Порекло презимена Пилиповић

1. марта 2012.

коментара: 42

Презиме Пилиповић је српско презиме које потиче из Крајине са тромеђе Босне, Лике и Далмације. Прилог о овом презимену послао нам је Драган Пилиповић из Бачке Паланке:

По предању Пилиповићи су дошли у село Велики Цвјетнић, општина Дрвар (БиХ) из Голубића у Далмацији и исто порекло воде Кнежевићи и Јерковићи.

Данас их највише живи у Војводини – Бачка Паланка, Крајишник, Банатско Велико Село, Кикинда, Бачки Јарак, Нови Сад. Такође, Пилиповића има у Београду, Бањалуци, Дрвару и др.

Један део је од пре 100 година отишао у Босански Петровац – Врточе и Бихаћ.

 

Вредан прилог о презимену Пилиповић послао нам је и Илија Шикман:

ПРЕЗИМЕ И ПОРЕКЛО ПИЛИПОВИЋА

Пилиповићи у Облом брду, добили су презиме по Пилипу (Филипу). Очевом крштеном имену додат је наставак -ић, тако да је потомак Пилипов добио надимак Пилиповић.

Матица (закопина) Пилиповића је Велики Цвјетнић на Унцу код Дрвара. То је подручје: Велики Цвјетнић, Очијево и Врховина. Доспели су од југоистока преко северне Далмације и Лике. Славе св. Алимпију. У 19. веку у области средњег Поуња Пилиповића било је 59 кућа у 21 насеље. Ово је период пре Омер-паше 1850. године до после Окупације 1878. године. Са Пилиповићима иде и род Предојевића, такође са славом св. Алимпије. У народу Босанске крајине сачувао се спомен на порекло из Херцеговине и Старе Србије. Из овога се да закључити да су крајеви Старог Влаха, Рашке, Црне Горе и Херцеговине били расадник православног становништва по Далмацији и Босанској крајини, али да није никад напуштало свој родни завичај.

После Карловачког мира 1699. године настају велике промене. Турска остаје без својих покрајине Лике и Далмације. Лика дође под Аустрију, а Далмација под Млетачку Републику. То је условило велику сеобу муслиманског становништва са тог простора, јер се великим делом не хтједе помирити с новим стањем. Напусти досадашњи завичај и пребаци се с ону страну наново постављене границе, тј на десну обалу Уне. Један мањи део муслиманског становништва остаде на затеченом простору, пристаде дакако да се прекрсти било у католичку, било у православну веру. На овим странама остадоше породице чији огранци припадају двема па и трима вероисповестима. То су Пилиповићи, Медићи, Дураковићи, Кличковићи, Кнежевићи, Алагићи, Атлагићи, Даутовићи, Бакрачи и тако даље.

Насеобина (закопина) Предојевића са славом св. Алимпије је Главица код Лазачког поља са 6 кућа у три насеља. Ови Предојевићи не могу се довести у везу са Хасан-пашом Предојевићем, који је из Хецеговине од Билеће. Вероватно пред крај 16. века из Херцеговине довео је своје сународнике и населио их у крајеве око реке Уне.

Део Предојевића мења презине у Пилиповиће. Крећу у миграцију пут Млетачке републике у Далмацију. Трпе велики верски притисак од стране католика па се поново селе. Ова сеоба је занимљива да је усмерена према Бихаћу, гдје су се Турци већ одомаћили, а одатле су њихови преци побегли. Тако су Пилиповићи насели Велики Цвјетнић око 1650. године. Велики Цвјетнић чини висораван изнад долине коју омеђују ријека Уна и Унац односно Крка. Оне су граничне реке села. Пилиповићи су најстарији род на Цвјетнићу. Претпоставља се да је овај простор био потпуно пуст. По традицији Пилиповићи су имали много деце, брзо се ширили у периоду од 1780. до 1790. године када су увођена стална презимена, деле се између себе и узимају нова презимена ради лакшег распознавања. Гранају се на више огранака и узели следећа презимена: Савичићи по Сави, Сјерићи по Сјери (проседом човеку), Тривићи по Триви, Буркићи по претку или названом Бурко, Далићи по Дали (Давиду), Ђудићи по Ђуди (Ђурђију) Ћојановићи по Ћојану (Стојану). Пилиповићи су се бавили повртларством, воћарством, узгојом ситне и крупне стоке.

Велики Цвјетнић је био расадник Пилиповића по Босанској крајини. На простору средњег Поуња, бивши срезови Бихаћ и Цазин, насели су:

Крупа, 2 куће (св. Алимпије) са Цвјетнића, пре Окупације;

Главица, 1 кућа (св. Алимпије) са Цвјетнића око 1865. године;

Добросело, 5 кућа (Ђурђевдан) са Баније;

Љусина 1 кућа (св. Алимпије) са Очијева, пре Окупације;

Велики Радић, 1 кућа (св. Алимпије) од Унца, пре Дољанске буне 1858. године;

Горња Гата, 2 куће (св. Алимпије) са Цвјетнића пре Омер-паше;

Грмућа, 4 куће (св. Алимпије) са Калата, пре 1825. године;

Лохово, 6 кућа (св. Алимпије), са Цвјетнића пре Дољанске буне 1858. године;

Хргар, 15 кућа (св. Алимпије) са Очијева, пре Дољанске буне 1858. године.

Доња Гата, 1 кућа (св. Алимпије), са Врховине. пре Омер-паше;

Злопољац, 1 кућа (св. Алимпије), са Цвјетнића пре Окупавије, од њих су Марићи;

Мала Кладуша, 1 кућа, претпоставити да им је славаЂурђевдан и да су са Баније као ови Пилиповићи у Доброселу;

Беширевића Крндија или само Крндија, 1 кућа (св. Алимпије) са Цвјетнића, пре Окупације;

Тук-Џевар, код Бос. Петровца, Шљивар 10 кућа (св. Алимпија), звали се Пилиповић. Доселио се из Далмације око 1805. Онда је била једна кућа.

Врточе, 10 кућа, у Реџина крају под градином (св. Алимпије), пореклом из Далмације. Око 1875. доселе се на Цвјетнић. Ту је неки од њих нешто скривио па побегне у Лику у Боричевац. Други огранак пређе у Кестеновац. Један ту погине, а удовица му се уда у Врточе и одведе са собом једног сина. Од њега постане 5 кућа. Предак осталих овдашњих Пилиповића одсели 1840. године са Цвјетнића у Палучке више Горњег Вакуфа. После 20 година преселе се одатле у Пркосе а око 1870. с Пркоса у Врточе.

Пилиповићи су уписани у парохијама: Цетинград (Кордун) 1827. године, Гламоч, село Подрадина и Бос. Петровац, село Крњеуша.

У Црној Гори, Пилиповићи су у Крајњем Долу (Ћеклићи) код Цетиња.

Данас су Пилиповићи насељени у многим деловима бивше СФР Југослвије. По месту и општинама у Србији, преко 200 породица су насељени у: Адашевци-Шид, Алекса Шантић-Сомбор, Апатин, Бачка Паланка, Бач. Јарака-Темерин, Б.В.Село-Кикинда, Баностар-Беочин, Барајево-Београд, бегеч-Нови Сад, Београд, Бешка-Инђија, Борр, Челарево-Бач. Паланка,Елемир-Зрењанин, Футог-Нови Сад, Гроцка, Гудурица-Вршац, Инђија, Ириг, Ивањица, Кикинда, Крајишник-Сечањ, Крушевац, Лисовић-Београд, Љуково-Инђија, Наково-Кикинда, Нова Пазова,Нови Бановци, Нови Сад, Обреновац, Опово, Остојићево-Чока, Панчево, Петроварадин-Нови Сад, Пожаревац, ратково-Оџаци, рума, Силбаш_Бач. Паланка, Сириг-Темерин, Сомбор, Сонта-Апатин, Сремчица-Београд, Срем. Карловци, Стари Бановци, Сутјеска-Сечањ, темерин, Угриновци-Земун, Ваљево, Вишњевац-Суботица, Врбас, Вршац, Змајево-Врбас и Зрењанин. Највише је у Бачкој Паланци и Београду.

У БиХ су насељени у: Сарајево, Тузла, Зеница, Долац на Лашви, Велика Кладуша, Мала Кладуша, Кулен Вакуф, Врста, Крњеуша, Бихаћ, Драгочај, Приједор, Дворови, Гаревци, Бањалука, Доње Водићево, Нови Град, Дервента, залужани, Црквина, Равница, Нова Топола, Добој, Међувође, Рамићи, Коз. Дубица, Ламинци, Трн, Кнежица Слабиња, цејреци, Горњи Јеловац, Србац, Александровац, Јохова, Патковача, Костајница, Брод, Градишка и Поткозарје.

У Републици Хрватској Пилиповићи су у: Церник, Сл. Брод, Задар, Гарчин, Купљеново, Отавице, Загреб, Осијек, Св. Филип Јаков, Ђаково, Горња Врба, Пргомеље, Карловац, Тињ, Сисак, Велики Прокоп, Буковље, Винковци, Медвиђа, Биград на мору, Милановац, Ријека, Хвар, Вировитица, Каригадир, Вучевци, Вигањ, Паг, Пировац, Храстелница, Кусоње, Нова Градишка, Вуковар, Сплит, Ладимирци, Подвиње, Врбова, Запрешић, Глина, Велика Горица и Беговићи.

У Словенији је према телефонском именику евидентирано 16 породица Пилиповића.

 

Извор: Милан Карановић: Средње Поуње, Петар Рађеновић: Бјелајско поље и Бравско и садашњи телефонски именици.

 

 

КРСНА СЛАВА: Свети Алимпије Столпник (9. децембар).

ПОЗНАТИ:  Проф. др Стеван Пилиповић познати математичар, Драгица Пилиповић-Чефи некадашња директорка Европске банке за обнову и развој и садашњи директор СББ Србија и многи други.

 

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (42)

Одговорите

42 коментара

  1. Boško PIlipović Novi Sad

    Poštovana,lepo je da se interesuješ za bližu rodbinu u Velikom Cvjetniću.Tvoj deda Ilija Pilipović Djudić je bio veoma dobar čovek.Posebno je bio dobar kosac i uvek na čelo kosaca (kosibaša).Imao je puno dece i veliko potomstvo.Tvoji stričevi su Stevan, Djuro,Mićo a tetke Slavojka,Dušanka,i još nekoliko.Imaš puno rodbine u Bačkoj Palanci, Novom Sadu i mpraš ostvariti kontakt.Ja više kritikujem ove nego Tebe, oni su morali i moraće da ti se jave i ostvatite blisku rodbinsku vezu.

    • ljiljana pilipovic od djudica

      Dragi Bosko, nemogu suze zaustaviti dok citam ove divne reci koje si napisao o mome dedi Iliji… Od srca sam ti zahvalna! Moji sinovi Ilija i Vuk otidose proslog leta, sa mojom majkom ,da vide kucu gde im se deda ,moj otac Branko, rodio i da mome dedi i baki svecu zapale…Ne prodjose…Ne stigose…Kazu sve u granje i trnje zaraslo da se ne moze prici…Ni svecu ne zapalise…

  2. Milivoj Pilipovic

    Moji su sa Buboljusaka poreklom,oni su oko 1920-teza vreme Kralja Aleksandra kolonizovani u Makedoniju,tadasnji Karadjordjevac a danasnje Josifovo,pored Gevgelije.U tom selu danas ima nekoliko porodica Pilipovic poreklom sa Velikog Cvetnica,dok su moji,jedan deo naseljen posle drugog rata u Sutjesku,Secanj,mi smo naseljeni u Boru,sto se u prilogu ipominje,tosu dve porodice,dok je jedan brat naseljen u Backoj Palanci drugi u Subotici,zenski deo familije je ostao u Makedoniji i tamo zasnovao porodice.Pisao sam o Milosu i Marku Pilipovicu,koji su na Buboljuscima imali bracu Pilipa i Stanka,kao i sestru milicu udatu u Grahovce,njihov nadimak je Gavricici po pretku Gavri.

  3. pilipović željko

    moj otac vodi poreklo od pilipovića iz sela prusci kod bos.novog a naselili smo se 76god. iz bačke iz bača u nove banovce,sestra živi u hrvatskoj u kutini aja u beogradu bavim se pisanjem i glumom a i privatnim biznisom voleo bih da saznam nešto više o svom poreklu i prezimenu pozdrav

  4. pilipović željko

    imate pilipovića u kutini hrvatska

  5. Aleksandar Filipovic

    prezivam se Filipovic ali u stvari sam Pilipovic.Krsna slava mi je sv.Alimpije zivim u Beogradu,otac mi je Tomislav Filipovic rodjen je u selu Prkosi,deda mi se zvao Kosta,baba Smilja a pradeda Stevan ako neko ima neke informacije o ovoj porodici Pilipovic molim neka mi se obrati putem e-poste
    e-mail:[email protected] unapred hvala.

  6. Velibor

    Da li neko zna jel postoji neko porodično stablo Pilipovića koji slave Alimpijevdan?

  7. Dalibor Visekruna

    Djevojacko prezime moje majke je Pilipovic iz Palucaka kod Martin Broda. Pozdrav za Jovu Pilipovica. Sijecam te se kao klinac. Ja sam od Dusana i Jele Visekruna. Sad sam u Kanadi a moji su u Beogradu.

  8. Mira

    Molim Vas da pomognete da dođem do informacije vezane za prezime Pilipović. Rođen 1940 godine, selo Dabar-Sanski Most-BIH. Krsna Slava Sveti Toma. Od 2002 godine pokušavam da dođem do informacija koje bi mi pomogle da napravim porodično stablo, ali nisam puno napredovao u tome.
    Hvala unapred.

  9. Милорад Богдановић

    Поред Дабра (1882. године), Пилиповићи као слављеници Томиндана, спомињу се и 1883. године у епархији Горњо-Карловачкој, али нажалост не наводи се и парохија у којој се налазе.

    Пилиповићи у митрополији Дабро-Босанској за 1882. годину, спомињу се као слављеници девет различитих слава, махом настањени на простору од Петровца и Бихаћа ка Подгрмечу и Поткозарју. У мањем броју још се спомињу Травнику, Рогоуши Код Бугојна и у Доњем Вакуфу.

    У епархији Горњо-Карловачкој, 1883. године Пилиповиће се спомињу као слављеници пет различитих слава.

  10. PaleWolf

    Dragi moji.
    Pilipovici su mnogo starija familia nego sto to mislite.
    Glupo je uopste pomisliti da je to iskvareno Filipovic.
    Bice da je situacia obrnuta.
    Prvo pominjanje ovog prezimena u svom originalnom obliku je od 12 do 14 vijeka.
    Kao Pilipi u Kotoru.
    U Kotorskim Arhivama.
    Zatim,spominje se Milovan Pilipovic, 1486 godine.
    U sporu na sudu,oko mjesta zvanog Konscica,Dalmatinska Zagora.
    Protiv Keglevica,hrvatske familije.
    Kao Morlak.
    Morlaci su potomci Ilirskih plemena poput Dalmata,Autarijata i Ardiejaca,kao i Rimljana.
    Pominju se Pilipovici i u selidbama u 17 vijeku.
    Ovaj put zajedno sa Vlasima Krmpoticima.
    Tj. sve ove familije stavljaju kao Wallahi Kerempoti.
    Kao sto vidite,rijec je o kontinuiranim spisima,te se moze pratiti porijeklo.
    Cuo sam i za teoriju o Predojevicima.
    Tj. da su Pilipovici potomci Hasan Pase,koji ih je tamo naselio.
    Ali,ako se Milovan Pilipovic spominje prije toga,onda ce biti da je Dalmatia nasa matica.