Порекло презимена Азањац

10. фебруара 2012.

коментара: 15

Поштовани,

позивамо вас на сарадњу.

Пошаљите нам свој прилог, све што знате о овом презимену на основу усменог предања или цитирањем навода из књигa (наведите којих) или оног што је већ објављено на осталим интернет сајтовима (напомените којим).

Обавезно напишите и коју крсну славу славите и подручје у којем се ово презиме појављује.

Наведите и име познате личности (где је рођен-а, чиме се бави), која носи ово презиме.

Ваш прилог оставите у коментару или пошаљите на и-мејл:

[email protected]
Пишите нам

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (15)

Одговорите

15 коментара

  1. Jana Jureš

    AZANYATS AILESI

    Osmanlı Devleti zamanında bütün Morava nehrinin Eski Vlah bölgesi Dinara yerinden Sırbistan’ın yeni kurtarılmış bölgelere hangi aracılığıyla nüfus göçü aktı, bir bölgesiydi. Güneyden kuzeye doğru yönü Karadağ, Hersek, Bosna, Metohya, Karadağ sahilinden göçmen büyük sayı içe girmişti. Yerleşimcilerin bu grupların bazılarında geldi ve aile Azanjac en eski atası ve kurucusu – Marinko. O, Vasilyeviçi köye, Javor dağda gelmiş. Bihor’ün Azana köyü Karadağ’dan göçtü. Gelenek muhtemelen Stameniç – Basara ailesi Tisovitsa köyde, Çkonyeviç ailesi Ştitkovo’da, Vuloviç ailesi Ravna Gora’da ve Azanyats ailesi Vasilyeviçi köyde, bunu aileler çıkmış dört kardeşten biri olduğunu söylüyor.

    19. yüzyıl başlangıçta Sırbistan’da bir aile için bir isim bulunamadı, aynı kişi başka soyadı altında vaftiz olduğu, başka ile evlendi ve üçüncü altında öldü durumlar vardı. 1833. nüfus sayımında Marinko Jankoviç soyadı oldu, 1834. Vasoyeviç soyadı oldu, fakat 1851. soyadı istikrar sipariş sonra Azanats soyadı oldu (daha sonra, 20 yüzyıl ortada Azanyats). 1863. nüfus sayımında Marinko’nun evi 15 kişi vardı – dört oğlu, karısıö üç yenge ve altı torun. Onlardan bütün Azanyatslar olmuşlar, tüm aynı ailedir ve aynı bayram kutluyor – Küçük Hiderlez. Azanyats ailesinde bugüne kadar erkek çizgide 228 döl doğudu, onlarından sadece üç Vasilyeviçi köyde oturuyor, ve diğerler Ivanyitsa’dan Amerika’ya boşalmışlar.

    Jana JUREŠ

  2. Јана Јуреш

    МИЛУТИН АЗАЊАЦ (1840-1910)

    Јаворско ратиште и борбе 1876. године изузетно осветљавају рукописи – описи Јована Јаворца (1855–1932), добровољца и великошколца, који се чувају као посебна рукописна збирка у Међуопштинском историјском архиву у Чачку. У рукопису су непоновљиви описи борби између Срба и Турака на некадашњој граници између отоманске царевине и Србије. Не само да је Јован Јаворац, као учесник и сведок описивао борбе, него је и давао изванредне приказе људи, догађаја и прилика између битака.
    За време првог Јаворског рата 1876. године прекинуо је студије на Великој школи, дошао у родни крај и отишао на фронт да замени старијег брата, тако да је био учесник и сведок свих тих догађаја.
    „Изјутра 24. јуна (1876) прочитао је ђенерал Зах прокламацију на Јавору и Ужичка бригада са Рудничком и са свим споредним јединицама, ступи у борбу око 7 часова …
    Уочи 24. јуна, ноћу, држат је ратни савјет и већином гласова ријешено: да се иде на Сјеницу ’царском џадом’ директно преко утврђених турских положаја Калипоље – Кладница … и то је била фатална грешка.
    На опомену неких: „Зашто се иде тако рећи под пушке Турцима?!” – Пера Борисављевић, командант Ужичке бригаде, је снуждено и забринуто одговорио: „У ратном вијећу сам био за то да се удари Карађорђевим путем преко Коравчине са Кладнице, за шта је био наш Милутин Азањац, кога је призвао у рат као познаваоца тих мјеста и човјека јунака и слободна војника. Он је рекао у очи Заху: „Ви не смијете никако другим путем но кудије је и Карађорђе ишао” – на шта му је Зах одговорио, смијући се: „Гле како се чича уплашио Турака! Ми ћемо, чича, царском џадом и стићи ћемо рахат на ручак у Сјеницу!”
    Ратни савјет носиће на души све погинуле и рањене тога дана на Калипољу, којих је било преко 1.000 …”

  3. јана јуреш

    СЕМЬЯ АЗАНЯЦ

    Вся область Моравички Стари Влах (область охватывает бассейн реки Моравица) в период турецкой власти была территорией, через которую проходила миграция жителей из динарского региона к новоосвобожденным территориям Сербии. С юга на север проникали потоки поселенцев из Черногории, Герцеговины, черногорского побережья, Боснии, Метохии итд. В одной из этих групп поселенцев прибыл и старейший предок и основатель семьи Азаняц- Маринко. Он попал в деревню Василевичи на горе Явор. Он переселился из деревни Азане из района Бихор в Черногории, по преданию он был один из четверых братьев от которых ведут начало следующие семьи: Стаменич- Басара (село Тисовица), Чконевич (село Штитково), Вулович (село Равна Гора) и Азаняц (Василевичи).
    В самом начале XIX века в Сербии когда фамилии для каждой семьи все еще не были определены, было совершенно возможно чтобы один и тот же член семьи креститлся с определенной фамилией, женился с другой, а умер с третьей фамилией. По данным переписи населения из 1833 г. фамилия Маринко была Янкович, в 1834 г. он был зарегистрирован с фамилией Азанац (потом, в середине ХХ века Азаняц). В переписи населения из 1863 г. дом Маринко начисливал 15 человек, в нем, кроме его суприги, его четырех сыновей, трех снох, жили шестеро внуков. Семья Азаняц берет свое начало от этих шести внуков, у всех один и тот же семейный праздник („слава“) – Святой Георгий, который празнуется 16 ноябра. В семье Азаняц пока родились 228 потомков по мужской линии, из которых только трое живут в селе Василевичи, другие же переселились в разные края, от Иваницы до Америки.
    Яна Юреш

  4. зоран јуреш

    Данас, 14. децембра 2017. упокојила се наша драга

    ДРАГОЈЛА МАРКОВИЋ (рођ. АЗАЊАЦ)

    најмлађа кћерка бившег чачанског трговца Милана Азањца, унука надасве чувеног Љуба Азањца. Милан је са супругом Милицом имао десеторо деце, по петоро мушких и женских. Најстарији син Милош рођен је 1917. године, а најмлађа кћер, Драгојла, упокојила се тачно 100 година касније, 2017. године. Био је потребан цео један век да би једно колено фамилије Азањац настало и угасило се. Срећом, постоје њихови потомци који ће их памтити по добру и чувати од заборава а посебно драгу тетку Драгојлу.
    Бог да јој душу прости.