Poreklo prezimena Kukolj

4 komentara

1. 17. februar 2013. u 16:19

   milan

   POREKLO PREZIMENA KUKOLJ

   SADAŠNJE PREZIME, krsna slava, STARO PREZIME

   1.- KUKOLJ, Jovanjdan, MILJUŠ
   ………………………
   2.- MILJUŠ, Jovanjdan, BOGUNOVIĆ
   ………………………….

   Bio neko od Miljuša malešan, a crn ka kukolj, pa ga seljani
   prozovu KUKOLJ. To mu ostane kao prezime, a mnogi su i zaboravili
   staro prezime.

   Kazivači:
   Jovo Miljuš (r. 1912) iz Gračaca i
   Bogdan Miljuš (r. 1919) iz Bruvna (Gračac)
   Zapisao: M.D.L. u Bruvnu, 1979. godine

   MILAN DIVJAK LIČKI, LIČKI BILJEZI (sadašnja i stara prezimena),
   Novi Sad, knjiga u rukopisu

   Reply

2. 29. septembar 2016. u 08:25

   Branko Mitrović

   Rodjen sam u Čačku 11 januara 1954 od oca Milomira(11.02.1912) i majke Olivere(27.12.1922) rodjene Nedeljković. Oboje su poreklom iz sela Godovik kod Požege.Moj deda po ocu se zvao Milovan, a pradeda Jakov. Po majci moj deda se zvao Milan, a pradeda Milivoje. Poenta je da su svojevremen, a i sada samo stariji, Nedeljkovice zvali reponje, a Mitroviće kukolji. Ranije sam smatrao da se radi o nekakvom nadimku kada neko u razgovoru kaže : Idemo u kukolje(Mitroviće), do trenutka kada je moj stric(najmladji brat moga oca) Dragoslav (1922) kao neko ko je radio vojnom arhivu u Beogradu dosao do podatka da se u poreskim knjigama ministarstva Srbije iz 1863 god ne pominje srez Požeški i selo Godovik na rednom broju(trenutno taj podatak nemam kraj sebi (inace imam detaljno to napisano njegovim rukopisom)pojavljuje podatak za Jovana i Ristu Kuklolj (koji nije imao muških potomnaka)da za Jovana Kukolja postoji podatak da ima najstarijeg sina Jakova na zanatu (tada 20 god)i za ostale ukucane(mogu naknadno da upišem sve te podatke). E taj Jakov je moj pradeda sa prezimenom Kukolj.
   Davno sam od jednog istoričara koji je tada boravio u Arilju saznao podatak da se u sudskim spisama pojavljuje i ime Dmitar Kukolj koji je imao nezgodu da na jednoj slavi u okolini Čačka gde je bilo deo njegove familije sasvim slucajno iz puske usmrtio jednu osobu. Taj istoričar smatra da su u jednom periodu Kukolji promenili prezime u Dmitrović, ali da se to D izgubilo i da je ostalo prezime Mitrović. Znam da je sada slava porodice Mitrović Sveti Nikola, koju i ja slavim od skora.
   Inače moj stric Dragoslav nije imao potomsvo, dok je najstaiji brat moga oca Miloš koji je bio čuveni bačvar u Požeškom kraju imao jednog sina Miodraga (koji je takodje bio odličan stolar(Mile)a koji nije imao muških potomaka(čerke: Stojanka-Coca 1955, Jelka i Zora).
   Od strica Dragoslava sam jednom čuo podatak da mu je najstariji brat Miloš jednom rekao kako su oni dosli negde iz istočne Crne Gore (Hercegovine) i da su najpre otišli ispod Arilj u okolinu Latvice pa da su se onda povratili u Godovik.
   Jako me zanima podatak iz kog su prostora-mesta oni doselili, jer bih, čini se, odmah otišao da posetim to selo(mnogo je to jako).
   Očekujem Vaš odgovor, jer sam u jednom od sajtova svojevremeno pročitao kako se u nekom od tekstova pominje poreklo porodice Kukolj(u priči o poreklu prezimena Kukulj), ali se taj tekst na tom sajtu na žalost jednostavno nije zadržao.

   Srdačan pozdrav.

   Branko Mitrović
   31000 Užice,
   Toplička 1
   064 144 50 36

   Reply

   • 30. avgust 2025. u 08:28

     Mirjana Ranković-Matović

     Poštovani, ovo je iz moje knjige Mojsinje kroz vekove, koja je u pripremi. Mojsinje je selo u okolini Čačka.Srdačan pozdrav od Mirjane Ranković-Matović
     KUKOLJI
     PAVLOVIĆI (donji), SIMOVIĆI (donji)
     ILIĆI (donji), JOVANČIĆI-SPASOJEVIĆI i MITROVIĆI (donji)

     Predanje koje je publicista Mile Mojsilović zabeležio govori da su iz Hercegovine, polovinom 18. veka, u Mojsinje došla braća Kukolji. Neki pak govore da su došli iz okoline Andrijevice, što je moguće, jer su se Kukolji iz Hercegovine rasplinuli na više strana. Možda im je na putu do Srbije i Pomoravlja jedna kratka stanka bila u okolini Andrijevice.
     Po mnogim istraživanjima matično mesto Kukolja je Nevesinje. I danas postoji „Kukoljska potkutnjica“ u Dubrovskom. Migracija Kukolja iz Nevesinja dešavala se u 17. i 18. veku, jer je to bio jedini spas od islamizacije. Na starom staništu ostali su samo oni koji su prihvatili islamsku veroispovest, a ostali su se raspršili na sve strane. Jedni su se uputili prema Bosanskoj Krajini (Luškoj Palanci), a drugi prema Srbiji, zadržavajući se u okolini Sjenice i Nove Varoši (Lopiže, Šipovik).
     Mojsinjski Kukolji su, sa malom i porodicama, najverovatnije sa ovih sandžačkih zastanaka krenuli preko Javora i Dragačeva i spustili se u Moravsku dolinu. Kao dokaz ovoj tvrdnji može nam poslužiti i činjenica da u Šipoviku i danas ima par kuća Kukolja, a u Lopižama nose prezime Kukoljci. Nekih ogranaka ima u Užicu, Godoviku, Malićevom Selu i Mirosaljcima.
     Miloje Pavlović, rođen 1859. godine u Mojsinju, rekao je kako on misli da su se njegovi preci u Mojsinje doselili iz neke „Kukaje“, a to je zabeležio 1935. godine Petar Ž. Petrović u knjizi „O narodnim pesmama u Rudničkom Pomoravlju“. Petrović misli da se radi o selu Kukulja u Belopoljskom srezu, mada se to ne može sa sigurnošću uzeti kao istina, jer postoji i mesto Kukaj južno od Plava i Gusinja, s one strane Prokletija i granice sa Albanijom.
     Šta je od ovoga tačno, ne može se sa sigurnošću tvrditi, ali jedno je sigurno da su se Kukolji u Mojsinju obreli oko 1750. godine i da su se prvo nastanili preko puta Gaja, starog mojsinjskog potesa obraslog gustom stoletnom hrastovom šumom. Veoma je moguće da su Kukolji, Radojevići (današnji Rankovići i Leposavići) i Vranići došli u Mojsinje u isto vreme i iz istih krajeva krenuli u seobu. Na ovo ukazuje činjenica da Radojevići-Bihorci najverovatnije vode poreklo od Orlovića koji su živeli u Čarađi (okolina Gackog i Trebinja), a Kukolji su od Nevesesinja. Ovoj tvrdnji ide u prilog i činjenica da je prvi sveštenik mojsinjske crkve 1735. godine bio Spasoje, koji je došao iz Hercegovine, a zna se da je narod u seobe uvek kretao sa sveštenicima.
     Prema pisanim tragovima može se zaključiti da je prvodoseljeni u Mojsinje od roda Kukolja bio Filip Kukolj sa sinovima: Ilijom, Andrijom, Vučićem, Nikolom i Đorđem. Zapravo, Filip se nigde ne spominje u zvaničnim dokumentima, ali je Paun Ilić, rođen 1821, u svojoj čitulji sačinjenoj 1852. godine, Filipa stavio na prvo mesto u spisku pomenika. U prilog ovom ide i činjenica da je Andrija Kukolj u Tefteru glavnice 1833. godine upisan kao Andrija Filipović.
     Zasigurno se iz matičnih i popisnih knjiga zna da su Ilijini potomci današnji Simovići – Ilići (donji). Ilija Kukolj je u tefterima upisan 1823, 1824. godine. U popisnoj knjizi 1831. godine upisan je kao sedamdesetrogodišnji starešina domaćinstva i sa njim žive sinovi: Simo (25 godina), Vasilije (22 godine) i Paun (10 godina) i unuk Obren star 2 godine.
     Andrijini potomci su nosili po njemu prezime Andrić ili Andrijević i više ih u Mojsinju nema.
     Đorđevi potomci su današnji Jovančići – Spasojevići. Inače, pored toga što je Đorđe upisan u tefter 1825. godine, o njemu saznajemo i iz knjige „Kneževina Srbija“ Milana Đ. Milićevića gde se kaže: „Zna se i sad (1870. godine) u selu Mojsinju za nekog Đorđa Kukolja, koji je više vremena živeo u Carigradu i tamo se usavršio u zidarskom zanatu. Vrativši se u otadžbinu, izvršio je mnoge građevine u vreme Karađorđevo“.
     Ime Vučića Kukolja zabeleženo je samo u tefterima 1824. i 1825. godine i više nema nikakvog traga o njemu. Moguće da je on jedan od braće koji su se iz Mojsinja odselili ka Kraljevu i Mataruškoj Banji, jer da je umro u Mojsinju verovatno bi bio upisan u Paunovu čitulju kao svi drugi Kukolji.
     Nikola Kukolj zabeležen je kao jedan od prvih ustanika 1815. godine, a prilikom obeležavanja pedesetogodišnjice Drugog srpskog ustanka 1865. godine dodeljena mu je u Beogradu Spomenica, koju je primio njegov sin Pavle, star 56 godina. U spisku učesnika u drugom srpskom ustanku Nikola Kukolj iz Mojsinja upisan je pod rednim brojem 796. Zna se da je jedan od braće Kukolja napustio Mojsinje i nastanio se u Miločaju, gde se kasnije razvila familija Jovanovića. Vrlo je moguće da je to zapravo pomenuti Nikola, jer je u Protokolu knjaza Miloša za novembar 1824. godine zapisano: „Oslobađa se poreza i svakog kuluka Nikola Kukolj iz Miločaja“. Možda je ovo oslobađanje od poreza posledica Nikolinog učešća u ustanku. U prilog ovom mišljenju da je Nikola Kukolj iz Mojsinja, posle Drugog srpskog ustanka, prešao u Miločaj ide i činjenica da se u Paunovoj čitulji ne pominje nikakav Nikola, a nema ga ni u tefterima i popisnoj knjizi, ali je uveden 1823. godine u čibučkom tefteru za Miločaj pod rednim brojem 6. Inače, o Kukoljima iz Miločaja, Milu Mojsiloviću govorio je Dušan Bošković iz Bresnice. Zapravo, rekao je da su njegovi stari pričali da je u Miločaju, za vreme Miloša Obrenovića, pored druma bila takozvana „Kukoljska mehana“ u koju je redovno knjaz navraćao.
     Mile Mojsilović je u nekim svojim rukopisima ostavio zabelešku da su on i Radosav Simović (rođen 1910) u razgovoru došli do zaključka da je Pavle Ilić, od koga se kasnije razvila familija Pavlovića donjih, sin Nikolin. No ovo se ne može uzeti kao istina iz više razloga. Prvi razlog je što je Pavle Ilić – Kukolj umro pre 1865. godine i nije on mogao uzeti Nikolinu Spomenicu, a drugi je to što je i u matične knjige i u teftere uveden pod prezimenom Ilić, što nam govori da je on najstariji sin Ilije Kukolja i koji se odvojio u zasebno domaćinstvo 1825. godine.
     Do danas su se u Mojsinju od roda Kukolja održale familije Simović-Ilić, Pavlović, Jovančić-Spasojević i Mitrović. Ovaj rod je Mosinju doneo i ustanike i dobre zanatlije, trgovce, privrednike, lekare, pravnike. Na žalost, broj kuća se smanjuje i u bliskoj budućnosti moguće je da se ugase u potpunosti.
     Svi potomci Kukolja slave Svetog Nikolu, osim Jovančića (Spasojevića), jer je predak Spasoje preuzeo slavu tazbine, pošto je otišao na miraz. Oni slave Svetog Jovana zimskog, kao Rankovići i Leposavići.
     Bilo je veoma teško naći vezu Mitrovića sa Kukoljima, ali na to su autorku navele činjenice da i Mitrovići slave Nikoljdan kao svi Kukolji i tvrdnja Đuke Vranić, rođene (D)Mitrović, da su Dmitrovovići rod sa Kukoljima. To isto je izjavio i Dragan Simović, koji kaže da su se Simovići i Mitrovići uvek svojatali. Dragan je od predaka čuo priču da je neki Dmitar Kukolj otišao na miraz. Posle dugotrajnog prevrtanja po papirima, uporđivanja, razvstavanja autorka je utvrdila da su Mitrovići, zapravo, Kukolji.
     Od Kukolja su se razvile i familije Andrići, Jeremići i Paunići, Marinkovići, ali su ugašene.
     –

     Reply

3. 29. septembar 2016. u 16:43

   Joksim

   Postoji i prezime Kukalj u Šekularu blizu Andrijevice i Berana u Crnoj Gori.
   Branko, pravi put je da uradite DNK test po muškoj liniji. Tako se rješava pitanje (pra)porijekla vašeg prezimena.

   Reply