Маринковић
Хаплогрупа: E1b род А
Порекло: Бунић, Лика
Крсна слава: Ђурђевдан
Контакт:
________________________
Маринковић
Хаплогрупа: G2a род А
Порекло: Читулк, Љубовија, Србија
Крсна слава: Аврамијевдан
Контакт:
_________________________
Маринковић (ћелићи) Мацура
Хаплогрупа: I1 род Мацура
Порекло: Трибањ, Шибуљина, Далмација
Крсна слава: Аранђеловдан
Контакт:
_________________________
Маринковић
Хаплогрупа: R1a Z280 Карпатско-далматински кластер
Порекло: Козарац, Кордун, Хрватска
Крсна слава: Ђурђевдан
Контакт:
_________________________
Маринковић
Хаплогрупа: I1 род Дробњака
Порекло: Бранчић, Љиг, Србија
Крсна слава: Ђурђевдан
Контакт:
_________________________
Маринковић Вурлани
Хаплогрупа: I1 род Мацура
Порекло: Трибањ, Шибуљина, Далмација
Крсна слава: Васиљевдан
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Презиме Маринковић појављује се у на разним подручјима где живе или су живели Срби. О Маринковићима из далматинског, подвелебитског места Трибањ Шибуљине (код Стариграда на мору) прилог нам је послао наш сарадник Александар Маринковић, за којег објављујемо и веома интересантну анализу ДНК прапорекла њега и његових Маринковића (Ћелића).
МАРИНКОВИЋИ (Ћелићи) – славе Св. Аранђела Михајла. Према усменом предању, родоначелник Петар је био из области Васојевића, те се избегавајући крвну освету, доселио у Маринковиће Вурлане и највероватније преузео њихово презиме. Надимак Ћелићи потиче од Петрове приче да је пореклом из непосредне околине манастира Ћелије, највероватније у Калудри код Берана или на ширем простору Шекулара (Јастаће). Ћелићи су насељени у засеоку Асановац подно тзв. Асан куле. Из овог огранка потиче и народни херој Јован Маринковић Иво, колониста у Славонији. Генетичким истраживањем утврђено је да овај род Маринковића припада хаплогрупи I1 М253 Z63 S2078+ V68+, карактеристичној за бројна германска племена, а нарочито она на истоку Европе. Такође, на основу генетичког резултата, несумњиво је утврђено да Маринковићи-Ћелићи припадају разгранатом роду Мацура које је такође некада обитавало у црногорским Брдима, а један део Мацура такође чува предање о пореклу од манастира Ћелије. И Мацуре такође славе Аранђеловдан. Према прикупљеним резултатима на међународном пројекту FTDNA, Маринковићи-Ћелићи и Мацуре имају генетичко поклапање са Белорусом Кудином (акође носи ознаку I1 V68+), а процењена временска удаљеност заједнчког претка указује на период Сеобе народа односно да је у том периоду дошло до раздвајања. Генетички резултат би могао указивати да се Петар није директно доселио из Васојевића, како би се дало закључити из усмене предаје, већ негде из средње Далмације где су насељене Мацуре, као што се може и претпостављати да је Петрово презиме било Мацура. Но, још увек не можемо то и на несумњив начин потврдити. Према грубим прорачунима, Петар је могао бити рођен око 1810. године ако је веровати усменој традицији. Ипак, све ово су само претпоставке и поузданих података о Петровом годишту као и месту из којег је потекао, још увек нема. Поред Мацура, овај род Маринковића је сродан и са породицом Простран из Смоковића, јер су и Пространи заправо огранак Мацура (усмена предаја потврђена ДНК анализом). Наравно, Маринковића Ћелића нема у Трибњу према млетачком катастру из 1709. године, али има забележених Мацура и то највише у Кистањама (48 душа), Смоковићу и Крушеву.
Александар Маринковић помиње још две гране Маринковића у селу Трибањ Шибуљине – Маринковићи (Вурлани) и Маринковићи (Смислићи).
МАРИНКОВИЋИ (Вурлани) – славе Св. Василија Великог. Према мишљењу Александра Бачка, надимак Вурлани је формиран по Фурланији, области у северној Италији. Премда би по локалном дијалекту Фурланија заиста била Вурланија, нема поузданих доказа ни индиција које би ове Маринковиће повезале са северном Италијом. Могуће да је неки даљи предак био војник у том крају те се надимак задржао и по насељавању у Трибањ у 17. веку. Ова чињеница би повезивала Маринковиће Вурлане са ускоцима, међу којима су такође забележени Маринковићи, поготово што су Ускоци имали учешћа у борбама у северној Италији (тзв. Ускочки рат 1615. – 1617. год.). Ипак, ваља напоменути да су Маринковићи Ускоци, насељени на Жумберку у 16. веку, славили Аранђеловдан. Вурлани су претежно насељени у засеоку Асановац, у делу званом Под Чардачином. Према млетачком катастру из 1709. године, у Трибњу су живели три породице ових Маринковића, које су предводили: Иванко (Јован) Маринковић са укупно 6 чланова породице, Јанко Маринковић са 5 и Марко Маринковић са такође 5 чланова. Имали су укупно 6 “људи за оружје“ и 300 оваца. Такође припадају хаплогрупи I1 М253 Z63 S2078+ V68+ и врло су блиски са Маринковићима Ћелићима.
МАРИНКОВИЋИ (Смисићи) – изворно славе Сабор пресвете Богородице (други дан Божића, тзв. Божији дан) иако поједини припадници овог рода у новије време обележавају Св. Стефана. Највише насељени у засеоку Полибрада поред Асановца. Према усменој легенди, настали су од Маринковића Вурлана, и то на следећи начин. Извесни морнар из краја, који је навраћао у Трибањ, завео је цуру из засеока Крушчица или Матаци. Кад је остала трудна, он је нетрагом нестао, а Иван Маринковић (Вурлан) јој понуди брак и тако је спасе срамоте. Зато су и добили надимак Смисићи јер су “смишани“ тј. помешани.
Интересантно је да је приликом ДНК анализе прапорекла Александра Маринковића, утврђено да он припада хаплогрупи I1. Према тумачењу генеаолога Синише Јерковића, који је урадио анализу добијених резултата, хаплогрупа I1 није карактеристична за наше просторе јер је, како каже, реч о типичној скандинавској групи. То значи да би преци Маринковића Ћелића лако могли бити Германи досељени с Готима или евентуално са Славенима. У обзир долазе германска племена попут Англа, Вандала или Свева и у мањој мери изворних Гота.
У селу Трибањ Шибуљине, постоји и породица Продан која се генетички такође уклапа у род Мацура односно блиска је Маринковићима Ћелићима и Вурланима.
Синиша Јерковић наводи да је у досадашњим истраживањима за Србију хаплогрупа I1 била око 7 одсто у односу на становништво Србије.
„Постоје тезе да је могла доћи на ове просторе и у сеоби Словена, али још ништа одређено се ту не може рећи. Досад се углавном сматрала знаком германских и викиншких сеоба у Европи. Иначе, I хаплогрупа је хаплогрупа остатака кромањонаца у Европи, који су карактеристични по светлој пути, захваљујући скандинавском, северњачком пореклу “, наводи Синиша Јерковић.
КРСНА СЛАВА: Св. Архванђел Михајло, Св. Василије, Сабор пресвете Богородицe, Св. Стефан
__________________________
Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’
МАРИНКОВИЋИ
Маринковићи су огранак Милошевића; били су у роду с Чупићима и Чарапићима и живјели су у Доњој Бијелој. Једна народна пјесма пјева о Вучети Маринковићу који нема „од срца евлада“, на основу чега би се могло закључити да је ово братство с њим нестало.
ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић
__________________
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
28. фебруар 2013. у 21:28
Miroslav
Moje prezime je Marinković,potičemo iz Hrvatske,tj iz sela Kričaka to je u Slavoniji,slavimo svetog Nikolu,mislim da je to Banija,ali pre toga ne znamo nista…vasi mi podatci u vezi mog prezimena ništa nisu pomogli vise sam nasao na Hrvatskom sajtu u veyi nas.Ako imate neke informacije javite bio bih vam zahvalan
30. октобар 2018. у 15:06
Dadada
Marinkovici kod novog pazara selo sebecevo, slave djurdjic, ako neko zna poreklo
1. новембар 2018. у 00:59
Jedan
Беране Црна Гора, Родоначелник Маринко Палексић око 1802 је дошао на подручје на којем данас живе његови потомци.
Информације су из књиге мога прадеде Јездимира Маринковића. Могу ли само да сазнам име оног ко је ово питао?
27. октобар 2021. у 12:38
Ranka
Moj otac je bio Mirko Marinkovic iz Sebeceva. Moj deda se zvao Bogdan, pradeda je bio Jevrem, a cukundeda Nikola. Slavili su Djurdjic.
Da li mozete da mi date Vas kontakt (e-mail ili broj telefona)?
Srdacan pozdrav!
6. април 2013. у 23:43
Милодан
Порекло бројнијих фамилија-презимена ваљевске Тамнаве по књизи „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“ Љубомире Љубе Павловића, издање 1912. године.
Место-када су досељени-одакле су досељени-Крсна слава-напомена.
МАРИНКОВИЋ
-Врело, стара породица, Јовањдан, уз Михаиловиће.
-Врховине, друга половина 18. века, Доња Буковица у Азбуковици, Св. Јоаким и Ана.
-Грабовац-1, друга половина 18. века, Уб, Ђурђевдан, предак дошао као терзија.
-Грабовац-2, друга половина 18. века, Цветуља у Рађевини, Никољдан, велика задруга.
-Бајевац, после 1827. године, Осат, Јовањдан, уљези у Мишковиће.
-Докмир, друга половина 18. века, Гвоздац-округ ужички, Никољдан.
-Кртинска, друга половина 18. века, суседни Уровци, Аранђеловдан, уљези у Лазиће.
-Каменица, друга половина 18. века, Осат, Св. Стефан Дечански, уљези у Цвејиће.
-Мургаш, друга половина 18. века, суседни Бајевац, Стевањдан, дошли на имење.
-Паљуви, друга половина 18. века, Осладић у Подгорини, Трифундан.
-Суботица, друга половина 18. века, Оглађеновац у Подгорини, уљез у Пекиће.
26. август 2013. у 00:12
Милодан
Фамилије-презимена Маринковић по местима живљења и Колубари и Подгорини. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.
Остале податке породица Маринковић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.
-Балиновић
-Берковац
-Брежђе
-Бујачић
-Вировци
-Јајчић-1
-Јајчић-2
-Кадина Лука
-Кључ
-Команице
-Крчмар
-Горњи Лајковац
-Лопатањ
-Пакље
-Планиница
-Ратковац
-Робаје
-Седлари
-Совач
-Тубравић
2. новембар 2013. у 01:03
Filip Marinkovic
Postovani,
Bio bih vam zahvalan ukoliko bi mi mogli vise reci o Marinkovicima iz primorja, konkretno Brac i okolna ostrva. Moja porodica zivi u Nisu evo vec sedma generacija, a za period pre toga porodicna je prica da se predak doselio u Nis nakon sto je ubio nekog na Bracu ili u Vranju (ne zna se sigurno sta je tacno od ta dva).
Krsna slava je Sv. Nikola, oduvek bila, doneo je taj predak sa sobom.
Unapred zahvalan,
2. новембар 2013. у 09:21
Александар Маринковић
Филипе,
тешко вам неко може дати конкретан одговор јер не знате да ли сте са Брача или од Врања. Велика је разлика.
На Брачу постоји велики број породица Маринковић, али сумњам да имате било какве везе с њима. Такође има Маринковића и у околини Врања, Лесковца итд.
28. новембар 2014. у 15:45
Marinkovici
Da li znate nesto o Marinkovicima iz Vranja i okoline?
28. новембар 2014. у 22:22
Александар Маринковић
Риста Т. Николић ”Врањска Пчиња”
1) Маринковци у селу Доње Жапско, живе у Доњој Мали и Маринковској мали. Настали од најстарије досељеничке породице у селу – Југинаца. Ови су пак дошли као чивчије из села Коћуре (у сливу Вардара) који су у Д. Жапско дошли око 1800. године (или мало раније). Било их је шестеро браће од којих је један отишао у Горње Жапско, један у Вртогош, а један Собину. Као породице проистекле од тих првих Југинаца наводе се: Југинци, Маринковци, Топалци, Манини, Павунови и Бошњаци. Славе Св. Николу.
2) Маринковци у селу Вишевце, живе у мали Заградено. Сматрају се потомцима Ариза који је у село дошао с братом Крагујем. По причању, Ариз је имао три сина, око 1800. год. било их је 10 кућа, а 1842. год. 17 кућа. Како сви су селу славе Аранђеловдан и Никољдан, онда је логично да и Маринковци славе једну од ових слава.
29. новембар 2014. у 11:25
Marinkovici
Hvala. Ima ih i u selima na putu ka Krivoj Feji i Besnoj kobili nedaleko od Vranja, ali istorijat ne znam.
7. фебруар 2024. у 18:24
Janko
Pozdrav Filipe, prošlo je dosta godina od vašeg komentara, nadam se da ste saznali nesto vise o svom poreklu. Moj predak, Marinko Marinkovic se doselio iz okoline Knina u selu Grajevce kod Leskovca. Ja sam osma generacija, moj otac sedma. Vrlo je moguće da postoji neka povezanost jer su se doselili iz Dalmacije na jugu Srbije u isto vreme. Ako ste saznali nesto vise, javite. Inače moju familiju zovu Jovinci, a nikad nismo imali nikakvog Jovana. Takodje ide neka prica da je taj predak ubio nekog turčina, ali sve je pod znakom pitanja. Znam samo da kod Vranja postoji mesto koje se zove Jovinac i da se uz Južnu Moravu moze doći do mog sela, a tu je nekada i bio glavni put.
7. фебруар 2024. у 18:30
Janko
Da dodam samo, takodje slavimo svetog Nikolu
3. новембар 2013. у 20:45
Милодан
Породице-фамилије по местима пребивалишта у Шумадијској Колубари, Маринковић.
Према књизи Петра Ж. Петровића „Шумадијска Колубара“, прво издање 1939. године, друго издање 1949. године, најновије издање 2011. године у саставу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“ – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник Републике Србије и САНУ.
Остале податке породица Маринковић, одакле су и када досељени као и Крсну славу можете сазнати у текстовима поменутих места.
-Вранић
-Конатице
-Врбовно
-Баљевац
-Шиљаковац
-Шопић
-Брајковац
-Барзиловица
-Барајево
-Баћевац
-Бождаревац
-Велики Црљени
-Вреоци
-Даросава
-Јунковац
-Тулеж
-Цветовац
-Лукавица
-Медошевац
-Мељак
15. децембар 2013. у 20:44
Милодан
Презимена-фамилије у Шумадији, Маринковић.
Према књизи „Етнолошка грађа о Шумадинцима“академика Јована Ердељановића, прво постхумно издање 1948. године – последње издање Службени Гласник и САНУ – Едиција „Корени“ 2011. године у склопу књиге „Шумадија и Шумадијска Колубара“.
-Старо Село
-Крушево
-Мирашевац
-Церовац
27. децембар 2013. у 23:49
Aco
Poštovani, moji Marinkovići vode poreklo iz Gornjeg Dubca, Kaona i slave Lučin dan. Šta mi možete reći o mom poreklu.
29. јануар 2020. у 20:38
Ružica
I moj otac je iz Gornjeg Dupca i deda naravno, ali ništa više ne znam
29. јануар 2020. у 21:18
Dejan
Da li mislite Gornjeg Dubca kod Pljevalja?
9. јануар 2014. у 13:49
goran marinković
poštovani,moji roditelji su rodom iz sela čengić kod janje u bosni slavimo sv.nikolu.
Sta mi možete reči o mom poreklu?
31. јануар 2014. у 23:13
marinkos
Gorane,moji su se doselili iz Bijeljine,okoline Bijeljine,Marinkovici u selo pored Obrenovca,deo tih Marinkovica se odselilo u jedno dalje selo Vranic,isto okolina Obrenovca.Interesuje me podatak Marinkovic iz Zvecke.
Takodje me interesuje odakle su dosli u okolinu Bijeljine.
1. фебруар 2014. у 00:44
marinkos
Da dodam da slavimo S.Nikolu.
7. април 2014. у 16:48
Jelena
Prema podacima koje imam, Marinkovici su dosli iz Negotinske Krajne, zivimo u Sumadiji, Smederevska Palanka, selo Azanja, krsna slava Sv.Kozma i Damjan- Vracevi. da li mozete da mi kazete nesto o poreklu tih Marinkovica. Hvala
7. април 2014. у 20:34
Александар Маринковић
У етнолошким записима, стоји да се ваш предак Ђура доселио из Крајине и да вас зову Крајинцима. У околини Смедерева има више досељених родова из источне Србије тј. Крајине.