Благојевић
Хаплогрупа: R1a Z280 Z92
Порекло: Крагујевац, Маслошева-Страгари, Србија
Крсна слава: Лазаревдан
Контакт:
_________________________
Благојевић
Хаплогрупа: R1a општи кластер
Порекло: Александровац, Србија
Крсна слава:
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
БЛАГОЈEВИЋИ
(на Међужваљу и Жабљаку)
Благојевићи потичу од братства Дедеића. Презиме Благојевић добили су по Благоју Дедеићу, који је умро око 1850. године. Живио је у селу Гојаковићима код Мојковца. Имао је три сина: Радоја, Спасоја и Јована-Нова. Радоје је био велики јунак. Стално се тукао с Турцима; око 1852. године убије турског одметника и зулумћара Меку Ћеранића, који је чинио велике зулуме и насиље тамошњем становништву, па послије овог убиства са својом браћом Спасојем и Јованом-Новом ускочи у Шаранце. У почетку је живио у Зауглини код рођака десет година, када је добио земљу на Међужваљу, гдје се стално населио. Радоје је имао пет синова: Милосава, Јанка, Марка, Милана и Малишу. Милосав Радојев је имао Јова, Перка и Миливоја. Марко Радојев није оставио потомство јер је млад умро. Милан Радојев имао је синове Радосава, Милоша, Бошка и Божа, а Малиша Радојев имао је Мила. Малиша је ухваћен од стране Шваба и стријељан 1917. године на путу за Никшић.
Милосав Радојев је комитовао по Црној Гори и Србији, одакле се вратио са српском војском с којом је ослободио Жабљак од Шваба; постављен је за његовог команданта, када се разболио од шпањолице и умро за само недјељу дана 1918. године. Радосав Миланов је умро у Мађарској 1917. године, гдје се налазио у заробљеништву, а његовог брата Милоша, учитеља, стријељали су Мађари 1941. године у Кули.
Бошко Миланов је био борац НОР-а од 1941. године; погинуо је као командир чете у Четвртој црногорској пролетерској бригади код Невесиња марта 1943. године.
Јово Јанков је био борац из првих ратова, колонизован је са сином Бранком у Бачко Добро Поље 1945. годике. Бранко је био припадник НОП-а од 1941. године, а Жарко при крају рата. Био је цијењен омиљен човјек, нарочито међу младима.
Марко и Трипко Милосављеви су били школовани људи, што је у оно вријеме била ријеткост. Марко је био учитељ, а Трипко поштански службеник.
Снасоје Благојев је имао два сина: Ивана и Ђура. Иван је завршио богословију на Цетињу, али се није никад запопио. Имао је пет синова: Милована, Радомана, Петра, Радула и Саву. Милован је био борац из првих ратова. Имао је два сина: Драгишу, официра ЈНА, и Слободана, универзитетског професора и доктора правних наука. Милован је 1945. године колонизован у Бачко Добро Поље.
Радоман Иванов је као гимназијалац одведен у заробљенички логор у Мађарску, гдје је умро 1917. године. Петар као геометар службује по разним мјестима Југославије, а од 1945. ради у Београду. И њихов брат Радуле ради у Београду од 1930. године у Сенату. Он је рањен приликом бомбардовања Београда 6. априла 1941. године и остао је инвалид. Њихов најмлађи брат Сава имао је два сина. Сава је био борац НОР-а.
Ђуро Спасојев је био официр црногорске војске, као храбар ратник командовао је водом у балканским ратовима, када је и рањен. Он је учесник и Првог свјетског рата. Ђуро оболијева од шпањолице 1917. године, од које и умире. Остао му је син Спасоје који је као правник службовао по многим мјестима наше земље.
Данас од овог братства нико не живи на Међужваљу, већ су се иселили у разна мјеста наше земље. Неки од њих повремено долазе у свој завичај. Једна породица Благојевића живи у Жабљаку.
Славе Ђурђевдан.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
__________________
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
28. март 2016. у 13:06
Andrijana Blagojevic
Pozdrav!
Ja sam Andrijana Blagojevic iz Prokuplja.Moji su iz Bregovine,Zitni Potok,slavimo sv.Arhangela Mihaila.Moj deda je Slobodan,pradeda Miloje,cukundeda Dragutin.Volela bih da saznam nesto o poreklu i odakle su se doselili u Bregovinu.
1. јануар 2021. у 12:32
Vladan
Blagojevići koji slave Arandjelovdan su poreklom iz CG,Pivska oblast,stara Hercegovina.Po završetku ustanka došli u Srbiju,ima nas i u Šumadiji.Pozdrav.
13. фебруар 2022. у 00:23
Aleksandra Blagojević
Moji također slave Aranđelovdan. Živimo u Banja Luci od početka rata. Otac mi je davno pričao kako naši preci zapravo potiču iz Crne Gore. Ne znam mnogo o Blagojevićima.
21. октобар 2016. у 16:02
Dajana
Pozdravljam sve Blagojeviće!
Moj otac Nedeljko je rođen 1946. u Gornjoj Paklenici na Ozrenu, R. Srpska, a kao dete je s roditeljima i dva mlađa brata doselio u Baranju, Hrvatska, gde je rođena još i njihova sestra. Slavimo Sv. Jovana. Ono što sam uspela saznati je da je moj deda Spasoje Blagojević sin Milina Blagojevića i Jovanke, imao je braću Petra, Nedu, Cvetka i sestru Đurđiju, a oženio Cvijetu rođ. Šarčević (ćerku Nikolije i Đorđa Šarčevića). Za Petrovu decu ne znam, Nedina deca su Cvijetin i Gospava, Cvetkova Nada, Nevena, Mira i Milan, a Đurđijina (udano Stanojević) Spasoje i Gavro. Gavrini potomci su takođe u Baranji, kao i Milanovi i s njima svima sam u kontaktu, a naravno i mojim stričevima, tetkom i njihovom decom.
Volela bih pronaći ostale rođake, kao i informacije o precima i poreklu. Ako se neki Blagojević (a odnosi se i na Šarčeviće) pronađe u ovoj priči, molim da mi se javi na mail: [email protected]
5. новембар 2016. у 22:36
Никола Горана Чедовог Благојевић
Поздрав за све Благојевиће.Ја сам из Подујева,села Д.Лапаштица,Косово.
19. децембар 2016. у 11:58
Ђорђије Благојевић (Светозаров)
Помогао Бог свим Благојевићима ма гдје се налазили.били или ће бити.
За моје прво јављање само да са свима подијелим мишљење да ми Благојевићи славимо више Крсних Слава а да по мојим сазнањима најчешће прослављамо Светог Ђорђа ( 6 мај-Ђурђевдан и 16 новембар – Ђурђиц). Трагајући о нашем поријеклу дошао сам до спознаје да нису тачне информације да су се наши пра..пра…пра…доселили из Црне Горе (замислите колика би требала бити Црна Гора да су се већина племена доселила из ње .Једноставно,кроз историју многи су величали ову Државу јер је некада “црногорац “био синоним “јунаштва и чојства” па смо сви трчали да пуних уста кажемо да и ми потичемо из тих крајева а данас се неки, вјероватно тога и стиде)….него да су се управо из Херцеговине селили у Црну Гору.
Моји Благојевићи су из Возуће .
Други пут више о свему.
Да вас све Господ Бог сачува ма гдје били !!!
19. децембар 2016. у 12:23
Бранко Тодоровић
Бога ми Ђорђије, Црна Гора је и те како насељавала друге српске крајеве, као и Херцеговина. Одатле порекло вуче најмање половина данашњег српског становништва. Тако да, ако је у предању стајало Црна Гора, вероватно је тако и било. Треба погледати само време кад сте досељени, да се види шта је тада била Црна Гора. Кад бисте се тестирали на мушку ДНК, вероватно бисте утврдили и од ког сте племена пореклом.
Узгред, јесте ли гледали књигу Возућа, од Ненада Цвјетковића? Ако нисте, потражите тамо своје Благојевиће (нема регистра, па не могу на брзину да прегледам, али требало би се помињу).
Поздрав,
Defendor
20. децембар 2016. у 09:02
Ђорђије Благојевић (Светозаров)
Помоз Бог !
Доста често се може чути да смо ми СРБИ били 500 година “под турцима” и многи , на жалост, баратају (рекао би -млатарају) са овим податком као да је тачан. А НИЈЕ !!!
Да трагедија буде и већа и Академски образовани људи “испаљују ову округлу цифру ” са великом убјеђеношћу , и што је за мене најинтересантније , ово не говоре никакви антиСРБИ нити србски непријатељи, да би нас понизили и омаловажили , него сами СРБИ !!!
Истина је да су на нашим просторима у вријеме Османлија владали углавном СРБИ који су прешли на ислам.
Таква ситуација је и са нашим ПРЕЗИМЕНИМА .!!!
Да се мало нашалим “Ја нисам “гледао” књигу Возућа од аутора Ненада Цвјетковића .него сам је и “читао” а стицајем околности, на неки начин и “уграђен” у ту књигу, прецизније књиге Ненадове на којима сам му лично веома захвалан.
Међутим, немогу прихватити , да оно што тамо стоји (кориштени подаци великог човјека чије име кад се помене треба устати- Стеве Мркаљевића) о племену БЛАГОЈЕВИЋ да је све баш тако и да су се моји пра…пра ….доселили из Црне Горе,
Када ово кажем , стојим на становишту да сам трагајући за својим коријенима дошао до података у Цркви у Обудовцу ( гдје су биле склоњене књиге из Манастира “Света Тројица” из Возуће )пред нејездом Турака а и у Манастиру Озрен (грађен 1587) стоји да је ту из племена Марића био поп Јаков , да су се СРБи са ових простора расељавали због куге,епидемија и рата (аустро-угарски ратови 1683-1699) посебно у вријеме масовног насељавања турака после губитка Славоније и Угарске (поуздан податак :род КОМНЕНОВИЋА се одселио са Озрена у Топлу (Бока) преко Бањана -дакле у Црну Гору) а према подацима које посједујем мопји Благојевићи су на локалитет Возуће, Петрова села,Мањаче код Бања Луке и Пале доселили са Гласинца (Романија) а не из Црне Горе.
Више о свему другом приликом.
БОГ вам свима дао добро здравље и срећу
20. децембар 2016. у 14:05
Бранко Тодоровић
Како који Срби, Благојевићу, они по рубним крајевима српских земаља били су мање, нпр. данашњој Славонијом Турци су владали око 155 година, Барањом 170 година, Ликом око 165 година, Босном 415 година, Шумадијом у два периода око 415 година (што је све већ пети век), Косовом и Метохијом око 460 година, Македонијом више од 520 година (шести век)… тако да, треба имати на уму да Србија није само Шумадија, већ и један шири простор.
Што се тиче осталих наведених података, могу са њима да се сложим, а ваше тврђење да сте доселили из Гласинца, са Романије, није у супротности са могућом сеобом из Црне Горе, јер је Гласинац највероватније био успутна станица, где се неко дуже, а неко краће задржао. Да се разумемо, из исте приче сам и ја, додуше мало јужније од Гласинца. 😉
Како било да било, мој савет је да урадите тестирање по мушкој лози, то би вам дало поуздан одговор од кога сте заправо потекли. 🙂
Свако добро и чујемо се!
20. децембар 2016. у 22:07
Милорад Богдановић
Бог ти помого Ђорђије Благојевићу из поносите Возуће.
У последњих 100-њак година код обичног човјека као и образовани људи, учестала је ова теза да смо махом сви поријеклом из Црне Горе и Старе Херцеговине, као и глас оних који супротно мисле и пишу о томе, али њихов глас такви нерадо желе да чују. И ја сам мишљења слиним твојима, а колико видим овдје нико то не схвата заозбиљно, мада њигова теза ни мало не изгледа озбиљно, гледајући површину и бројност становништва кроз вјекове, на том простору.
21. децембар 2016. у 09:13
Ђорђије Благојевић (Светозаров)
Бог Ти дао добро здравље и срећу,
Ја би се овдје вратио и још даље у историју , желећи тиме да понешто прозборим ,о томе какву ми учимо прошлост. Наиме, на жалост , нама СРБИМА историју пишу други умјесто наших историчара. Ми вјековима учимо погрешну историју и самим тим живимо на погрешним митовима.
Овдје би навео само један драстичан примјер када је у питању Вук Бранковић, гдје је лажна легенда код нас СРБА постала аксиом, до те мјере да када некога желимо назвати издајником или “проданом душом” ту особу , обавезно, називамо “Вук Бранковић”.
Ипак, истина је значајно другачија !!!
Овдје треба истаћи да након 1389 .године (Након Боја на Косову) нема ниједног извора да помиње његову, наводну, издају кнеза ЛАЗАРА !!!
Знамо да га је оклеветао за издајника Марво Орбин 1601 године у “Краљевство Словена” тако да је та његова “прича” прошла и у 17 . вијеку постала аксиом.
Поново, ми СРБИ то прихватамо.
Тако је и са досељавањем наших предака на овдашње просторе , наводно, из Црне Горе.
Знамо ко нам је писао историју.!
Знамо ко су у највећем проценту били учитељи по селима и градовима.!
Знамо ко је чинио власт у екс.Југи !
Знамо ……..све знамо…………само што нам “превише памети нама самима смета”….
Желим ТИ свако добро, захваљујем се на јављању и са БОЖИЈОМ помоћу чујемо се .
21. децембар 2016. у 13:12
Бранко Тодоровић
Ове крупне историјске теме, молим да се дискутују на форуму, овде је ипак реч о Благојевићима. 😉
Хвала на разумевању! 🙂
21. децембар 2016. у 15:43
Милорад Богдановић
Разумијем гос. Defendor-e.
21. децембар 2016. у 17:43
Јоксим
Дијелим мишљење Дефендора.
Питам Ђорђија и Милорада, чему толико једа ( чак и мржње) према Црној Гори и Црногорцима? Да ли се тако светите учитељима, наставницима, који су Вас учили првим словима азбуке, и бројевима… Зар је њихов гријех што су били из Црне Горе. Сва та “села и градови”, да су имала своје кадрове, то не би запало Црногорце. Антицрногорство, производи антисрпство и обрнуто.
21. децембар 2016. у 20:47
Милорад Богдановић
Defendor-e, могу ли овдје да одговорим Јоксиму, који свакога неистомишљеника овако плачљиво кити својим једноумним патриотизмом.
Ја сам свој патриотизам показао своме непријатељу и печат тога носим видно на себи, тако да не дозвољавам увреде од оних што се јавно изјашњавају као велики Срби или момтенегрини, који увредама желе да скрену пажњу на себе.
22. децембар 2016. у 08:45
Ђорђије Благојевић (Светозаров)
Помоз Бог Јоксиме,
Постојала је дилема да ли да ТИ одговорим или да ТЕ ,једноставно изигноришем, због нетачно изнесених ,зашто не рећи -Лажи.
Ја никога не мрзим, а најмање црногорце ,а нисам ни дужан да ТИ се правдам јер би тиме и код ТЕБЕ стекао утисак да сам за нешто скривио. Једноставно , разговарајмо о Племену БЛАГОЈЕВИЋА нс овом мјесту а ако си “јуначина” спреман сам да увијек попијемо кафу гдје ТИ одговара и на један нормалан, пристојан и цивилизован начин разговарамо о свим интересантним, за нас, темама,
Поздрав од срца
8. јануар 2021. у 20:16
Sekula Blagojevic
djordji ja slazem se sa tobom u potpunosti, mozda si i ti porjeklom iz Gorazda,
22. децембар 2016. у 13:19
Јоксим
Бог ти помогао Ђорђије,
Увијек сам спреман за разговор, ђе год било, “на један нормалан, пристојан и цивилизован начин”.
Лијепи поздрави!
23. децембар 2016. у 09:37
Ђорђије Благојевић (Светозаров)
Помоз БОГ Јоксиме,
Моје године, образовање,статус итд итд ми и недозвољавају да другачије разговарам.
Питао Би Вас једно :
“Узимајући у обзир Ваше широко и свестрано образовање јако ме интересује шта ви знате о племену БЛАГОЈЕВИЋ ” ? да бих и ја, коначно, комплетирао историјат свог племена.
Срдачан поздрав
3. децембар 2019. у 11:20
Djole Blagojrvic
Dragi imenjace Djordjije, Ne postoji pleme Blagojevica.
Postoji bratstvo Blagojevici.
Najvise pripadnika tog brtstva zivelo je u Pivi-Stara Hercegovina.
Dakle u plemenu Piva.
Znam to i kao jedan od Blagojevica koji je tamo rodjen posle teskog stradanja naseg bratstva od strane ustasa i balista koji su bili u sastavu SS divizije princ Eugen.
Ubijeno je 232 Blagojevic ,od cega su trecina bila deca mladja od 10 godina.
Posle tog genocida nismo se oporavili i male su sanse da do toga dodje, posto su komunisti pod vidom tzv industrijskog razvoja odmamili mlade Blagojevice u gradove, tako da sada ima mozda desetak stalnih stanovnika u tri sela /Bukovac, Duba i Zaborje/
u kojima su ziveli samo Blagojevici.
29. април 2022. у 17:59
Danilo Blagojević
Da moj deda je u Prokuplje došao sa 7 brata , a rodjen je u Dubi pored Brezne. Bio sam tamo više puta a zadnji put upoznao Radonju koji tamo drži etno selo. Pozdrav
11. јул 2022. у 07:21
marko blagojevic(sveti jovan)
pozdrav zainteresovalo me sada ovo posto ja zivim u mjestu jasenova kod teslica a pored selo odma se zove brezna sto sigurno nijr slucajnost 0038766916793
24. децембар 2016. у 14:41
Јоксим
Бог ти помогао Ђорђије,
У дилеми сам да ли иронишете са оним: “узимајући…” Ипак одговорићу.
Мало ја знам. Кад је у питању Република Српска, или шире подручје Босне и Херцеговине, ту има бољих зналаца од мене. Познато Вам је да су Благојевићи разнородни. Сви потичу од неког ко се звао Благоје… Најбоље је да урадите ДНК тест по мушкој линији, тако се рјешава дилема да ли сте аутохтони у Вашем крају, или сте од Херцеговине, а можда и из Црне Горе? У случају Благојевића, али и других презимена, не ради се о племену, већ о братству. Мора се разликовати племе, братство, род…
Колико ми је познато, многи родови са Озрена држе да су поријеклом из Црне Горе. Не мора то да буде тачно. Имао сам прилику да прочитам књигу: Преци и потомци Лазаревића, од Цвијетина Лазаревића, ауторско издање, Смедерево, 2016.г. Књига обрађује родослов Лазаревића из Карановца – на сјеверним падинама Озрена. То је Вама боље познато. Колега Цвијетин Лазревић је на основу података, црквених и архивских и памћења која су преношена са кољена на кољено дошао до Лазара, који је рођен 1821, године у околини Пљеваља, мјесто Моћовац, близу Бољанића.
Зна се , да је послије аустријско -турског рата (1737 – 1739) и куге која је тада харала, дошло до страдања становништва на Озрену. Становништво на Озрену се обнављало честим миграционим таласима из источне Херцеговине и сјевернијих крајева Црне Горе.
Желим успјех у раду на родословљу Благојевића из Возуће.
Лијепи поздрави!
11. мај 2017. у 17:31
Aлександар
Помаже Бог
Моји су родом из Доњег Забеља (општина Глоговац на Косову и Метохији). Деда се звао Мирко а прадеда Ђорђе 60тих година су се преселили у Косово Поље. Славимо Св.Алимпија Столпника. Хтео бих да сазнам нешто више о пореклу и одакле су се моји претци доселили. Хвала унапред.
15. новембар 2017. у 11:39
Miroslav B Mladenovic Mirac
Још се не истражује род БЛАГОЈЕВИЋ на југу Србије. Моја сазнања су да су једни добијали презиме-изведено из имена претка БЛАГОЈЕ; док други су пореклом из Црне Горе или Херцеговине, који су разним “бежанијама” преко Шумадије и Косова(села општине Глоговца са КИМ) доспели у овај крај југа Србије(власинско-лужнички).
Запазио сам да су у црнотравској општини(Дарковце)-населили се у Д.Ломница(Власотинце) са славом Св. Ранђел, у с. Крушевица (Власотинце) са крсном славом Св. Никола, док род Благојевић који се из Криви Дел(Ц.Трава) преко с.Борин Дола(Власотинце) се “призетио” у махали Ђорђине села Горњи Дејан(Власотинце) славу Св. Ђорђу”посну-9 децембар на дан Св. Алимпије Стилпник, а у Глоговцу се не помиње “Св. Ђорђа “посна”-него Алимпије, а ова два свеца су “спојена” у један јер су руска и грчка православна црква оба свеца у градњи храмова их осветиле истога дана, па се често у Западној Македонији, Северној Албанији,Грделичкој Клисури и неким селима Власотинца каже славимо:” Св. Ђорђу на Дан св. Алимпије”-Подвукао:М.М).
4. новембар 2023. у 22:23
Petar Blagojevic
Javi se na e-mail ili viber
+491733692066
26. мај 2017. у 10:41
Растко Благојевић
Помаже бог браћо презимењаци, мене интересује једна ствар, па бих волио да видим са вама. Наиме моја породица живи у Фочи, село Сусјешно, а од предака знам само до чукунђеда. Из неких извора сам извукао да смо поријеклом негдје око планине Пиве. Знам да смо дошли из Црне Горе у Главицу у Устиколини БиХ,одакле су нас Ченгићи отјерали у Фочу. Ми славимо Ђурђевдан. Е сад ме интересује да ли ми водимо поријекло од Дедеића, и да ли је иста породица Благојевић у питању? Било би ми драго кад би ми неко добро објаснио, јер ме интересује поријекло. Унапријед хвала
26. мај 2017. у 11:11
Растко Благојевић
Мој прађед се звао Раде, а чукунђед Крсто који је отјеран са Главице у Сусјешно.Не знам тачно у ком кољену су дошли из ЦГ у БиХ, ал иби волио и то сазнати
26. мај 2017. у 11:30
Растко Благојевић
U međuvremenu sam našao da smo porijeklom iz sela Brezna.
30. мај 2017. у 20:34
Miroslav B Mladenovic Mirac
Порекло презимена Благојевић (призетен потомак Петар из с. Дарковце (Црна Трава) у с.Д.Ломница, општина Власотинце):
Родоначелник: Петар
Крсна слава у с. Дарковце: Свети Ранђел, а у село Д.Ломница преузета слава као “призетка-на земљу” је Свети Никола (19.децембар).
Благојевић (призетак у с.Ломницу из с. Дарковце-Црна Трава): Крсна слава „на земљу“ (призетак) у Д. Ломници је Свети Никола (19. децембар). а у с. Дарковце Свети Ранђел
Презиме: Благојевић
Предак Благојевића је из село Преслап (Црна Трава).
Постоји прича да је неки Радул имао два сина. Један “ прумућурнији”, а други мање сналажљивијији.
Првог сина је оставио код себе да живи у Преслап (Црна Трава), а другог сина са женом и једном кравом га је “пустио” низ планину “Плану”- да лута и тражи себи нови дом за живот.
Тај брат са женом и том једном кравом је лутао планином и зауставио се у Златову махалу села Дарковца (Црна Трава) и ту формирао своју фамилију, која и данас на почетку 21. века постоји.
Један од предака тог брата је био Петар, који се призетио у село Доња Ломница. У село Доња Ломница од тај родослов тог брата из Златове махаке (Дарковце-Црна Трава) .
Познат је овај родослов Благојевића у село Доња Ломница (Власотинце):- Никола (1982), Ненад (1984)-Ђокица (1982)- Благоје (1960)-Ђорђе (194?)-Петар-Никола.
Један од потомака овог рода Јоца Благојевић и данас на почетку 21. века живи у Златову махалу села Дарковце (Црна Трава); а Благојевића има и у Преслапу, Кални- Црне Траве и другим местима (Крушевица-Власотинце) и широм Србије.
Запис: 2012.г.село Доња Ломница општина Власотинце
Казивач: Ђокица Благојевић, с. Доња Ломница
Забележио: Мирослав Младеновић, наставник математике и локални етнолог, Власотинце
http://www.poreklo.rs/2013/01/28/poreklo-prezimena-selo-donja-lomnica-vlasotince/
31. мај 2017. у 17:16
Aлекса
У Доњем Ранковићу (општина Теслић) одувијек је (колико ја познато), била само једна кућа Благојевића, она у којој сам и рођен; мој отац Стојан је син Алексе, чији се отац звао Теодор…. Заједно са оцем сам, средином седамдесетих година прошлог вијека, започео траганје за нашим коријенимна, и том приликом сазнао да ми највјероватније поријекло водимо из Црне Горе. Разговарали смо, једном приликом, са неким скоро стогодишнјим хаџијом који је памтио причу свога оца о досељаванју на то имање са којег сам поникао, и тако “докучили” почетак 19. вијека када су се, наводно, моји преци “бјежећи од турске одмазде након убиства турчина у Црној Гори” скрасили у овом крају. Мој отац Стојан, јединац у свога оца Алексе, наслиједио је традицију слављења Крсне славе Ђурђевдана, коју и данас, у кући на истом имању, слиједи најмлађи брат Момир. Поздрав Благојевићима, свака допуна је добродошла.