Зимоња

18. фебруара 2012.

коментара: 1

Поштовани,

ова страница је у припреми.

Позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Милорад Богдановић

    По причи мога кума Николе, Зимоњи су на Косу Стакића дошли из Херцеговине. Када су Турци први пут пролазили кроз њихово село, дочекани су као и сваки гости и пролазници. Када су се Турци понапијали, почели су грдне ствари да говоре женским чељадима, која се у мраку посакрива. Три брата побише Турке и њихове коње, и све их закопаше у једну јаму, те сви заједно кренуше на далек пут, и стигоше на Косу Сакића.
    Другу причу о граду Зимоња који се спомиње још у средњем вијеку, као и његовом уништењу од стране Турака за вријеме Ђурђевданског збора, описао је Радослав Лопашић, Бихаћ и бихаћка крајина, Загреб, 1890, стр. 243

    Када су Зимоњи дошли у Славићку, тј. на Косу Стакића нико тачно не зна, али се зна да су прије преласка Гомјенице и доласка у Јелићку око 1880, имали кућиште у близини Ристића, тј. данашњих Ритана у Славићки. Последњи Зимоња сахрањен је 1896 године у Ристића гробљу, а 1897. године отварају ново гробље поред Стојановића гробља, кога назваше Зимоњско гробље. Скором у исто вријеме када су Зимоње дошли у Јелићку, дошли су и Панићи, а мало касније и Гогић, који ће узети презиме Панић, али ће задржати своју стару славу, Пантелиндан.

    Зимоњи у Јелићки славе Јовањдан, а спомињу Аранђеловдан. Ово је вјероватно потврда да су стварно досељеници из Херцеговине, предака који Аранђеловдан славе.
    У Шематизму митрополије дабро-босанске за 1882 године као слављеници Јовањдана спомињу се само ови Зимоњи парохије Јелићи-Јелићка.Овдје се још спомињу Зимоње у парохији Осек-Блажуј, код Сарајева и Зимоњићи у Гласинцу чија је слава Ђурђевдан.
    Ђурђевдан славе и Зимоњи у Топуском, као и село Буковица код Вргин Моста, 1883 година, епархија Горњо-Карловачка.
    У епархији Пакрачкој за 1898. годину Зимоњи се воде као слављеници Ђурђевдана и Никољдана натањени око Дарувара и Копривнице.
    Зимоњи се спомињу и у Гружи у Шумадији чија је слава Св. Јелисија, али изузетак су Зимоњи у селу Вучковица, чија је слава Аранђеловдан. О овом Зимоњима писао је у својој књизи Радомир Ракић, Племенски речник Шумадије.