Порекло презимена Олујић (Олуић) Reviewed by Momizat on . Презиме Олујић је из северне Далмације, најчешће код православних Срба, али има и доста римокатолика. О овом презимену писао је Александар Бачко у књизи "Породи Презиме Олујић је из северне Далмације, најчешће код православних Срба, али има и доста римокатолика. О овом презимену писао је Александар Бачко у књизи "Породи Rating:
You Are Here: Home » Презимена » Порекло презимена Олујић (Олуић)

Порекло презимена Олујић (Олуић)

Презиме Олујић је из северне Далмације, најчешће код православних Срба, али има и доста римокатолика. О овом презимену писао је Александар Бачко у књизи „Породице далматинских Срба“. 

ОЛУЈИЋ 

Билишане, св. Арханђел Михаило 330 (54).

Од ове породице је било неколико свештеника. То су били: поп Васо Олујић и његов стриц архимандрит Исаија (1823-1902. године), затим Исаијин брат, поп Петар, који је доживео дубоку старост од 97 година. Исаија је градио нову цркву у Билишанима Горњим 1860-1865. године. Међу претплатницима на књиге Српске књижевне задруге 1892. године појављује се и Петар Олујић, прота Билишански.

Билишански Олујићи имају породичне надимке: Дербаци, Паљетиновићи, Гајице, Калабићи, Радићи и Доловари.

Године 1686, 28. јануара, у једном документу је поменут Вучић Олујић, „нови досељеник“ у Билишане (Vucich Oluich Morlacco nuovo habitante a Belissane sopra Obrovazzo). Он је тада обавестио Стојана Јанковића о недавном упаду хрватског бана у Босну, који се одиграо „пре четири дана“. Олуићи су, према томе, у Билишане досељени у јануару 1686. године. С обзиром да се управо тада одиграло једно од масовнијих досељавања у Далмацију, када је Стојан Јанковић из лапачког краја у Лици довео између 1.000 и 2.000 особа, које су насељене претежно око Островице, Брибира и Жегара, можда су и преци Олујића дошли у тој сеоби. У прилог томе иде и чињеница да је поменути Вучић Олујић био обавештен о упаду хрватског бана у Босну, а лапачки крај се налазио у близини тадашње хрватско-босанске границе, па чак се и сам рачунао као део Босанског ејалета.

Сродници билишанских Олуића су несумњиво бројни римокатолички Олујићи у Опанцима код Имотског. Њих је 1948. године било 197, распоређених у 37 домаћинстава, а у суседном Ловрећу је ова породица бројала 2 куће са 12 носилаца презимена. Из Опанака је огранак Олујића прешао у Проложац Доњи (37 у 6 домова). У Преложац су преци Олујића досељени највероватније током 18. века, пошто се у месту досељавања ова породица помиње 1780. године, када је била заступљена са 1 бројним домаћинством. Из Ловрећа је огранак овог рода прешао у Имотски у првој половини 20. века. У Имотском их је 1948. године било 18 у 4 куће.

Опаначки Олујићи се сматрају старинцима у Имотској Крајини. На први њихов помен у документима наилазимо нешто после ослобођења тог краја од Турака, тачније 1725. године. Тада су у овом месту живела 2 домаћинства Олујића. Домаћини у њима били су Петар Луић (живео је са 12 укућана) и Стјепан Луић (са 14 укућана). На једној старој кући Олујића уклесан је натпис „Олујић Јозо“ из 1726. године. Према предању, Олујићи су се првобитно презивали Орловић, затим Лујић и на крају Олујић. Имају традицију да су „старо племе“ и да су првобитно живели „испод Студенаца у Мачијој Љути“, дакле на подручју суседног села Студенаца у Имотској Крајини. Одатле су прешли у Стрмин Долац (Стрмен Долац), место над јужним ободом Сињског Поља. Неки су се, према овој традицији, одатле одселили у обровачки крај и тамо „прешли по женидби на православље“, док су други прешли у засеок Кула у Опанцима и заселак који се данас зове Ћорићи, у суседном Ловрећу. Заселак Кула јеназван по кули Урум-бега, која се тамо налазила. Они су ту дошли пре ослобођења Имотске Крајине од Турака и били су кметови. када је 1717. године овај крај дошао у млетачке руке, турски господар, Урум-бег, иселио се одатле. Међутим, остала је његова ћерка, која се покрстила и добила име Ива. Њом се оженио један Олујић, кмет њеног оца, и остао са супругом на том имању. Њихови потомци, за разлику од других Олујића у Опанцима, носе породични надимак Уруми. Забележено је да је ова Ива Олујић кумовала  1720. на крштењу Сабири, која је добила име Катарина. У огранак Олујића који је дошао у заселак Ловрећа, Ћориће, призетила се 1718. године фамилија Ћорића и касније дала име овом засеоку.

У попису Имотске Крајине из 1792. године забележени су Павле Луић (Paval Luich) и Грго Луић (Ghergo Luich) са 4, односно 3 укућанина. Род Олу(ј)ића је, дакле, старином из Имотске Крајине. Вреди поменути, да се у попису Сплитске надбискупије из 1725. године презиме Орлов (по традицији Орловић је старије презиме Олујића) помиње у „жупи“ Гардун – Чапорице, којој је свакако припадао и Стрмен Долац. Ово презиме се на територији Сплитске надбискупије помиње и у Слимама, где је 1725. пописано домаћинство Иване Орлов (Орловић) са 10 укућана. Презиме Лујић је, опет, забележено средином 20. века у месту Биско (13 у 4 куће), у близини Стрмен Доца.

Олуић, Зеленград 14 (1) Имају породични надимак Паљетиновићи (Паљет`новићи). Свакако представљају огранак Олуића из Билишана.

Олуић, Земуник Горњи 5 (1). Међу Србима исељеним из Далмације у Босну 1771-1774. године помиње се Сава Олујић из Земуника са породицом. Као и други њихови презимењаци по северној Далмацији, Земунички Олуићи су свакако огранак истоименог рода из Билишана.

Олуић, Каштел Жегарски, св. Арханђел Михаило 5 (1). Пореклом су из суседних Билишана, од тамошњих Олујића (видети опис ове породице).

Олујић, Ислам Грчки, св. Арханђел Михаило 49 (8) 2 (-). У литератури су бележени и као Олуићи. Несумњиво чине један род са билишанским Олујићима.

 

ИЗВОР: Александар Бачко, „Породице далматинских Срба“, Зборник за српску етнографију и историју, књига 2, Београд 2008.


Коментари (12)

  • slobodan olujic

    olujici iz bilisana imaju i nadimke: mackovi( po macku, hajduku-uskoku) i mulci (po zenskoj liniji, devojci koja se“omulila“ tj. okopilila {rodila vanbracno}). prema saznanjima, u hercegovinu doselili iz okoline priboja, kao ljujici, tamo doselili sa kosova, kao orlovici. dovode se u naslednu vezu sa orlovic pavlom, barjaktarom u kosovskom boju.

    Одговори
    • Rale

      Oluici is Bilisana nemjue ‘j“ u prizemenima i nikad cuo za mackovi ili mulci. Rodjen i ziveo preko 20 godina u Bilisanima . Mozes li molim te da prosledise vise imena nadimaka imana sela itd.da big bolje razumijo poreklo. Hvala.

      Одговори
      • slobodan

        Jedan od poslednjih „Mackovih“ potomaka je bio moj deda. Početkom 20, veka je otišao sa Vebita u Ameriku, odakle se kao dobrovoljac preko solunskog fronta, 1918., vratio u Srbiju. Kolonizovan je u Vojvodini, okolina Vršca, gde je nedugo potom doveo i svog rođenog brata i sestru. „Mulci“ su u istom periodu doseljeni u centralnu Slavoniju, iz koje su nakon 2. sv. rata , takođe došli u Vršac i okolinu. Verovatno ti iz tog razloga nije poznato za ove nadimke. I stariji od tebe verovatno ne znaju. Skoro sam bio u kontaktu s jednim od Olujića koji nekon pogroma ’90tih izbegao iz Hrvatske. Rekao mi je da još uvek, u nekom delu sela Bilišane, postoje temelji imanja Mackova. NJegovim starijima je očigledno to poznato.Inače slovo „J“ je deda dobio prilikom registracije dobrovoljca u Sijetlu (SAD) i kao takav je došao u Srbiju, i ostade tako.

        Одговори
  • igor oluic

    Postovani, procitao sam Vas tekst ali bi ga dopunio onim sto znam. Oluici iz Bilisana pisu svoje prezime bez slova j. Kod nas Oluica postoji zivo predanje da smo dugo ziveli na podrucju Skopske Crne gore. (To ne znaci da smo se odatle doselili). Takodje nisu nabrojana imena svih plemena , eto ja sam od Rasadica

    Одговори
  • stevan sretko oluić

    kako mogu doći do više podataka vezanih za moju porodicu

    Одговори
  • stevan sretko oluic

    Iz BIlISANA sam slavimo SV. ARHANDJELA.

    Одговори
  • Miloš Berber

    Javite se meni!

    Одговори
  • Nikolina

    POSTOVANI INTERESUJE ME KAKO MOGU SAZNATI IME SVOG PRADEDE DEDA MI SE ZVAO OLUJIC MILAN A NEGDE PISE I MILOS PO NEKIM PRICAMA SU NJEGOVI DOSELI.LI IZ BILISANA I IMALI SU NADIMAK VULENI U ISLAMU GRCKOM NJEGOVA SUPRUGA SE ZVALA SOKA RODJENA VISIC IZ KASICA. DEDA MI JE RODJEN 1912
    UNAPRED HVALA
    SRDACAN POZDRAV

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top