Порекло презимена Зивлак

18. фебруар 2012.

коментара: 54

Презимена

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (54)

Одговорите

54 коментара

  1. 8. децембар 2016. у 19:04

    milan

    Poruka za Milana Zivlaka,kazete da ste rodjeni u Drvaru,i da ste culi i tu neku teoriju o poreklu iz Poljske,Ceske,itd. Ne znam sta bih za to rekao to je sve rekla-kazala,nema nista konkretno,izgleda da je,odnosno ono sto je sigurno je da smo iz Dicma,to svi govore da su slusali od starih,svaka kuca kzu da ima to predanje,znaci to je da kazemo sigurno,ali sve ostalo odakle su dosli u Dicmo,kako su se prezivali pre toga izgleda da tesko nesto da cemo naci.Takodje ispred turaka narod se spustao u dalmaciju i liku,pa kada oslabi opasnost od turaka oni se vrate gore u predele preko dinare u zap bosnu.E sad nije iskljuceno da je mozda i to bio slucaj da su se neki spustili u dalmaciju ,ali da je ostalo predanje da su iz dicme a da se izgubilo idakle su sisli.

    Одговори

  2. 8. децембар 2016. у 19:07

    milan

    za milana zivlaka, moj mail je [email protected],pa ako je raspolozen moze me kontaktirati.Gde sada inace zivite,pozdrav,milan.

    Одговори

  3. 21. фебруар 2017. у 10:50

    Milan

    Trazeci po intenetu naisao sam na informaciju da su u proslosti Jurici iz sela Gorani kod Konjica imali porodicni nadimak Zivlak. Informacija nije sa foruma i cini mi se da je vjerodostojna. Takodje sam preko kolege sa posla koji govori Turski stupio u kontakt sa jednim od Zivlaka iz grad Konje u Turskoj. On je potvrdio da oni imaju veze sa Balkanom ali nam nije dao vise informacija, cekam jos na odgovor. Toliko za ovaj put. Ako neko zna nesto vise o ovome sto ja napisah, neka se javi.

    Pozdrav svim Zivlacima

    Milan

    Одговори

  4. 21. фебруар 2017. у 16:29

    Milan

    Milorade zmolio bih za pojasnjenje, na kakvo testiranje mislis?

    Одговори

  5. 24. април 2017. у 00:11

    Nemanja

    Ja sam postavio tezu o Goranima i Juricima iz Gorana,no to sokolovi moji je 15 vijek,ikavica,bakalar i sve ostalo je asimilacijski primljeno u Dalmaciji u Dicmu,nismo mi u Dicmu bili dan dva no dobrije 50 godina,crkvu smo dolje sagradili i bili njeni ktitori,u Dicmo smo se doselili prije 1700 godine.Iz Gorana,kod Konjica.Cudno da se u vukovom rijecniku cudnije rijeci i izraza koristi ZIVLE kao opis jagnjeta bez majke.Moze vrlo lako biti da smo se prije Gorana zaista zvali Kremic.
    Pozdrav od Nemanje Milinog

    Одговори

  6. 25. април 2017. у 13:24

    Milan

    Nemanja, sve je to lijepo sto pises no imas li ti kakvih dokaza za to. Gje tacno bjese ta crkva, ima li danas kakvih tragova od nje i gdje nadje tako detaljne informacije?

    Pozdrav od Milana Bocinog

    Одговори

  7. 22. мај 2017. у 23:25

    milan

    Koliko sam se raspitivao do pred ovaj rat ’90-ih bilo je nesto Srba u Dicmu,valjda ima jos po neki koji bi nesto mogli reci o tome vise-vezano za crkvu,ili popa u Splitu kontaktirati jer Dicmo je danas skoro predgradje Splita ima prigradska linija za Split ,a tamo u crkvi bi trebali nesto znati.
    A sto pita Milan moj imenjak gde je crkva,mozda je pretvorena u katolicku,mozda je razrusena,kao sto je razrusen manastir Lubostinj ili Ljubostinj na Duvanjskom polju i od koga se mogu naci samo delimicno ostaci temelja u zemlji a kljucevi manastira su i dan danas u sedistu eparhije Hecegovacke u Trebinju ili su mozda preneti u Mostar jer je pre neku godinu sediste eparhije vraceno u Mostar.Ali i ova teorija zivle-jagnje bez majke, to je pominjao jos i knizevnik Jovan Zivlak.
    A ovo za prezime Kremic nesto mi ne lici da ima slovensku osnovu.Vise lici na vlaska prezimena sa ic na kraju, u istocnoj Srbiji ali bez slovenske osnove npr Kracunovic,Mistridzelovic,Piljkic itd.

    Одговори

    • 23. мај 2017. у 17:12

      milan

      Koliko sam se raspitivao do pred ovaj rat ’90-ih bilo je nesto Srba u Dicmu,valjda ima jos po neki koji bi nesto mogli reci o tome vise-vezano za crkvu,ili popa u Splitu kontaktirati jer Dicmo je danas skoro predgradje Splita ima prigradska linija za Split ,a tamo u crkvi bi trebali nesto znati.
      A sto pita Milan moj imenjak gde je crkva,mozda je pretvorena u katolicku,mozda je razrusena,kao sto je razrusen manastir Lubostinj ili Ljubostinj na Duvanjskom polju i od koga se mogu naci samo delimicno ostaci temelja u zemlji a kljucevi manastira su i dan danas u sedistu eparhije Hecegovacke u Trebinju ili su mozda preneti u Mostar jer je pre neku godinu sediste eparhije vraceno u Mostar.Ali i ova teorija zivle-jagnje bez majke, to je pominjao jos i knizevnik Jovan Zivlak.
      A ovo za prezime Kremic nesto mi ne lici da ima slovensku osnovu.Vise lici na vlaska prezimena sa ic na kraju, u istocnoj Srbiji ali bez slovenske osnove npr Kracunovic,Mistridzelovic,Piljkic itd.

      Одговори

  8. 23. мај 2017. у 17:10

    milan

    Vezano za podatke o crkvi u Dicmu,to bi trebalo kontaktirati crkvu u Splitu jer pod njima je Dicmo a i Dicmo je danas predgradje Splita,ili nekog od Srba ako ima u dicmu.A sto se tice crkve mozda je pretvorena u katolicku,mozda je razrusena kao npr Srpski manastir Lubostinj ili Ljubostinj na Duvanjskom polju ciji ostaci temelja se jedva mogu naci u zemlji a kljucevi manastira se i danas cuvaju u sedistu eparhije Hercegovacke u Trebinju ili mozda Mostaru gde je ponovo vraceno sediste eparhije Hercegovacko-primorske.

    Одговори

  9. 23. мај 2017. у 17:25

    milan

    Bilo bi dobro dati podatke oko ktitorstva crkve u Dicmu,koji su to izvori.Licno smatram da tesko u ono vreme gladne Dalmacije kada su odozdo bezali gore u Krajinu gde je bilo bogatih livada,a gde je bilo livada radjalo je i zito,da su mogli u Dalmaciji ikako i da prezive a kamoli da grade crkvu.Dalmaciju je pocela da dobija na znacaju tek negde od 60-ih godina XX veka i razvoja turizma.Do tada mogu se naci iskazi zapadnih putopisaca kako u Dalmaciji je takva beda da spavaju u jednoj prostoriji zajedno ljudi,koze,ovce zajedno.Krava je za njih bila mislena imenica ,nisu je ni mogli imati jer nisu imali cime sami sami da se hrane a ne jos i kravu da hrane. A gore u Krajini behu bogate livade ,pasnjaci kao sto npr samo ime kaze Medeno polje kod Petrovca.
    Namerno kazem Petrovac bez ono “bosanski”,jer to i nije bosna,zato su i stavljali taj dodatak za Grahovo,Petrovac,Novi,Dubicu,Krupu,i bas tamo gde su Srbi vecinski,sto ne stavise Bosanska Zenica ili Bos Tuzla.

    Одговори

  10. 23. мај 2017. у 23:18

    milan

    Izvinjavam se na skoro 2x istom komentaru, komentar nije mogao da se posalje pa sam prekucavao 2x.poz svima.

    Одговори
1 2 3 4