплатна имања, у највећем броју случајева, већ и извесну државну помоћ. Рачуница је била мотивисана.
Што се Булатовића у том крају тиче, једни су из црногорског Колашина населили у Растелици.
1880. У јабланичком срезу и селу Дренцу насељено је 20 фамилија,: Драгићи, Зејаци и Радојевићи; у селу Лецу: Цалићи, Булатовићи, Радовићи, Тодоровићи, Бурковићи и Шуковићи а у селу Стубли: Церовићи, Пајевићи, Миловановићи, Ераковићи, Савићи, Кујовићи, Лакићи и Сарићи.
Према званичним извештајима ни 1887.године се не помињу насељавања црногорског становништва у топличком округу. Обе државе, Србија и Црна Гора, враћале су са границе исељенике. Има података да је ове године враћено са српске границе око 2000 црногорских досељеника.
Радуловић тврди да су се ове године населили Николићи са Чева у Бериљу а Симонови, бегунци из Бугарске, у Коњарнику, затим Буровићи из Бјелопавлића и Булатовићи из Роваца у Самакову.
Булатовићи лучинштаци су Ровчани. Према досадашњим генетским анализама неких породица, може се претпоставити да Ровчани носе хаплогрупу I2a DN. Било би идеално када би добили днк резултат једног тако значајног братства као што су Булатовићи.
8. фебруар 2022. у 14:47
Момир Живковић
Рођо ако си од Булатовића,онда ти је поријекло из Дробњака, Мјесто Боан,Општина Шавник ЦГ. Ево ти адреса Милош Живковић насеље Спуж Општина Даниловград,он је Живковић од Булатовића из Шавкика. Поздрав
7. август 2014. у 10:52
Radovan
Hvala na odgovoru.
Mada bih voleo da saznam kada su Živkovići uzeli ovo prezime,koje godine,i zbog cega. Kao i bilo kakve podatke o nekim daljim precima…
16. септембар 2018. у 23:58
Dragana
Radovane, ja sam takodje Zivkovic I slava nam je ista. Moji preci su se naselili nadomak Blaca u selu Suvaja. Po podacima sa neta I ja dolazim do Bulatovica ali imam informaciju od svog dede da je njegov pra deda dosao tu I da se zvao Zivko pa su oni od tada uzeli prezime Zivkovic a da su pre toga bili Jaksic I ziveli u okolini Leposavica. Nikako da nadjem info o Jaksicima iz tog kraja koji slave Sv. Luku.
Molim za pomoc administratore za pomoc.