Порекло презимена Пилиповић

1. марта 2012.

коментара: 42

Презиме Пилиповић је српско презиме које потиче из Крајине са тромеђе Босне, Лике и Далмације. Прилог о овом презимену послао нам је Драган Пилиповић из Бачке Паланке:

По предању Пилиповићи су дошли у село Велики Цвјетнић, општина Дрвар (БиХ) из Голубића у Далмацији и исто порекло воде Кнежевићи и Јерковићи.

Данас их највише живи у Војводини – Бачка Паланка, Крајишник, Банатско Велико Село, Кикинда, Бачки Јарак, Нови Сад. Такође, Пилиповића има у Београду, Бањалуци, Дрвару и др.

Један део је од пре 100 година отишао у Босански Петровац – Врточе и Бихаћ.

 

Вредан прилог о презимену Пилиповић послао нам је и Илија Шикман:

ПРЕЗИМЕ И ПОРЕКЛО ПИЛИПОВИЋА

Пилиповићи у Облом брду, добили су презиме по Пилипу (Филипу). Очевом крштеном имену додат је наставак -ић, тако да је потомак Пилипов добио надимак Пилиповић.

Матица (закопина) Пилиповића је Велики Цвјетнић на Унцу код Дрвара. То је подручје: Велики Цвјетнић, Очијево и Врховина. Доспели су од југоистока преко северне Далмације и Лике. Славе св. Алимпију. У 19. веку у области средњег Поуња Пилиповића било је 59 кућа у 21 насеље. Ово је период пре Омер-паше 1850. године до после Окупације 1878. године. Са Пилиповићима иде и род Предојевића, такође са славом св. Алимпије. У народу Босанске крајине сачувао се спомен на порекло из Херцеговине и Старе Србије. Из овога се да закључити да су крајеви Старог Влаха, Рашке, Црне Горе и Херцеговине били расадник православног становништва по Далмацији и Босанској крајини, али да није никад напуштало свој родни завичај.

После Карловачког мира 1699. године настају велике промене. Турска остаје без својих покрајине Лике и Далмације. Лика дође под Аустрију, а Далмација под Млетачку Републику. То је условило велику сеобу муслиманског становништва са тог простора, јер се великим делом не хтједе помирити с новим стањем. Напусти досадашњи завичај и пребаци се с ону страну наново постављене границе, тј на десну обалу Уне. Један мањи део муслиманског становништва остаде на затеченом простору, пристаде дакако да се прекрсти било у католичку, било у православну веру. На овим странама остадоше породице чији огранци припадају двема па и трима вероисповестима. То су Пилиповићи, Медићи, Дураковићи, Кличковићи, Кнежевићи, Алагићи, Атлагићи, Даутовићи, Бакрачи и тако даље.

Насеобина (закопина) Предојевића са славом св. Алимпије је Главица код Лазачког поља са 6 кућа у три насеља. Ови Предојевићи не могу се довести у везу са Хасан-пашом Предојевићем, који је из Хецеговине од Билеће. Вероватно пред крај 16. века из Херцеговине довео је своје сународнике и населио их у крајеве око реке Уне.

Део Предојевића мења презине у Пилиповиће. Крећу у миграцију пут Млетачке републике у Далмацију. Трпе велики верски притисак од стране католика па се поново селе. Ова сеоба је занимљива да је усмерена према Бихаћу, гдје су се Турци већ одомаћили, а одатле су њихови преци побегли. Тако су Пилиповићи насели Велики Цвјетнић око 1650. године. Велики Цвјетнић чини висораван изнад долине коју омеђују ријека Уна и Унац односно Крка. Оне су граничне реке села. Пилиповићи су најстарији род на Цвјетнићу. Претпоставља се да је овај простор био потпуно пуст. По традицији Пилиповићи су имали много деце, брзо се ширили у периоду од 1780. до 1790. године када су увођена стална презимена, деле се између себе и узимају нова презимена ради лакшег распознавања. Гранају се на више огранака и узели следећа презимена: Савичићи по Сави, Сјерићи по Сјери (проседом човеку), Тривићи по Триви, Буркићи по претку или названом Бурко, Далићи по Дали (Давиду), Ђудићи по Ђуди (Ђурђију) Ћојановићи по Ћојану (Стојану). Пилиповићи су се бавили повртларством, воћарством, узгојом ситне и крупне стоке.

Велики Цвјетнић је био расадник Пилиповића по Босанској крајини. На простору средњег Поуња, бивши срезови Бихаћ и Цазин, насели су:

Крупа, 2 куће (св. Алимпије) са Цвјетнића, пре Окупације;

Главица, 1 кућа (св. Алимпије) са Цвјетнића око 1865. године;

Добросело, 5 кућа (Ђурђевдан) са Баније;

Љусина 1 кућа (св. Алимпије) са Очијева, пре Окупације;

Велики Радић, 1 кућа (св. Алимпије) од Унца, пре Дољанске буне 1858. године;

Горња Гата, 2 куће (св. Алимпије) са Цвјетнића пре Омер-паше;

Грмућа, 4 куће (св. Алимпије) са Калата, пре 1825. године;

Лохово, 6 кућа (св. Алимпије), са Цвјетнића пре Дољанске буне 1858. године;

Хргар, 15 кућа (св. Алимпије) са Очијева, пре Дољанске буне 1858. године.

Доња Гата, 1 кућа (св. Алимпије), са Врховине. пре Омер-паше;

Злопољац, 1 кућа (св. Алимпије), са Цвјетнића пре Окупавије, од њих су Марићи;

Мала Кладуша, 1 кућа, претпоставити да им је славаЂурђевдан и да су са Баније као ови Пилиповићи у Доброселу;

Беширевића Крндија или само Крндија, 1 кућа (св. Алимпије) са Цвјетнића, пре Окупације;

Тук-Џевар, код Бос. Петровца, Шљивар 10 кућа (св. Алимпија), звали се Пилиповић. Доселио се из Далмације око 1805. Онда је била једна кућа.

Врточе, 10 кућа, у Реџина крају под градином (св. Алимпије), пореклом из Далмације. Око 1875. доселе се на Цвјетнић. Ту је неки од њих нешто скривио па побегне у Лику у Боричевац. Други огранак пређе у Кестеновац. Један ту погине, а удовица му се уда у Врточе и одведе са собом једног сина. Од њега постане 5 кућа. Предак осталих овдашњих Пилиповића одсели 1840. године са Цвјетнића у Палучке више Горњег Вакуфа. После 20 година преселе се одатле у Пркосе а око 1870. с Пркоса у Врточе.

Пилиповићи су уписани у парохијама: Цетинград (Кордун) 1827. године, Гламоч, село Подрадина и Бос. Петровац, село Крњеуша.

У Црној Гори, Пилиповићи су у Крајњем Долу (Ћеклићи) код Цетиња.

Данас су Пилиповићи насељени у многим деловима бивше СФР Југослвије. По месту и општинама у Србији, преко 200 породица су насељени у: Адашевци-Шид, Алекса Шантић-Сомбор, Апатин, Бачка Паланка, Бач. Јарака-Темерин, Б.В.Село-Кикинда, Баностар-Беочин, Барајево-Београд, бегеч-Нови Сад, Београд, Бешка-Инђија, Борр, Челарево-Бач. Паланка,Елемир-Зрењанин, Футог-Нови Сад, Гроцка, Гудурица-Вршац, Инђија, Ириг, Ивањица, Кикинда, Крајишник-Сечањ, Крушевац, Лисовић-Београд, Љуково-Инђија, Наково-Кикинда, Нова Пазова,Нови Бановци, Нови Сад, Обреновац, Опово, Остојићево-Чока, Панчево, Петроварадин-Нови Сад, Пожаревац, ратково-Оџаци, рума, Силбаш_Бач. Паланка, Сириг-Темерин, Сомбор, Сонта-Апатин, Сремчица-Београд, Срем. Карловци, Стари Бановци, Сутјеска-Сечањ, темерин, Угриновци-Земун, Ваљево, Вишњевац-Суботица, Врбас, Вршац, Змајево-Врбас и Зрењанин. Највише је у Бачкој Паланци и Београду.

У БиХ су насељени у: Сарајево, Тузла, Зеница, Долац на Лашви, Велика Кладуша, Мала Кладуша, Кулен Вакуф, Врста, Крњеуша, Бихаћ, Драгочај, Приједор, Дворови, Гаревци, Бањалука, Доње Водићево, Нови Град, Дервента, залужани, Црквина, Равница, Нова Топола, Добој, Међувође, Рамићи, Коз. Дубица, Ламинци, Трн, Кнежица Слабиња, цејреци, Горњи Јеловац, Србац, Александровац, Јохова, Патковача, Костајница, Брод, Градишка и Поткозарје.

У Републици Хрватској Пилиповићи су у: Церник, Сл. Брод, Задар, Гарчин, Купљеново, Отавице, Загреб, Осијек, Св. Филип Јаков, Ђаково, Горња Врба, Пргомеље, Карловац, Тињ, Сисак, Велики Прокоп, Буковље, Винковци, Медвиђа, Биград на мору, Милановац, Ријека, Хвар, Вировитица, Каригадир, Вучевци, Вигањ, Паг, Пировац, Храстелница, Кусоње, Нова Градишка, Вуковар, Сплит, Ладимирци, Подвиње, Врбова, Запрешић, Глина, Велика Горица и Беговићи.

У Словенији је према телефонском именику евидентирано 16 породица Пилиповића.

 

Извор: Милан Карановић: Средње Поуње, Петар Рађеновић: Бјелајско поље и Бравско и садашњи телефонски именици.

 

 

КРСНА СЛАВА: Свети Алимпије Столпник (9. децембар).

ПОЗНАТИ:  Проф. др Стеван Пилиповић познати математичар, Драгица Пилиповић-Чефи некадашња директорка Европске банке за обнову и развој и садашњи директор СББ Србија и многи други.

 

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (42)

Одговорите

42 коментара

  1. Bojan Pilipovic

    Ima i u Martincima-Sremska Mitrovica

  2. Andjelka Pilipovic

    Moji su poreklom iz Like. Slavimo Alimpiju.

  3. Danijela Beslac

    Moja majka, pa i ja smo Pilipovicke. Moji Pilipovici su iz Ljusine, selo kod Bosanske Krupe (danasnja Krupa na Uni) posle rata kolonizovani su u Bočar, selo kod Kikinde. Naše poreklo jeste iz Like, odakle su se moji naselili u Ljusinu. I slava nam jeste sv Alimpije 🙂 Sigurno smo rod.

    • Jovo pilipović

      Danijela, sigurno smo rod dok te vuče tovje porijeklo po majci. I ja slavim sv. Alimpije 09.12. Ja sam iz Palučaka SO Drvar doselio u Beograd, to je deo sela sa ličke strane reke Une. [email protected]
      Bio bih jako srećan da sakupimo cjeli spisak sa svih strana svjeta, rodjake i prezimenjake. Veliki pozdrav.

  4. Vojislav Pilipovic

    Већ сам писао некима који се јављају, а необавештени су, Пилиповићи који су се раселили у многе крајеве бивше Југославије, затим колонизовани после Другог св. рата и расељени 1995. да није тачно да су Пилиповићи, који су се бројно увећали на Цвјетнићу добили нова презимена, Тривићи, Далићи, Ћојановићи, Савичићи, Ђудићи и др. То су наши надимци које смо задржали по засеоцима, а само су Ћојановићи, који су одселили на Боболјуске, а затим даље узели тај надимак за презиме. Друго, Кнежевици могу да буду само род по женској линији и наше су прве комшије и можда досељени на Мали Цвјетнић када и ми, али славе Св. Николу. Тређе, по некима смо од Предојевића који славе Св.Алимпија, по другима смо род са Јерковићима, Шљиварима и Сто(а)лићима, а да водимо порекло од Мачкића, једине породице која на Змијанју слави Св. Алимпија.Обе приче иду ка Далмацији после Кандијског или Морејског рата, а затим сеоба у Унац. Међутим, хрватски писац у помену Влашког устава крајем 15. века у вези са неким суђењем око једниг села и његовог заузећа, помиње четворицу Срба (Влаха) и међу нјима Милована Пилиповића. То је најстарији период кда се то презиме помиње, али одакле су дошли остали подаци су ми непознати. Ко сазна нека се јави. Војислав Пилиповић, Звездара.

    • Slavica Pilipovic

      Cojanovici i Gavricici su samo nadimak po zaseocima na Boboljuscima mi smo Pilipovici i nikad nismo mjenjali prezime. Nasi preci su se doselili sa Velikog Cvjetnica sto nepise u prilogu o prezimenu Pilipovic, vjerujem da je greskom ispusteno prilikom prepiske. Na Boboljuscima Pilipovici zive u dva zaseoka Cojanovici (na Brdu) i Gavricici (Sume ili Sivicki do) sada ima nekoliko kuca Pilipovica koju su vratili posle najzadnjeg rata. Slavimo Svetog Alimpija.

  5. sinisa78

    ja sam rodom iz bugojna pilipovic isto..ali mi slavimo svetog jovana…bilo nas je u bugojnu dosta….

  6. Rajko Lazic

    Meni je potreban rodni list od Pilipović Miloša (ta loza slavi sv. Alimpia) …
    Mi smo naseljeni na području Kozarske Dubice (selo Gunjevci) …
    Treba da je rođen 1880 i neke godine …
    E sad dali u Lici , Dalmaciji ili Bosanskoj Krajini …
    Unaprijed zahvalan

    • Vojislav Pilipovic

      Svi Pilipovici iz Potkozarja su doseljeni iz Velikog Cvjetnica iz Unca, nekad opstina Drvar, a sada opcina Bihac. Doseljeni su u te krajeve koji su bili iseljeni posle Bosansko- Hercegovske bune 1975 – 1878. godine. O tome ima opsirnije i po prezimenima u knjizi Knezica u Knespolju od Milivoja Rodica, Izdanje GrafoMark, Laktasi, 2006.

  7. zeljko

    Ja sam iz Bihaca.Otac mi je sa Oraskog brda(Prkosa).Od rata zivim u Beogradu.Slavim Sv.Alimpija

  8. pedjaa

    Ja sam Pilipovic,otac mi se zvao Milos,a deda Janko.
    Deda se 1950 doselio u Ratkovo- vojvodina.
    Dosao je iz Gradine opstina V.kladusa.
    Slavimo Djurdjevdan.
    Znam samo da poreklo nije iz Drvara.
    Voleo bih da saznam vise o svom poreklu,ali nazalost nemam odakle.
    Ako neko zna vise o toj liniji Pilipovica neka se javi. Pozdrav

  9. ljiljana pilipovic od djudica

    Rodjena sam u Cacku,kci sam oca Branka Pilipovica iz Velikog Cvjetnica. Deda mi se zvao Ilija Pilipovic ,isto ime nosi i moj sin. Svoga dedu nikada nisam upoznala, niti imam bilo kakvu sliku od njega. Bilo bi mi drago ako neko od vas moze da mi pomogne na putu pronalazenja uspomena na moga dedu.Moj je otac nazalost davno preminuo ,tako da ga vise ne mogu pitati o dedi.Puno toplih pozdrava za sve Pilipovice.