Порекло презимена Алексић

27. фебруар 2012.

коментара: 69

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ АЛЕКСИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Алексић

Хаплогрупа: I1 род Б

Порекло: Сврзигаће, Славонија

Крсна слава: Ђурђевдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Презиме Алексић је широко распрострањено у свим крајевима. Овде ћемо навести податке везане за порекло личких и херцеговачких Алексића.

Алексића у Лици је било у селима Горићи (Оточац), Кијани (Грачац), Мелиновац, Понори (Оточац), Рибник, Оровац (Оточац), Оточац, Старо Село. Милан Дивјак Лички у “Личком календару за сваку годину” наводи да Алексићи (заједно са Мандићима, Павичићима, Радуловићима, Војновићима, Машићима и Вукмировићима) припадају братству Косовчића, а племену Дробњака из Херцеговине.

“Према народној традицији, у вријеме Косовске битке 1389. био је дробњачки војвода Ћурјан Косовчић, који је водио Дробњаке на Косово, у тој борби је задобио седам рана и изгубио много Дробњака. Војвода Ћурјан имао је синове: Милана, од кога су Барци, па Вукана од кога су Вукмировићи, Данчула од кога су Данчуловићи, и још двојицу чија имена није сачувала народна традиција. Данас се нико не презива старим презименом Косовчићи. Они су се разбратствили на многе породице. Дијеле се на двије главне групе, на: Ћурјановиће и Омакаловиће. Одве двије групе дијеле се опет на мање, и то: Ћурјановићи на: Барце, Вукмировиће и Данчуловиће, а Омакаловиће на: Абазовиће и Грбовиће. Од Ћурјана су породице: Барци, Филотијевићи, Маловићи, Мандићи, Машићи, Мемедовићи, Пејовићи, Ћеранићи и Павичићи. Од Омакала су породице: Алексићи, Абазовићи, Башовићи, Војновићи, Головићи, Грбовићи, Дуковићи, Ковијанићи, Одовићи, Пушеље, Перишићи, Радуловићи, Ћоровићи, Кадићи, Вуковићи, Кочовићи, Симуновићи и Сандићи. Огранци Мандића су: Јауковићи, Шаулићи, Дурковићи, Даниловићи, Делићи, Остојићи, Андријашевићи, Терзићи и Јакшићи.

У Дубровачким архивским књигама још 4. априла 1407. записана су горен наведена презимена.

1605. године исели се већа група породица из Дробњака у сјеверну Далмацију, околина Земуника, али не остадоше дуго већ се преселише у Лику. Тада дођоше: Мандићи, Павичићи, Вукмировићи, Машићи, Војновићи и Ћеранићи. У Лици се толико размножише и из ње се раселише по свој Босанској Крајини, Кордуну и Далмацији”. (Милан Дивјак Лички: Лички календар за сваку годину).

У књизи “Херцеговачка презимена” Риста Милићевића, Алексићи се помињу Богдашићима (Билећа) и Колешко (Невесиње). Алексића има у Требињу и Мостару. Старином су из Малине – селишта у Рудинама. Из Малине су преселили преко Требишњице у Површ и Видање. Из Површи су се Алексићи преселили у Богдашиће “због тога што су убили Луку Пешикана”. У Колешко су доселили “од Билеће”. Пошто потичу из познатог племена Малешевци, то им је било и прво презиме. Славе Игњатдан.

Алексића је, према наводима Јанићија Памучине, било и у Гацку крајем 18. века и у првој половини 19. века. Мирко, син Алексе Дамјановића, рођен у Гацку 1788. по оцу Алекси прозван је Алексин, а затим Алексић. Мирко Алексић је био гатачки ускок. Учествовао је у више битака против Турака. На скупштини у Дробњаку 1820. изабран је за кнеза. Избор је потвдио и Смаил-ага Ченгић, који је, у знак познанства, даровао Мирку један хандџар. Мирко је, неком приликом са Шујом Караџићем ишао на Цетиње, у посету Његошу. Тада је дао реч да ће убити Смаил-агу. У обрачуну на Млетичку ова му се жеља испунила. Поклоњеним ханџаром заклао је Смаил-агу и главу однео на Цетиње.

КРСНА СЛАВА: Игњатдан (у Херцеговини)

__________________________

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

АЛЕКСИЋИ

(на Малинску и Пашину Пољу)

Алексићи потичу од Алексе Ристова Дамјановића, који се доселио на Малинско 1796. године, из Горње Мораче, а у Горњу Морачу су ускочили из Гацка 1795. године Ристо и синови Алекса и Перо. Касније се код њих доселе Илијини синови Мићо и Ђорђије. Сви су се тада презивали Дамјановићи. Дамјановићи су с осталим Ускоцима из Малинска четовали и прочули се као јунаци.

Алекса Ристов имао је пет синова – Мирка, Максима, Марка, Милоша и Илију, а Перо Ристов, Алексин брат, имао је Јола и Баја. Мићо Илијин није имао потомста, а брат му Ђорђије имао је Рада и Сима.

Сви потомци до сада набројаних се, по Алекси Ристову Дамјановићу, прозову Алексићи, иако не потичу сви од њега; ово је зато што се Мирко Алексин проучуо због великог јунаштва које је показао приликом погибије Смаил-аге Ченгића 1840. године – Мирко је Смаил-аги одсјекао главу и понио је владици Раду на Цетиње.

Ово братство је дало доста јунака и чувених хајдука. Симо Ђорђијев био је поткомандир гарде 1858-1862. године; били су чувени као јунаци и Милош и Гале; Гале је погинуо код Бара 1877. године.

Посебно треба истаћи Мирка Алексина, кнеза и харамбашу ускочког- родио се у Гацку 1795. године, а умро на Малинску 1889. године.

Јаков Алексић био је барјактар Дурмиторске бригаде. Погинуо је у Другом балканском рату у бици на Брегалници против Бугара 1913. године, а барјак послије његове погибије преузео је Неђељко Галов Алексић, па кад је и он рањен у истој бици, барјак је од њега прихватио Ђорђије Пушељин.

У чувеној Мојковачкој бици истакао се официр Коста Алексић-Дамјановић, који је тада рањен.

Једна породица Алексић одселила се у село Бојате на Пивској планини, а једна је прешла у Шаранце, у село Пашино Поље.

У комитском покрету 1916-1918. године комитовали су: Петар, Секуле и Ђорђије.

У НОР-у 1941-1945. године учествовали су: Вељко Петров, борац НОП-а од првих устаничких дана; погинуо је 27. јануара 1942. године на утврђеном усташком упоришту Дујмовићима код Трнова.

Милорад Машанов, борац Четврте и Пете црногорске бригаде, у којој је био командир чете; носилац је Партизанске споменице 1941.

Владимир Мидов, Владо Радов, Никола Душанов и Радомир Мијаилов су били борци Четврте црногорске пролетерске бригаде.

Радош Јованов је у строју 7. црногорске омладинске бригаде од њеног формирања у чијим је редовима и рањаван. Мирко Ђорђијев је један од чувених пушкомитраљезаца и један од најхрабријих бораца 7. омладинске црногорске бригаде.

Даница Николина, борац НОР-а, рањена је на Сињајевини

1940. године; стријељана је исте године у Никшићу.

Алексића има у разним мјестима широм наше земље, гдје су одлазили ради запослења и школовања.

Славе Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Коментари (69)

Одговорите

69 коментара

  1. Ana Mihajlović

    Poštovani,
    Tražim poreklo porodice moje prababe i pradede.
    Prababa mi se zvala Ljubica Aleksić (udata Marković), iz Ripnja. Na žalost, samo ovu informaciju imam o njoj. I imena njenih roditelja, ako to nešto znači.
    Ona je bila udata za Milivoja Markovića iz Ripnja, koji je slavio Sabor Sv. Arh.Mihajla (Aranđelovdan, 21 nov.( 8 nov. po starom)).

  2. Goran Aleksic

    Moje poreklo potice iz okoline Aleksinca tacnije selo Vrcenovica koliko ja znam tamo su mi bili i deda i pradeda krsna slava nam je sv.Nikola 19.dec pozdrav svim Aleksicima

  3. Малешевка

    Поштовани,
    пишем вам о Херцеговачким Алексићима. Родоначелник ове породице је војвода Малеш. После Косовске битке, рањен се пресељава у село Малина између Билеће и Требиња. Његов најстарији син био је Алекса, па отуд Алексићи. Многе породице су се од војводе Малеша, преко Алексе и Алексића изродиле. Карактеристично је да сви они, потомци војводе Малеша, нису напустили своју Крсну славу Светог Игњатија Богоносца, и ако су имали друга презимена. Војвода Малеш је оставио завјет својим потомцима да чувају своју Крсну славу, и ако мјењају презиме и расељавају се.chrome://newtabhttp//www.malesevci.org.rs/o-plemenu-cir/zavet-cir
    Не замјерите на исправци, што се тиче Мирка Алексића. Мирко Алексић је рођен у селу Богдашићи у којем се и данас налази омеђина родне му куће. Отац му се звао Дамјан, па су га због тога звали и Дамјановић.Због освете и турског зулума Миркови родитељи одлазе и њега као малог одводе у Дробњаке.

    • darko aleksic

      pomaze bog braco i sestre Aleksici.zanima me veza sa prekodrinskim aleksicima koji ovde slave arandjelovdan,a po predanjima koja sam slusao od starijih,korene vuku od malesevskih iz okoline Nevesinja i Trebinja.

    • Никола

      Ја потичем од Мирковог брата. Он је рођен на Малинску 1803, а његов отац јесте било Алекса и одселили су се из гатачког села Луковице зато што је турчин хтио да силијуе једну ђевојку и Алекса га је убио. Дамјан је био Мирков ђед. Алексићи са Малинска не потичу од Малеша већ су у Луковице дошли из Пиве од Благојевића, а постоји предање да Благојевићи потичу од брата Павла Орловића то предање његују они Дамјановићи (Дамјанци) који су остали у Луковицама и околини.

  4. milan

    ПОРЕКЛО ПРЕЗИМЕНА АЛЕКСИЋ

    САДАШЊЕ ПРЕЗИМЕ, крсна слава, САДАШЊЕ ПРЕЗИМЕ

    1.- АЛЕКСИЋ, Ђурђевдан, АБАЗОВИЋ
    ……………………………
    2.- АЛЕКСИЋ, Ђурђевдан, ГВОЗДЕНОВИЋ
    ………………………………
    3.- АЛЕКСИЋ, Ђурђевдан, ДАМЈАНОВИЋ
    ……………………………..
    4.- АЛЕКСИЋ, Ђурђевдан, КЕСИЋ
    …………………………
    5.- АЛЕКСИЋ, Ђурђевдан, МАНДИЋ
    ………………………….
    6.- АЛЕКСИЋ, Ђурђевдан, ОМАКОЛОВИЋ
    ……………………………..
    7.- АЛЕКСИЋ, Игњатијевдана, МАЛЕШЕВИЋ
    ………………………………..
    8.- ГУЗИНА, Ђурђевдан, АЛЕКСИЋ
    ………………………….
    9.- ДЕДИЈЕР, Игњатијевдан, АЛЕКСИЋ
    ……………………………..
    10.- КОВАЧЕВИЋ, Игњатијевдан, АЛЕКСИЋ
    ………………………………..
    11- ПОТРЕБИЋ, Никољдан, АЛЕКСИЋ
    …………………………..
    12.- СКЕНДЕР, Игњатијевдан, АЛЕКСИЋ
    ………………………………
    13.- СТОЈИЋ, Игњатијевдан, АЛЕКСИЋ
    ……………………………..

    ПРЕЗИМЕ ЈЕ ОЧЕВ БИЉЕГ,
    А ИМЕ ЈЕ МАЈЧИНА НАДА.

    МИЛАН ДИВЈАК ЛИЧКИ, ЛИЧКИ БИЉЕЗИ (садашња и стара презимена),
    Нови Сад, књига у рукопису

  5. Према књизи Љубомира Љубе Павловић „Антропогеографије ваљевске Тамнаве“:
    Место живљења-доба досељавања-области и места одакле су досељени-Крсна слава-напомена:
    -Црниљево, стара породица, Леовићи, Михољдан, уљези у Александ. 1.
    -Бањани, друга половина 18. века, Дубица у Босанској Крајини, Пантелијевдан.
    -Новаци, друга половина 18. века, Тупањци у Подгорини, Св. Петка.
    -Трлић, друга половина 18. века, Осладић у Подгорини, Ђурђиц.
    -Слатина, после 1827. године, Осат, Ђурђевдан, Алимијевдан и Никољдан, уљези у уљезе Радосављевиће.
    *Право је чудо што је ово, иначе често, презиме на оволиком простору веома ретко (пет фамилија) али се може објаснити следећим чињеницама.
    -Подаци су скупљани с’краја 19. и почетком 20. века, од чега је прошло више од 100 година те је у међувремену дошло до насељавања породице на подручје ваљевске Тамнаве са тим презименом.
    -Осим тога, Љуба Павловић у приказу појединих фамилија напомиње које су фамилије настале од дотичне, како је конкретно у мом случају наглашено да моја фамилија (и још неколико) у Јабучју воде порекло од презимена Мусић, које је у међувремену изумрло.
    -Конкретно, знам да у Каленићу постоји фамилија Алексић, при томе је и прилично стара али, ето, те фамилије у овој књизи нема, чак ни у напоменама о чему сам говорио у претходном ставу, оп. Милодан.

  6. Фамилије-презимена Алексић по местима живљења и Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Алексић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих села.

    -Веселиновци
    -Дучић
    -Жабари
    -Златарић
    -Јасеница
    -Команице
    -Миличиница
    -Мрчић
    -Горњи Мушић-1
    -Горњи Мушић-2
    -Попучке
    -Ребељ
    -Суводањ

  7. Породице-фамилије у Шумадијској Колубари, Алексић. Према књизи Петра Ж. Петровића „Шумадијска Колубара“, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године, најновије издање 2011. године у саставу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“ – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.

    Остале податке породица Алексић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места, који су постављени или ће бити постављени.

    -Бурово
    -Баћевац
    -Бистрица
    -Брајковац
    -Велики Борак
    -Вранић
    -Гунцате
    -Дрен
    -Дражевац
    -Конатице
    -Лазаревац
    -Степојевац

  8. Презимена-фамилије у Шумадији, Алексић.
    Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.

    -Старо Село
    -Белосавци
    -Марковац
    -Ракинац

  9. Фамилије-презимена Алексић по местима живљења. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Соколска нахија“.

    -Доња Љубовића
    -Драгодол (Бобићи)
    -Леовић
    -Овчина
    -Љештанско (Кузмани)
    -Злодол
    -Рача
    -Бесеровина

  10. Фамилије-презмена Алексић, по местима пребивалишта. Према књизи Станоја Мијатовића “Белица”.

    -Сињи Вир
    -Андровица
    -Мајур
    -Јошанички Прњавор
    -Доњи Штипаљ
    -Трнава