Prezime Brajović prisutno je na prostoru Srbije i Crne Gore.
O Brajovićima iz sela Brezna kod Gornjeg Milanovca, kraći prilog poslao je naš saradnik Radojko Brajović. On je priložio i veoma lepo urađeno porodično stablo koje takođe objavljujemo.
Radojko piše da njegovi Brajovići žive u selu Brezna više od 200 godina. Rodonačelnik je Milić Brajović, učesnik Prvog i Drugog srpskog ustanka.
“Ova mala familija od tri domaćinstva dala je sjajne pojedince, ratnike, nosioce Karađorđeve zvezde, diplomirane pravnike u 19. veku, predsednike sudova itd. Razlog mog javljanja je da pronađem potomke građanskog dela ove familije, tačnije AGATONOVE POTOMKE, A JOŠ BLIŽE NASLEDNIKE MIODRAGA BRAJOVIĆA ZVANOG MIĆKO”.
S poštovanjem
PRILOG: Brajovići iz Brezne, rodoslov (klikni na link)
________________________
Vredan prilog o prezimenu Brajović poslao nam je i naš saradnik Zoran Đurov Šabović. Reč je o izvodu iz njegove knjige “Mojdež – prilozi za hroniku sela i rodoslove”, koju je objavio 2007. godine. Uz njegovu dozvolu objavljujemo celokupno poglavlje o bratstvu Brajovića iz Mojdeža (kod Herceg Novog).
Tekst je u PDF formatu i možete ga pročitati ako kliknete na link: Brajovići iz Mojdeža
________________________
Stojan Karadžić, Vuk Šibalić: „Drobnjak i porodice u DROBNJAKU i njihovo porijeklo“, II dopunsko izdanje, Beograd, 1997, IŠ ‘Stručna knjiga’
BRAJOVIĆI
(na Međužvalju)
Brajovići vode porijeklo iz sela Kozice kod Pljevalja, odakle su, sredinom 19. vijeka, uskočili u Šarance braća Jovan, Vuk, Sredo i Radovan. Oni 1861. godine, kao uskoci, dobiju zemlju na Međužvalju, gdje se i nasele. Od braće jedino je od Vuka ostalo potomstvo, i to jedna kuća sve do NOR-a 1941-1945. godine, kada su njihovog posljednjeg potomka na zvjerski način ubile neke komšije iz nepoznatih razloga, tako da se ovo bratstvo na Međužvalju istraži.
Od Brajovića se istakao u Hercegovačkom ustanku Obrad koji je poginuo 1875. godine na Tari.
Slavili su Nikoljdan.
IZVOR: Stojan Karadžić, Vuk Šibalić: Drobnjak i porodice u Drobnjaku i njihovo porijeklo, 1997, priredio saradnik portala POREKLO Vojislav Ananić
5. januar 2018. u 20:22
Saša
Veliki Pozdrav sa Zlatara!
Moj Otac, deda, pradeda, čukundeda i njegov otac, postoje zapisani na grobnim mjestima u selu Muškovina, iznad sela Međani, prijepoljska opština.
Molim g. Njegoša za njegovijeh devet koljena nekako mi dostaviti na uvid ne bi li kakvoga saznanjija imao zarad daljeg mog povezanjija sa precima mi.
Veliko Hvala
Vaš Saša, Krajimira, Čeda, Petka, Mališe… Brajović
8. januar 2018. u 22:21
Budo Brajović
Brajovići iz GOSTILJA (planinsko selo Gostilje Brajovićko i Vukotica) nalaze se nv.od 870 do 1000m. S početka 20.v ovo selo naseljavali su pored Brajovića(Filipovići 5.kuća, Jovovići7.kuća,Ikovići sa užim bratstvom Polikordićima 11.kuća i u Vukotici nekoliko kuća većinom Jovovića.Pored njih u Gostilju su tada živjeli Babići 13.kuća i na Vukotici 2.kuće i Račići 3 kuće.U Balkanskom ratu (s poč. 20. v.) ovo planinsko selo dalo je 102 ratnika.U II. svjet.ratu ovaj kraj je imao veliki broj ustanika- naprednog radničkog i partizanskog pokreta.1942.g.Glavni Štab za CG nalazio se u Gostilje.
Danas (2018.g) na Gostilju Brajovićkom stalno žive 1.porodica Babića i 1.Filipovića i stari Veljko Iković od preko 80.g.Većina porodica preselila se u Jelenku, Kosiću i dr.mj.
9. januar 2018. u 17:33
Budo Brajović
Brajovići Čučkovići(negđe Čičkovići) su starinom iz Osojnika, najbliži su bili Tomkovićima i Prelevićima. U Osojnik samo još postoje njihova kućišta.Jedan broj Brajovića- Ćučkovića(5.kuća)i sada živi u Grliću.
Njihovo raseljavanje kroz vjekove izgleda ovako: u Zatrijebač(Kuči)kao Čkulići, odatle prešli u Gusinje kao Čmanjak, u Nikšić kao Čmanjčić i u Roginj(Novi Pazar) kao Čmanjak.
U Risan Bajkova Kamenica prešli su jedni 1698.g drugi u Dubočane i Orah ( Trebinje) pa prešli u Skoplje kao Čučkov i Lepetane Herceg Novi i kao Čučić u Kotoru.
Čučkovići koji su ostali u Bjelopavliće danas ih ima samo u Grliću. Prezivaju se svi po Braju- Brajovići a sobzom da su od Brajova sina Vuksana kao i Tomkovići i Prelevići svi su se nekada prezivali Vuksanovići.
11. januar 2018. u 17:34
Budo Brajović
BRAJOVIĆI u Vraku i Skadar
U potrazi za plodnom zemljom ova područja naseljavali su od 16- 20. v. Brajovi potomci.Poznato je da se u 16.v. njegova 3.potomka(unuka) Turče.JEDAN je bio Turski barjaktar u Podrorici, kasnije prešao za Albaniju.Brajovići koji su doseljenici u 17.v tih prostora falili su se da su ih pomagali potomci toga barjaktara , posebno u gladnim godinama.Znali su da su braća po krvi.DRUGI Brajov unuk je prešao u Bosnu i bio Turski -beg. Od njega su veoma brojno brastvo u Bosni Jahići(i Lepa Brena pripada velikom bratstvu Brajovića kaže pisac)TREĆI Brajov unuk takođe odlazi za Bosnu zadržava prezime Brajović i od njega ima brojno potomstvo.Pričao Prvoborac pukovnik Radisav Brajović da je u IIs.ratu naišao na njih.Brajovići naseljavaju Vraku i Skadar i u 18. I 19.v(Ðuretići i Ajkovići koji iz Zete a od Brajovog su sina Đurete naseljavau Gril i Srati Borič) Iz Krasovine s kraja 18. v. odlazi u Gril Rade(od Kotlešića – Vukašin- Kotlo ) i od njega je 5-6 domova Brajovića – Radičića.
Život Crnogorskih iseljenika na tim prostorima bio je često golgotan.
1991.g u CG prelazi veliki broj porodica a među njima 77. članova Brajovića.Nosili su Albanska prezimena i to:Braja, Ferizaj, Jakoja, Bercanaj, Stefo, Stefaj, Mbroja, Tuša i Joko.
11. januar 2018. u 20:59
Budo Brajović
Brajoviċi iz okoline Prokuplja uzeli su prezimena (sada se prezivaju)
Ninković i Popoviċ.Ovaj podatak mi je poslao rođak iz Beograda.Ovo je dobro saznanje da (kao što ste i pročitali u dosadašnjem pisanju)od našeg zajedničkog pretka Braja ima toliko veliki broj (pod)bratstava.
Ako Vi imate neko saznanje javite se ..
.
12. januar 2018. u 20:28
Budo Brajović
PRETRAŽUJUĆI neko duže vrijeme od Braja Pavkova ima (za sada )46 prezimena i to: Brajovići, Brajevići, Jovovići, Ikovići, Filipovići, Điknići, Đuretići, Ajkovići(u Mojanovićima Zeta), Vukeljići (u Martinićima), Savićevići, Jugovići, Begovići , Pavlovići i Ćurčići ( od Brajovića G. Milanovac), Ninkovići i Popovići (Prokuplje), Tomkovići, Prelevići, Rajovići (Pljevlja), Radičići,Vasos i Mavrovouniotis ( od Vasa Crnogorca, Generala i nar. heroja Grčke), Čučković (Trebinje),Čičković, Čkulić, Čmanjak, Čmanjčić, Čučkov(Makedonija), Čučić(prez. sa Č (7) dobili po tome što je brat bratu rekao kad je jedan odselio iz Osojnika: kad nećeš samnom Ti onda čuči tu bez igđe išta a ovaj je njemu odgovorio:Ti ćeš bolje čučat od mene pred tuđi prag),Jahići. U Albaniji su im prisilno promijenili prezime kao:Braja, Ferizaj, Jakoja, Bercanaj, Stefo,
Stefaj,Mbroja, Tuša, Joko, Baštić, Ferhati, Veri,Pjetri,Grima, Ivanovići. .Od naših iseljenika u SAD ima sigurno još.I za mene sve ovo je nevjerovatno da za 580.g do rođenja Brajova ima ovoliko posebnih brarstava.Možda ili sigurno za Ginisovu knj.rekorda.
15. januar 2018. u 20:16
Budo Brajović
PONIKVICA Brajovićka je ljetnja planina Brajovića.
Brojčano ojačani i prirodno su se otvorile potrebe za proširenje teritorije prema planini.Prvo Gostilje pa Vukotica (9.km. visočije)i s početkom 18.v.Ponikvica još visočije nv.1460.m(je jedna od najljepših Crnogorskih planina).Po običajnom pravu pored Brajovića(Jovovića, Filipovića, Ikovića,Savićevića…) pravo još imaju i sva ostala bratstva koja sa njima žive(Babići, Račići, Vukanovići, Stankovići…)kao i oni Bjelopavlići koji su učestvovali sa Brajovićima u izradi puta ka planini(Jedan broj Dragovića, Kalezića,Đurovića i Kuzmanovići) Ustvari Brajovići nijesu nikome zabranili da izdignu na ovu njihovu planinu ali bez prava na pravo .Poslije ll.sr.na ovoj planini bilo je 43.izdigaoca- stočara, bilo je i odmaralište za đecu pekara,prodavnica i dr.Izvora na planini je : Mukmulj, Kapavica više jezera, Ublica(Culin i Zorkin uba)Petrovač u ponore.Kolibe su rađene krajem (obodom planine)ispod brda dok u novije vrijeme to pravilo starih se narušava.Gostiju je uvijek bilo i male kolibe uvijek su bile pune čeljadi.Ko je i makar jednom bio na ovu planinu nosi je u najjljepšem pamćenju. Na srednjoj Ponikvici opština Danilovgrad uz pomoć države CG revativizovala je jezero od preko 1.ha (invest.170.000e)Ova planina ima sve više izletnika posebno stranaca a gostoprimstvo na njoj ne izostaje ni dan danas.Pa dobro STE došlii.Na Ponikvici se dolazi od Danilovgrada preko Studenog i preko Gostilja. Od Podgorice preko Radobča a i od Kolašina i Nikšića.
23. februar 2018. u 00:07
Sladjana
Pa da vas sve pozdravim i pridruzim se!I ja bih nesto da saznam o mojim Djureticima(Mojanovici-Zeta)..al najvise me interesuje o pretku barjaktaru za vrijeme kralja Nikole,Nesa Djuretica!Molim vas ako o tome imate podatke,da je negdje pisano o toj bici i bilo sta drugo bila bih zahvalna!Srdacan pozdrav!Sladjana
26. februar 2018. u 21:46
Branko Todorović
Slađana, svrati na forum, pa to pitaj. Tamo će ti neko pre odgovoriti nego ovde. 😉
25. februar 2018. u 17:23
Budo Brajović
Savić Brajović( od koga je ogranak Savićevića) imao je sinove Blagotu i Gavrila. Bili su oba stotinaši Brajovića. Blagota je poginuo na Dugu nikšićku 1862.g.Ostavio je malog sina od 4. g. Buljana koji gine na Dečiću 1912.g.
Poslije Blagotine pogibijeje Gavrilo takođe pokazuje veliko junaštvo u mnogim bojevima sa Turcima zašto je nagrađen medaljom Obilića.Kada mu je knjaz Nikola dodjeljivao medalju, rekao mu je : Ti Brajoviću zaslužuješ i mnogo više, zaslužuješ da budeš i stotinaš Brajovića, ali oni već imaju tri stotinaša…Ja Gospodare nijesam Brajović no Savićević( po ocu Saviću) ! E , pa neka Ti je srećno! Tako Brajovići po prvi put oforme i četvrtu stotinu boraca sastavljenu od Brajovića i Kolašinovića(Vukanovića, Stankovića, Gašovića i Đukovića).Medalju Obilića junaštvom i komandirstvom dobili su i oficijer Mitar, sin Gavrilov i kapetan Radoje , sin Mitrov.
Mnogo je znamenitih ličnosti iz ove kuće.
28. februar 2018. u 22:03
Budo Brajović
Poštovana g. Slađana, lijepo je interesovati se o svome porijeklu.Đuretići potiču od Brajovog sina Đurete.Doselili su se iz Krasovine (Bjelopavlića) oko 1475.g.Naime, kada su sinovi Brajovi došli u Zeti, Đureta je otvorio dućan i tu se zadržao i oformio porodicu.Od jednog njegovog potomka su Jahići u BiH od kojih je Lepa Brena.Kasnije, ne za dugo , njegovi unuci i pra unuci se vraćaju u Krasovini. Oni po povratku uzimaju prezime po rodonačelniku Braju i danas se prezivaju Brajovići.Žive u Kosovom Lugu ,Martinićima, Jelenku, Podgorici, Nikšiću i Krasovini.Broje više od 30 domova.(ovi iz Martinića nose prezime poVukelji – Vukeljići).Od Đuretića su i Ajkovići koji takođe znaju da su najbliži srodnici.Žive u Mojanovićima – Zeta, u Vraku okol.Skadra, Podgorici…
Đuretići-Brajovići imaju brojne znamenite ličnosti kao i tvog pretka Neša barjaktara. Kuću tvojih rođaka iz Martinića Vukeljića krasi više od 30. medalja i odličja.Smatra se da od Đurete ima više od 180. domova.Srdačan pozdrav.
1. mart 2018. u 20:18
Budo Brajović
Košutovići- Brajovići, dobili su ogranak po njihovom pretku Nikoli-Ćiću koji je za slavu Petkov-dan (8. avgust mali Petkovdan, čobanska slava Brajovića i slavi se na Ponikvici)ubio košutu i pekao za goste. Pod ovim ogrankom ubrajaju se Nikolići – Brajovići, Savićevići, Jugovići, Begovići i Dunjići.Potomci Košutovića žive u Jelenku, Kosiću a najviše u Beogradu.Smatra se da ih ima više od 150.domova.
Njihova kuća u Krasovini sa stupom bila je najveća u selu. Kako se koji sin ženio dograđivao bi uz očevu kuću svoju. Kaže se da je tako izgrađeno 12. soba pod jednim krovom.Na pregradni zid svaka soba je imala mali otvor da domaćice mogu dodati jedna drugoj tiganj(imali su samo jedan) ili neko drugo posuđe, so ili naruč.