Јокановић
Хаплогрупа: E1b род Куча
Порекло: Александровац, Србија
Крсна слава: Никољдан
Контакт:
_________________________
КОМПЛЕТНЕ РЕЗУЛТАТЕ ПОГЛЕДАЈТЕ ОВДЕ[/toggle]
Поштовани,
позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
17. јануар 2014. у 12:59
Бојан
Знате ли нешто о поријеклу презимена Јокановић?
17. јануар 2014. у 13:34
Небојша Новаковић
Бојане, о којим Јокановићима је реч? Из ког сте краја пореклом и да ли славите неку славу?
Јокановићи су иначе најбројнији у Херцеговини. Пошто је реч о великом роду са бројним огранцима, намеће се природна потреба за ДНК тестирањем.
17. јануар 2014. у 13:57
Бојан
Jokaновићи из Пиве у Црној Гори. Слава нам је Свети Ђорђе. Постоје приче да су нам сродни Јокановићи са Влашића. Јокановићи још постоје у околини Билеће, Требиња и Кучи у близини Подгорице. Они имају другачију славу од нас
17. јануар 2014. у 20:24
Небојша Новаковић
Јокановићи (22 куће, 9. У Подгори а 13 на Трси, слава Св. Ђорђе), старином из Бањана, из села Миљанића. Прадеда Јокан, по њему су добили презиме Јокановић.
Јокановићи су сродни Краљачићама из Пиве. Најпре су на Трси Имали катуне, а зимовали су у Бањанима.
Село Трса:
Краљачићи (Св. Ђорђе) родом из Бањана. Воде порекло од Вујадиновића, старином
од Скадра. Први Становници на Трси били су Преци Ових Краљачића. Због убиства два
Мирковића на Унцу, преселе се у Босну у Главичиће, више Бијељине. Било их је 12 кућа и свих 12 се одсели и село оста пустои, због чега се и назове Трса. Један потомак ових
исељеника Комнен као момченце врати се натраг у Трсу на дедовину и од њега су
Краљачићи. Преци су им: Комнен – Стојан – Мићо – Јован – Илија – Мићко (рођен 1924. год).
(Светозар Томић, Пива и Пивљани)
Нисам сигуран колико је ово тачно. Према неким мојим информацијама Комненовићи и Јокановићи би требало да су род, на шта ме ова прича и наводи (предак Комнен?), али се Комненовићи нигде не помињу.
Као што рекох, најпоузданији метод је ДНК анализа.
19. септембар 2022. у 01:58
Boba
Zna li neko o Jokanovicima sto su u mjestu Podmilogora
6. јул 2023. у 23:24
Milomir
Moj pradeda je Ilija Jokanović otišao je i naselio se u selo Gajtan na Radan planini
12. јануар 2019. у 02:41
Nataša
Ja sam od Jokanovića iz Kuča!
Znamo da smo starinom iz Pive, potomci Jokana koji je digao ustanak protiv Turaka, pa su ga zvali Jokan-puška. Od tog Jokana, smo svi Jokanovići, a ima nas u Hercegovini, u Federaciji i R Srpskoj, na Kosmetu i u Srbiji.
Svi smo pravolavci i slavimo sv.Nikolu i Đurđevdan.
Mi Jokanovići Kuči, slavimo sv.Nikolu.
Za Jokanoviće s Kosmeta znam da su nekada slavili sv.Nikolu, te da su uzeli za slavu sv.Đorđa, jer bi bili zavejani u decembru….
Veliki pozdrav svim Jokanovićima
9. фебруар 2015. у 23:56
ДАНИЛО ЈОКАНОВИЋ
Данило Јокановић
О ИМЕНУ И ПОРЕКЛУ ЈОКАНОВИЋА
(одломци)
СКАДАР
родно место предака Јокановића
Прастаро име Scodra, за овај град на реци Бојани можда и јесте илирског корена, али таква претпоставка ничим не може да се поткрепи. Срби, од како су населили ове просторе, користе име Скадар, али и Росаф, “Росаф град, рекомиј Скдр”.
Име Росаф, стигло је из далеке Месопотамије (данас северна Сирија). У време римског цара Максимијана (240 – 310) у граду Росафу на реци Еуфрат, мученичком смрћу страдао је хришћанин Срђ, а на месту где је погубљен подигнута је црква и посвећена том новом хришћанском мученику.
У време цара Јустинијана (483 – 565), неколико хиљада километара на запад од те цркве, на реци Бојани близу Скадра, подигнута је још једна црква и такође посвећена св. Срђу, заправо светом Сергију и Вакху. Временом су монаси, који су живели у манастиру око ове, нове, цркве, као алузију на свети град Росаф на Еуфрату – град Скадар, у чијој је непосредној близини манастир, прозвали Росаф на Бојани…
Још од самог доласка Срба на Балкан историја помиње Скадар и његов значај за живот нашега народа. Из најстаријег извора, ’’Списа о народима” (Де Администрандо Империо) византијског цара Константина Порфирогенита можемо видети да је у 7. веку цар Ираклије Србима дао све ове просторе до мора…
По народној песми (’’Зидање Скадра’’) ми смо га саградили, односно наша властела, Мрњавчевићи – Вукашин, Угљеша и Гојко (овај последњи историји није познат). Браћа су, после пропасти Душановог царства, владала, сваки на свом поседу, до 1371. када су погинула у бици на Марици, против Турака. ’’Саградили’’ смо га, истина, доста касније него што историја за њега зна…
А много пре него што смо га, по легенди, сазидали, у време највећег успона Дукље, када Бодин припаја Рашку и Босну, Скадар је средиште српских земаља… А у време Немањића, када је највећи део српских племена по први пут на новим просторима уједињен, помиње се као град у коме столују српски принчеви престолонаслед ници, пре преузимања престола од својих претходника, и из њега управљају околним деловима државе.
И сам цар Душан (око 1308. – 1355.) пре него што је ступио на престо живео је у Скадру и као ”млади краљ” из овог града управљао Зетом. Његов двор налазио се у Скадру на Дримцу.
За све то време, па и дуго после, у периоду турске владавине, на подручју Скадра и шире, на северу од Проклетија и на југу до реке Маће претежно живе Срби. Временом, све до наших дана, српски народ се под ’’силном римском пропагандом и турским насиљем’’, католичећи и турчећи се, асимилује или расељава…
КАЛУЂЕРОВИЋИ
Прича о Скадру са Јокановићима има итекако непосредну везу. Сва досадашња сазнања, говоре о томе да су наши преци живели, негде, у Скадру и да су у време исељавања носили презиме Калуђеровић.
Где је у Скадру и како живела породица, односно братство, Калуђеровић, посредно нас обавештава Ердељановић назвавши Јокановиће на једином месту, – Доброшани. Из чега се може закључити (што и сам Ердељановић наглашава) да је живела у селу Доброш, а то је, видећемо касније из других извора, данас у самом граду Скадру.
А, на основу тога како једино може настати презиме Калуђеровић, са сигурношћу се може закључити да је, пре тог презимена, шира породица, морала имати неко друго, нама непознато.
ЈОКАН
У то доба селидбе, међу Калуђеровиће је постојао веома угледан члан братства, извесни Јокан, који је највероватније остао до краја живота у Скадру, али су његови братственици одселивши се, некако највише понели успомена на њега и некако их највише сачували и пренели на потомке (дајући деци његово име – Јокан) што се види и данас по презимену које је раширено по великом делу српских земаља… Од Црне Горе и Херцеговине (Кучи, Пива, Билећа, Требиње), Метохије и Косова, па преко Босне, (Сарајево, село Корићани на планини Влашић изнад Травника…), па до Буковице у Книнској крајини.
Нису сви Калуђеровићи преселивши се из старог завичаја аутоматски постајали Јокановићи, већ углавном изданци оних грана које су новорођеном мушком детету, чувајући успомену на угледног братственика, давали име Јокан. Па ни потомци сваког Јокана, не мора да значи, да су узимали, односно добијали презиме Јокановић. Али, кроз ових неколико векова, од селидбе из Скадра било је довољно таквих случајева, да се ово презиме рашири на поменута подручја.
Најлепше сачувана прича о сеоби је код пивских Калуђеровића. Тачно се зна како су мењали презиме, и кад је, и ко добио име Јокан и како се по њему презиме Јокановић у Пиви одржало и раширило… Они су своја сећања на претке сачували највише захваљујући срећним околностима да су, врло брзо, неколико генерација по доласку у нове крајеве, из ових породица школовани свештеници…
СЕЛО ДОБРОШ
Прву вест да су се наши преци доселили из села Доброш код Скадра нашли смо у Ердељановићевој књизи Кучи племе у Црној Гори у којој, у два наврата, помиње Јокановиће.
”Доброшани или Јокановићи су врло стари насељеници у Врбици. Њихно је старо порекло непознато, али у називу Доброшани имамо по свој прилици успомену на место из кога су се доселили. Врло је вероватно да су они привремено седели и у Затријепчу.
Доброшани се сад обично зову Јокановићи по претку Јокану, који је живео пре 6 – 7 пасова. (рачунајући од 1904. године када је Ердељановић боравио у Кучима)23) Има их сад две породице у Врбици и три породице у Дољанима.24) Славе Светога Николу.’’
Село Доброш из ког су Доброшани, односно наши преци Калуђеровићи дошли у Куче налазило се код Скадра. Имајући у виду шта се све на тим просторима догодило у ових подоста векова, а нарочито у минулом веку, када су велике силе направиле албанску државу, суочавамо се са чињеницом да су српски трагови у доброј мери избрисани, не само из Скадра и околине, него и са много ширих простора.
Зато име Доброш, а и многа друга српска имена на тим просторима, треба тражити и као ехо кроз исто име неког другог, удаљенијег села у које су се Срби, бежећи од зла свеколиког, могли доселити из скадарскога села Доброш.*
Из села Доброш код Скадра нису се иселили само наши преци Калуђеровићи. Ни то што су име Доброш донели у Куче не мора да значи да нека друга породица исте судбине није то исто име могла однети у неки други крај…
Да се у околини Скадра, још увек налази село или предео с именом Доброш, било да је албанизовано,** или на други начин измењеног имена добили смо потврду из више извора. Многи српски називи места у тим и другим, сада албанским просторима, албанизовани су, али је у њима остао траг пређашњег.
Доброш и Добрач, Бањкани и Бенкај, Добрија и Добре, Дељани и Делаи…
Доброш, Бањкани, Добрија и Дељани српски су називи, а за иста села, арбанашки називи су Добрач, Бенкај, Добре и Делаи. Ово износимо као илустрацију како су се српска имена мењала у албанска и као потврду да би данашње име Добрач (у Скадру) могло да буде некадашње – Доброш.
Када се упореде корени српских и албанизованих назива очигледно је да су истоветни, као и у многим другим називима места из ових крајева:
Добр(ош) – Добр(ач)
Бањка(ни) – Бенка(ј)
Добр(ија) – Добр(е)
Деља(ни) – Дела(и)
––––––
*)Изванредан, живи пример за ову тврдњу имамо у Кучима у селу Врбици. Део села у коме живе Јокановићи, од њиховог досељавања из Бањкана, зове се Доброшани. Како смо већ, рекли, по имену (заправо презимену) које су, после доласка у кучко село Бањкане – добили по селу из ког су дошли.
**) Како смо сазнали, из усмених извора део Скадра и, изгледа од скора, улица, данас се на албанском језику, зове Добрач а на интернету смо нашли и податак да у Скадру постоји и хотел са именом Добрач. Дакле, име села Добрач је, највероватније, албанска варијанта имена Доброш.
ИЗ ДОБРОША У БАЊКАНЕ И БАЊАНЕ
Преци Јокановића – Калуђеровићи из скадарског села Доброш одселили су најпре у село Бањкане у Кучима (изнад Подгорице), а после извесног времена још један део сели у Бањане (изнад Никшића), а одатле у Пиву.
Преци свих или бар већине Јокановића, сада већ поуздано знамо, пре него што су се раселили по осталим српским земљама живели су у Скадру, у селу Доброш. Презивали су се Калуђеровићи и славили су светога Ђорђа. После пада Скадра у Турске руке почели су да се селе. Сви су изгледи да су се у селидбу најпре покренули преци Јокановића у Кучима, а затим преци Јокановића из Пиве.
ЈОКАНОВИЋИ У КУЧИМА
Када су се из Скадра, (у коликом броју различите су претпоставке), у селидбу покренули Калуђеровићи прва станица им је била затребачко село Бањкани у Кучима – неколико десетина километара од Скадра. И за данашње а камо ли за ондашње појмове – недођија. После неколико генерација селе се у питомије село – Врбица. Из Врбице једна породица у првој половини деветнаестог века одлази у село Шобадине – Билећке Рудине. А неколико година по ослобођењу од Турака једна породица силази у Подгорицу – у Маслине. Данас их има у Сарајеву, Скопљу, Новом Саду и највише у Београду.
ПИВСКИ ЈОКАНОВИЋИ
Међу најверодостојније податке о расељавању наших предака чини се писање протојереја Божа Јокова Јокановића који је рођен 1887. године – и самим тим је био ”ближи” догађајима. Прота Божа је 1941. (када је изашла његова књига У служби своме народу, из које доносимо неке податке) био пензионер и живео је у Београду.
Констатујући да је српска породица Калуђеровић живела у Скадру, прота Божо нам, уствари, преноси нешто што је могао да чује од својих предака који су у неколико колена пре њега били свештеници, што значи да су били писмени и, зашто да не, да је неко од њих тај податак могао наћи и негде записан.
Јокановићи из Пиве су се некако највише селили и има их на разним крајевима света.
БИЛЕЋКИ ЈОКАНОВИЋИ
Из Куча се у првој половини деветнаестог века у Билећке Рудине, у село Шобадине иселила једна породица. Њихов потомак је и владика Николај Јокановић (1874 – 1943).
Епископ захумско-херцеговачки Николај (Јокановић), световно име Алекса. Рођен је 17. марта 1874. године у Шобадинама, срез Билећки. Пре него што је постао владика био је старешина манастира Гомионице. Други светски рат је дочекао као владика у Мостару. 1941. године усташе су га претукле и протерале из Мостара. Склонио се у Србију. Умро је 26. марта 1943. у Сокобањи.
Њихових потомака данас има у разним српским крајевима чак и на Косову и Метохији.
УЖИЧКИ ЈОКАНОВИЋИ
У првој половини деветнаестог века једна грана братства Јокановић, потомци Старог Вујадина, разгранала се до Ужица.
Почетком деветнаестог века у варош досељава неколико јаких трговачких породица из Херцегопине. Једна од њих је породица Јокановић, браћа Петар и Павле, звани Лијевљани. Сместила се око Слануше.
Доселили су “из Лијевна у Херцеговини почетком века”. У прилог овоме иде и чињеница да су Јокаиовићи носили надимак Лијевљани с којим се често срећемо у документима везаним за њих.
ЈОКАНОВИЋИ СА ВЛАШИЋ ПЛАНИНЕ
Извесни Симеун се око 1800.године из Пиве ’одселио за Травник…’ Четворица браће, вероватно његови синови, доселили су у околину Травника, у влашићка села, и то: један у село Витовље (засеок Понир), један у село Шишаву, а двојица у Корићане. У Корићанима су се Јокановићи знатно размножили, па су се бројчано изједначили, можда и надмашили, раније доминантно презиме – Славнић.
У разним периодима су се са тих простора селили у Травник, Турбе, Бања Луку… Данас Јокановића има у Корићанима, можда и у Шишави, док су из Витовља отишли сви Срби, а за Мудрике нема података.
Данас их је већина у Бања Луци и Београду, Има их и у Новом Саду и по једна породица у Пакрацу, Америци и Немачкој.
ЈОКАНОВИЋИ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
Јокановићи су на Косово и Метохију дошли као колонисти у неколико наврата, углавном из Пиве и Билеће. Пивски Јокановићи су пристизали још од краја седме деценије деветнаестог века на новоослобођене области око Косова. Најпре у горњу Јабланицу.
Пслије ослобођења Косова и Метохије од Турака , пред сам почетак Првог светског рата, неке породице се из јабланичког краја селе у Биначку мораву, у село Грмово – код Витине. Одатле су се, касније, неке породице селиле у села Ђаке и Кастрате и нешто касније у Милошево код Приштине.
Данас после уласка Нато снага на Косово и Метохију мало је вероватно да у овим селима још увек има Јокановића – као ни Срба уопште.
(Одломци из књиге Данила Јокановића О ИМЕНУ И ПОРЕКЛУ ЈОКАНОВИЋА )
19. август 2015. у 16:43
Vidosava Jokanovic
Postovani , Danilo .
Molim Vas recite mi , kako da dodjem do ove knjige !?
Srdacan pozdrav
Vidosava Jokanovic
27. децембар 2021. у 14:49
petar
ovo ne moze biti tacno za Bileca/Sobadine.
Istrazivao sam poreklo i predanja porodice Jokanovica. Ziveli smo vise od 200 godina u Sobadinama.
1. јун 2015. у 11:09
Бранислав
Моје презиме је Васиљевић. Знамо да смо пореклом од Јокановића из Требиња, село Требијови.
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A2%D1%80%D0%B5%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B8
Славимо светог Стефана.
У село Челопек код Зворника је средином 19. вијека дошао Васиљ Јокановић. Постоји његов надгробни споменик у Челопеку са именом и презименом. На споменику пише Јоканович.
Брат Васиљев се доселио у Дрињачу(Општина Зворник). Они су остали Јокановић. Славе светог Стефана. Има их и у Лозници. Знамо да смо рођаци.
Да ли неко зна нешто више о Јокановићима из Требиња, слава свети Стефан?
Поздрав
Бранислав
27. јул 2015. у 11:41
goran saponjic
Jokanovici iz trebinja koji slave sv stefana koji su ziveli u selu trebjovo poticu od jokana selakovog jelacica iz sela sedlara.selak je bio sin bana stanoja jelacica koga je ubio sandalj hranic.imao je zri sina klimenta koji je otisao u albaniju jokana koji je otisao u kuce i selaka koji se naselio u selo sedlari gde je prihvatio slavu sv stefana.selak je imao tri sina dvojca su otisla u moracu jokan u trebinje i cetvrti ostao sa selakom u sedlarima.svi selakovi potomci slave sv stefana kao i jokanovi potomci iz trebijova koji poticu od selaka jelacica samo ovi vasi jokanovici slave sv stefana samo su oni od jelacica trebinjskih
9. децембар 2022. у 14:52
Ајдук
Да ли постоји повезаност породица Пјешчић, Албијанић и Јокановић?
23. јануар 2019. у 17:29
Dejan Jokanovic
Pomaze Bog brate,
Svi Jokanovici iz Trebinja slave Svetog Stefana. Javi se na e-mail ako ovo vidis. Mi slavimo Svetog Stefana i svi imamo porodicne kuce na selu Trebijovi. [email protected]
Brat u Hristu,
Dejo
11. мај 2022. у 02:11
[email protected]
Ja sam cerka Veljka Vasiljevica iz sela Celopeka..Cukundeda Vasilj Jokanovic doseljeljen iz Trebijova kraj Trebinja.Slava Sveti Stefan.Ciji si tu sin.Sada zivim u Francuskoj
27. јул 2015. у 11:55
goran saponjic
Od jokana jelacica selakovog sina poticu albijanici iz oputne rudine grguri iz gacka i jokanovici stevanjstaci oni nemaju veze sa jokanovicima iz bilece. Jokanovici lopusine sa trebjese nisu od jokana selakovog.moracka bratsva iz krnje jele od selakovih sinova jedan su rod sa jokanovicima i selakovicima iz hercegovine svi zajedno jelacici
27. јул 2015. у 13:33
goran saponjic
Po prici petra askrabe istoricara iz foce ban stanoje jelacic koji je bio u sluzbi kralja tvrtka stanovao je u kraljevoj sutjesci i u kalinoviku koji se u to vreme zvao kucevo.posle njegove smrti njegovi sinovi beze od osvete sandalja hranica kosace jer im je otac bio na strani pavla radenovica stanojev prvi sin kliment bezi istocno od skadra drugi sin jokan odlazi sa njin nastani sa severno od skadra u neko selo koje on nazove kucevo po mestu gde je rodjen.posle su to ime malo skratili i prihvatili kao ime celog podrucja.potomci tog jokana stanojevog naselili se u selo dobras.jokan ih trebinja je njegov sinovac
10. април 2016. у 12:16
Goran jokanovic
Molim vas da ako neko zna bilo kakve podatke o Jokanovicima iz Tuzle, objavi.
U Tuzli ima Jokanovica u Smoluci kraj Likavca i u Breskama kraj Tuzle
24. април 2016. у 14:26
Nikola
Поштовани Роде ,
Јокановићи постоје дуго у селу Ченгић код Бијељине ,
Моја Покојна Мајка је Јокановић ,а Под Острогом ми монах објашњавао о селу око Никшића Стара Херцеговина како кажу ,мој чукунђед Јово је побио турке па је побјегао у Семберију да спаси своју породицу .
Са поштоваљем
Никола Бокшан
20. јун 2016. у 14:09
Hadži dragan Pešić
јЈокановићи из Пиве , односноКРАТКО село Трса Гравитирали су у разним правцима један је био и у Сечу Реку где су се задржали кратко .Били су Поповска фамилија и врло писмени.Један од њих је и Павле Јокановић досељен у Сечу Реку 1872 год. Имао је сина Јована Јокановића , био је у данку , а онда се селе у Ковиље код Ивањице Јован Јокановић је рођен у селу Трса код Плиужина 1852, а досељен у ковиље код Ивањице 1871 године .Саво Јокановић је Има о три сина Петра, ђорђа и Риста .Петар Јокановић је био школски надзорник дринске бановине што био одговоарало данашњем министру просвете , Рисо је биоп сарачлија и живео у Чачку, потомци су му негде у луксембургу , а Ђорђе је радио као учитељ у Старом селу, Ковиљу , Катићима и боп ожењен Драгојлом учитељицом рођеном Јовичић из Чачка од оца Драгутина и мајке Наталије. Иначе Јокановићи су рођени ујаци моје мајке оца покојног Добросава Тошића из ерчега код Ивањице , па ме тако везују линије родбинске везе са Јокановићима . Ако неко има да ми још нешто каже о тој грани слободно нек се јави Рођаци смо
4. април 2022. у 19:17
Angelina Milic
Dragane,ja sam Angelina Milic,unuka Petra Jokanovica.Moj mail je [email protected].
24. јун 2023. у 14:44
Хаџи Драган Пешић
Помози Бог Ангелина!Драган Пешић је из Ивањице.Тек сам сада видео коментар у вези Јокановића.Да ли живиш у Србији или негде ван.Ево ти мој Телефон ,на овом броју је и вибер…0640111003,Било би добро да се чујемо…..Радосно те здравим!
25. новембар 2016. у 23:35
jokanovic
Јокановићи (22 куће, 9. У Подгори а 13 на Трси, слава Св. Ђорђе), старином из Бањана, из села Миљанића. Прадеда Јокан, по њему су добили презиме Јокановић.
Јокановићи су сродни Краљачићама из Пиве. Најпре су на Трси Имали катуне, а зимовали су у Бањанима.
Село Трса:
Краљачићи (Св. Ђорђе) родом из Бањана. Воде порекло од Вујадиновића, старином
од Скадра. Први Становници на Трси били су Преци Ових Краљачића. Због убиства два
Мирковића на Унцу, преселе се у Босну у Главичиће, више Бијељине. Било их је 12 кућа и свих 12 се одсели и село оста пустои, због чега се и назове Трса. Један потомак ових
исељеника Комнен као момченце врати се натраг у Трсу на дедовину и од њега су
Краљачићи. Преци су им: Комнен – Стојан – Мићо – Јован – Илија – Мићко (рођен 1924. год).
U Srbiji,opstina Medvedja,selo Gajtan,Ilijini potomci,slave Sv.Djordja,nalaze se kuce Jokanovica kojih ima sada i u Leskovcu
1. фебруар 2017. у 21:11
VladJokan
Moze li nesto vise o ovoj porodici Jokanovic.Moj praded se oko 1920. iz Bileca kolonizovao na Kosovo, Kosovo Polje. 1948 se preselio u Vojvodinu gde i danas zivimo.Slavimo slavu Sv Stefan
15. март 2019. у 08:09
Velo
Drug jedino Jokanovici iz atrebinja slave st Stefana