Алексић
Хаплогрупа: I1 род Б
Порекло: Сврзигаће, Славонија
Крсна слава: Ђурђевдан
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Презиме Алексић је широко распрострањено у свим крајевима. Овде ћемо навести податке везане за порекло личких и херцеговачких Алексића.
Алексића у Лици је било у селима Горићи (Оточац), Кијани (Грачац), Мелиновац, Понори (Оточац), Рибник, Оровац (Оточац), Оточац, Старо Село. Милан Дивјак Лички у “Личком календару за сваку годину” наводи да Алексићи (заједно са Мандићима, Павичићима, Радуловићима, Војновићима, Машићима и Вукмировићима) припадају братству Косовчића, а племену Дробњака из Херцеговине.
“Према народној традицији, у вријеме Косовске битке 1389. био је дробњачки војвода Ћурјан Косовчић, који је водио Дробњаке на Косово, у тој борби је задобио седам рана и изгубио много Дробњака. Војвода Ћурјан имао је синове: Милана, од кога су Барци, па Вукана од кога су Вукмировићи, Данчула од кога су Данчуловићи, и још двојицу чија имена није сачувала народна традиција. Данас се нико не презива старим презименом Косовчићи. Они су се разбратствили на многе породице. Дијеле се на двије главне групе, на: Ћурјановиће и Омакаловиће. Одве двије групе дијеле се опет на мање, и то: Ћурјановићи на: Барце, Вукмировиће и Данчуловиће, а Омакаловиће на: Абазовиће и Грбовиће. Од Ћурјана су породице: Барци, Филотијевићи, Маловићи, Мандићи, Машићи, Мемедовићи, Пејовићи, Ћеранићи и Павичићи. Од Омакала су породице: Алексићи, Абазовићи, Башовићи, Војновићи, Головићи, Грбовићи, Дуковићи, Ковијанићи, Одовићи, Пушеље, Перишићи, Радуловићи, Ћоровићи, Кадићи, Вуковићи, Кочовићи, Симуновићи и Сандићи. Огранци Мандића су: Јауковићи, Шаулићи, Дурковићи, Даниловићи, Делићи, Остојићи, Андријашевићи, Терзићи и Јакшићи.
У Дубровачким архивским књигама још 4. априла 1407. записана су горен наведена презимена.
1605. године исели се већа група породица из Дробњака у сјеверну Далмацију, околина Земуника, али не остадоше дуго већ се преселише у Лику. Тада дођоше: Мандићи, Павичићи, Вукмировићи, Машићи, Војновићи и Ћеранићи. У Лици се толико размножише и из ње се раселише по свој Босанској Крајини, Кордуну и Далмацији”. (Милан Дивјак Лички: Лички календар за сваку годину).
У књизи “Херцеговачка презимена” Риста Милићевића, Алексићи се помињу Богдашићима (Билећа) и Колешко (Невесиње). Алексића има у Требињу и Мостару. Старином су из Малине – селишта у Рудинама. Из Малине су преселили преко Требишњице у Површ и Видање. Из Површи су се Алексићи преселили у Богдашиће “због тога што су убили Луку Пешикана”. У Колешко су доселили “од Билеће”. Пошто потичу из познатог племена Малешевци, то им је било и прво презиме. Славе Игњатдан.
Алексића је, према наводима Јанићија Памучине, било и у Гацку крајем 18. века и у првој половини 19. века. Мирко, син Алексе Дамјановића, рођен у Гацку 1788. по оцу Алекси прозван је Алексин, а затим Алексић. Мирко Алексић је био гатачки ускок. Учествовао је у више битака против Турака. На скупштини у Дробњаку 1820. изабран је за кнеза. Избор је потвдио и Смаил-ага Ченгић, који је, у знак познанства, даровао Мирку један хандџар. Мирко је, неком приликом са Шујом Караџићем ишао на Цетиње, у посету Његошу. Тада је дао реч да ће убити Смаил-агу. У обрачуну на Млетичку ова му се жеља испунила. Поклоњеним ханџаром заклао је Смаил-агу и главу однео на Цетиње.
КРСНА СЛАВА: Игњатдан (у Херцеговини)
__________________________
Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
АЛЕКСИЋИ
(на Малинску и Пашину Пољу)
Алексићи потичу од Алексе Ристова Дамјановића, који се доселио на Малинско 1796. године, из Горње Мораче, а у Горњу Морачу су ускочили из Гацка 1795. године Ристо и синови Алекса и Перо. Касније се код њих доселе Илијини синови Мићо и Ђорђије. Сви су се тада презивали Дамјановићи. Дамјановићи су с осталим Ускоцима из Малинска четовали и прочули се као јунаци.
Алекса Ристов имао је пет синова – Мирка, Максима, Марка, Милоша и Илију, а Перо Ристов, Алексин брат, имао је Јола и Баја. Мићо Илијин није имао потомста, а брат му Ђорђије имао је Рада и Сима.
Сви потомци до сада набројаних се, по Алекси Ристову Дамјановићу, прозову Алексићи, иако не потичу сви од њега; ово је зато што се Мирко Алексин проучуо због великог јунаштва које је показао приликом погибије Смаил-аге Ченгића 1840. године – Мирко је Смаил-аги одсјекао главу и понио је владици Раду на Цетиње.
Ово братство је дало доста јунака и чувених хајдука. Симо Ђорђијев био је поткомандир гарде 1858-1862. године; били су чувени као јунаци и Милош и Гале; Гале је погинуо код Бара 1877. године.
Посебно треба истаћи Мирка Алексина, кнеза и харамбашу ускочког- родио се у Гацку 1795. године, а умро на Малинску 1889. године.
Јаков Алексић био је барјактар Дурмиторске бригаде. Погинуо је у Другом балканском рату у бици на Брегалници против Бугара 1913. године, а барјак послије његове погибије преузео је Неђељко Галов Алексић, па кад је и он рањен у истој бици, барјак је од њега прихватио Ђорђије Пушељин.
У чувеној Мојковачкој бици истакао се официр Коста Алексић-Дамјановић, који је тада рањен.
Једна породица Алексић одселила се у село Бојате на Пивској планини, а једна је прешла у Шаранце, у село Пашино Поље.
У комитском покрету 1916-1918. године комитовали су: Петар, Секуле и Ђорђије.
У НОР-у 1941-1945. године учествовали су: Вељко Петров, борац НОП-а од првих устаничких дана; погинуо је 27. јануара 1942. године на утврђеном усташком упоришту Дујмовићима код Трнова.
Милорад Машанов, борац Четврте и Пете црногорске бригаде, у којој је био командир чете; носилац је Партизанске споменице 1941.
Владимир Мидов, Владо Радов, Никола Душанов и Радомир Мијаилов су били борци Четврте црногорске пролетерске бригаде.
Радош Јованов је у строју 7. црногорске омладинске бригаде од њеног формирања у чијим је редовима и рањаван. Мирко Ђорђијев је један од чувених пушкомитраљезаца и један од најхрабријих бораца 7. омладинске црногорске бригаде.
Даница Николина, борац НОР-а, рањена је на Сињајевини
1940. године; стријељана је исте године у Никшићу.
Алексића има у разним мјестима широм наше земље, гдје су одлазили ради запослења и школовања.
Славе Ђурђевдан.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
9. мај 2012. у 10:13
Ana Mihajlović
Poštovani,
Tražim poreklo porodice moje prababe i pradede.
Prababa mi se zvala Ljubica Aleksić (udata Marković), iz Ripnja. Na žalost, samo ovu informaciju imam o njoj. I imena njenih roditelja, ako to nešto znači.
Ona je bila udata za Milivoja Markovića iz Ripnja, koji je slavio Sabor Sv. Arh.Mihajla (Aranđelovdan, 21 nov.( 8 nov. po starom)).
12. октобар 2012. у 19:22
Goran Aleksic
Moje poreklo potice iz okoline Aleksinca tacnije selo Vrcenovica koliko ja znam tamo su mi bili i deda i pradeda krsna slava nam je sv.Nikola 19.dec pozdrav svim Aleksicima
15. мај 2016. у 21:27
Dušan
Pozdrav Gorane daj nam vise detalja molim te, i moji su iz tog kraja‚‚
29. октобар 2012. у 01:53
Малешевка
Поштовани,
пишем вам о Херцеговачким Алексићима. Родоначелник ове породице је војвода Малеш. После Косовске битке, рањен се пресељава у село Малина између Билеће и Требиња. Његов најстарији син био је Алекса, па отуд Алексићи. Многе породице су се од војводе Малеша, преко Алексе и Алексића изродиле. Карактеристично је да сви они, потомци војводе Малеша, нису напустили своју Крсну славу Светог Игњатија Богоносца, и ако су имали друга презимена. Војвода Малеш је оставио завјет својим потомцима да чувају своју Крсну славу, и ако мјењају презиме и расељавају се.chrome://newtabhttp//www.malesevci.org.rs/o-plemenu-cir/zavet-cir
Не замјерите на исправци, што се тиче Мирка Алексића. Мирко Алексић је рођен у селу Богдашићи у којем се и данас налази омеђина родне му куће. Отац му се звао Дамјан, па су га због тога звали и Дамјановић.Због освете и турског зулума Миркови родитељи одлазе и њега као малог одводе у Дробњаке.
20. јануар 2013. у 00:19
darko aleksic
pomaze bog braco i sestre Aleksici.zanima me veza sa prekodrinskim aleksicima koji ovde slave arandjelovdan,a po predanjima koja sam slusao od starijih,korene vuku od malesevskih iz okoline Nevesinja i Trebinja.
22. новембар 2018. у 18:09
Никола
Ја потичем од Мирковог брата. Он је рођен на Малинску 1803, а његов отац јесте било Алекса и одселили су се из гатачког села Луковице зато што је турчин хтио да силијуе једну ђевојку и Алекса га је убио. Дамјан је био Мирков ђед. Алексићи са Малинска не потичу од Малеша већ су у Луковице дошли из Пиве од Благојевића, а постоји предање да Благојевићи потичу од брата Павла Орловића то предање његују они Дамјановићи (Дамјанци) који су остали у Луковицама и околини.
16. децембар 2023. у 01:05
aleksic
mozes li napisati nesto vise o porijeklu jer imam stablo aleksica koje treba upotpuniti…
28. јануар 2013. у 11:52
milan
ПОРЕКЛО ПРЕЗИМЕНА АЛЕКСИЋ
САДАШЊЕ ПРЕЗИМЕ, крсна слава, САДАШЊЕ ПРЕЗИМЕ
1.- АЛЕКСИЋ, Ђурђевдан, АБАЗОВИЋ
……………………………
2.- АЛЕКСИЋ, Ђурђевдан, ГВОЗДЕНОВИЋ
………………………………
3.- АЛЕКСИЋ, Ђурђевдан, ДАМЈАНОВИЋ
……………………………..
4.- АЛЕКСИЋ, Ђурђевдан, КЕСИЋ
…………………………
5.- АЛЕКСИЋ, Ђурђевдан, МАНДИЋ
………………………….
6.- АЛЕКСИЋ, Ђурђевдан, ОМАКОЛОВИЋ
……………………………..
7.- АЛЕКСИЋ, Игњатијевдана, МАЛЕШЕВИЋ
………………………………..
8.- ГУЗИНА, Ђурђевдан, АЛЕКСИЋ
………………………….
9.- ДЕДИЈЕР, Игњатијевдан, АЛЕКСИЋ
……………………………..
10.- КОВАЧЕВИЋ, Игњатијевдан, АЛЕКСИЋ
………………………………..
11- ПОТРЕБИЋ, Никољдан, АЛЕКСИЋ
…………………………..
12.- СКЕНДЕР, Игњатијевдан, АЛЕКСИЋ
………………………………
13.- СТОЈИЋ, Игњатијевдан, АЛЕКСИЋ
……………………………..
ПРЕЗИМЕ ЈЕ ОЧЕВ БИЉЕГ,
А ИМЕ ЈЕ МАЈЧИНА НАДА.
МИЛАН ДИВЈАК ЛИЧКИ, ЛИЧКИ БИЉЕЗИ (садашња и стара презимена),
Нови Сад, књига у рукопису
12. фебруар 2013. у 23:51
Милодан
Према књизи Љубомира Љубе Павловић „Антропогеографије ваљевске Тамнаве“:
Место живљења-доба досељавања-области и места одакле су досељени-Крсна слава-напомена:
-Црниљево, стара породица, Леовићи, Михољдан, уљези у Александ. 1.
-Бањани, друга половина 18. века, Дубица у Босанској Крајини, Пантелијевдан.
-Новаци, друга половина 18. века, Тупањци у Подгорини, Св. Петка.
-Трлић, друга половина 18. века, Осладић у Подгорини, Ђурђиц.
-Слатина, после 1827. године, Осат, Ђурђевдан, Алимијевдан и Никољдан, уљези у уљезе Радосављевиће.
*Право је чудо што је ово, иначе често, презиме на оволиком простору веома ретко (пет фамилија) али се може објаснити следећим чињеницама.
-Подаци су скупљани с’краја 19. и почетком 20. века, од чега је прошло више од 100 година те је у међувремену дошло до насељавања породице на подручје ваљевске Тамнаве са тим презименом.
-Осим тога, Љуба Павловић у приказу појединих фамилија напомиње које су фамилије настале од дотичне, како је конкретно у мом случају наглашено да моја фамилија (и још неколико) у Јабучју воде порекло од презимена Мусић, које је у међувремену изумрло.
-Конкретно, знам да у Каленићу постоји фамилија Алексић, при томе је и прилично стара али, ето, те фамилије у овој књизи нема, чак ни у напоменама о чему сам говорио у претходном ставу, оп. Милодан.
27. јул 2013. у 23:32
Милодан
Фамилије-презимена Алексић по местима живљења и Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.
Остале податке породица Алексић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих села.
-Веселиновци
-Дучић
-Жабари
-Златарић
-Јасеница
-Команице
-Миличиница
-Мрчић
-Горњи Мушић-1
-Горњи Мушић-2
-Попучке
-Ребељ
-Суводањ
15. октобар 2013. у 22:38
Милодан
Породице-фамилије у Шумадијској Колубари, Алексић. Према књизи Петра Ж. Петровића „Шумадијска Колубара“, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године, најновије издање 2011. године у саставу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“ – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.
Остале податке породица Алексић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места, који су постављени или ће бити постављени.
-Бурово
-Баћевац
-Бистрица
-Брајковац
-Велики Борак
-Вранић
-Гунцате
-Дрен
-Дражевац
-Конатице
-Лазаревац
-Степојевац
6. децембар 2013. у 21:08
Милодан
Презимена-фамилије у Шумадији, Алексић.
Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.
-Старо Село
-Белосавци
-Марковац
-Ракинац
20. април 2014. у 21:16
Милодан
Фамилије-презимена Алексић по местима живљења. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Соколска нахија“.
-Доња Љубовића
-Драгодол (Бобићи)
-Леовић
-Овчина
-Љештанско (Кузмани)
-Злодол
-Рача
-Бесеровина
21. септембар 2014. у 18:37
Милодан
Фамилије-презмена Алексић, по местима пребивалишта. Према књизи Станоја Мијатовића “Белица”.
-Сињи Вир
-Андровица
-Мајур
-Јошанички Прњавор
-Доњи Штипаљ
-Трнава