Порекло презимена Маринковић

23. фебруар 2012.

коментара: 90

[toggle title=”ТЕСТИРАНИ МАРИНКОВИЋИ НА СРПСКОМ ДНК ПРОЈЕКТУ”]

Маринковић

Хаплогрупа: E1b род А

Порекло: Бунић, Лика

Крсна слава: Ђурђевдан

Контакт:
________________________

Маринковић

Хаплогрупа: G2a род А

Порекло: Читулк, Љубовија, Србија

Крсна слава: Аврамијевдан

Контакт:
_________________________

Маринковић (ћелићи) Мацура

Хаплогрупа: I1 род Мацура

Порекло: Трибањ, Шибуљина, Далмација

Крсна слава: Аранђеловдан

Контакт:
_________________________

Маринковић

Хаплогрупа: R1a Z280 Карпатско-далматински кластер

Порекло: Козарац, Кордун, Хрватска

Крсна слава: Ђурђевдан

Контакт:
_________________________

Маринковић

Хаплогрупа: I1 род Дробњака

Порекло: Бранчић, Љиг, Србија

Крсна слава: Ђурђевдан

Контакт:
_________________________

Маринковић Вурлани

Хаплогрупа: I1 род Мацура

Порекло: Трибањ, Шибуљина, Далмација

Крсна слава: Васиљевдан

Контакт:
_________________________

КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]

Презиме Маринковић појављује се у на разним подручјима где живе или су живели Срби. О Маринковићима из далматинског, подвелебитског места Трибањ Шибуљине (код Стариграда на мору) прилог нам је послао наш сарадник Александар Маринковић, за којег објављујемо и веома интересантну анализу ДНК прапорекла њега и његових Маринковића (Ћелића).

МАРИНКОВИЋИ (Ћелићи) – славе Св. Аранђела Михајла. Према усменом предању, родоначелник Петар је био из области Васојевића, те се избегавајући крвну освету, доселио у Маринковиће Вурлане и највероватније преузео њихово презиме. Надимак Ћелићи потиче од Петрове приче да је пореклом из непосредне околине манастира Ћелије, највероватније у Калудри код Берана или на ширем простору Шекулара (Јастаће). Ћелићи су насељени у засеоку Асановац подно тзв. Асан куле. Из овог огранка потиче и народни херој Јован Маринковић Иво, колониста у Славонији. Генетичким истраживањем утврђено је да овај род Маринковића припада хаплогрупи I1 М253 Z63 S2078+ V68+, карактеристичној за бројна германска племена, а нарочито она на истоку Европе. Такође, на основу генетичког резултата, несумњиво је утврђено да Маринковићи-Ћелићи припадају разгранатом роду Мацура које је такође некада обитавало у црногорским Брдима, а један део Мацура такође чува предање о пореклу од манастира Ћелије. И Мацуре такође славе Аранђеловдан. Према прикупљеним резултатима на међународном пројекту FTDNA, Маринковићи-Ћелићи и Мацуре имају генетичко поклапање са Белорусом Кудином (акође носи ознаку I1 V68+), а процењена временска удаљеност заједнчког претка указује на период Сеобе народа односно да је у том периоду дошло до раздвајања. Генетички резултат би могао указивати да се Петар није директно доселио из Васојевића, како би се дало закључити из усмене предаје, већ негде из средње Далмације где су насељене Мацуре, као што се може и претпостављати да је Петрово презиме било Мацура. Но, још увек не можемо то и на несумњив начин потврдити. Према грубим прорачунима, Петар је могао бити рођен око 1810. године ако је веровати усменој традицији. Ипак, све ово су само претпоставке и поузданих података о Петровом годишту као и месту из којег је потекао, још увек нема. Поред Мацура, овај род Маринковића је сродан и са породицом Простран из Смоковића, јер су и Пространи заправо огранак Мацура (усмена предаја потврђена ДНК анализом). Наравно, Маринковића Ћелића нема у Трибњу према млетачком катастру из 1709. године, али има забележених Мацура и то највише у Кистањама (48 душа), Смоковићу и Крушеву.

Александар Маринковић помиње још две гране Маринковића у селу Трибањ Шибуљине – Маринковићи (Вурлани) и Маринковићи (Смислићи).

МАРИНКОВИЋИ (Вурлани) – славе Св. Василија Великог. Према мишљењу Александра Бачка, надимак Вурлани је формиран по Фурланији, области у северној Италији. Премда би по локалном дијалекту Фурланија заиста била Вурланија, нема поузданих доказа ни индиција које би ове Маринковиће повезале са северном Италијом. Могуће да је неки даљи предак био војник у том крају те се надимак задржао и по насељавању у Трибањ у 17. веку. Ова чињеница би повезивала Маринковиће Вурлане са ускоцима, међу којима су такође забележени Маринковићи, поготово што су Ускоци имали учешћа у борбама у северној Италији (тзв. Ускочки рат 1615. – 1617. год.). Ипак, ваља напоменути да су Маринковићи Ускоци, насељени на Жумберку у 16. веку, славили Аранђеловдан. Вурлани су претежно насељени у засеоку Асановац, у делу званом Под Чардачином. Према млетачком катастру из 1709. године, у Трибњу су живели три породице ових Маринковића, које су предводили: Иванко (Јован) Маринковић са укупно 6 чланова породице, Јанко Маринковић са 5 и Марко Маринковић са такође 5 чланова. Имали су укупно 6 “људи за оружје“ и 300 оваца. Такође припадају хаплогрупи I1 М253 Z63 S2078+ V68+ и врло су блиски са Маринковићима Ћелићима.

МАРИНКОВИЋИ (Смисићи) – изворно славе Сабор пресвете Богородице (други дан Божића, тзв. Божији дан) иако поједини припадници овог рода у новије време обележавају Св. Стефана. Највише насељени у засеоку Полибрада поред Асановца. Према усменој легенди, настали су од Маринковића Вурлана, и то на следећи начин. Извесни морнар из краја, који је навраћао у Трибањ, завео је цуру из засеока Крушчица или Матаци. Кад је остала трудна, он је нетрагом нестао, а Иван Маринковић (Вурлан) јој понуди брак и тако је спасе срамоте. Зато су и добили надимак Смисићи јер су “смишани“ тј. помешани.

Интересантно је да је приликом ДНК анализе прапорекла Александра Маринковића, утврђено да он припада хаплогрупи I1. Према тумачењу генеаолога Синише Јерковића, који је урадио анализу добијених резултата, хаплогрупа I1 није карактеристична за наше просторе јер је, како каже, реч о типичној скандинавској групи. То значи да би преци Маринковића Ћелића лако могли бити Германи досељени с Готима или евентуално са Славенима. У обзир долазе германска племена попут Англа, Вандала или Свева и у мањој мери изворних Гота.

У селу Трибањ Шибуљине, постоји и породица Продан која се генетички такође уклапа у род Мацура односно блиска је Маринковићима Ћелићима и Вурланима.

Синиша Јерковић наводи да је у досадашњим истраживањима за Србију хаплогрупа I1 била око 7 одсто у односу на становништво Србије.

„Постоје тезе да је могла доћи на ове просторе и у сеоби Словена, али још ништа одређено се ту не може рећи. Досад се углавном сматрала знаком германских и викиншких сеоба у Европи. Иначе, I хаплогрупа је хаплогрупа остатака кромањонаца у Европи, који су карактеристични по светлој пути, захваљујући скандинавском, северњачком пореклу “, наводи Синиша Јерковић.

КРСНА СЛАВА: Св. Архванђел Михајло, Св. Василије, Сабор пресвете Богородицe, Св. Стефан

__________________________

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

МАРИНКОВИЋИ

Маринковићи су огранак Милошевића; били су у роду с Чупићима и Чарапићима и живјели су у Доњој Бијелој. Једна народна пјесма пјева о Вучети Маринковићу који нема „од срца евлада“, на основу чега би се могло закључити да је ово братство с њим нестало.

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

__________________

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (90)

Одговорите

90 коментара

  1. Marjanovic

    Poštovani,
    Potrebna mi je pomoć oko porekla prezimena Marjanović. Slavimo Đurđic (16. novembar), ne i Đurđevdan. Po nekim informacijama, u potkopaoničko selo Domiševina doseljeni smo iz Crne Gore i po dolasku je prezime bilo Marinković, zatim Marjanović, pa Slavković ( znam da je to bilo prezime u vreme Prvog svetskog rata), a onda opet Marjanović. Zamolila bih vas da mi pružite opširnije podatke.

  2. Nenad

    Zanima me poreklo Marinkovića,selo Kaludjerovo kod Bele Crkve u Banatu.Krsna slava Djurdjic. Najdalje što znam da mi se čukundeda zvao Mojsa Marinković.Pozdrav !

  3. Интересује ме о Маринковићима који славе св. Николу? Има их и у селу Љуберађа код Бабушнице. Одакле су избегли? И чији су потомци?

  4. Валентина Маринковска

    Здраво, моето име е Валентина Маринковска, живеам во Скопје, Македонија и би сакала да дознаам нешто за Томов – Маринковиќ од Паневље. Презимето е од мојот сопруг кој имал дедо по име Јован (Иван) Маринковиќ (Томов) а кога дошол по службена должност во Скопје, се оженил со македонка, се родил синот Душко (мој свекор) и по документи е пишан: Душко Томов /Маринковиќ /Маринков/ Маринковски. Ви пишувам, да знаете дека Маринковски (од Маринковиќ – Томов) има и во Македонија. Се надевам дека ме разбирате и не ви направив проблем што пишувам македонски. Поздрав !

  5. lepa cerovina

    Moja porodica Marinković je u 19-om veku živela u Planinici (Mioničkoj).U matičnim knjigama Ribničke crkve se pojavljuju 1838 ,1845, 1846 i dalje , ali u poreskim tefterima 1834 , 1836 i 1839 se uopšte ne pojavljuje prezime Marinković. Do popisnih lista stanovništva za kapetaniju Kolubarsku okrug Valjevski nisam mogla da dođem.Da li uopšte postoje? Znam da je deo porodice živeo u Šapcu ili okolini.
    Od kraja 19- og veka pa do Prvog Svetskog rata su se preseljavali u selo Jajčić kod LJiga. Slavimo Veliku Gospojinu pa bih zamolila da mi se jave Marinkovići iz Šapca koji slave istu slavu. Po nekom predanju potičemo iz Hercegovine “Bela Stena”kod Mostara.Najstariji za koje imam podatke imaju imena: Marinko , Pavle , Panta , Pantelija Simeon , Ćira , Radovan itd.
    Bila bih Vam zahvalna za neki podatak više.

  6. Војислав Ананић

    МАРИНКОВИЋ (к), у Орљави и Вашаровићима (Љубушки). У Орљави су “Маринковићи и Пивци једна породица”. Њихов је “дјед” доселио из Завојани у Далмацији. У Вашаровиће је Маринковић дошао “о куги” из Пролога код Вргорца, “на ширину” (59:301.304)

    Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.

  7. Немања Маринковић

    Поздрав свима. Моји су Маринковићи са Жељина, село Плоча, општина Александровац. Наводно су дошли из ЦГ као Ђокићи, један део се населио код Жељина, неки су отишли на Косово. Славимо Св. Алимпија Столпника и као летњу славу Ђурђевдан (за Ђурђевдан сам чуо да су је некад славили, сад је не славимо)

  8. Marinkovic

    Moja baba je rodjena Marinkovic.. Rođena je u Sopotu(Mladenovac) u selu Nemenikuće, krsna slava je Sv.Jovan u januaru

  9. Poštovani, zna li neko nešto više da mi kaže o Marinkovićima iz Bosanske Krajine, selo Boboljusci kod Drvara? Slavimo Đurđevdan.
    Našao sam u knjizi Petra Rađenovića “Unac” da je u Boboljuske došao jedan Marinković iz Bastaha “na materinstvo”, šta to znači?

  10. Игор Маринковић

    Мој деда покојни је рођен у сијарињској бањи а баба у радошевцу. Славимо Св Димитрија у породици