Poreklo prezimena Stepanović

5. februar 2012.

komentara: 50

Prezimena

Poštovani,

pozivamo vas na saradnju.

Pošaljite nam svoj prilog, sve što znate o ovom prezimenu na osnovu usmenog predanja ili citiranjem navoda iz knjiga (navedite kojih) ili onog što je već objavljeno na ostalim internet sajtovima (napomenite kojim).

Obavezno napišite i koju krsnu slavu slavite i područje u kojem se ovo prezime pojavljuje.

Navedite i ime poznate ličnosti (gde je rođen-a, čime se bavi), koja nosi ovo prezime.

Vaš prilog ostavite u komentaru ili pošaljite na i-mejl:

[email protected]
Pišite nam

Naredni članak:
Prethodni članak:

Komentari (50)

Odgovorite

50 komentara

  1. 22. maj 2013. u 23:55

    Milodan

    Poreklo brojnijih familija-prezimena valjevske Tamnave po knjizi „Antropogeografija valjevske Tamnave“ Ljubomire Ljube Pavlovića, izdanje 1912. godine.
    Mesto-kada su doseljeni-odakle su doseljeni-Krsna slava-napomena.
    STEPANOVIĆ

    -Rubribreza, prva polovina 18. veka, Foča, Aranđelovdan.
    -Trlić, druga polovina 18. veka, Tupanjci u Podgorini, Stevanjdan.
    -Čučuge, druga polovina 18. veka, Bobova u Podgorini, Aranđelovdan.
    -Brgule, posle 1827. godine, Osat, Aranđelovdan.
    -Grabovac, posle 1827. godine, Dubica, Sv. Petka.
    -Družetić, posle 1827. godine, Gola Glava u oblasti, Jovanjdan, uljezi u Saviće.
    -Jabučje, posle 1827. godine, Radljevo u okolini, Ignjatijevdan.
    -Radljevo, posle 1827. godine, B. Krajina, Ignjatijevdan.

    Odgovori

  2. 26. septembar 2013. u 22:15

    Milodan

    Familije-prezimena Stepanović, po mestima življenja u Kolubari i Podgorini. Prema knjizi Ljubomira Ljube Pavlovića „Kolubara i Podgorina“, prvo izdanje 1907. godine, najnovije izdanje 2011. godine – edicija „Koreni“ – JP Službeni glasnik Republike Srbije i SANU.

    Ostale podatke porodica Stepanović, odakle su i kada doseljeni kao i Krsnu slavu možete saznati u tekstovima pomenutih mesta.

    -Ba (Bah)
    -Zlatarić
    -Paštrić
    -Pepeljevac
    -Suvodanj

    Odgovori

  3. 30. novembar 2013. u 21:06

    Milodan

    Porodice-familije po mestima prebivališta u Šumadijskoj Kolubari, Stepanović.
    Prema knjizi Petra Ž. Petrovića „Šumadijska Kolubara“, prvo izdanje 1939. godine, drugo izdanje 1949. godine, najnovije izdanje 2011. godine u sastavu knjige „Šumadija i Šumadijska Kolubara“ – edicija „Koreni“ – JP Službeni glasnik Republike Srbije i SANU.

    Ostale podatke porodica Stepnović, odakle su i kada doseljeni kao i Krsnu slavu možete saznati u tekstovima pomenutih mesta.

    -Boždarevac
    -Vrbovno
    -Stepojevac
    -Vreoci
    -Baroševac
    -Veliki Crljeni
    -Vranić
    -Draževac
    -Lazarevac
    -Prkosava
    -Progoreoci
    -Tulež

    Odgovori

  4. 11. septembar 2014. u 22:20

    Milodan

    Familije-prezimena Stepanović, po mestima prebivališta. Prema knjizi Borivoja Drobnjakovića “Kosmaj”.

    -Amerić
    -Lisović
    -Međulužje
    -Nemenikuće
    -Pružatovac

    Odgovori

  5. 6. decembar 2014. u 15:03

    Milodan

    Familije-prezimena Stepanović, po mestima prebivališta. Prema knjizi Todora Radivojevića „Lepenica“.

    Lapovo, Donje Jarušice, Poskurice, Rogojevac, Viševac, Pajazitovo, Rača, Veliki Šenj i Kijevo.

    Odgovori

  6. 24. februar 2015. u 19:09

    života stepanović

    Stepanović je jedno od najstarijih postojećih srpskih prezimena. Prvi zapisan trag potiče iz 1324. godinekada je zapisan Radosta Stepanović u humskoj župi Brno, a, drugi iz 1372. godine kada je u humskoj župi Dračevci (Dračevo ?) pomenut Radosta Stepanović.Kasnije se ovo prezime pojavljuje uglavnom u Hercegovini (i to istočni deo), Bosni, primorju ….Kasnije se javlja u delovima Vojne krajine, među srpskim graničarima.Posle austrijskog osvajanja početkom 18. veka pojavljuje se u Šumadiji i nekim delovima Vojvodine. Čuo sam da postoje i katolici Stepanovići, ali ne verujem u to. Stepanovići su stopostotno srpsko prezime. Moji preci su došli iz “Stare Hercegovine” (šta god to značilo), početkom 18. veka i naselili se u severnom delu Šumadije i nadomak Beograda. Slava nam je uglavnom Sveti Nikola, ali postoje porodice koje koje slave i ostale srpske svece.

    Odgovori

    • 15. januar 2018. u 20:09

      Dana

      Godište sam 1951 živim u Velikoj lomnici kod carkog grada Kruševac koji j udaljen od V. Lomnica oko 10 km. Selo se nalazi u podnoju živopisne planine Jastrebac. Svi moji preci suživeli u ovom delu Srbije sa prezimenom STEPANOVIĆ nikako nisam mogla da dodjem do podatka odakl su došli.Uglavnom su to ljudi radni pošteni lepo gradjeni odnosno lepe spoljašnosti, pa ako promućurni. Neznam kako da dodjem do podatka odakle su došli i kada. Ako neko zna neka mi javi.

      Odgovori

  7. 26. februar 2015. u 09:47

    Nebojša Stepanović

    Moj navrdeda Đorđe i svi do mog oca su živeli u današnjem Draginju kod Koceljeve iliti kako se pre zvalo Veliki Bošnjak. Osnovana pretpostavka je da su mi preci, možda baš taj Đorđe ili njegov otac došli na ovu stranu Drine iz Bosne.

    Odgovori

  8. 3. oktobar 2015. u 02:01

    Milan Stepanović

    Na osnovu dugogodišnjih istraživanja referentne literature i stare arhivske građe, sakupio sam najstarije pojave prezimena STEPANOVIĆ u srpskoj antroponimiji, od početka XIV do kraja XVII veka (u ruskoj antroponimiji ovo prezime zapisano je još 1255. godine). Prvi sačuvan arhivski trag o pojavi prezimena (verovatnije patronima) STEPANOVIĆ potiče iz Dubrovačkog arhiva i pominje 1324. g. Radostu STEPANOVIĆA iz susedne humske župe Breno (ili Žrnevica). Pola stoleća kasnije, 1372. godine, zapisan je u najjužnijoj humskoj župi Dračevica Stepoš STEPANOVIĆ, čovek u službi župana Nikole Altomanovića. U dubrovačkim dokumentima s kraja XIV stoleća pominju se Račon STEPANOVIĆ (u više navrata između 1381. i 1386. godine), Dobrašin STEPANOVIĆ (1386) i Novak STEPANOVIĆ (1386). U Kotoru je 1419/20. g. zabeležen obućar Radeta STEPANOVIĆ, a u susednom Perastu je sačuvan mač sa zapisom koji je, tokom XV ili XVI veka, urezao Vukša STEPANOVIĆ. U Srebrenici su, između 1431. i 1436. godine, zabeležena trojica STEPANOVIĆA (Jelat, Jelaš i Pavko). U dubrovačkim izvorima 1440. g. zabeležen je „vlah“ iz Huma Žive STEPANOVIĆ, a u vlaškim katunima Žurovića, u dubrovačkom zaleđu, zapisana su, između 1449. i 1460. godine, u više navrata, u hajdučiji, braća STEPANOVIĆI (Vukota, Nenoje i Oliver). Izaslanik turskog vojvode Ese-bega u Dubrovniku bio je 1466. g. Branilo STEPANOVIĆ, a u katunu Mirilovića, u istočnoj Hercegovini, zapisan je 1469. g. trgovac Milobrat STEPANOVIĆ. Na popisu carskog hasa u Foči zapisani su 1469. g. Vukosav, Božidar i Vukac STEPANOVIĆ. U Konavlima je 1475. g. živeo Bogdan STEPANOVIĆ. U Vrhbosni (kasnije Sarajevo) 1480. g. je zabeležen Đuraš STEPANOVIĆ, a 1489. g. u Dubrovniku je trgovao hercegovački „vlah“ Đurađ STEPANOVIĆ. Godine 1500. u Dubrovniku je radio slikar Matko STEPANOVIĆ, 1510. g. vojni najamnik u Dubrovniku je Petar STEPANOVIĆ, a ovde se 1512/13. g. beleže i Nikola Luka STEPANOVIĆ, te Ivan STEPANOVIĆ. U Kokorini, kraj Gacka, iz XVI veka datira nadgrobni spomenik sa urezanim ćiriličnim natpisom Mratina (ili Mratila) STEPANOVIĆA, a Stepanovići su 1575. g. jedna od tri vodeće trgovačke porodice u Gacku. Na turskom defteru Kliškog sandžaka zapisano je da je mezra (napušteno selište) Prođesna pripadala 1528-30. g. porodici STEPANOVIĆA. Među srpskim uskocima u Žumberku 1551. g. zapisani su Gojko i Vukman STEPANOVIĆ, a 1556. g. Radman STEPANOVIĆ. Na Slavonskoj vojnoj krajini, u kapetanijama Varaždinskog generalata, 1630. g. zapisani su, kao srpski graničari, u Novigradu Jovan i Ratko STEPANOVIĆ, u Začesmi Rauša STEPANOVIĆ, a u Cirkveni Jovan STEPANOVIĆ. Godine 1635. husar u Križevcima je bio Birgo STEPANOVIĆ, a 1651. g. u Novigradu je služio Vukota STEPANOVIĆ, a u Cirkveni Jovan STEPANOVIĆ. Godine 1623. Petar STEPANOVIĆ sa Kosova bio je primljen u Dubrovnik kao najamni vojnik, a Vukan STEPANOVIĆ je bio jedan od narodnih knezova koji su 1690. g. u okolini Trebinja izašli pred Mletačku vojsku. Krajem XVII veka (1698. g.) po slavonskim selima (u „Šijačkoj“ ili „Maloj Vlaškoj“) zapisani su srpski naseljenici Andrija STEPANOVIĆ (u Borovcu), Marko STEPANOVIĆ (u selu Kričke), Velisav STEPANOVIĆ (u Sređanima), Đurađ STEPANOVIĆ (u Oljasima), Radosav STEPANOVIĆ (u Šeovcima), Matija STEPANOVIĆ (u Orahovici), Stanko STEPANOVIĆ (u Lazama), Pejo STEPANOVIĆ (u Poljancima) i Živko STEPANOVIĆ (u Sibinju). Iz okoline Požuna (Bratislave), polovinom XVIII veka u Bačku je preseljena katolička plemićka porodica prezimena STEPANOVIĆ, južnoslovenskog porekla, koja je plemstvo dobila u XVII veku. Znatan je broj srpskih stanovnika po naseljima Slavonije, Baranje, Srema i Bačke, koji su, tokom XVIII veka, zapisani sa prezimenom STEPANOVIĆ.

    Odgovori

  9. 3. oktobar 2015. u 11:58

    Ranko

    Milane, lijepo je što si nabrojao sve ove Stepanoviće, ali ništa nijesi napisao o tvojim Stepanovićima.

    Odgovori

  10. 4. oktobar 2015. u 01:16

    Milan Stepanović

    Pa i moji stari su delimično ovde nabrojani. Inače, moja grana Stepanovića, krsne slave sv. Jovana Krstitelja (7/20. januara), dalekim poreklom je iz Banjana i Pive, a preko susedne Foče moji preci su došli su do Žumberka i Slavonske vojne krajine, pa odatle do Baranje i Bačke.

    Godine 1764. moj predak Jovan Stepanović (1721-1783) preselio se, sa ostalim Srbima iz sela Baračke (na samom severozapadu tadašnje Bačke županije), na pustaru Stanišić, 20-tak kilometara severno od Sombora, gde je nastalo istoimeno selo. U Baračku je prešao još kao mladić iz Darde u Baranji, gde je 1715. i 1720. g. popisan njegov otac (ili deda) Petko Stepanović. U Baranju su Stepanovići bili doseljeni nakon učešća u gušenju mađarskog Rakocijevog ustanka (dakle, posle 1711), a prethodno su, jedan i po vek, služili kao srpski graničari na Slavonskoj vojnoj krajini (u okolini Križevaca, Cirkvene, Novigrada i Začesme). Tu su, još polovinom 16. veka, došli iz Žumberka gde su bili u sastavu srpskih uskoka, preseljenih par decenija ranije (1530-1538) sa granice Dalmacije i Bosne. Njihova migracija na zapad počela je u vreme turskih osvajanja, a izgleda da su krenuli iz Foče gde su tri Stepanovića popisana 1469. godine (neka, veoma endemična srpska prezimena iz Foče, zapisana pored Stepanovića na tom popisu iz 1469, kasnije se redovno nalaze uz moje pretke kako u Žumberku, tako i u naseljima na Slavonskoj vojnoj krajini). Moja haplo-grupa N1 P189.2 ukazuje da moja grana Stepanovića potiče od banjansko-pivskih Jovanštaka, iz roda Branilovića.

    Ja sam, inače, poslednji Stepanović rođen (1961) u Stanišiću. Pre mene, tu su bili rođeni moj otac Lazar (1936-2011), deda Ozren (1911-1973), pradeda Milan (1874-1943), čukundeda Milutin (1842-1919), navrndeda Mirko (1810-1857) i askurđel Jovan-Jocko (oko 1775 – oko 1825), a znam još i za Jockovog oca Jakova, rođenog oko 1750. g. u Baračkoj, za Jakovljevog oca Jovana, rođenog 1721. g. u Dardi, i za Jovanovog oca ili dedu Petka, koji je u Baranju preselio iz Slavonije). Već moj mlađi brat Dragan (1966), te sva moja i njegova deca – Slobodan (1984), Aleksandar (1993), Jovan (2001), Sanja (1986) i Jelena (2004), rođeni su u Somboru, gde i danas svi živimo. Porodični nadimak naše grane Stepanovića je, već duže od dva i po veka, „Šijak“ (tim ruganjem bački Srbi su najčešće nazivali svoje sunarodnike poreklom iz Slavonije). Jedna grana naše porodice Stepanović živi i u Bečeju – Čedomir (1951), Vladimir (1982) i Miloš (1984), a jedna u Novom Sadu, tačnije Veterniku – Stanislav Stepanović (1932).

    Odgovori

    • 4. oktobar 2015. u 11:34

      Aleksandar Marinković

      ILIT BARACSKA – selo, u vlasništvu ”naroda” (njenih stanovnika):
      Gordin Radoné, Radovac Vuk, Petko Rahin Icvetko Isztepan, Radman Vukobrad, Vukoszav Szladin, Belus Hodity*, Zahar Radvan, Diragisa Radivoj, Isztepan Radics, Jovan Radvan, Isztanko Szreda.
      Ukupno 12 porodica.
      Stanje prema tefteru iz 1570. godine.

      Odgovori

      • 4. oktobar 2015. u 18:24

        Milan Stepanović

        Ovde je reč o selu Baračka koje se 1570. g. nalazilo u somborskoj nahiji i koje je, na defteru Segedinskog sandžaka iz iste godine, imalo 11 srpskih kuća (navedeno selo Ilit Baračka nalazilo se u susednoj bajskoj nahiji, nedaleko od Baračke koja je pripadala somborskoj nahiji). Prema: Káldy-Nagy, Gyula: A szegedi szandzsák települései, lakosai és török birtokosai 1570-ben. Szeged, 2008, str. 233.

        Odgovori

        • 4. oktobar 2015. u 18:43

          Aleksandar Marinković

          Ako posedujete knjigu, pogledajte tačno šta piše za Ilit Baračku i gde su ucrtani na karti Ilit Baračka, Baračka i Mala Baračka.

          Odgovori

          • 5. oktobar 2015. u 15:11

            Milan Stepanović

            U defteru je Ilit Baračka upisana u bajskoj nahiji, a na karti je ucrtana na međi somborske i bajske nahije, ali unutar somborske (očito greškom, a grešaka na ovoj mapi, koja je zapravo pokušaj rekonstrukcije, inače ima podosta). Svakako su oba sela nedaleko jedno od drugog, kako sam to i napisao. Ali ovo mesto je u to vreme nebitno za istoriju porodice Stepanović (a to je ovde tema), koja se u Barački pojavila tek četrdesetih godina 18. veka (nema je ni na jednom od osam popisa stanovništva Baračke između 1715. i 1743. godine).

            Odgovori

    • 5. jun 2017. u 11:30

      svetlana stepanović ranković

      moji stepanovići slave svJovana i pažljivo sam svepročitala nigde se ne pominje selo Drača kod kragujevca ,a ima nas dosta nije mi pri ruci knjiga o nama ….

      Odgovori
1 2 3 4