Благојевић
Хаплогрупа: R1a Z280 Z92
Порекло: Крагујевац, Маслошева-Страгари, Србија
Крсна слава: Лазаревдан
Контакт:
_________________________
Благојевић
Хаплогрупа: R1a општи кластер
Порекло: Александровац, Србија
Крсна слава:
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
БЛАГОЈEВИЋИ
(на Међужваљу и Жабљаку)
Благојевићи потичу од братства Дедеића. Презиме Благојевић добили су по Благоју Дедеићу, који је умро око 1850. године. Живио је у селу Гојаковићима код Мојковца. Имао је три сина: Радоја, Спасоја и Јована-Нова. Радоје је био велики јунак. Стално се тукао с Турцима; око 1852. године убије турског одметника и зулумћара Меку Ћеранића, који је чинио велике зулуме и насиље тамошњем становништву, па послије овог убиства са својом браћом Спасојем и Јованом-Новом ускочи у Шаранце. У почетку је живио у Зауглини код рођака десет година, када је добио земљу на Међужваљу, гдје се стално населио. Радоје је имао пет синова: Милосава, Јанка, Марка, Милана и Малишу. Милосав Радојев је имао Јова, Перка и Миливоја. Марко Радојев није оставио потомство јер је млад умро. Милан Радојев имао је синове Радосава, Милоша, Бошка и Божа, а Малиша Радојев имао је Мила. Малиша је ухваћен од стране Шваба и стријељан 1917. године на путу за Никшић.
Милосав Радојев је комитовао по Црној Гори и Србији, одакле се вратио са српском војском с којом је ослободио Жабљак од Шваба; постављен је за његовог команданта, када се разболио од шпањолице и умро за само недјељу дана 1918. године. Радосав Миланов је умро у Мађарској 1917. године, гдје се налазио у заробљеништву, а његовог брата Милоша, учитеља, стријељали су Мађари 1941. године у Кули.
Бошко Миланов је био борац НОР-а од 1941. године; погинуо је као командир чете у Четвртој црногорској пролетерској бригади код Невесиња марта 1943. године.
Јово Јанков је био борац из првих ратова, колонизован је са сином Бранком у Бачко Добро Поље 1945. годике. Бранко је био припадник НОП-а од 1941. године, а Жарко при крају рата. Био је цијењен омиљен човјек, нарочито међу младима.
Марко и Трипко Милосављеви су били школовани људи, што је у оно вријеме била ријеткост. Марко је био учитељ, а Трипко поштански службеник.
Снасоје Благојев је имао два сина: Ивана и Ђура. Иван је завршио богословију на Цетињу, али се није никад запопио. Имао је пет синова: Милована, Радомана, Петра, Радула и Саву. Милован је био борац из првих ратова. Имао је два сина: Драгишу, официра ЈНА, и Слободана, универзитетског професора и доктора правних наука. Милован је 1945. године колонизован у Бачко Добро Поље.
Радоман Иванов је као гимназијалац одведен у заробљенички логор у Мађарску, гдје је умро 1917. године. Петар као геометар службује по разним мјестима Југославије, а од 1945. ради у Београду. И њихов брат Радуле ради у Београду од 1930. године у Сенату. Он је рањен приликом бомбардовања Београда 6. априла 1941. године и остао је инвалид. Њихов најмлађи брат Сава имао је два сина. Сава је био борац НОР-а.
Ђуро Спасојев је био официр црногорске војске, као храбар ратник командовао је водом у балканским ратовима, када је и рањен. Он је учесник и Првог свјетског рата. Ђуро оболијева од шпањолице 1917. године, од које и умире. Остао му је син Спасоје који је као правник службовао по многим мјестима наше земље.
Данас од овог братства нико не живи на Међужваљу, већ су се иселили у разна мјеста наше земље. Неки од њих повремено долазе у свој завичај. Једна породица Благојевића живи у Жабљаку.
Славе Ђурђевдан.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
__________________
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
3. јун 2022. у 00:52
Draško Blagojević
Pozdrav Blagojevići ,o poreklu mi je govori malo nešto otac,poreklo da je iz Crne Gore i za vreme turaka da nebi prodali veru za večeru su naselili se pod Ozren u Bosni kako je kasnije kolonizacijom u Vojvodini deda je stigao sa porodicom u S.Mitrovicu,slava je sv.Nikola zimski posna slava.Na služenju vojnog roka u CG reče mi jedan Nikšićan kršni da su svi Blagojevići crnogorci koji su se raselili i malo ih se vratilo u CG. Moj kontakt [email protected]
6. новембар 2022. у 15:08
Blagojević
Blagojevići su poreklom iz plemena Pivljani,s Pivskog jezera u Crnoj Gori.
4. новембар 2023. у 22:18
Petar Blagojevic
Javi se na e-mail
23. мај 2023. у 08:59
Александар Благојевић
читам твој коментар и много тога нам је исто што се прошлости тиче.
Ђед ми је причао да су на Озрен дошли из Црне Горе, након прогона од стране Турака.
Од рата 92″ живимо у Бијељини.
Крсна слава нам је Аранђеловдан.
Онај који је и могао да ми да неку информацију је био ђед који више није међу живима, а отац и нема неке инфо а ни емпатије да сазна више о нашем поријеклу.
У Црној Гори сам често, у Даниловграду и у Бару имам тетке (очеве сестре), које су се са породицама за вријеме овог задњег рата тамо преселиле и живе и дан данас али невезано за то што нам је поријекло из Црне Горе.
Ето, ако неко има више информација замолио бих да их самном подијели.
22. јануар 2024. у 23:34
Marko
Knjiga “Piva” akademika Obrena Blagojevica sadrzi odjeljak gdje on objasnjava porijeko prezumena Blagojevic.
11. јануар 2023. у 01:54
Blagojevic Vladimir
Postovanje, interesuje me ima li koga od Blagojevica koji slave Petrovdan?
14. април 2023. у 11:15
Rade Blagojevic
Ja slavom Petrovdan živim u Raški.
30. октобар 2023. у 17:47
Nikola
Ja sam Nikola Blagojevic iz Svilajnca.Moj deda je Radisa, pradeda Dragutin, cukun deda Steva. Selo Strmosten. Pozz
27. новембар 2023. у 10:20
Сава Благојевић
Зна ли неко порекло Благојевића из Новог Села код Врњачке Бање? Славе Мратиндан.
22. јануар 2024. у 23:40
Marko
Благојевићи. Једно од најбројнијих пивских братстава. Прије рата било их је око 70 домова, па су у рату тешко настрадали, али их и сада има око 40 кућа. Живе у селима Буковцу и Дубој, скоро искључиво они, а има их и у Доњим Рудиницама, Потприсојима и у Милошевићима. Славили су Ђурђевдан.
По предању, поријеклом су из околине Невесиња, али су се њихови преци у Пиву доселили негдје крајем XVI вијека. У Буковцу су живјели три брата: Благоје, Марко и Дамјан, па се након убиства неког Турчина морали раселити. Дамјан и Марко оду у Гацко, гдје овај посљедњи и остане у Изгорима, и од њега су Марковићи, а Дамјанов потомак Алекса преће у Ускоке и од њега су Алексићи (Дамјановићи). Благојеви синови се раздвоје, па једни оду у Голију, на Крстац, а други на Челиково Поље. Њихову земљу у Буковцу купе Гаговићи и Пејовићи. Касније се сви Благојевићи врате, откупе старину и поново населе у Буковцу. Око 1840. године било их је само 8 кућа, али су се касније намножили и разгранали тако да су се мећуообно узимали. Знају за све претке од Благоја (рођен око 1650). Тако, на примјер, једно стабло иде овако: Благоје — Станоје — Јован — Ристо (рођен око 1760) — Милета — Миливоје, а друго: Благоје — Арсеније — Ђуро — Арсеније (Зец) — Обрен (Бећо) — Тодор (рођен 1886). Ристо (Кусан) је око 1810. године убио четовоћу Брацоку, кад је овај са Пиперима био плијенио овце из Буковца, Миљковца и Рудиница. Брацоку је посјекао Лука Шућур. У Дубој су испрва биле само зимске стаје, па су се око 1860. тамо настанили најприје Станоје и Беле, а затим и други. У Рудинице се на мираз код Дамјановића, око 1880, одселио кнез Ђурко Благојевић, а у Потприсоја браћа Костадин, Обрад и Секул, тек послије првог свјетског рата. Благојевића има и у Шипачну, гдје се одселио Пејо, у околини Прокупља, гдје су се одселили: Гале, са 8 синова („Осмаци”), Пеко, Антоније и Радоман и у Метохији, гдје су се одселили синови Шпирови: Рако, Симеун и Ђурко. Једна кућа Благојевића (Радојица) била је одсељена у Никшић а у Фочи их има одсељеиих још из ранијих времена.
Iz knjige Piva akademika Obrena Blagojevica
3. март 2024. у 20:23
Z Blagojević
Marko junače (najmlađi sin mi se zove kao i ti ) – ovi citati iz knjige Piva dr Obrena Blagojevića su mi dobro poznati jer je moj pokojni otac imao ovu knjigu. Dr Obren je bio iz Bajovog Polja u Pivi odakle je glavnina docnije raseljenih Blagojevića. Slave Đurđevdan. Njegov prilog doduše šturo govori o raseljavanju iz Pive i daljim prebivalištima porodica. Tačno je da u okolini Foče odakle je i moj otac žive unazad par vijekova Blagojevići iz Pive. Međutim, moja familija Blagojević vodi porijeklo od Matovića iz Banjana u današnjoj Crnoj Gori. Iz jedne od kuća Matovića doseljenih u okolini Goražda početkom devetnaestog vijeka su potekli sinovi Savo i Blagoje, pa otud Savići i Blagojevići. Svi ovdašnji Matovići, Savići i Blagojevići slavimo Lazarevu Subotu. Otac moj je službom stigao u Sarajevo 1948. godine gdje sam i ja sa svojom porodicom živio do početka ovog posljednjeg rata. Svako dobro tebi i našim Blagojevićima gde god bili.