Порекло презимена Благојевић

5. марта 2012.

коментара: 125

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ БЛАГОЈЕВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Благојевић

Хаплогрупа: R1a Z280 Z92

Порекло: Крагујевац, Маслошева-Страгари, Србија

Крсна слава: Лазаревдан

Контакт:
_________________________

Благојевић

Хаплогрупа: R1a општи кластер

Порекло: Александровац, Србија

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

БЛАГОЈEВИЋИ

(на Међужваљу и Жабљаку)

Благојевићи потичу од братства Дедеића. Презиме Благојевић добили су по Благоју Дедеићу, који је умро око 1850. године. Живио је у селу Гојаковићима код Мојковца. Имао је три сина: Радоја, Спасоја и Јована-Нова. Радоје је био велики јунак. Стално се тукао с Турцима; око 1852. године убије турског одметника и зулумћара Меку Ћеранића, који је чинио велике зулуме и насиље тамошњем становништву, па послије овог убиства са својом браћом Спасојем и Јованом-Новом ускочи у Шаранце. У почетку је живио у Зауглини код рођака десет година, када је добио земљу на Међужваљу, гдје се стално населио. Радоје је имао пет синова: Милосава, Јанка, Марка, Милана и Малишу. Милосав Радојев је имао Јова, Перка и Миливоја. Марко Радојев није оставио потомство јер је млад умро. Милан Радојев имао је синове Радосава, Милоша, Бошка и Божа, а Малиша Радојев имао је Мила. Малиша је ухваћен од стране Шваба и стријељан 1917. године на путу за Никшић.

Милосав Радојев је комитовао по Црној Гори и Србији, одакле се вратио са српском војском с којом је ослободио Жабљак од Шваба; постављен је за његовог команданта, када се разболио од шпањолице и умро за само недјељу дана 1918. године. Радосав Миланов је умро у Мађарској 1917. године, гдје се налазио у заробљеништву, а његовог брата Милоша, учитеља, стријељали су Мађари 1941. године у Кули.

Бошко Миланов је био борац НОР-а од 1941. године; погинуо је као командир чете у Четвртој црногорској пролетерској бригади код Невесиња марта 1943. године.

Јово Јанков је био борац из првих ратова, колонизован је са сином Бранком у Бачко Добро Поље 1945. годике. Бранко је био припадник НОП-а од 1941. године, а Жарко при крају рата. Био је цијењен омиљен човјек, нарочито међу младима.

Марко и Трипко Милосављеви су били школовани људи, што је у оно вријеме била ријеткост. Марко је био учитељ, а Трипко поштански службеник.

Снасоје Благојев је имао два сина: Ивана и Ђура. Иван је завршио богословију на Цетињу, али се није никад запопио. Имао је пет синова: Милована, Радомана, Петра, Радула и Саву. Милован је био борац из првих ратова. Имао је два сина: Драгишу, официра ЈНА, и Слободана, универзитетског професора и доктора правних наука. Милован је 1945. године колонизован у Бачко Добро Поље.

Радоман Иванов је као гимназијалац одведен у заробљенички логор у Мађарску, гдје је умро 1917. године. Петар као геометар службује по разним мјестима Југославије, а од 1945. ради у Београду. И њихов брат Радуле ради у Београду од 1930. године у Сенату. Он је рањен приликом бомбардовања Београда 6. априла 1941. године и остао је инвалид. Њихов најмлађи брат Сава имао је два сина. Сава је био борац НОР-а.

Ђуро Спасојев је био официр црногорске војске, као храбар ратник командовао је водом у балканским ратовима, када је и рањен. Он је учесник и Првог свјетског рата. Ђуро оболијева од шпањолице 1917. године, од које и умире. Остао му је син Спасоје који је као правник службовао по многим мјестима наше земље.

Данас од овог братства нико не живи на Међужваљу, већ су се иселили у разна мјеста наше земље. Неки од њих повремено долазе у свој завичај. Једна породица Благојевића живи у Жабљаку.

Славе Ђурђевдан.

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

__________________

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (125)

Одговорите

125 коментара

  1. Marko Blagojevic

    +381655654700
    WATSAPP
    VIBER
    [email protected]

  2. Јован Благојевић

    Помаже Бог свим Благојевићима, из Ратара сам(Смед. Паланка) знам да су моји дошли из Црне Горе половином 19 века из околине Даниловграда. Славимо св. Илију и колико видим од свих који су се овде јавили, једино моји ту славу славе. Било нас је у неком периоду до четири куће, али ја сада остајем једини мушки потомак моје породице. Интересује ме ако неко зна нешто о нашим прецима, верујем да нас има још. Нашао сам податак да су моји дошли из Чурноца 1848. (Бјелопавлићи). Рођени брат мога прадеде за који дан пуни 95. и још је, хвала Богу, здрав. Ни он не зна пуно о томе ко је остао у Црној Гори и да ли су се још негде селили, а желео бих да сазнам више о томе. Захвалан сам на сваком одговору. Живи били!

  3. Никола Благојевић

    Поздрав. Ја сам Благојевић Никола и живим у Баћевцу (околина Београда).Имамо родбину у Мељаку,а по некој причи сми из околине Требиња,а у току сеобе стигли смо у Жарково (околина Београда).Славимо Св.Николу

  4. Војислав Ананић

    БЛАГОЈЕВИЋ, патронимик од личног имена Благоје. Благојевићи су врло стара херцеговачка породица која је живјела у Пољицу (Попово) и у Љутом Доцу (Широки Бријег), одакле су се углавном одселили. Читлучки Благојевићи доселили су се из околине Ливна, Гламоча и Бугојна, отприлике у XVIII вијеку. Славе Часне Вериге. 

  5. Војислав Ананић

    БЛАГОЈЕВИЋ (п), старе породице које су биле настањене у Пољице (Попово) и Љутом Доцу (Широки Бријег). У Пољицу су “давно живјели у Ђурђевића кућетинама”. У Љутом Доцу су “изумрли прије 200 година” (59:267,344).

    Извор: РИСТО МИЛИЋЕВИЋ – ХЕРЦЕГОВАЧКА ПРЕЗИМЕНА, Београд, 2005.

  6. Nika

    Moj deda , pradeda i cukun deda su ziveli u mestu Krupanj blizu Loznice..
    Danas svi zivimo u Loznici.Deda se ne seca mnogo jer nije cuo price od svog oca umro ja kada je deda imao. Oko 3 ili 4 godine…

  7. Алекса Благојевић

    Поштовани презимењаци, поздрав свима!
    Ја сам из Велике Моштанице, село на крају Београда, између реке Саве и ибарске магистрале. У мом лепом селу има десетак кућа Благојевића, сви смо род и сви славимо Св. Јована Крститеља. У пар књига о селу постоје неки подаци, једна каже да смо дошли из Груже, док се у другој спомињу Ваљево, Босна и Црна Гора. Отац Зоран, деда Ђорђе, прадеда Алекса, мој имењак, имам 23 године.
    Желео бих сазнати све што могу о свом пореклу, па вас молим да помогне ко год зна и може.
    Хвала унапред и све најбоље!

    • Blagojević Baćo

      Dugo godina sam istraživao poreklo porodice Blagojević. Mi smo svi poreklom iz Crne Gore, pleme Pivljani, sa Pivskog jezera. Slava nam je sv. Jovan. Vekovima smo se raseljavali na sve strane i mešali sa drugima. Ponekad zbog nekih hajdučkih ubistava vlastodržaca smo morali da se odselimo i promenimo prezime i slavu da bi se bolje sakrili. Sad nas ima svuda.

  8. Baćo

    Ko zna nešto više o porodici Blagojević iz Rude Bukve i precima, neka mi se javi da ukrstimo podatke i tako saznamo nešto više.
    [email protected]