Порекло презимена Пилиповић

1. марта 2012.

коментара: 40

Презиме Пилиповић је српско презиме које потиче из Крајине са тромеђе Босне, Лике и Далмације. Прилог о овом презимену послао нам је Драган Пилиповић из Бачке Паланке:

По предању Пилиповићи су дошли у село Велики Цвјетнић, општина Дрвар (БиХ) из Голубића у Далмацији и исто порекло воде Кнежевићи и Јерковићи.

Данас их највише живи у Војводини – Бачка Паланка, Крајишник, Банатско Велико Село, Кикинда, Бачки Јарак, Нови Сад. Такође, Пилиповића има у Београду, Бањалуци, Дрвару и др.

Један део је од пре 100 година отишао у Босански Петровац – Врточе и Бихаћ.

 

Вредан прилог о презимену Пилиповић послао нам је и Илија Шикман:

ПРЕЗИМЕ И ПОРЕКЛО ПИЛИПОВИЋА

Пилиповићи у Облом брду, добили су презиме по Пилипу (Филипу). Очевом крштеном имену додат је наставак -ић, тако да је потомак Пилипов добио надимак Пилиповић.

Матица (закопина) Пилиповића је Велики Цвјетнић на Унцу код Дрвара. То је подручје: Велики Цвјетнић, Очијево и Врховина. Доспели су од југоистока преко северне Далмације и Лике. Славе св. Алимпију. У 19. веку у области средњег Поуња Пилиповића било је 59 кућа у 21 насеље. Ово је период пре Омер-паше 1850. године до после Окупације 1878. године. Са Пилиповићима иде и род Предојевића, такође са славом св. Алимпије. У народу Босанске крајине сачувао се спомен на порекло из Херцеговине и Старе Србије. Из овога се да закључити да су крајеви Старог Влаха, Рашке, Црне Горе и Херцеговине били расадник православног становништва по Далмацији и Босанској крајини, али да није никад напуштало свој родни завичај.

После Карловачког мира 1699. године настају велике промене. Турска остаје без својих покрајине Лике и Далмације. Лика дође под Аустрију, а Далмација под Млетачку Републику. То је условило велику сеобу муслиманског становништва са тог простора, јер се великим делом не хтједе помирити с новим стањем. Напусти досадашњи завичај и пребаци се с ону страну наново постављене границе, тј на десну обалу Уне. Један мањи део муслиманског становништва остаде на затеченом простору, пристаде дакако да се прекрсти било у католичку, било у православну веру. На овим странама остадоше породице чији огранци припадају двема па и трима вероисповестима. То су Пилиповићи, Медићи, Дураковићи, Кличковићи, Кнежевићи, Алагићи, Атлагићи, Даутовићи, Бакрачи и тако даље.

Насеобина (закопина) Предојевића са славом св. Алимпије је Главица код Лазачког поља са 6 кућа у три насеља. Ови Предојевићи не могу се довести у везу са Хасан-пашом Предојевићем, који је из Хецеговине од Билеће. Вероватно пред крај 16. века из Херцеговине довео је своје сународнике и населио их у крајеве око реке Уне.

Део Предојевића мења презине у Пилиповиће. Крећу у миграцију пут Млетачке републике у Далмацију. Трпе велики верски притисак од стране католика па се поново селе. Ова сеоба је занимљива да је усмерена према Бихаћу, гдје су се Турци већ одомаћили, а одатле су њихови преци побегли. Тако су Пилиповићи насели Велики Цвјетнић око 1650. године. Велики Цвјетнић чини висораван изнад долине коју омеђују ријека Уна и Унац односно Крка. Оне су граничне реке села. Пилиповићи су најстарији род на Цвјетнићу. Претпоставља се да је овај простор био потпуно пуст. По традицији Пилиповићи су имали много деце, брзо се ширили у периоду од 1780. до 1790. године када су увођена стална презимена, деле се између себе и узимају нова презимена ради лакшег распознавања. Гранају се на више огранака и узели следећа презимена: Савичићи по Сави, Сјерићи по Сјери (проседом човеку), Тривићи по Триви, Буркићи по претку или названом Бурко, Далићи по Дали (Давиду), Ђудићи по Ђуди (Ђурђију) Ћојановићи по Ћојану (Стојану). Пилиповићи су се бавили повртларством, воћарством, узгојом ситне и крупне стоке.

Велики Цвјетнић је био расадник Пилиповића по Босанској крајини. На простору средњег Поуња, бивши срезови Бихаћ и Цазин, насели су:

Крупа, 2 куће (св. Алимпије) са Цвјетнића, пре Окупације;

Главица, 1 кућа (св. Алимпије) са Цвјетнића око 1865. године;

Добросело, 5 кућа (Ђурђевдан) са Баније;

Љусина 1 кућа (св. Алимпије) са Очијева, пре Окупације;

Велики Радић, 1 кућа (св. Алимпије) од Унца, пре Дољанске буне 1858. године;

Горња Гата, 2 куће (св. Алимпије) са Цвјетнића пре Омер-паше;

Грмућа, 4 куће (св. Алимпије) са Калата, пре 1825. године;

Лохово, 6 кућа (св. Алимпије), са Цвјетнића пре Дољанске буне 1858. године;

Хргар, 15 кућа (св. Алимпије) са Очијева, пре Дољанске буне 1858. године.

Доња Гата, 1 кућа (св. Алимпије), са Врховине. пре Омер-паше;

Злопољац, 1 кућа (св. Алимпије), са Цвјетнића пре Окупавије, од њих су Марићи;

Мала Кладуша, 1 кућа, претпоставити да им је славаЂурђевдан и да су са Баније као ови Пилиповићи у Доброселу;

Беширевића Крндија или само Крндија, 1 кућа (св. Алимпије) са Цвјетнића, пре Окупације;

Тук-Џевар, код Бос. Петровца, Шљивар 10 кућа (св. Алимпија), звали се Пилиповић. Доселио се из Далмације око 1805. Онда је била једна кућа.

Врточе, 10 кућа, у Реџина крају под градином (св. Алимпије), пореклом из Далмације. Око 1875. доселе се на Цвјетнић. Ту је неки од њих нешто скривио па побегне у Лику у Боричевац. Други огранак пређе у Кестеновац. Један ту погине, а удовица му се уда у Врточе и одведе са собом једног сина. Од њега постане 5 кућа. Предак осталих овдашњих Пилиповића одсели 1840. године са Цвјетнића у Палучке више Горњег Вакуфа. После 20 година преселе се одатле у Пркосе а око 1870. с Пркоса у Врточе.

Пилиповићи су уписани у парохијама: Цетинград (Кордун) 1827. године, Гламоч, село Подрадина и Бос. Петровац, село Крњеуша.

У Црној Гори, Пилиповићи су у Крајњем Долу (Ћеклићи) код Цетиња.

Данас су Пилиповићи насељени у многим деловима бивше СФР Југослвије. По месту и општинама у Србији, преко 200 породица су насељени у: Адашевци-Шид, Алекса Шантић-Сомбор, Апатин, Бачка Паланка, Бач. Јарака-Темерин, Б.В.Село-Кикинда, Баностар-Беочин, Барајево-Београд, бегеч-Нови Сад, Београд, Бешка-Инђија, Борр, Челарево-Бач. Паланка,Елемир-Зрењанин, Футог-Нови Сад, Гроцка, Гудурица-Вршац, Инђија, Ириг, Ивањица, Кикинда, Крајишник-Сечањ, Крушевац, Лисовић-Београд, Љуково-Инђија, Наково-Кикинда, Нова Пазова,Нови Бановци, Нови Сад, Обреновац, Опово, Остојићево-Чока, Панчево, Петроварадин-Нови Сад, Пожаревац, ратково-Оџаци, рума, Силбаш_Бач. Паланка, Сириг-Темерин, Сомбор, Сонта-Апатин, Сремчица-Београд, Срем. Карловци, Стари Бановци, Сутјеска-Сечањ, темерин, Угриновци-Земун, Ваљево, Вишњевац-Суботица, Врбас, Вршац, Змајево-Врбас и Зрењанин. Највише је у Бачкој Паланци и Београду.

У БиХ су насељени у: Сарајево, Тузла, Зеница, Долац на Лашви, Велика Кладуша, Мала Кладуша, Кулен Вакуф, Врста, Крњеуша, Бихаћ, Драгочај, Приједор, Дворови, Гаревци, Бањалука, Доње Водићево, Нови Град, Дервента, залужани, Црквина, Равница, Нова Топола, Добој, Међувође, Рамићи, Коз. Дубица, Ламинци, Трн, Кнежица Слабиња, цејреци, Горњи Јеловац, Србац, Александровац, Јохова, Патковача, Костајница, Брод, Градишка и Поткозарје.

У Републици Хрватској Пилиповићи су у: Церник, Сл. Брод, Задар, Гарчин, Купљеново, Отавице, Загреб, Осијек, Св. Филип Јаков, Ђаково, Горња Врба, Пргомеље, Карловац, Тињ, Сисак, Велики Прокоп, Буковље, Винковци, Медвиђа, Биград на мору, Милановац, Ријека, Хвар, Вировитица, Каригадир, Вучевци, Вигањ, Паг, Пировац, Храстелница, Кусоње, Нова Градишка, Вуковар, Сплит, Ладимирци, Подвиње, Врбова, Запрешић, Глина, Велика Горица и Беговићи.

У Словенији је према телефонском именику евидентирано 16 породица Пилиповића.

 

Извор: Милан Карановић: Средње Поуње, Петар Рађеновић: Бјелајско поље и Бравско и садашњи телефонски именици.

 

 

КРСНА СЛАВА: Свети Алимпије Столпник (9. децембар).

ПОЗНАТИ:  Проф. др Стеван Пилиповић познати математичар, Драгица Пилиповић-Чефи некадашња директорка Европске банке за обнову и развој и садашњи директор СББ Србија и многи други.

 

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (40)

Одговорите

40 коментара

  1. Bosko Pilipovic

    Sv koji poticu, odnosno koji su poreklom sa Cvjetnica, neka pogledaju film u sest nastavaka koji je snimio Cvrkalj Stevo. Dovoljno je da ukucate Cvjetnic i imate sest delova filma PART 1 do PART 6 gde cete videti kako je selo spaljeno 1995 god.POZDRAV svim KRAJISNICIMA a posebno DRVARCANIMA I CVJETNICANIMA….!!!!!!!….

  2. Dragan Filipovic

    Moje prezime je Filipovic ali originano je Pilipovic. Moj otal je poreklom sa Prkosa i poste Drugog Svetskog rata je promenio pro slovo prezimena iz P u F. Ime moga oca je Stoja rodden je 1919 od oca Petra. Koliko se secam moj pradeda se zvao Milos. Moj pradeda je pocetkom XX veka putovao sa rodjacima u Ameriku da rade u rudnicima, gde je i poginuo oko 1910. Spiskove putnika na brodovima koji su isli za Ameriku pocetkom XX veka sadrze mnogo putnika prezimena Pilipovic. Ove informatise se mogu naci u arhivima Elise Island u New Yorku. Moj otal je imao striceve Stevu i Milosa koji su takodje promenili prezimena u Filipovic i svi su ziveli u Beogradu sa decom. Ja sada zivim u Americi gde sam uradio DNA analizu koja dokazuje da su moji predci verovatno doselili na Prkose iz Dalmacije. Porodicna slava je Sv. Alimpjie. Uporedjivanjem DNA rezultata sa drugim ljudima koji su takodje radili DNA test ispada da u Americi ima potomaka Pilipovica do sada oko 50, sa razlicitim prezimenima kao Baset, Knezevic itd. Veza medju nama je 4 do 8 koleno tj veza (porodicno stablo se povezuje) je od nasih pradeda pa dalje u proslost.

  3. Војислав Ананић

    ПИЛИПОВИћ, у Унцу их се било намножило близу стотину кућа. О поријеклу њихову се зна да су се ту доселили из Голубића у Далмацији врло давно, као најстарији род на Цвјетнићу. С Цвјетнића се расељавали по другим селима, па тако поједине породице допрле и до Кнешпоља. Једни са Цвјетнића, због неке кривице, побј егну у Лику, у Боричевац. Сви Пилиповићи по Босни славе Алимпијевдан.

    Извор: Миловој Родић – КНЕЖИЦА У КНЕШПОЉУ, Лакташи, 2006.

  4. Dragana Pilipović

    Moja porodica Pilipovic je sa Hrgara-Velebit, opština Bihać. Pozdrav za sve moje drage Pilipovice

  5. Moja pokojna baka je imala prezime Pilipovic od “Savicica” na Velikom Cvijetnicu, brat joj se zvao Stevica Pilipovic jedannizuzetan covjek, a moj pokojni djed se zvao David-Dako najcuveni kovac sa tih podrucja.

    Cast mi je da nosim prezime i pomisao na svoje pretke i veoma sam pomosan na to.

    Pozdrav svim ljudima a narocito cvijetnicanima.

  6. Pozdrav moji Pilipovići!Samo nadopunim nase stablo,moji su poreklom iz sela Jankovac opstina Bihac.Selo pored Une sa druge strane je Pokojo.Bilo je 3 kuce Pilipovića.

  7. Pozdrav, pravim porodično stablo, pa sam naišla na ovaj sajt. Moja prababa je Jeka Pilipović, sa Prkosa od oca Ilije i majke Anđe. Koliko znam, njen otac Ilija Pilipović je početkom XX veka otišao za Ameriku. Od babinog brata potomci žive u Beogradu i prezivaju se Filipović. Volela bih da mi se jave ljudi koji imaju više informacija o mojim precima na mejl
    [email protected]
    Hvala!

  8. Ratko Pilipovic

    Pozdrav za rodjake sve.Moji su iz Jankovca opstina Bihac sad nema nikog tamo nesto u Srbiji Ruma Indjija a moja uza porodica u Gradisci 3 porodice zivi bili

  9. Stefan Pilipović

    Ja sam Stefan Pilipović, imam brata Luku i živimo u Smederevu. Otac mi je Momir Pilipović, rođen na Oraškom Brdu, od oca Dane Pilipovića i majke Mare, devojačko Balaban. Danetov otac je Luka, a Lukin otac se zvao Petar. Svi su živeli na Oraškom brdu. Ne znamo dalje.. ako neko ima neki podatak, neka javi.

  10. Душан Пилиповић

    Moji su rodom iz krupe, selo potkalinje,sv alimpije slava, nije mi jasno nailazio sam na muslimanska imena a imaju prezime pilipovic dali moze neko da mi pojasni?