Поштовани,
ова страница је у припреми.
Позивамо вас на сарадњу.
Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).
Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.
Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.
Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:
9. септембар 2017. у 00:09
Милорад Богдановић
По причи мога кума Николе, Зимоњи су на Косу Стакића дошли из Херцеговине. Када су Турци први пут пролазили кроз њихово село, дочекани су као и сваки гости и пролазници. Када су се Турци понапијали, почели су грдне ствари да говоре женским чељадима, која се у мраку посакрива. Три брата побише Турке и њихове коње, и све их закопаше у једну јаму, те сви заједно кренуше на далек пут, и стигоше на Косу Сакића.
Другу причу о граду Зимоња који се спомиње још у средњем вијеку, као и његовом уништењу од стране Турака за вријеме Ђурђевданског збора, описао је Радослав Лопашић, Бихаћ и бихаћка крајина, Загреб, 1890, стр. 243
Када су Зимоњи дошли у Славићку, тј. на Косу Стакића нико тачно не зна, али се зна да су прије преласка Гомјенице и доласка у Јелићку око 1880, имали кућиште у близини Ристића, тј. данашњих Ритана у Славићки. Последњи Зимоња сахрањен је 1896 године у Ристића гробљу, а 1897. године отварају ново гробље поред Стојановића гробља, кога назваше Зимоњско гробље. Скором у исто вријеме када су Зимоње дошли у Јелићку, дошли су и Панићи, а мало касније и Гогић, који ће узети презиме Панић, али ће задржати своју стару славу, Пантелиндан.
Зимоњи у Јелићки славе Јовањдан, а спомињу Аранђеловдан. Ово је вјероватно потврда да су стварно досељеници из Херцеговине, предака који Аранђеловдан славе.
У Шематизму митрополије дабро-босанске за 1882 године као слављеници Јовањдана спомињу се само ови Зимоњи парохије Јелићи-Јелићка.Овдје се још спомињу Зимоње у парохији Осек-Блажуј, код Сарајева и Зимоњићи у Гласинцу чија је слава Ђурђевдан.
Ђурђевдан славе и Зимоњи у Топуском, као и село Буковица код Вргин Моста, 1883 година, епархија Горњо-Карловачка.
У епархији Пакрачкој за 1898. годину Зимоњи се воде као слављеници Ђурђевдана и Никољдана натањени око Дарувара и Копривнице.
Зимоњи се спомињу и у Гружи у Шумадији чија је слава Св. Јелисија, али изузетак су Зимоњи у селу Вучковица, чија је слава Аранђеловдан. О овом Зимоњима писао је у својој књизи Радомир Ракић, Племенски речник Шумадије.