[toggle title=”TESTIRANI JOKANOVIĆI NA SRPSKOM DNK PROJEKTU”]
Jokanović
Haplogrupa: E1b rod Kuča
Poreklo: Aleksandrovac, Srbija
Krsna slava: Nikoljdan
Kontakt:
_________________________
KOMPLETNE REZULTATE POGLEDAJTE OVDE[/toggle]
Poštovani,
pozivamo vas na saradnju.
Pošaljite nam svoj prilog, sve što znate o ovom prezimenu na osnovu usmenog predanja ili citiranjem navoda iz knjiga (navedite kojih) ili onog što je već objavljeno na ostalim internet sajtovima (napomenite kojim).
Obavezno napišite i koju krsnu slavu slavite i područje u kojem se ovo prezime pojavljuje.
Navedite i ime poznate ličnosti (gde je rođen-a, čime se bavi), koja nosi ovo prezime.
Vaš prilog ostavite u komentaru ili pošaljite na i-mejl:
17. januar 2014. u 12:59
Bojan
Znate li nešto o porijeklu prezimena Jokanović?
17. januar 2014. u 13:34
Nebojša Novaković
Bojane, o kojim Jokanovićima je reč? Iz kog ste kraja poreklom i da li slavite neku slavu?
Jokanovići su inače najbrojniji u Hercegovini. Pošto je reč o velikom rodu sa brojnim ograncima, nameće se prirodna potreba za DNK testiranjem.
17. januar 2014. u 13:57
Bojan
Jokanovići iz Pive u Crnoj Gori. Slava nam je Sveti Đorđe. Postoje priče da su nam srodni Jokanovići sa Vlašića. Jokanovići još postoje u okolini Bileće, Trebinja i Kuči u blizini Podgorice. Oni imaju drugačiju slavu od nas
17. januar 2014. u 20:24
Nebojša Novaković
Jokanovići (22 kuće, 9. U Podgori a 13 na Trsi, slava Sv. Đorđe), starinom iz Banjana, iz sela Miljanića. Pradeda Jokan, po njemu su dobili prezime Jokanović.
Jokanovići su srodni Kraljačićama iz Pive. Najpre su na Trsi Imali katune, a zimovali su u Banjanima.
Selo Trsa:
Kraljačići (Sv. Đorđe) rodom iz Banjana. Vode poreklo od Vujadinovića, starinom
od Skadra. Prvi Stanovnici na Trsi bili su Preci Ovih Kraljačića. Zbog ubistva dva
Mirkovića na Uncu, presele se u Bosnu u Glavičiće, više Bijeljine. Bilo ih je 12 kuća i svih 12 se odseli i selo osta pustoi, zbog čega se i nazove Trsa. Jedan potomak ovih
iseljenika Komnen kao momčence vrati se natrag u Trsu na dedovinu i od njega su
Kraljačići. Preci su im: Komnen – Stojan – Mićo – Jovan – Ilija – Mićko (rođen 1924. god).
(Svetozar Tomić, Piva i Pivljani)
Nisam siguran koliko je ovo tačno. Prema nekim mojim informacijama Komnenovići i Jokanovići bi trebalo da su rod, na šta me ova priča i navodi (predak Komnen?), ali se Komnenovići nigde ne pominju.
Kao što rekoh, najpouzdaniji metod je DNK analiza.
19. septembar 2022. u 01:58
Boba
Zna li neko o Jokanovicima sto su u mjestu Podmilogora
6. jul 2023. u 23:24
Milomir
Moj pradeda je Ilija Jokanović otišao je i naselio se u selo Gajtan na Radan planini
12. januar 2019. u 02:41
Nataša
Ja sam od Jokanovića iz Kuča!
Znamo da smo starinom iz Pive, potomci Jokana koji je digao ustanak protiv Turaka, pa su ga zvali Jokan-puška. Od tog Jokana, smo svi Jokanovići, a ima nas u Hercegovini, u Federaciji i R Srpskoj, na Kosmetu i u Srbiji.
Svi smo pravolavci i slavimo sv.Nikolu i Đurđevdan.
Mi Jokanovići Kuči, slavimo sv.Nikolu.
Za Jokanoviće s Kosmeta znam da su nekada slavili sv.Nikolu, te da su uzeli za slavu sv.Đorđa, jer bi bili zavejani u decembru….
Veliki pozdrav svim Jokanovićima
9. februar 2015. u 23:56
DANILO JOKANOVIĆ
Danilo Jokanović
O IMENU I POREKLU JOKANOVIĆA
(odlomci)
SKADAR
rodno mesto predaka Jokanovića
Prastaro ime Scodra, za ovaj grad na reci Bojani možda i jeste ilirskog korena, ali takva pretpostavka ničim ne može da se potkrepi. Srbi, od kako su naselili ove prostore, koriste ime Skadar, ali i Rosaf, “Rosaf grad, rekomij Skdr”.
Ime Rosaf, stiglo je iz daleke Mesopotamije (danas severna Sirija). U vreme rimskog cara Maksimijana (240 – 310) u gradu Rosafu na reci Eufrat, mučeničkom smrću stradao je hrišćanin Srđ, a na mestu gde je pogubljen podignuta je crkva i posvećena tom novom hrišćanskom mučeniku.
U vreme cara Justinijana (483 – 565), nekoliko hiljada kilometara na zapad od te crkve, na reci Bojani blizu Skadra, podignuta je još jedna crkva i takođe posvećena sv. Srđu, zapravo svetom Sergiju i Vakhu. Vremenom su monasi, koji su živeli u manastiru oko ove, nove, crkve, kao aluziju na sveti grad Rosaf na Eufratu – grad Skadar, u čijoj je neposrednoj blizini manastir, prozvali Rosaf na Bojani…
Još od samog dolaska Srba na Balkan istorija pominje Skadar i njegov značaj za život našega naroda. Iz najstarijeg izvora, ’’Spisa o narodima” (De Administrando Imperio) vizantijskog cara Konstantina Porfirogenita možemo videti da je u 7. veku car Iraklije Srbima dao sve ove prostore do mora…
Po narodnoj pesmi (’’Zidanje Skadra’’) mi smo ga sagradili, odnosno naša vlastela, Mrnjavčevići – Vukašin, Uglješa i Gojko (ovaj poslednji istoriji nije poznat). Braća su, posle propasti Dušanovog carstva, vladala, svaki na svom posedu, do 1371. kada su poginula u bici na Marici, protiv Turaka. ’’Sagradili’’ smo ga, istina, dosta kasnije nego što istorija za njega zna…
A mnogo pre nego što smo ga, po legendi, sazidali, u vreme najvećeg uspona Duklje, kada Bodin pripaja Rašku i Bosnu, Skadar je središte srpskih zemalja… A u vreme Nemanjića, kada je najveći deo srpskih plemena po prvi put na novim prostorima ujedinjen, pominje se kao grad u kome stoluju srpski prinčevi prestolonasled nici, pre preuzimanja prestola od svojih prethodnika, i iz njega upravljaju okolnim delovima države.
I sam car Dušan (oko 1308. – 1355.) pre nego što je stupio na presto živeo je u Skadru i kao ”mladi kralj” iz ovog grada upravljao Zetom. Njegov dvor nalazio se u Skadru na Drimcu.
Za sve to vreme, pa i dugo posle, u periodu turske vladavine, na području Skadra i šire, na severu od Prokletija i na jugu do reke Maće pretežno žive Srbi. Vremenom, sve do naših dana, srpski narod se pod ’’silnom rimskom propagandom i turskim nasiljem’’, katoličeći i turčeći se, asimiluje ili raseljava…
KALUĐEROVIĆI
Priča o Skadru sa Jokanovićima ima itekako neposrednu vezu. Sva dosadašnja saznanja, govore o tome da su naši preci živeli, negde, u Skadru i da su u vreme iseljavanja nosili prezime Kaluđerović.
Gde je u Skadru i kako živela porodica, odnosno bratstvo, Kaluđerović, posredno nas obaveštava Erdeljanović nazvavši Jokanoviće na jedinom mestu, – Dobrošani. Iz čega se može zaključiti (što i sam Erdeljanović naglašava) da je živela u selu Dobroš, a to je, videćemo kasnije iz drugih izvora, danas u samom gradu Skadru.
A, na osnovu toga kako jedino može nastati prezime Kaluđerović, sa sigurnošću se može zaključiti da je, pre tog prezimena, šira porodica, morala imati neko drugo, nama nepoznato.
JOKAN
U to doba selidbe, među Kaluđeroviće je postojao veoma ugledan član bratstva, izvesni Jokan, koji je najverovatnije ostao do kraja života u Skadru, ali su njegovi bratstvenici odselivši se, nekako najviše poneli uspomena na njega i nekako ih najviše sačuvali i preneli na potomke (dajući deci njegovo ime – Jokan) što se vidi i danas po prezimenu koje je rašireno po velikom delu srpskih zemalja… Od Crne Gore i Hercegovine (Kuči, Piva, Bileća, Trebinje), Metohije i Kosova, pa preko Bosne, (Sarajevo, selo Korićani na planini Vlašić iznad Travnika…), pa do Bukovice u Kninskoj krajini.
Nisu svi Kaluđerovići preselivši se iz starog zavičaja automatski postajali Jokanovići, već uglavnom izdanci onih grana koje su novorođenom muškom detetu, čuvajući uspomenu na uglednog bratstvenika, davali ime Jokan. Pa ni potomci svakog Jokana, ne mora da znači, da su uzimali, odnosno dobijali prezime Jokanović. Ali, kroz ovih nekoliko vekova, od selidbe iz Skadra bilo je dovoljno takvih slučajeva, da se ovo prezime raširi na pomenuta područja.
Najlepše sačuvana priča o seobi je kod pivskih Kaluđerovića. Tačno se zna kako su menjali prezime, i kad je, i ko dobio ime Jokan i kako se po njemu prezime Jokanović u Pivi održalo i raširilo… Oni su svoja sećanja na pretke sačuvali najviše zahvaljujući srećnim okolnostima da su, vrlo brzo, nekoliko generacija po dolasku u nove krajeve, iz ovih porodica školovani sveštenici…
SELO DOBROŠ
Prvu vest da su se naši preci doselili iz sela Dobroš kod Skadra našli smo u Erdeljanovićevoj knjizi Kuči pleme u Crnoj Gori u kojoj, u dva navrata, pominje Jokanoviće.
”Dobrošani ili Jokanovići su vrlo stari naseljenici u Vrbici. Njihno je staro poreklo nepoznato, ali u nazivu Dobrošani imamo po svoj prilici uspomenu na mesto iz koga su se doselili. Vrlo je verovatno da su oni privremeno sedeli i u Zatrijepču.
Dobrošani se sad obično zovu Jokanovići po pretku Jokanu, koji je živeo pre 6 – 7 pasova. (računajući od 1904. godine kada je Erdeljanović boravio u Kučima)23) Ima ih sad dve porodice u Vrbici i tri porodice u Doljanima.24) Slave Svetoga Nikolu.’’
Selo Dobroš iz kog su Dobrošani, odnosno naši preci Kaluđerovići došli u Kuče nalazilo se kod Skadra. Imajući u vidu šta se sve na tim prostorima dogodilo u ovih podosta vekova, a naročito u minulom veku, kada su velike sile napravile albansku državu, suočavamo se sa činjenicom da su srpski tragovi u dobroj meri izbrisani, ne samo iz Skadra i okoline, nego i sa mnogo širih prostora.
Zato ime Dobroš, a i mnoga druga srpska imena na tim prostorima, treba tražiti i kao eho kroz isto ime nekog drugog, udaljenijeg sela u koje su se Srbi, bežeći od zla svekolikog, mogli doseliti iz skadarskoga sela Dobroš.*
Iz sela Dobroš kod Skadra nisu se iselili samo naši preci Kaluđerovići. Ni to što su ime Dobroš doneli u Kuče ne mora da znači da neka druga porodica iste sudbine nije to isto ime mogla odneti u neki drugi kraj…
Da se u okolini Skadra, još uvek nalazi selo ili predeo s imenom Dobroš, bilo da je albanizovano,** ili na drugi način izmenjenog imena dobili smo potvrdu iz više izvora. Mnogi srpski nazivi mesta u tim i drugim, sada albanskim prostorima, albanizovani su, ali je u njima ostao trag pređašnjeg.
Dobroš i Dobrač, Banjkani i Benkaj, Dobrija i Dobre, Deljani i Delai…
Dobroš, Banjkani, Dobrija i Deljani srpski su nazivi, a za ista sela, arbanaški nazivi su Dobrač, Benkaj, Dobre i Delai. Ovo iznosimo kao ilustraciju kako su se srpska imena menjala u albanska i kao potvrdu da bi današnje ime Dobrač (u Skadru) moglo da bude nekadašnje – Dobroš.
Kada se uporede koreni srpskih i albanizovanih naziva očigledno je da su istovetni, kao i u mnogim drugim nazivima mesta iz ovih krajeva:
Dobr(oš) – Dobr(ač)
Banjka(ni) – Benka(j)
Dobr(ija) – Dobr(e)
Delja(ni) – Dela(i)
––––––
*)Izvanredan, živi primer za ovu tvrdnju imamo u Kučima u selu Vrbici. Deo sela u kome žive Jokanovići, od njihovog doseljavanja iz Banjkana, zove se Dobrošani. Kako smo već, rekli, po imenu (zapravo prezimenu) koje su, posle dolaska u kučko selo Banjkane – dobili po selu iz kog su došli.
**) Kako smo saznali, iz usmenih izvora deo Skadra i, izgleda od skora, ulica, danas se na albanskom jeziku, zove Dobrač a na internetu smo našli i podatak da u Skadru postoji i hotel sa imenom Dobrač. Dakle, ime sela Dobrač je, najverovatnije, albanska varijanta imena Dobroš.
IZ DOBROŠA U BANJKANE I BANJANE
Preci Jokanovića – Kaluđerovići iz skadarskog sela Dobroš odselili su najpre u selo Banjkane u Kučima (iznad Podgorice), a posle izvesnog vremena još jedan deo seli u Banjane (iznad Nikšića), a odatle u Pivu.
Preci svih ili bar većine Jokanovića, sada već pouzdano znamo, pre nego što su se raselili po ostalim srpskim zemljama živeli su u Skadru, u selu Dobroš. Prezivali su se Kaluđerovići i slavili su svetoga Đorđa. Posle pada Skadra u Turske ruke počeli su da se sele. Svi su izgledi da su se u selidbu najpre pokrenuli preci Jokanovića u Kučima, a zatim preci Jokanovića iz Pive.
JOKANOVIĆI U KUČIMA
Kada su se iz Skadra, (u kolikom broju različite su pretpostavke), u selidbu pokrenuli Kaluđerovići prva stanica im je bila zatrebačko selo Banjkani u Kučima – nekoliko desetina kilometara od Skadra. I za današnje a kamo li za ondašnje pojmove – nedođija. Posle nekoliko generacija sele se u pitomije selo – Vrbica. Iz Vrbice jedna porodica u prvoj polovini devetnaestog veka odlazi u selo Šobadine – Bilećke Rudine. A nekoliko godina po oslobođenju od Turaka jedna porodica silazi u Podgoricu – u Masline. Danas ih ima u Sarajevu, Skoplju, Novom Sadu i najviše u Beogradu.
PIVSKI JOKANOVIĆI
Među najverodostojnije podatke o raseljavanju naših predaka čini se pisanje protojereja Boža Jokova Jokanovića koji je rođen 1887. godine – i samim tim je bio ”bliži” događajima. Prota Boža je 1941. (kada je izašla njegova knjiga U službi svome narodu, iz koje donosimo neke podatke) bio penzioner i živeo je u Beogradu.
Konstatujući da je srpska porodica Kaluđerović živela u Skadru, prota Božo nam, ustvari, prenosi nešto što je mogao da čuje od svojih predaka koji su u nekoliko kolena pre njega bili sveštenici, što znači da su bili pismeni i, zašto da ne, da je neko od njih taj podatak mogao naći i negde zapisan.
Jokanovići iz Pive su se nekako najviše selili i ima ih na raznim krajevima sveta.
BILEĆKI JOKANOVIĆI
Iz Kuča se u prvoj polovini devetnaestog veka u Bilećke Rudine, u selo Šobadine iselila jedna porodica. Njihov potomak je i vladika Nikolaj Jokanović (1874 – 1943).
Episkop zahumsko-hercegovački Nikolaj (Jokanović), svetovno ime Aleksa. Rođen je 17. marta 1874. godine u Šobadinama, srez Bilećki. Pre nego što je postao vladika bio je starešina manastira Gomionice. Drugi svetski rat je dočekao kao vladika u Mostaru. 1941. godine ustaše su ga pretukle i proterale iz Mostara. Sklonio se u Srbiju. Umro je 26. marta 1943. u Sokobanji.
Njihovih potomaka danas ima u raznim srpskim krajevima čak i na Kosovu i Metohiji.
UŽIČKI JOKANOVIĆI
U prvoj polovini devetnaestog veka jedna grana bratstva Jokanović, potomci Starog Vujadina, razgranala se do Užica.
Početkom devetnaestog veka u varoš doseljava nekoliko jakih trgovačkih porodica iz Hercegopine. Jedna od njih je porodica Jokanović, braća Petar i Pavle, zvani Lijevljani. Smestila se oko Slanuše.
Doselili su “iz Lijevna u Hercegovini početkom veka”. U prilog ovome ide i činjenica da su Jokaiovići nosili nadimak Lijevljani s kojim se često srećemo u dokumentima vezanim za njih.
JOKANOVIĆI SA VLAŠIĆ PLANINE
Izvesni Simeun se oko 1800.godine iz Pive ’odselio za Travnik…’ Četvorica braće, verovatno njegovi sinovi, doselili su u okolinu Travnika, u vlašićka sela, i to: jedan u selo Vitovlje (zaseok Ponir), jedan u selo Šišavu, a dvojica u Korićane. U Korićanima su se Jokanovići znatno razmnožili, pa su se brojčano izjednačili, možda i nadmašili, ranije dominantno prezime – Slavnić.
U raznim periodima su se sa tih prostora selili u Travnik, Turbe, Banja Luku… Danas Jokanovića ima u Korićanima, možda i u Šišavi, dok su iz Vitovlja otišli svi Srbi, a za Mudrike nema podataka.
Danas ih je većina u Banja Luci i Beogradu, Ima ih i u Novom Sadu i po jedna porodica u Pakracu, Americi i Nemačkoj.
JOKANOVIĆI NA KOSOVU I METOHIJI
Jokanovići su na Kosovo i Metohiju došli kao kolonisti u nekoliko navrata, uglavnom iz Pive i Bileće. Pivski Jokanovići su pristizali još od kraja sedme decenije devetnaestog veka na novooslobođene oblasti oko Kosova. Najpre u gornju Jablanicu.
Pslije oslobođenja Kosova i Metohije od Turaka , pred sam početak Prvog svetskog rata, neke porodice se iz jablaničkog kraja sele u Binačku moravu, u selo Grmovo – kod Vitine. Odatle su se, kasnije, neke porodice selile u sela Đake i Kastrate i nešto kasnije u Miloševo kod Prištine.
Danas posle ulaska Nato snaga na Kosovo i Metohiju malo je verovatno da u ovim selima još uvek ima Jokanovića – kao ni Srba uopšte.
(Odlomci iz knjige Danila Jokanovića O IMENU I POREKLU JOKANOVIĆA )
19. avgust 2015. u 16:43
Vidosava Jokanovic
Postovani , Danilo .
Molim Vas recite mi , kako da dodjem do ove knjige !?
Srdacan pozdrav
Vidosava Jokanovic
27. decembar 2021. u 14:49
petar
ovo ne moze biti tacno za Bileca/Sobadine.
Istrazivao sam poreklo i predanja porodice Jokanovica. Ziveli smo vise od 200 godina u Sobadinama.
1. jun 2015. u 11:09
Branislav
Moje prezime je Vasiljević. Znamo da smo poreklom od Jokanovića iz Trebinja, selo Trebijovi.
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A2%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B8
Slavimo svetog Stefana.
U selo Čelopek kod Zvornika je sredinom 19. vijeka došao Vasilj Jokanović. Postoji njegov nadgrobni spomenik u Čelopeku sa imenom i prezimenom. Na spomeniku piše Jokanovič.
Brat Vasiljev se doselio u Drinjaču(Opština Zvornik). Oni su ostali Jokanović. Slave svetog Stefana. Ima ih i u Loznici. Znamo da smo rođaci.
Da li neko zna nešto više o Jokanovićima iz Trebinja, slava sveti Stefan?
Pozdrav
Branislav
27. jul 2015. u 11:41
goran saponjic
Jokanovici iz trebinja koji slave sv stefana koji su ziveli u selu trebjovo poticu od jokana selakovog jelacica iz sela sedlara.selak je bio sin bana stanoja jelacica koga je ubio sandalj hranic.imao je zri sina klimenta koji je otisao u albaniju jokana koji je otisao u kuce i selaka koji se naselio u selo sedlari gde je prihvatio slavu sv stefana.selak je imao tri sina dvojca su otisla u moracu jokan u trebinje i cetvrti ostao sa selakom u sedlarima.svi selakovi potomci slave sv stefana kao i jokanovi potomci iz trebijova koji poticu od selaka jelacica samo ovi vasi jokanovici slave sv stefana samo su oni od jelacica trebinjskih
9. decembar 2022. u 14:52
Ajduk
Da li postoji povezanost porodica Pješčić, Albijanić i Jokanović?
23. januar 2019. u 17:29
Dejan Jokanovic
Pomaze Bog brate,
Svi Jokanovici iz Trebinja slave Svetog Stefana. Javi se na e-mail ako ovo vidis. Mi slavimo Svetog Stefana i svi imamo porodicne kuce na selu Trebijovi. [email protected]
Brat u Hristu,
Dejo
11. maj 2022. u 02:11
[email protected]
Ja sam cerka Veljka Vasiljevica iz sela Celopeka..Cukundeda Vasilj Jokanovic doseljeljen iz Trebijova kraj Trebinja.Slava Sveti Stefan.Ciji si tu sin.Sada zivim u Francuskoj
27. jul 2015. u 11:55
goran saponjic
Od jokana jelacica selakovog sina poticu albijanici iz oputne rudine grguri iz gacka i jokanovici stevanjstaci oni nemaju veze sa jokanovicima iz bilece. Jokanovici lopusine sa trebjese nisu od jokana selakovog.moracka bratsva iz krnje jele od selakovih sinova jedan su rod sa jokanovicima i selakovicima iz hercegovine svi zajedno jelacici
27. jul 2015. u 13:33
goran saponjic
Po prici petra askrabe istoricara iz foce ban stanoje jelacic koji je bio u sluzbi kralja tvrtka stanovao je u kraljevoj sutjesci i u kalinoviku koji se u to vreme zvao kucevo.posle njegove smrti njegovi sinovi beze od osvete sandalja hranica kosace jer im je otac bio na strani pavla radenovica stanojev prvi sin kliment bezi istocno od skadra drugi sin jokan odlazi sa njin nastani sa severno od skadra u neko selo koje on nazove kucevo po mestu gde je rodjen.posle su to ime malo skratili i prihvatili kao ime celog podrucja.potomci tog jokana stanojevog naselili se u selo dobras.jokan ih trebinja je njegov sinovac
10. april 2016. u 12:16
Goran jokanovic
Molim vas da ako neko zna bilo kakve podatke o Jokanovicima iz Tuzle, objavi.
U Tuzli ima Jokanovica u Smoluci kraj Likavca i u Breskama kraj Tuzle
24. april 2016. u 14:26
Nikola
Poštovani Rode ,
Jokanovići postoje dugo u selu Čengić kod Bijeljine ,
Moja Pokojna Majka je Jokanović ,a Pod Ostrogom mi monah objašnjavao o selu oko Nikšića Stara Hercegovina kako kažu ,moj čukunđed Jovo je pobio turke pa je pobjegao u Semberiju da spasi svoju porodicu .
Sa poštovaljem
Nikola Bokšan
20. jun 2016. u 14:09
Hadži dragan Pešić
jJokanovići iz Pive , odnosnoKRATKO selo Trsa Gravitirali su u raznim pravcima jedan je bio i u Seču Reku gde su se zadržali kratko .Bili su Popovska familija i vrlo pismeni.Jedan od njih je i Pavle Jokanović doseljen u Seču Reku 1872 god. Imao je sina Jovana Jokanovića , bio je u danku , a onda se sele u Kovilje kod Ivanjice Jovan Jokanović je rođen u selu Trsa kod Pliužina 1852, a doseljen u kovilje kod Ivanjice 1871 godine .Savo Jokanović je Ima o tri sina Petra, đorđa i Rista .Petar Jokanović je bio školski nadzornik drinske banovine što bio odgovoaralo današnjem ministru prosvete , Riso je biop saračlija i živeo u Čačku, potomci su mu negde u luksemburgu , a Đorđe je radio kao učitelj u Starom selu, Kovilju , Katićima i bop oženjen Dragojlom učiteljicom rođenom Jovičić iz Čačka od oca Dragutina i majke Natalije. Inače Jokanovići su rođeni ujaci moje majke oca pokojnog Dobrosava Tošića iz erčega kod Ivanjice , pa me tako vezuju linije rodbinske veze sa Jokanovićima . Ako neko ima da mi još nešto kaže o toj grani slobodno nek se javi Rođaci smo
4. april 2022. u 19:17
Angelina Milic
Dragane,ja sam Angelina Milic,unuka Petra Jokanovica.Moj mail je [email protected].
24. jun 2023. u 14:44
Hadži Dragan Pešić
Pomozi Bog Angelina!Dragan Pešić je iz Ivanjice.Tek sam sada video komentar u vezi Jokanovića.Da li živiš u Srbiji ili negde van.Evo ti moj Telefon ,na ovom broju je i viber…0640111003,Bilo bi dobro da se čujemo…..Radosno te zdravim!
25. novembar 2016. u 23:35
jokanovic
Jokanovići (22 kuće, 9. U Podgori a 13 na Trsi, slava Sv. Đorđe), starinom iz Banjana, iz sela Miljanića. Pradeda Jokan, po njemu su dobili prezime Jokanović.
Jokanovići su srodni Kraljačićama iz Pive. Najpre su na Trsi Imali katune, a zimovali su u Banjanima.
Selo Trsa:
Kraljačići (Sv. Đorđe) rodom iz Banjana. Vode poreklo od Vujadinovića, starinom
od Skadra. Prvi Stanovnici na Trsi bili su Preci Ovih Kraljačića. Zbog ubistva dva
Mirkovića na Uncu, presele se u Bosnu u Glavičiće, više Bijeljine. Bilo ih je 12 kuća i svih 12 se odseli i selo osta pustoi, zbog čega se i nazove Trsa. Jedan potomak ovih
iseljenika Komnen kao momčence vrati se natrag u Trsu na dedovinu i od njega su
Kraljačići. Preci su im: Komnen – Stojan – Mićo – Jovan – Ilija – Mićko (rođen 1924. god).
U Srbiji,opstina Medvedja,selo Gajtan,Ilijini potomci,slave Sv.Djordja,nalaze se kuce Jokanovica kojih ima sada i u Leskovcu
1. februar 2017. u 21:11
VladJokan
Moze li nesto vise o ovoj porodici Jokanovic.Moj praded se oko 1920. iz Bileca kolonizovao na Kosovo, Kosovo Polje. 1948 se preselio u Vojvodinu gde i danas zivimo.Slavimo slavu Sv Stefan
15. mart 2019. u 08:09
Velo
Drug jedino Jokanovici iz atrebinja slave st Stefana