Порекло презимена Маринковић

23. фебруар 2012.

коментара: 90

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ МАРИНКОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Маринковић

Хаплогрупа: E1b род А

Порекло: Бунић, Лика

Крсна слава: Ђурђевдан

Контакт:
________________________

Маринковић

Хаплогрупа: G2a род А

Порекло: Читулк, Љубовија, Србија

Крсна слава: Аврамијевдан

Контакт:
_________________________

Маринковић (ћелићи) Мацура

Хаплогрупа: I1 род Мацура

Порекло: Трибањ, Шибуљина, Далмација

Крсна слава: Аранђеловдан

Контакт:
_________________________

Маринковић

Хаплогрупа: R1a Z280 Карпатско-далматински кластер

Порекло: Козарац, Кордун, Хрватска

Крсна слава: Ђурђевдан

Контакт:
_________________________

Маринковић

Хаплогрупа: I1 род Дробњака

Порекло: Бранчић, Љиг, Србија

Крсна слава: Ђурђевдан

Контакт:
_________________________

Маринковић Вурлани

Хаплогрупа: I1 род Мацура

Порекло: Трибањ, Шибуљина, Далмација

Крсна слава: Васиљевдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Презиме Маринковић појављује се у на разним подручјима где живе или су живели Срби. О Маринковићима из далматинског, подвелебитског места Трибањ Шибуљине (код Стариграда на мору) прилог нам је послао наш сарадник Александар Маринковић, за којег објављујемо и веома интересантну анализу ДНК прапорекла њега и његових Маринковића (Ћелића).

МАРИНКОВИЋИ (Ћелићи) – славе Св. Аранђела Михајла. Према усменом предању, родоначелник Петар је био из области Васојевића, те се избегавајући крвну освету, доселио у Маринковиће Вурлане и највероватније преузео њихово презиме. Надимак Ћелићи потиче од Петрове приче да је пореклом из непосредне околине манастира Ћелије, највероватније у Калудри код Берана или на ширем простору Шекулара (Јастаће). Ћелићи су насељени у засеоку Асановац подно тзв. Асан куле. Из овог огранка потиче и народни херој Јован Маринковић Иво, колониста у Славонији. Генетичким истраживањем утврђено је да овај род Маринковића припада хаплогрупи I1 М253 Z63 S2078+ V68+, карактеристичној за бројна германска племена, а нарочито она на истоку Европе. Такође, на основу генетичког резултата, несумњиво је утврђено да Маринковићи-Ћелићи припадају разгранатом роду Мацура које је такође некада обитавало у црногорским Брдима, а један део Мацура такође чува предање о пореклу од манастира Ћелије. И Мацуре такође славе Аранђеловдан. Према прикупљеним резултатима на међународном пројекту FTDNA, Маринковићи-Ћелићи и Мацуре имају генетичко поклапање са Белорусом Кудином (акође носи ознаку I1 V68+), а процењена временска удаљеност заједнчког претка указује на период Сеобе народа односно да је у том периоду дошло до раздвајања. Генетички резултат би могао указивати да се Петар није директно доселио из Васојевића, како би се дало закључити из усмене предаје, већ негде из средње Далмације где су насељене Мацуре, као што се може и претпостављати да је Петрово презиме било Мацура. Но, још увек не можемо то и на несумњив начин потврдити. Према грубим прорачунима, Петар је могао бити рођен око 1810. године ако је веровати усменој традицији. Ипак, све ово су само претпоставке и поузданих података о Петровом годишту као и месту из којег је потекао, још увек нема. Поред Мацура, овај род Маринковића је сродан и са породицом Простран из Смоковића, јер су и Пространи заправо огранак Мацура (усмена предаја потврђена ДНК анализом). Наравно, Маринковића Ћелића нема у Трибњу према млетачком катастру из 1709. године, али има забележених Мацура и то највише у Кистањама (48 душа), Смоковићу и Крушеву.

Александар Маринковић помиње још две гране Маринковића у селу Трибањ Шибуљине – Маринковићи (Вурлани) и Маринковићи (Смислићи).

МАРИНКОВИЋИ (Вурлани) – славе Св. Василија Великог. Према мишљењу Александра Бачка, надимак Вурлани је формиран по Фурланији, области у северној Италији. Премда би по локалном дијалекту Фурланија заиста била Вурланија, нема поузданих доказа ни индиција које би ове Маринковиће повезале са северном Италијом. Могуће да је неки даљи предак био војник у том крају те се надимак задржао и по насељавању у Трибањ у 17. веку. Ова чињеница би повезивала Маринковиће Вурлане са ускоцима, међу којима су такође забележени Маринковићи, поготово што су Ускоци имали учешћа у борбама у северној Италији (тзв. Ускочки рат 1615. – 1617. год.). Ипак, ваља напоменути да су Маринковићи Ускоци, насељени на Жумберку у 16. веку, славили Аранђеловдан. Вурлани су претежно насељени у засеоку Асановац, у делу званом Под Чардачином. Према млетачком катастру из 1709. године, у Трибњу су живели три породице ових Маринковића, које су предводили: Иванко (Јован) Маринковић са укупно 6 чланова породице, Јанко Маринковић са 5 и Марко Маринковић са такође 5 чланова. Имали су укупно 6 “људи за оружје“ и 300 оваца. Такође припадају хаплогрупи I1 М253 Z63 S2078+ V68+ и врло су блиски са Маринковићима Ћелићима.

МАРИНКОВИЋИ (Смисићи) – изворно славе Сабор пресвете Богородице (други дан Божића, тзв. Божији дан) иако поједини припадници овог рода у новије време обележавају Св. Стефана. Највише насељени у засеоку Полибрада поред Асановца. Према усменој легенди, настали су од Маринковића Вурлана, и то на следећи начин. Извесни морнар из краја, који је навраћао у Трибањ, завео је цуру из засеока Крушчица или Матаци. Кад је остала трудна, он је нетрагом нестао, а Иван Маринковић (Вурлан) јој понуди брак и тако је спасе срамоте. Зато су и добили надимак Смисићи јер су “смишани“ тј. помешани.

Интересантно је да је приликом ДНК анализе прапорекла Александра Маринковића, утврђено да он припада хаплогрупи I1. Према тумачењу генеаолога Синише Јерковића, који је урадио анализу добијених резултата, хаплогрупа I1 није карактеристична за наше просторе јер је, како каже, реч о типичној скандинавској групи. То значи да би преци Маринковића Ћелића лако могли бити Германи досељени с Готима или евентуално са Славенима. У обзир долазе германска племена попут Англа, Вандала или Свева и у мањој мери изворних Гота.

У селу Трибањ Шибуљине, постоји и породица Продан која се генетички такође уклапа у род Мацура односно блиска је Маринковићима Ћелићима и Вурланима.

Синиша Јерковић наводи да је у досадашњим истраживањима за Србију хаплогрупа I1 била око 7 одсто у односу на становништво Србије.

„Постоје тезе да је могла доћи на ове просторе и у сеоби Словена, али још ништа одређено се ту не може рећи. Досад се углавном сматрала знаком германских и викиншких сеоба у Европи. Иначе, I хаплогрупа је хаплогрупа остатака кромањонаца у Европи, који су карактеристични по светлој пути, захваљујући скандинавском, северњачком пореклу “, наводи Синиша Јерковић.

КРСНА СЛАВА: Св. Архванђел Михајло, Св. Василије, Сабор пресвете Богородицe, Св. Стефан

__________________________

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

МАРИНКОВИЋИ

Маринковићи су огранак Милошевића; били су у роду с Чупићима и Чарапићима и живјели су у Доњој Бијелој. Једна народна пјесма пјева о Вучети Маринковићу који нема „од срца евлада“, на основу чега би се могло закључити да је ово братство с њим нестало.

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

__________________

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (90)

Одговорите

90 коментара

  1. milan marinkovic

    ja sam rodom iz bosanske dumice selo medjedja moja porodica slavi, sv: Nikolu. Ali nas nema u spisima iz tog sela za 1880g,idakle vucemo poreklo, unapred hvala

  2. marinković

    Marinkovići, krsna slava Sv. Ignjatije Bogonosac, Koransko selo, Kordun, Hrvatska.
    Da Vas čujemo stručnjaci.

  3. Фамилије-презимана Маринковић, по местима живљења. Према књизи Јована Ердељаноића “Доње Драгачево”

    -Дљин
    -Пилатовићи
    -Горњој Краварици
    -Граб

  4. Mario Marinković

    Koliko ja znam, moja porodica se iz Dalmacije doselila u slavoniju oko 1925-1930. Znam iz priča da se pominje Starigrad, Nin, Zadar. Istina je da je narodni heroj Ivo Jovo Marinković brat od strica moga dede. Poreklo mi je iz Dalmacije. Daljne i blize rodbine imam u Orahovici (Čačinći), Osijek, Smederevo, Beograd. U Dalmaciji ne znam nikog od rodbine verovatno i više nisu 🙁 .

  5. Фамилије-презимена Маринковић, по местима пребивалишта. Према књизи Станоја Мијатовића “Белица”.

    -Трешњевица
    -Лоћица
    -Медојевац
    -Доњи Рачник
    -Ловци
    -Стрижил
    -Праћина
    -Мијатовац

  6. Фамилије-презимена Маринковић, по местима пребивалишта. Према књизи Тодора Радивојевића „Лепеница“.

    -Брзан
    -Кијев
    -Вишевац
    -Кутлово
    -Лапово (Ресавци)
    -Лапово
    -Доња Сабанта
    -Баре
    -Драгобраћа
    -Жировница
    -Станови
    -Десимировац
    -Барточина Варош
    -Рача (Ђорђевци)
    -Рача (Никољци)
    -Ђурисел
    -Црни Кал (Цигани-Роми)
    -Милатовац

  7. Milos

    Postovani citam vase komentare i ako dobro vidim nigde se ne spominju Marinkovici sa Kosova i Metohije…..Moji su poreklom iz Novog Sela i slave Mitrovdan…..vrlo malo znam o poreklu mojih predaka i voleo bi da saznam nesto vise

  8. Emina

    Postovani,sve procitah,ali nigde i niko nije spomenuo “moje” Marinkovice.Koliko znam poticu iz Mionice,znaci Kolubarski okrug i slave Sv.Jovana,ali me interesuje poreklo.Da li mi iko moze izaci u susret i reci mi nesto vise,ili pak me uputiti na neku literaturu?
    Hvala unapred

  9. Slobodan

    Sta je sa Marinkovicima iz okoline Sarajevu? Tacnije, sa Nisicke visoravni! Sve do 1995 zivjeli smo na Nisickoj visoravni, I jedan dio je zivio u Sarajevskim opstinama(Ilijas, Vogosca itd).Posle Dejtonskog sporazuma raselili smo se duz citave REPUBLIKE SRPSKE I SRBIJE! Slavimo slavi Djurdjevdan!

  10. Лазар

    Зовем се Лазар Маринковић.Живим у селу Горња Црквина,гдје смо Богу хвала најбројнија фамилија са преко 150 душа од укупно 1300 становника.Старији кажу да смо порјеклом из Мачве,тачније Црна Бара одакле је некакав Марко доселио прије више од 200 година.Крсна слава нам је Св.влм.Георгије.Ако неко има информацију о заједничком поријеклу било би ми драго да га упознам.