Порекло презимена Кукољ

4 коментара

1. 17. фебруар 2013. у 16:19

   milan

   ПОРЕКЛО ПРЕЗИМЕНА КУКОЉ

   САДАШЊЕ ПРЕЗИМЕ, крсна слава, СТАРО ПРЕЗИМЕ

   1.- КУКОЉ, Јовањдан, МИЉУШ
   ………………………
   2.- МИЉУШ, Јовањдан, БОГУНОВИЋ
   ………………………….

   Био неко од Миљуша малешан, а црн ка кукољ, па га сељани
   прозову КУКОЉ. То му остане као презиме, а многи су и заборавили
   старо презиме.

   Казивачи:
   Јово Миљуш (р. 1912) из Грачаца и
   Богдан Миљуш (р. 1919) из Брувна (Грачац)
   Записао: М.Д.Л. у Брувну, 1979. године

   МИЛАН ДИВЈАК ЛИЧКИ, ЛИЧКИ БИЉЕЗИ (садашња и стара презимена),
   Нови Сад, књига у рукопису

   Reply

2. 29. септембар 2016. у 08:25

   Branko Mitrović

   Rodjen sam u Čačku 11 januara 1954 od oca Milomira(11.02.1912) i majke Olivere(27.12.1922) rodjene Nedeljković. Oboje su poreklom iz sela Godovik kod Požege.Moj deda po ocu se zvao Milovan, a pradeda Jakov. Po majci moj deda se zvao Milan, a pradeda Milivoje. Poenta je da su svojevremen, a i sada samo stariji, Nedeljkovice zvali reponje, a Mitroviće kukolji. Ranije sam smatrao da se radi o nekakvom nadimku kada neko u razgovoru kaže : Idemo u kukolje(Mitroviće), do trenutka kada je moj stric(najmladji brat moga oca) Dragoslav (1922) kao neko ko je radio vojnom arhivu u Beogradu dosao do podatka da se u poreskim knjigama ministarstva Srbije iz 1863 god ne pominje srez Požeški i selo Godovik na rednom broju(trenutno taj podatak nemam kraj sebi (inace imam detaljno to napisano njegovim rukopisom)pojavljuje podatak za Jovana i Ristu Kuklolj (koji nije imao muških potomnaka)da za Jovana Kukolja postoji podatak da ima najstarijeg sina Jakova na zanatu (tada 20 god)i za ostale ukucane(mogu naknadno da upišem sve te podatke). E taj Jakov je moj pradeda sa prezimenom Kukolj.
   Davno sam od jednog istoričara koji je tada boravio u Arilju saznao podatak da se u sudskim spisama pojavljuje i ime Dmitar Kukolj koji je imao nezgodu da na jednoj slavi u okolini Čačka gde je bilo deo njegove familije sasvim slucajno iz puske usmrtio jednu osobu. Taj istoričar smatra da su u jednom periodu Kukolji promenili prezime u Dmitrović, ali da se to D izgubilo i da je ostalo prezime Mitrović. Znam da je sada slava porodice Mitrović Sveti Nikola, koju i ja slavim od skora.
   Inače moj stric Dragoslav nije imao potomsvo, dok je najstaiji brat moga oca Miloš koji je bio čuveni bačvar u Požeškom kraju imao jednog sina Miodraga (koji je takodje bio odličan stolar(Mile)a koji nije imao muških potomaka(čerke: Stojanka-Coca 1955, Jelka i Zora).
   Od strica Dragoslava sam jednom čuo podatak da mu je najstariji brat Miloš jednom rekao kako su oni dosli negde iz istočne Crne Gore (Hercegovine) i da su najpre otišli ispod Arilj u okolinu Latvice pa da su se onda povratili u Godovik.
   Jako me zanima podatak iz kog su prostora-mesta oni doselili, jer bih, čini se, odmah otišao da posetim to selo(mnogo je to jako).
   Očekujem Vaš odgovor, jer sam u jednom od sajtova svojevremeno pročitao kako se u nekom od tekstova pominje poreklo porodice Kukolj(u priči o poreklu prezimena Kukulj), ali se taj tekst na tom sajtu na žalost jednostavno nije zadržao.

   Srdačan pozdrav.

   Branko Mitrović
   31000 Užice,
   Toplička 1
   064 144 50 36

   Reply

   • 30. август 2025. у 08:28

     Мирјана Ранковић-Матовић

     Поштовани, ово је из моје књиге Мојсиње кроз векове, која је у припреми. Мојсиње је село у околини Чачка.Срдачан поздрав од Мирјане Ранковић-Матовић
     КУКОЉИ
     ПАВЛОВИЋИ (доњи), СИМОВИЋИ (доњи)
     ИЛИЋИ (доњи), ЈОВАНЧИЋИ-СПАСОЈЕВИЋИ и МИТРОВИЋИ (доњи)

     Предање које је публициста Миле Мојсиловић забележио говори да су из Херцеговине, половином 18. века, у Мојсиње дошла браћа Кукољи. Неки пак говоре да су дошли из околине Андријевице, што је могуће, јер су се Кукољи из Херцеговине расплинули на више страна. Можда им је на путу до Србије и Поморавља једна кратка станка била у околини Андријевице.
     По многим истраживањима матично место Кукоља је Невесиње. И данас постоји „Кукољска поткутњица“ у Дубровском. Миграција Кукоља из Невесиња дешавала се у 17. и 18. веку, јер је то био једини спас од исламизације. На старом станишту остали су само они који су прихватили исламску вероисповест, а остали су се распршили на све стране. Једни су се упутили према Босанској Крајини (Лушкој Паланци), а други према Србији, задржавајући се у околини Сјенице и Нове Вароши (Лопиже, Шиповик).
     Мојсињски Кукољи су, са малом и породицама, највероватније са ових санџачких застанака кренули преко Јавора и Драгачева и спустили се у Моравску долину. Као доказ овој тврдњи може нам послужити и чињеница да у Шиповику и данас има пар кућа Кукоља, а у Лопижама носе презиме Кукољци. Неких огранака има у Ужицу, Годовику, Малићевом Селу и Миросаљцима.
     Милоје Павловић, рођен 1859. године у Мојсињу, рекао је како он мисли да су се његови преци у Мојсиње доселили из неке „Кукаје“, а то је забележио 1935. године Петар Ж. Петровић у књизи „О народним песмама у Рудничком Поморављу“. Петровић мисли да се ради о селу Кукуља у Белопољском срезу, мада се то не може са сигурношћу узети као истина, јер постоји и место Кукај јужно од Плава и Гусиња, с оне стране Проклетија и границе са Албанијом.
     Шта је од овога тачно, не може се са сигурношћу тврдити, али једно је сигурно да су се Кукољи у Мојсињу обрели око 1750. године и да су се прво настанили преко пута Гаја, старог мојсињског потеса обраслог густом столетном храстовом шумом. Веома је могуће да су Кукољи, Радојевићи (данашњи Ранковићи и Лепосавићи) и Вранићи дошли у Мојсиње у исто време и из истих крајева кренули у сеобу. На ово указује чињеница да Радојевићи-Бихорци највероватније воде порекло од Орловића који су живели у Чарађи (околина Гацког и Требиња), а Кукољи су од Невесесиња. Овој тврдњи иде у прилог и чињеница да је први свештеник мојсињске цркве 1735. године био Спасоје, који је дошао из Херцеговине, а зна се да је народ у сеобе увек кретао са свештеницима.
     Према писаним траговима може се закључити да је прводосељени у Мојсиње од рода Кукоља био Филип Кукољ са синовима: Илијом, Андријом, Вучићем, Николом и Ђорђем. Заправо, Филип се нигде не спомиње у званичним документима, али је Паун Илић, рођен 1821, у својој читуљи сачињеној 1852. године, Филипа ставио на прво место у списку поменика. У прилог овом иде и чињеница да је Андрија Кукољ у Тефтеру главнице 1833. године уписан као Андрија Филиповић.
     Засигурно се из матичних и пописних књига зна да су Илијини потомци данашњи Симовићи – Илићи (доњи). Илија Кукољ је у тефтерима уписан 1823, 1824. године. У пописној књизи 1831. године уписан је као седамдесетрогодишњи старешина домаћинства и са њим живе синови: Симо (25 година), Василије (22 године) и Паун (10 година) и унук Обрен стар 2 године.
     Андријини потомци су носили по њему презиме Андрић или Андријевић и више их у Мојсињу нема.
     Ђорђеви потомци су данашњи Јованчићи – Спасојевићи. Иначе, поред тога што је Ђорђе уписан у тефтер 1825. године, о њему сазнајемо и из књиге „Кнежевина Србија“ Милана Ђ. Милићевића где се каже: „Зна се и сад (1870. године) у селу Мојсињу за неког Ђорђа Кукоља, који је више времена живео у Цариграду и тамо се усавршио у зидарском занату. Вративши се у отаџбину, извршио је многе грађевине у време Карађорђево“.
     Име Вучића Кукоља забележено је само у тефтерима 1824. и 1825. године и више нема никаквог трага о њему. Могуће да је он један од браће који су се из Мојсиња одселили ка Краљеву и Матарушкој Бањи, јер да је умро у Мојсињу вероватно би био уписан у Паунову читуљу као сви други Кукољи.
     Никола Кукољ забележен је као један од првих устаника 1815. године, а приликом обележавања педесетогодишњице Другог српског устанка 1865. године додељена му је у Београду Споменица, коју је примио његов син Павле, стар 56 година. У списку учесника у другом српском устанку Никола Кукољ из Мојсиња уписан је под редним бројем 796. Зна се да је један од браће Кукоља напустио Мојсиње и настанио се у Милочају, где се касније развила фамилија Јовановића. Врло је могуће да је то заправо поменути Никола, јер је у Протоколу књаза Милоша за новембар 1824. године записано: „Ослобађа се пореза и сваког кулука Никола Кукољ из Милочаја“. Можда је ово ослобађање од пореза последица Николиног учешћа у устанку. У прилог овом мишљењу да је Никола Кукољ из Мојсиња, после Другог српског устанка, прешао у Милочај иде и чињеница да се у Пауновој читуљи не помиње никакав Никола, а нема га ни у тефтерима и пописној књизи, али је уведен 1823. године у чибучком тефтеру за Милочај под редним бројем 6. Иначе, о Кукољима из Милочаја, Милу Мојсиловићу говорио је Душан Бошковић из Бреснице. Заправо, рекао је да су његови стари причали да је у Милочају, за време Милоша Обреновића, поред друма била такозвана „Кукољска механа“ у коју је редовно књаз навраћао.
     Миле Мојсиловић је у неким својим рукописима оставио забелешку да су он и Радосав Симовић (рођен 1910) у разговору дошли до закључка да је Павле Илић, од кога се касније развила фамилија Павловића доњих, син Николин. Но ово се не може узети као истина из више разлога. Први разлог је што је Павле Илић – Кукољ умро пре 1865. године и није он могао узети Николину Споменицу, а други је то што је и у матичне књиге и у тефтере уведен под презименом Илић, што нам говори да је он најстарији син Илије Кукоља и који се одвојио у засебно домаћинство 1825. године.
     До данас су се у Мојсињу од рода Кукоља одржале фамилије Симовић-Илић, Павловић, Јованчић-Спасојевић и Митровић. Овај род је Мосињу донео и устанике и добре занатлије, трговце, привреднике, лекаре, правнике. На жалост, број кућа се смањује и у блиској будућности могуће је да се угасе у потпуности.
     Сви потомци Кукоља славе Светог Николу, осим Јованчића (Спасојевића), јер је предак Спасоје преузео славу тазбине, пошто је отишао на мираз. Они славе Светог Јована зимског, као Ранковићи и Лепосавићи.
     Било је веома тешко наћи везу Митровића са Кукољима, али на то су ауторку навеле чињенице да и Митровићи славе Никољдан као сви Кукољи и тврдња Ђуке Вранић, рођене (Д)Митровић, да су Дмитрововићи род са Кукољима. То исто је изјавио и Драган Симовић, који каже да су се Симовићи и Митровићи увек својатали. Драган је од предака чуо причу да је неки Дмитар Кукољ отишао на мираз. После дуготрајног превртања по папирима, упорђивања, развставања ауторка је утврдила да су Митровићи, заправо, Кукољи.
     Од Кукоља су се развиле и фамилије Андрићи, Јеремићи и Паунићи, Маринковићи, али су угашене.
     –

     Reply

3. 29. септембар 2016. у 16:43

   Јоксим

   Постоји и презиме Кукаљ у Шекулару близу Андријевице и Берана у Црној Гори.
   Бранко, прави пут је да урадите ДНК тест по мушкој линији. Тако се рјешава питање (пра)поријекла вашег презимена.

   Reply