Порекло презимена Благојевић

5. марта 2012.

коментара: 117

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ БЛАГОЈЕВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Благојевић

Хаплогрупа: R1a Z280 Z92

Порекло: Крагујевац, Маслошева-Страгари, Србија

Крсна слава: Лазаревдан

Контакт:
_________________________

Благојевић

Хаплогрупа: R1a општи кластер

Порекло: Александровац, Србија

Крсна слава:

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

БЛАГОЈEВИЋИ

(на Међужваљу и Жабљаку)

Благојевићи потичу од братства Дедеића. Презиме Благојевић добили су по Благоју Дедеићу, који је умро око 1850. године. Живио је у селу Гојаковићима код Мојковца. Имао је три сина: Радоја, Спасоја и Јована-Нова. Радоје је био велики јунак. Стално се тукао с Турцима; око 1852. године убије турског одметника и зулумћара Меку Ћеранића, који је чинио велике зулуме и насиље тамошњем становништву, па послије овог убиства са својом браћом Спасојем и Јованом-Новом ускочи у Шаранце. У почетку је живио у Зауглини код рођака десет година, када је добио земљу на Међужваљу, гдје се стално населио. Радоје је имао пет синова: Милосава, Јанка, Марка, Милана и Малишу. Милосав Радојев је имао Јова, Перка и Миливоја. Марко Радојев није оставио потомство јер је млад умро. Милан Радојев имао је синове Радосава, Милоша, Бошка и Божа, а Малиша Радојев имао је Мила. Малиша је ухваћен од стране Шваба и стријељан 1917. године на путу за Никшић.

Милосав Радојев је комитовао по Црној Гори и Србији, одакле се вратио са српском војском с којом је ослободио Жабљак од Шваба; постављен је за његовог команданта, када се разболио од шпањолице и умро за само недјељу дана 1918. године. Радосав Миланов је умро у Мађарској 1917. године, гдје се налазио у заробљеништву, а његовог брата Милоша, учитеља, стријељали су Мађари 1941. године у Кули.

Бошко Миланов је био борац НОР-а од 1941. године; погинуо је као командир чете у Четвртој црногорској пролетерској бригади код Невесиња марта 1943. године.

Јово Јанков је био борац из првих ратова, колонизован је са сином Бранком у Бачко Добро Поље 1945. годике. Бранко је био припадник НОП-а од 1941. године, а Жарко при крају рата. Био је цијењен омиљен човјек, нарочито међу младима.

Марко и Трипко Милосављеви су били школовани људи, што је у оно вријеме била ријеткост. Марко је био учитељ, а Трипко поштански службеник.

Снасоје Благојев је имао два сина: Ивана и Ђура. Иван је завршио богословију на Цетињу, али се није никад запопио. Имао је пет синова: Милована, Радомана, Петра, Радула и Саву. Милован је био борац из првих ратова. Имао је два сина: Драгишу, официра ЈНА, и Слободана, универзитетског професора и доктора правних наука. Милован је 1945. године колонизован у Бачко Добро Поље.

Радоман Иванов је као гимназијалац одведен у заробљенички логор у Мађарску, гдје је умро 1917. године. Петар као геометар службује по разним мјестима Југославије, а од 1945. ради у Београду. И њихов брат Радуле ради у Београду од 1930. године у Сенату. Он је рањен приликом бомбардовања Београда 6. априла 1941. године и остао је инвалид. Њихов најмлађи брат Сава имао је два сина. Сава је био борац НОР-а.

Ђуро Спасојев је био официр црногорске војске, као храбар ратник командовао је водом у балканским ратовима, када је и рањен. Он је учесник и Првог свјетског рата. Ђуро оболијева од шпањолице 1917. године, од које и умире. Остао му је син Спасоје који је као правник службовао по многим мјестима наше земље.

Данас од овог братства нико не живи на Међужваљу, већ су се иселили у разна мјеста наше земље. Неки од њих повремено долазе у свој завичај. Једна породица Благојевића живи у Жабљаку.

Славе Ђурђевдан.

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

__________________

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (117)

Одговорите

117 коментара

  1. Marko Blagojevic

    +381655654700
    WATSAPP
    VIBER
    [email protected]

  2. Јован Благојевић

    Помаже Бог свим Благојевићима, из Ратара сам(Смед. Паланка) знам да су моји дошли из Црне Горе половином 19 века из околине Даниловграда. Славимо св. Илију и колико видим од свих који су се овде јавили, једино моји ту славу славе. Било нас је у неком периоду до четири куће, али ја сада остајем једини мушки потомак моје породице. Интересује ме ако неко зна нешто о нашим прецима, верујем да нас има још. Нашао сам податак да су моји дошли из Чурноца 1848. (Бјелопавлићи). Рођени брат мога прадеде за који дан пуни 95. и још је, хвала Богу, здрав. Ни он не зна пуно о томе ко је остао у Црној Гори и да ли су се још негде селили, а желео бих да сазнам више о томе. Захвалан сам на сваком одговору. Живи били!

  3. Никола Благојевић

    Поздрав. Ја сам Благојевић Никола и живим у Баћевцу (околина Београда).Имамо родбину у Мељаку,а по некој причи сми из околине Требиња,а у току сеобе стигли смо у Жарково (околина Београда).Славимо Св.Николу

  4. Војислав Ананић

    БЛАГОЈЕВИЋ, патронимик од личног имена Благоје. Благојевићи су врло стара херцеговачка породица која је живјела у Пољицу (Попово) и у Љутом Доцу (Широки Бријег), одакле су се углавном одселили. Читлучки Благојевићи доселили су се из околине Ливна, Гламоча и Бугојна, отприлике у XVIII вијеку. Славе Часне Вериге. 

  5. Војислав Ананић

    БЛАГОЈЕВИЋ (п), старе породице које су биле настањене у Пољице (Попово) и Љутом Доцу (Широки Бријег). У Пољицу су “давно живјели у Ђурђевића кућетинама”. У Љутом Доцу су “изумрли прије 200 година” (59:267,344).

    Извор: РИСТО МИЛИЋЕВИЋ – ХЕРЦЕГОВАЧКА ПРЕЗИМЕНА, Београд, 2005.